Sombor.info

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova od 6. do 12. marta, tokom međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja, koja se sprovodi u 30 država članica organizacije ROADPOL (Mreža saobraćajnih policija Evrope), posebnu pažnju će usmeriti na kontrolu korišćenja sigurnosnog pojasa i načina prevoženja dece u vozilima.

Sprovođenje ove akcije od izuzetnog je značaja, s obzirom da je nekorišćenje pojasa trenutno jedan od najvećih problema u oblasti bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji, naveo je u saopštenju MUP Srbije.

U toku prošle godine, svega 48 odsto poginulih vozača i 35 odsto poginulih putnika koristili su sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne nezgode. Drugim rečima, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa u saobraćajnim nezgodama poginulo je 97 vozača i 47 putnika u putničkim vozilima.

Saobraćajna policija dosledno će preuzimati mere prema svim licima koja za vreme vožnje u motornim vozilima ne budu koristila sigurnosne pojaseve, kako na prednjim, tako i na zadnjim sedištima, kao i prema onima koji decu budu prevozili na nepropisan način.

U toku 2022. godine, zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa sankcionisano je 195.226 učesnika u saobraćaju, dok su zbog nepropisnog prevoženja dece u vozilima sankcionisane 2.574 osobe.

Predstava „Čarobna kuhinja” pozorišta “Maximus Art” iz Beograda, prikazivaće se u “Fabrici snova”, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u petak, 10. 3. 2023. godine, s početkom u 18.00 časova.

Karte po ceni od 300 dinara mozete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra, na Vencu Radomira Putnika 2, radnim danima, počevši od srede, 8. 3. 2023. godine, u terminu od 10.00 do 13.00 časova, kao i na dan predstave od 17.00 časova.

 organizaciji Sportskog saveza grada Sombora pod pokroviteljstvom Grada Sombora i uz tehničku podršku Sportskog centra Soko prva dva martovska dana bila su rezervisana za Opštinsko školsko prvenstvo u rukometu za učenike i učenice osnovnih i srednjih škola

Ostvareni su sledeći plasmani:

Osnovne škole (m/ž):
Polufinale:
OŠ Bratstvo Jedinstvo (Bezdan) – OŠ „Petar Kočić“ (Riđica) 21:8 (14:2)
OŠ „Laza Kostić“ (Gakovo) – OŠ 22. Oktobar (Bački Monoštor) 10:10 (6:5) – sedmerci 13:12
Finale (m):
OŠ Bratstvo Jedinstvo (Bezdan) – OŠ „Laza Kostić“ (Gakovo) 17:7 (9:5)
Finale (ž):
OŠ Bratstvo Jedinstvo (Sombor) – OŠ 22. Oktobar (Bački Monoštor) 12:5 (4:3)

Srednje škole (ž):
Gimnazija „Veljko Petrović“ (Sombor) – Srednja ekonomska škola (Sombor) 9:13 (3:9)
Srednja medinska škola „Dr. Ružica Rip“ (Sombor) – Gimnazija „Veljko Petrović“ 18:16 (8:6)
Srednja ekonomska škola Sombor – Srednja medinska škola „Dr. Ružica Rip“ (Sombor) 7:29 (5:18)

Prvoplasirane ekipe su stekle pravo takmičenja na Okružnom prvenstvu koje će biti održano u Sivcu, u sredu 15. marta za osnovne škole (m/ž) i u četvrtak, 16. marta za srednje škole (m/ž). Takmičenje je obišao predsednik Sortskog saveza grada Sombora, Zoran Bojić.

Rukovodioci takmičenja, u ime Sportskog saveza grada Sombora bili su prof. Predrag Mandić i prof. Radovan Rašković.

Izvor: Novi Radio Sombor

U subotu, 4. marta 2023. godine, na adresi Venac Radomira Putnika 2, Sombor, Studio klasičnog baleta Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor nastavlja s radom.

Časovi će se odvijati kao i prethodne sezone, svakog vikenda, i to:

Subotom

Uzrast od 3 do 5 godina u 17 časova
Uzrast od 6 do 8 godina u 18 časova i
Uzrast od 9 do 12 godina u 19 časova,

Nedeljom

Uzrast od 3 do 5 godina u 10 časova
Uzrast od 6 do 8 godina u 11 časova i
Uzrast od 9 do 12 godina u 12 časova.

