Sombor.info

Sezona trka u 2024. godini nastavljena je proteklog vikenda na uličnim i planinskim trkama. U Novom Sadu održano je 31. izdanje polumaratona koje se tradiconalno održava u martu mesecu. Više od hiljadu učesnika učestvovalo je u nekoj od tri distance na 5, 10 ili 21 kilometar kao i u disciplinama nordijskog hodanja. Bogdan Nikolić pobedio je u disciplini nordijsko hodanje na 10 kilometara i tako doneo prvu šampionsku titulu u nordijskom hodanju za Atletsko rekreativni klub ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora.

Polumaratonsku distancu od 21 kilometar po vema hladnom i kišovitom vremenu od Somboraca najbrže uz lični rekord istrčao je Robert Lalić, a od dama najbrža u Novom Sadu u veoma jakoj konkurenciji bila je Tijana Kabić. Polumaraton su istrčali i Nedeljko Katić, Zorica Kulić, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Damir Milankov i Boško Jerković. Trku na 10 kilometara istrčali su Tijana Odobašić Danica Grujić Firanj, a najkraću distancu na 5 kilometara Lana i Branko Nenadić.

Takođe u nedelju ali na Divčibarama je održana trka ‘‘Divča Winter Trail‘‘. Prva od sedam trka u organizaciji ‘’West Serbia Trails’’-a. Trka je okupila nesto vise od 500 trkača koji su mogli da biraju izmedju dve trke. Prva trka je bila 10 kilometara sa 470 metara uspona gde je učešće uzeo član Ark ‘’Somaraton’’ Sombor Daniel Šokac, a druga trka je bila na 15 kilometara sa 640 metara uspona gde su trčali Miroslav Liščević, Monika Maunić i Damir Ivković. Ono sto je zanimljivo za trku jeste da je sat vremena pre starta poceo da pada sneg i u potpunosti opravdao svoj naziv ‘’Winter trail’’.

Ko nije izgubio nijedan stalan zub, a ima 40, 50 ili 60 godina, slobodno možemo reći da je mađioničar. Odgovor na pitanje da li je važnija genetika ili dobre navike u „RTS Ordinaciji“ dao je stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu i otkrio nekoliko trikova za očuvanje zuba.

Kod dileme između genetike i dobrih navika pri očuvanju zuba, stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu staje na stranu naših svakodnevnih navika.

„Genetika ima uticaja, ali mnogo manje na pojavu karijesa. Navike su te koje su važne da bismo sačuvali oralno zdravlje – način ishrane, održavanje oralne higijene, održavanje uopšte zdravih stilova života, kako se to danas popularno zove, to jest ne pušiti, ne jesti često slatko, imati izbalansiranu ishranu. To je nešto što je važnije od onoga što nosimo genetski“, naglasio je dr Marković i dodao da genetika učestvuje sa manje od 30 odsto.

Izbegavati konzumiranje vrućeg i hladnog u toku istog obroka

Nagle promene temperature nisu dobre za zube.

„Gleđ je inertna, čvrsta. Taj pokrivač zuba koji daje sjaj i čvrstoću zubu je nešto o čemu mora da se vodi računa, jer nagle promene, kao mnogo hladno i mnogo vruće, koji idu naizmenično, dovode do pucanja. Neće se to desiti odjednom, ali ako imamo tu naviku, sigurno će doći do toga da se u nekom trenutku pojave prskotine na gleđi koje će postati vremenom, zbog pigmentacije, čak i vidljive“, objasnio je stomatolog i dodao da oštećena gleđ otvara put karijesu.

Zubnu gleđ možemo oštetiti i hranom koja sadrži kiselinu. Takođe, hrana sa šećerom, naročito rafinisanim, lakše se metaboliše od strane bakterija.

„U tom procesu nastaju kiseline, a ona razara taj deo zuba koji je, na neki način, prva barijera“, istakao je profesor Marković i dodao da kada kiselina rastvori gleđ, pokrivač zuba se odlama i nastaje karijes.

Posle obroka isprati usta običnom vodom

Iako pranje zuba ne bi trebalo da preraste u opsesiju, profesor Dejan Marković ističe važnost higijene usta i zuba.

„Zube treba prati. Dovoljno je da to bude dva puta dnevno, ujutru i uveče, ostalo ne mora da bude obavezno. Korišćenje, recimo, kiselih salata, kiselog napitka, limunade, svega onoga što smatramo da je zdravo, takođe utiče delimično i na zube. Ukoliko posle toga krenemo da peremo zube, mi smo gleđ kiselinom iz hrane malo razmekšali, a tvrdom četkicom očistili, da ne kažem, oštetili time što smo ih oribali”, upozorio je dr Marković i dodao da bi ispiranje usta vodom posle jela bilo korisno jer bismo tako razblažili kiselinu koja utiče na zube.

Kisela hrana nagriza gleđ

I način na koji jedemo ima uticaja na zdravlje zuba. Profesor Marković navodi primer da deca iz iste porodice koja jedu istu hranu mogu imati potpuno drugačiju situaciju. Jedina razlika je što jedno dete jede brzo, a drugo „mrljavi“, žvaće dugo.

„Zadržavanje hrane u ustima, a ne količina, je ta koja dovodi do karijesa”, objasnio je dr Marković i dodao da treba napraviti pauzu između obroka, da bio organizam sam očistio usta, a to radi pljuvačka.

Zube ne treba prati zube odmah posle povraćanja

Nakon povraćanja ne treba prati zube četkicom, već samo isprati usta običnom vodom.

„Na taj način smanjuje se nivo kiseline u ustima, smanjuje se neprijatan osećaj, ali ono što je bitno kod povraćanja u takvim nekim stanjima, koji se tretiraju kao stanja povećanog rizika za nastanak karijesa, treba voditi računa da se takvi zubi dodatno ne oštete tokom pranja četkicom”, rekao je stomatolog podsećajući da je u ovom slučaju želudačna kiselina ta koja rastvara gleđ i da bi se četkicom oštetio taj zaštitni sloj zuba.

Koristite meku četkicu za zube

Četkica za zube može da uđe u međuzubne prostore i ukloni ostatke hrane, ali ne i kamenac i očvrsle naslage na zubima. Zbog toga je dovoljno da bude meka.

„Ne treba nam čvrsta četkica da bi to sad strugalo. Mekana četkica ne oštećuje desni, ona ne oštećuje kada radite ribajućim pokretima po zubima”, precizirao je profesor Dejan Marković.

Pranje zuba je nezamenljivo

Mekana četkica može očistiti teško dostupne prostore kao što su, na primer, prostori unutrašnje strane donje vilice gde je stvaranje kamenca najveće zbog izvodnih kanala pljuvačne žlezde.

Osim mekanih četkica, mogu se koristiti konac, silikonske čačkalice, interdentalne četkice.

„Što se tiče pasti za zube, fluor pozitivno utiče na zdravlje zuba, ali ako neko ne želi da koristi pastu sa fluorom, ne znači da će brže dobiti karijes, ali je jako bitna pravilna ishrana za sprečavanje karijesa“, poručio je gost RTS Ordinacije.

Ispirajte usta hladno ceđenim uljima

„Mi uvek tražimo neki način da nam bude lakše i da bude nešto egzotičnije. Nema zamene za četkice, ali hladno ceđeno ulje pomaže, oblaže na neki način sluzokožu, pa može imati pozitivan efekat kod nekih stanja, to jest oboljenja usta, ali ne samih zuba“, kaže dr Marković.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju karijes, tu nema dokaza da je upotreba ulja efikasna.

„Ne treba koristiti rafinisana ulja i treba voditi računa da neko nije alergičan na neko ulje, jer može dovesti do kontraefekta, ali dobar deo stručne javnosti se slaže da je to ispiranje uljima zasnovano na ispiranju. Mogli bi da ispiraju i sa običnom vodom i bilo bi pozitivnog efekta“, rekao je dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta.

Izvor: RTS

Pravo na porodičnu penziju imaju članovi porodice umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije, odnosno umrlog osiguranika koji je ispunio uslove za penziju ili navršio najmanje pet godina staža osiguranja.

Ovo pravo mogu ostvariti supružnik i vanbračni partner ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica, trajali najmanje tri godine, navodi Biz Portal.

Кakva su, pak, prava na porodičnu penziju kad preminuli osiguranik ima više žena i dece za koje se nije znalo?

U PIO fondu kažu da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti supružnik i vanbračni partner ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine.

Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku, ili ako sa umrlim ima zajedničko dete, i to ako ispunjava zakonom propisane uslove.
Brak je smetnja za utvrđivanje postojanja vanbračne zajednice, što znači da bi u konkretnom slučaju bračni drug imao pravo na porodičnu penziju ako ispunjava uslove propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

To znači da mora da ima navršen broj godina da bi mogla da nasledi penziju od preminulog supruga i obrnuto.

Pravo na porodičnu penziju imaju deca rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, ističu u Fondu PIO.

Ako ispunjavaju uslove propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo na porodičnu penziju, u konkretnom slučaju, mogu ostvariti deca rođena u braku ili van braka, pod uslovom da je vanbračno dete priznato, odnosno da se utvrdi očinstvo.

U ovom slučaju gde, dakle, postoje tri žene – ona sa kojom je pokojnik zvanično bio u braku i ima dete može da nasledi penziju, ako ima dovoljno godina starosti. Ako ne, penziju će naslediti dete.

U slučaju druge žene s kojom je bio u vanbračnoj vezi i čije je dete priznao, mlađi naslednik će imati pravo na porodičnu penziju, dok u slučaju trećeg emotivnog tajnog partnera, čije dete ne nosi očevo prezime, niko neće moći da ostvari pravo na penziju dok se ne dokaže da je pokojnik stvarno bio otac.

Izvor: b92.net

Iako se jabukovo sirće često dovodi u vezu sa vitkom linijom i niskim nivoom holesterola, njegova svakodnevna upotreba može naštetiti zdravlju.

Jabukovo sirće se može pronaći u svakom domu. Ono je nezaobilazni sastojak salata, odličan saveznik u borbi sa naslagama kamenca, a mnogi ga često koriste i kao sredstvo za mršavljenje i češćenje organizma. I dok se u salatama i kupatilu njegovo često prisustvo priželjkuje, kada je reč o njegovom svakodnevnom ispijanju radi postizanja vitkije linije, mišljenja stručnjaka su veoma podeljena, budući da postoje i neželjena dejstva. O tome koja to skrivene opasnosti vrebaju.

Jabukovo sirće može oštetiti zubnu gleđ

Jabukovo sirće sadrži jabukovu i sirćetnu kiselinu, zbog kojih se pH vrednost usne duplje može drastično narušiti. Ovakav disbalans dovodi i do oštećenja prirodne barijere zuba, povećava njihovu osetljivost i dovodi do nastanka karijesa. Naučnici su vršili čak i eksperimentalna istraživanja na ovu temu, a rezultati su pokazali da je sirće dovelo do gubitka između 1 i 20 posto minerala zuba nakon samo 4 sata u sirćetu.

Zbog svakodnevne konzumacije se mogu javiti i opekotine
Osim toga, zbog koncentracije kiselina, jabukovo sirće može izazvati i opekotine usne duplje i jednjaka, što svakako neće doneti ništa dobro. Sirće takođe može izazvati i površinske opekotine na koži oko usana koja dolazi u dodir sa njim prilikom ispijanja. Zabeležen je čak i slučaj da je jedna žena doživela opekotinu jednjaka jer joj se u njemu zaglavila tableta sa ekstraktom jabukovog sirćeta.

Usled čestog unosa sirćeta mogu stradati i kosti

Iako naučnici nemaju čvrste dokaze da se jabukovo sirće odražava na nivo kalijuma u krvi i zdravlje kostiju, neke studije sugerišu da povezanost ipak postoji. U medicini je zabeležen slučaj 28-godišnje devojke koja je punih 6 godina pila šolju jabukovog sirćeta dnevno, nakon čega je joj je dijagnostikovana osteoporoza koja za taj uzrast nije karakteristična.

Sirće u kombinaciji sa lekovima takođe može imati neželjena dejstva

Pojedini lekovi u kombinaciji sa jabukovim sirćetom mogu imati drugačije dejstvo na organizam. Primera radi, ljudima koji uzimaju insulin, a ujedno i sirće mogu dramatično opasti nivo šećera i kalijuma u krvi. Slično je i sa pojedinim lekovima za kardio-vaskularna oboljenja koja sama po sebi snižavaju nivo kalijuma. U kombinaciji sa sirćetom nivo ovog minerala može opasti isuviše, čime se može ugroziti zdravlje - prenosi b92.net.

 U Apatinu i naseljenim mestima opštine Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina organizuje se referendum za mesni samodoprinos od 1%. Građani glasaju za sredstva koja će biti opredeljena za dodatak od 500 evra za prvo, drugo, treće i četvrto dete, školske stipendije, pomoć teško obolelim građanima i troškove sahranjivanja i održavanja groblja.