Studio klasičnog baleta osnovan je u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor 2022. godine u saradnji sa Udruženjem gradjana Una Saga Serbica i Udruzenjem baletskih umetnika Srbije s ciljem promocije klasičnog baleta u Somboru. Realizacija projekta podržana je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije na Konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti UMETNIČKA IGRA – klasičan balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija) u Republici Srbiji u 2022. godini.

Ove godine, Stidio nastavlja svoj rad zahvaljujući podršci osnivača Kulturnog centra, grada Sombora.

Svi časovi, uključujući i javni čas koji će biti održan u drugoj polovini meseca juna za polaznike će biti besplatni i predstavlju poklon grada Sombora i Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor somborskoj deci.

Povodom Dana žena, 8. marta, sa početkom u 18 sati, u Velikoj sali Opštinskog kulturnog centra Apatin, biće održan koncert Dušana Svilara.

Ulaz za ovaj koncert besplatan je za sve posetioce, a kako je broj mesta u sali ograničen, potrebno je prethodno preuzeti propusnice. Karte za koncert mogu se preuzeti počev od ponedeljka, 6. marta, od 10 do 12 sati i poslepodne od 17 do 19 sati, na blagajni Кulturnog centra.

Dušan Svilar je rođen u Subotici 1990. godine. Ovaj izvanredan muzički talenat kada je pevanje u pitanju bio je pobednik takmičenja Zvezde Granda 2007. Po sopstvenom priznanju, jedan od njegovih pevačkih uzora je Zdravko Čolić.

Prvi javni nastup imao je 14. februara 2007. u Gradskoj većnici Subotice na festivalu posvećenom ljubavi i vinu. Izveo je pesmu „Ljubav, Bogom dana“, autora Spomenke i Kornelija Kovača.

Većinom je miljenik ženskog dela publike, a neke od njegovih najslušanijih pesama su Nije vredno sine moj, Iznad proseka, Salaši, Pusti me da budem tvoj i druge.

Izvor: Radio Apatin

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i njegovi saradnici sastali su se danas sa gradonačelnikom Valpova (R. Hrvatska) Matkom Šutalom i direktorom Valpovačkog poduzetničkog centra Vanjom Miličevićem.

Povod današnjeg susreta bilo je uspostavlјanje kontakta između dva grada i međusobne saradnje. Učesnici sastanka, ovom prilikom, okvirno su definisali i nekoliko projekata i planove da sa njima zajednički konkurišu na predstojećem IPA pozivu.

Sastanku su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Branislav Svorcan i ispred Odseka za lokalni ekonomski razvoj Mihael Plac i Kristina Hajrung.

Pogledajte moje ruke i sve će vam biti jasno. Radimo u katastrofalnim uslovima po deset sati bez prestanka, a imamo pauzu od trideset minuta, kaže za Nova.rs radnica "Leonija", koja je želela da ostane anonimna jer joj je to jedino parče hleba koje zarađuje za svoju porodicu (ime i prezime poznato redakciji).

„To mi je jedini posao koji imam, a nakon emitovanja vesti na vašem portalu dobili smo poruku da ćemo raditi po deset sati. Dešava nam se da dva sata pred dolazak na radno mesto dobijemo obaveštenje da tog dana ne idemo. Ja sam prošle godine od 21. koristila pet dana odmora, jer su ih uzeli“, priča naša sagovornica.

Prema njenim rečima u fabrici radi oko 800 radnika, a pauza traje pola sata, pa pojedini zaposleni ne mogu ni da stignu do kantine kako bi uzeli obrok.
„Mi nemamo šanse za to, a poslednjih godinu dana samo popijem kafu ili ponesem plazmu koju kupim usput. Mi imamo nenormale targete da posle deset sati rada, ne mogu da uzmem u ruke čašu vode“, navodi naša sagovornica.

Kako ističe, rukavice dobijaju na svakih petnaest dana, a juče je bio prvi i nisu ih nadležni uručili.