Opština Apatin je jedna od malobrojnih u Vojvodini koja za svoje građane pokreće ovakvu inicijativu svakih deset godina.

Opštinska izborna komisija odredila je 15 glasačkih mesta, na kojima će se građani izjašnjavati na lokalnom referendumu raspisanom za 7. april 2024. godine, a detalji o glasačkim mestima, od kojih su neka spajana, dostupna su na zvaničnom sajtu Opštine.

Izvor: RTV

Nesanica je stanje koje može imati značajan uticaj na zdravlje srca

Kardiolog dr Kejti Tomaško ističe da česta budnost tokom noći može dovesti do porasta krvnog pritiska, što predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

Studije su takođe pokazale da nesanica može biti povezana sa hipertenzijom, bolestima srca i srčanom insuficijencijom.

Ako ovako spavate možda vam preti infarkt

Nedavno sprovedena studija na pacijentima koji su pretrpeli srčani udar ili intervenciju na arterijama otkrila je da je nesanica značajno povezana sa ponavljajućim glavnim srčanim nuspojavama. Čak 45% pacijenata je prijavilo nesanicu, a 24% je koristilo lekove za spavanje. Tokom više od četiri godine praćenja, primećeno je 364 slučaja ponavljajućih glavnih srčanih nuspojava

Uticaj nesanice na postojeća srčana oboljenja

Kada je reč o pacijentima sa već postojećim srčanim oboljenjima, nesanica može povećati rizik od pogoršanja. Studija "Sleep Advances" je pokazala da nesanica može dovesti do povećanog rizika od srčane insuficijencije, moždanog udara i kardiovaskularne smrti. Ovo ukazuje na važnost adekvatnog sna i njegovog uticaja na oporavak i zdravlje srca.

Važno je da se posveti pažnja očuvanju zdravog sna, posebno kod osoba sa srčanim oboljenjima. Nesanica može imati ozbiljan uticaj na zdravlje srca i povećati rizik od komplikacija kod osoba koje već imaju srčana oboljenja.

Izvor: espreso.co.rs

Prema verovanju i disciplini koja se bavi zvezdama, ali i onom koji se kroz usmeno predanje prenosilo s kolena na koleno na našim prostorima, dan u nedelji u kome smo rođeni može donekle da odredi našu sudbinu i karakter.

Ponedeljak

Ponedeljak je prvi dan u nedelji. Po narodnom verovanju, kaže se da će dete koje se rodi u ponedeljak imati dug i uspešan život.

Ponedeljkom astrološki vlada Mesec, a kako je Mesec promenljiv, smatra se da su takvi i ljudi rođeni ovog dana. Lako menjaju raspoloženja i nestalni su u gotovo svim relacijama. Važno je da u životu imaju čvrste temelje kao što su porodica, prijatelji i partner. Iz njih oni crpe snagu.

Utorak

Drugi dan u nedelji smatra se, prema predanju, najnesrećnijim danom, pa i ljudi rođeni tada neće imati lak život. U utorak, kaže predanje, čak „i vukovi čuvaju krzno“.

Ovaj dan je dobio ime po planeti Mars, koja je u rimskoj mitologiji bog rata. To ljudima rođenim na ovaj dan donosi veliku snagu, borbeni duh i upornost da ostvare svoje ciljeve, ali i ratobornost i svadljivost. Rođeni ovog dana su po prirodi nervozni i svadljivi.

Sreda

Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Ovo je, prema tradicionalnom verovanju, dan kada bi trebalo otpočinjati poslove i kretati na put. Veruje se da će bebe rođene ovog dana biti napredne i zdrave. Dete koje prohoda u sredu biće srećno i bogato.

U nekim krajevima Srbije, ovaj dan se zamišlja kao svetica, pa se može čuti da je došla “Sveta Sreda” koja je naročito naklonjena bolesnicima i onima koji pate.

Astrološki, sreda je ime dobila po Merkuru, koji je bio rimski bog trgovine, putovanja i nauke. Prema tome, osobe rođene na ovaj dan krase inteligencija i elokvencija i imaju veliki uticaj na druge ljude. Ipak, nasledili su i određeni nemir i znatiželju, zbog čega su im potrebni stalni izazovi da bi funkcionisali.