„Danas će nam reći biće u ponedeljak, a radimo sa stvarima koje ih cepaju nakon tri dana. Radila sam nekada šest noćnih smena. Izađem u nedelju ujutru, a već sam odmah nakon tri sata prva smena“, kaže ova iscrpljena žena. Dolazila je na posao u pola tri posle podne i izlazila u pola jedan. Treba joj do kuće još par sati tako da nema vremena za odmor.

Na naše pitanje šta se dogodilo sa ženom koja je preminula, naša sagovornica otkriva detalje.

„U pitanju je pokretna traka sa koje je teško silaziti, a pogotovo kada se padne na nešto. Kolege su mi kazale da je ona pala na drugu traku i udarila glavom, jer se spotakla na kolica. Sama pomisao da nigde nema stolice oko vas stvara strah. Ona kolica koja su emitovana na vašem portalu stoje pored linije preventivno. Kada nekom bude loše, šefica ih dotera i onda taj neko sedne. To je katastrofa“, ispričala nam je radnica koja silom prilika radi više od dve godine u „Leoniju“.

To je fabrika strave i užasa, kada treba da se ode na bolovanja umanje nam bonuse, a sa šest noćnih smena primam 54 hiljade dinara, a nekada smo u meseci radile i po dvanaest noći, očajno navodi naša sagovornica.

„Juče je bio tajac, a prekjuče su svi šefovi naredili da čak ni između sebe ne smemo da pričamo o poslu. Saopštili su da ne radimo po deset sati, a zamislite žene koje imaju ljubomorne muževe, pa pitaće ih – gde si bila dva sata“, kaže ova mlada žena.

Prema njenim rečima dovoljno je uzeti samo tahografe iz autobusa i svima bi sve bilo jasno.

„Moja koleginica je radila od pola pet posle podne do pola tri ujutru. Pa zašto bi autobus dolazio u dva da pokupi zaposlene. Dovoljno je samo to i ništa drugo“, istakla je ona.
Jedan od šefova je gađao radnika viljuškom, šutiraju nam stvari koje im se nađu na putu, strada nam kičma, a ne možemo da stignemo izbacimo 14 targeta po normi. Prosto ne možemo da stignemo, polomimo se, a ne radi se u drugom i desetom satu isto“, naglasila je naša sagovornica.
„Leoni“ zapošljana preko agencija ljude iz Vranjske Banje, kojima plaćaju smeštaj, iz Čačka, kaže ova nesrećna žena, dodajući da im plaćaju smeštaj i dnevnice, kao i naknadu za odvojen život od porodica.

„Umesto da poboljšaju uslove i poštuju radnika pa Kraljevčani bi se zapošljavali, a ne ovako. Plašim se i da odem na posao, a moram da radim da prehranim decu“, zaključila je naša sagovornica.

Neverovatan mobing zaposlenih

„Leoni“ u Kraljevu je fabrika u kojoj se radnici muče i ponižavaju, kaže za Nova.rs Katarina Jović predsednica GO Narodne stranke u tom gradu. Kada je 2019. godine počela izgradnja u Kraljevu, grad je poklonio 13,5 ha zemljišta koje je koristila “Poljoprivredno- hemijska škola” za potrebe praktične nastave učenika, napominje ona.

„Tada je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić obećao da će Poljoprivredno-hemijska škola dobiti zemljište na nekoj drugoj lokaciji, kako bi na taj način ispunila sve normative koji su neophodni za akreditaciju određenih zanimanja, što do dana današnjeg nije učinjeno. Dakle, dali smo 13,5 ha zemljišta na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, zemljišta gde su oduvek učili praktičnu nastavu srednjoškolci iz Kraljeva, a zauzvrat smo dobili obećanje o zaposlenju 4000 radnika, uz plate iznad proseka za grad i svo poštovanje radničkih prava; objašnjava ona za naš portal.

Međutim, navodi dalje, situacija je iz meseca u mesec bivala sve gora, dok sada već poprima razmere neverovatnog mobinga radnika na sve moguće načine.

„Čak se i nama javilo nekoliko zaposlenih sa molbom da ostanu anonimni. Ono što smo od njih saznali jeste da rade prekovremeno bez ikakve naknade, nadređeni ih pozivaju sa odmora danas za sutra, pre nego što krenu na posao javljaju im da taj dan ne rade, pa su u obavezi da te dane odrađuju vikendom, prete im otkazom ako ne ispune određene norme koje oni sami definišu i stalno povećavaju. Osim toga, radnici se neretko žale I na opekotine po rukama I druge zdravstvene probleme, a ukoliko se usude da traže bolovanje, odmah im se preti otkazom. Situacija je došla do stadijuma da čak pozivaju lekare zaposlene u OB „Studenica“ i od njih traže objašnjenje zašto su radnici na bolovanju. Lekari su takođe dovedeni u neprijatne situacije, gde ih kasnije proveravaju načelnici iz kog razloga daju bolovanje“, kaže Jović za naš portal.

Sve više Kraljevčana, prema njenim rečima, napušta „Leoni“ iz pomenutih razloga, tako da je kompanija osmislila način da to pokrije tako što preko agencije „MG“ angažuje radnike iz okolnih gradova.

„Svaka subota je radna i neplaćena, a 2021. godine smo imali situaciju da su radnici bili prinuđeni da u nedelju dođu u fabriku da bi aplaudirali predsedniku Vučiću i naravno, poslali sliku u medije da tamo sve besprekorno funkcioniše. Za taj dolazak im je obećana stimulacija od 4000 dinara, iako u tom trenutku dnevnica nije prelazila 1600 dinara, naravno opet pod pretnjom otkazom ukoliko se taj dan ne pojave“, tvrdi Jović.

Izvor: nova.rs

Nikitini su u jedno bili sasvim sigurni: dete će se samo razvijati fizički i mentalno – potrebno je samo stvoriti uslove koji ga na to podstiču.

Šezdesetih godina 20. veka obična porodica Borisa i Lene Nikitin, u kojoj je bilo neobično mnogo dece, postala je poznata širom tadašnjeg SSSR-a. Svoje sedmoro dece Nikitini su vaspitavali prema sopstvenom sistemu ranog razvoja, koji je za to vreme bio vrlo čudan. O svom iskustvu napisali su mnoštvo knjiga, o njima su se snimali filmovi, a logičke društvene igre i mozgalice koje su oni izmislili bile su vrlo tražene. Međutim, načela po kojima su Nikitini odgajali svoju decu nailazila su na stalne osude.

Kako je sve počelo

Inženjer vazduhoplovstva Boris Nikitin nije bio saglasan s metodama vaspitanja omladine u SSSR-u. Zainteresovavši se za pedagogiju, pedesetih godina je pokušao da otvori sopstvenu školu, ali su mu vlasti to zabranile. S budućom ženom Lenom, nastavnicom ruskog jezika, upoznao se na jednom seminaru iz pedagogije. Boris je bio stariji četrnaest godina, ali slični pogledi na život i zajednička interesovanja – pedagogija, umetnost, školski sistem – učinili su svoje.

Ispalo je tako da „školu budućnosti“, koju im vlasti nisu dozvolile da otvore, stvore u svojoj porodici. Sin Aleksej rodio se 1959, zatim 1960. Anton, 1962. Olga, 1964. Ana, 1966. Julija, 1969. Ivan, i najmlađa Ljuba 1971.

Kako su eksperimentisali na deci

Nikitini su u jedno bili sasvim sigurni: dete će se sámo razvijati fizički i mentalno – potrebno je samo stvoriti uslove koji ga na to podstiču. Zadatak roditelja nije da ga teraju nego da ga usmeravaju. I da se raduju uspehu i da ga podržavaju, ali isto tako da ga ne prezaštićuju da mu ni u kom slučaju ne bi gušili samostalnost. Podsticanje sposobnosti treba započeti što ranije. Ako se detetu ne pruži ta mogućnost, njegovi talenti će vremenom iščileti, a život će mu biti dosadan.

Sledeće principe Nikitini su smatrali svojim pronalascima:

• Zdravlje i fizički razvoj: okolina ne treba da bude sterilna, čeličenje i gimnastika od detinjstva, lagana odeća, jednostavna ishrana bez prejedanja, kućno vežbanje. Supružnici su sportsku opremu učinili delom kućne atmosfere, pa su zadovoljstvo kretanja i fizičke aktivnosti lako postali životne navike dece.

• Emocionalni razvoj: dojenje od prvih minuta života i uvek kada dete to traži, čest telesni kontakt s mamom i tatom, zajedničko spavanje, mogućnost istraživanja sveta bez nepotrebnih zabrana, razne zajedničke aktivnosti s roditeljima, usmerenost na pomaganje drugima.

• Intelektualni razvoj: bogato „razvojno okruženje“, brojanje, slova, čitanje, geografske karte, mozgalice, zagonetke i, na kraju, naročite igre koje su osmislili roditelji. Igre su imale za cilj razvijanje analitičkih i kreativnih sposobnosti spram sklonosti i interesovanja deteta. Deca nikada nisu bila primorana da se bave njima.

• Kreativni razvoj: porodica je podržavala kreativnost u svim oblicima, kao i nestandardna rešenja i otkrića.

Zašto su ih počeli osuđivati pa i proganjati

Danas se ovi principi čine prirodnim, ali u to vreme rodbina i javnost bili su ogorčeni. Mnogi su smatrali da Nikitini decu dovode u opasnost, lišavaju ih detinjstva i iživljavaju se. Najviše otpora izazivalo je čeličenje, rano čitanje i samostalnost dece. Supružnici su morali da brane svoje pravo da odgajaju svoju decu onako kako oni smatraju da treba.

A sve zato što nisu krili da rade gimnastiku sa bebama, trče sa decom po snegu, čeliče ih hladnom vodom i dozvoljavaju im da pomažu odraslima u svim poslovima. Na primer, dečaci su već sa tri godine umeli da naprave sebi igračke pomoću čekića i testere. I naravno, igrali su se prema svojim metodama.

Rezultati njihovog pristupa inspirisali su supružnike i uveravali ih da su u pravu. Deca su se mnogo ređe razbolevala od druge dece, odrastala su samostalna i radoznala, sa tri godine znala su da čitaju, a sa četiri rešavala jednostavne jednačine. Polazila su ranije u školu, lako savlađivala gradivo, preskakala razrede.

Prvi film o porodici Nikitin „Jesmo li u pravu?“ snimljen je 1965. godine i u njemu su govorili o svom iskustvu i mogućnostima.

Vremenom su priznali da su grešili u nekim stvarima

Na pitanje da li nastoje da naprave vunderkide od svoje dece, Lena i Boris su uvek odgovarali odrično. Govorili su da to nije „rani razvoj“ nego blagovremeni i da će na taj način svako dete postati pametna, samostalna, kreativna ličnost koja će pronaći sebe u životu. Međutim, kada su deca odrasla, Lena i Boris su priznali da im nije pošlo za rukom da sve prođe bez ozbiljnih grešaka.

Kao prvo, Nikitini su bukvalno živeli kao pod lupom. Porodica je bila pod stalnim nadzorom nepoznatog sveta i protivnika. Kada su postali odrasli ljudi, deca su govorila o tome da se nisu osećala zaštićeno od priča i spletki. Televizija, novinari, pedagozi, lekari, komšije i drugovi iz razreda – svi su stalno raspravljali i osuđivali život njihove porodice.

S druge strane, život dece uglavnom se odvijao u kući. Nisu išli u vrtić, a u školi su uvek bili najmlađi, pa nije bilo lako pronaći zajednički jezik sa vršnjacima. Ujedno, vrata njihove kuće su stalno bila otvorena za razne goste, prijatelje i istomišljenike.

Veliko interesovanje javnosti za neobičnu porodicu u nekom trenutku je Borisa i Lenu fizički oduzelo od njihove dece. Putovali su širom zemlje, držali predavanja, pisali knjige, gostovali na TV. Bilo je trenutaka kada su se deca osećala emotivno uskraćeno. Ali u porodici je uvek vladala atmosfera ljubavi, roditelji su se prema svim ljudima ponašali ljubazno i bez predrasuda, i uspeli su da prevaziđu teškoće.

To što su u detinjstvu sva znanja i veštine lako usvajali, nekoj deci je stvorilo iluziju da će i u budućnosti sve potrebno usvajati kroz igru, nisu navikli na strogu disciplinu. Otuda je sticanje znanja koja više nisu mogla dobiti u porodici išlo teže. Na primer, ćerka Julija je tek u kasnijim godinama shvatila da mora učiti i ono što ne želi.

Istovremeno, sva deca Nikitina tvrde da im je navika iz detinjstva da traže nestandardna rešenja dosta pomogla u profesionalnom životu.

Svih sedmoro dece odraslo je u kreativne i školovane ljude koji su zadovoljni svojim životom. Međusobno su vezani, često se druže i s toplinom i velikim poštovanjem pričaju o roditeljima. Deo iskustva svojih roditelja i sami primenjuju. Njihovim zalaganjem ponovo se izdaju knjige i razvojne igre Nikitina. Privatnost svojih porodica, međutim, štite od novinara i radoznalih. Niko od unučadi Nikitina nije pošao u školu pre vremena.

Ko su danas deca Nikitina, koja su roditeljima podarila 27 unuka

1. Najstariji sin, Aleksej, živi u Londonu. Po profesiji je nastavnik fizike i radi kao konsultant u razvoju elektronike. Oženjen, ima dvoje dece.
2. Drugi po rođenju je Anton. Diplomirao je na hemijskom odeljenju Moskovskog državnog univerziteta. Bio je na rukovodećim pozicijama u proizvodnom sektoru. Anton ima dvoje dece i četvoro unučadi.
3. Olga je diplomirala na Pravnom fakultetu na „Lomonosovu“. Radila je na visokim pozicijama u velikim kompanijama. Odgajila dve kćeri. Danas se bavi sa troje unučadi.

4. Ana Nikitina je završila medicinsku školu. Majka je četvoro dece i četvoro unučadi.
5. Julija je novinarka. Diplomirala na Moskovskom državnom institutu za kulturu. Ima dve ćerke.
6. Ivan je stekao visoko obrazovanje u oblasti radio i televizijskog emitovanja. On i njegova supruga odgajili su petoro dece.
7. Ljuba je diplomirala Bibliotekarstvo. Radila je svega tri godine, a potom postala domaćica i majka vredna divljenja: Ljuba ima desetoro dece i već dvoje unučadi.

Četiri porodice žive u Podmoskovlju, u kućama nedaleko od starog roditeljskog doma. Deca, unuci i praunuci se često okupljaju na porodičnim slavljima i redovno organizuju otvorene festivale porodice Nikitin.

Porodica ima veb stranicu sa informacijama o njihovom životu, sistemu vaspitanja, knjigama i filmovima roditelja, prenosi portal detinjarije.

Sistem vaspitanja Nikitina priznat je u Rusiji, Nemačkoj, Japanu, Americi…

Izvor: nova.rs

Preduzeće Aleksa Šantić u stečaju, u istoimenom mestu, ponuđeno je po početnoj ceni od 85,2 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.

Najvažnija imovina preduzeća su zemljište i građevinski objekti u mestu Aleksa Šantić kod Sombora.

Javno nadmetanje zakazano je za 3. april.

Osnovna delatnost firme Aleksa Šantić, koja je u stečaju od 2017. godine je gajenje žita.

Izvor: 021.rs

Litar evrodizela će od danas od 15 časova do sledećeg petka u isto vreme na pumpama maksimalno koštati 194 dinara, a benzin evropremijum BMB 174 dinara za litar.

Prošle nedelje je cena goriva bila 191 dinara za litar evrodizela, a za litar benzina evropremijum BMB 95 najviše 171 dinara. Dizel je tada pojeftinio za tri dinara, a benzin poskupeo za tri.

Posle perioda koji je tokom dva meseca obeležio pad cena goriva u svetu, pa i u Srbiji, cene derivata mogle bi da se vrate na staro. O tome svedoče i nova istraživanja, ali i globalna ekonomska pomeranja u najjačim ekonomijama sveta