Četvrtak

Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu postoji ova izreka: „Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji.“ Veoma je dobro, kaže verovanje, da se dete rodi na ovako srećan dan, jer će onda ono i u životu biti srećno i uspešno.

To se sve poklapa i sa simbolikom Jupitera, koji vlada četvrtkom. On je simbol ekspanzije, optimizma i dobrog humora koji krasi ljude rođene u četvrtak.

Oni imaju snažno izraženu potrebu za slobodom i nezavisnošću, pa se retko zadržavaju dugo na jednom mestu. Ako je četvrtak vaš dan rođenja, znači da ste pravi srećnik.

Petak

Prema narodnom verovanju, petak nije naročito srećan dan, ali se veruje da su deca koja se rode tada izrazito lepa, ali neće imati mnogo sreće u životu.

S druge strane, peti dan u sedmici se smatra teškim za bilo kakve početke pa postoji i izreka: „Petak je rđav početak“, koja se odnosi na to da tog dana ništa novo ne bi trebalo započinjati.

Petak je, po zvezdama, dan planete Venere, simbola lepote, ljubavi i prijatnosti. Ljudi rođeni na ovaj dan su pod uticajem Venere i zato su senzibilni i umetnički tipovi, a i odlikuju ih lepe crte lica.

Subota

Subota je, prema starom verovanju, dan posvećen mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo.

Verovanje kaže da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na „zla bića“. Biće to maštoviti i interesantni ljudi.

U Pomoravlju se dete rođeno u subotu naziva „subotan“, a u drugim krajevima Srbije „subotnjak“. Takvom detetu „niko ne može da naškodi“, jer ga štiti dan rođenja. U mnogim verovanjima se pominje da upravo deca rođena u subotu imaju sposobnost da otkriju zakopana blaga i postanu bogati i uspešni ljudi.

Astrološki, subota je dan Saturna, koji je u rimskoj mitologiji bog poljoprivrede i žetve, najveći učitelj među planetama, sin majke Zemlje.

Ljudima rođenim na ovaj dan Saturn donosi osobine poput praktičnosti, racionalnosti i zrelosti. Oni su već u mlađoj dobi zreliji od svojih vršnjaka i vole da planiraju.

Skloni su učenju i radu na sebi, a planeta koja vlada njihovim danom rođenja podržava ih da kroz razne situacije da izvuku najbolje iz sebe.

Nedelja

Nedelju su naši preci zamišljali kao žensko biće – Svetu nedelju. Veruje se da će čovek rođen u nedelju biti izuzetno srećan i živeće “gospodski”. Za srećnog čoveka se kaže u narodu: „Majka ga rodila u belu nedelju.“

Ovaj dan je astrološki pod uticajem planete Sunca, a prema drevnim načelima smatra se prvim danom nedelje.

I prema narodnom verovanju, a i prema astrologiji, nedelja je vrlo srećan dan za rođenje deteta. Ljudi rođeni u nedelju su harizmatični, vedri i optimistični.

Oni su u večitoj potrazi za nečim drugačijim i ne pokoravaju se normama. Uprkos tome su stabilni, a najčešće ih prati sreća u životu.

Izvor: prva.rs

Dok Srbi odlaze u Austriju, Nemačku, Sloveniju da bi kupovali garderobu i opremu za kuću, stranci dolaze u našu zemlju da zbog popravke zuba, ugradnje implantata, povećanja grudi, smanjenja nosa, liposukcije, specijalističkih pregleda, pa čak i porođaja jer je kod nas jeftinije. Prema podacima Međunarodnog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju, čak 20 odsto više stranaca nego prošle godine boravilo je u Srbiji kako bi obavili stomatološke i estetske intervencije i na taj način uštedeli i po nekoliko hiljada evra.

Cene usluga u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji dvostruko su jeftinije nego na Zapadu. S druge strane, u Turskoj, Poljskoj, pa i Bugarskoj cene ovih usluga niže su nego kod nas, međutim, i pored toga, zapadnjaci ipak više veruju srpskim lekarima, hirurzima i stomatolozima.

U Srbiju stranci, ali i srpski državljani koji žive u inostranstvu, dolaze najčešće zbog stomatoloških intervencija, plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalističkih pregleda, najviše kod oftalmologa, potom lečenja matičnim ćelijama, ali i zbog komfornog porođaja po niskoj ceni u luksuznim privatnim apartmanima.

Nišlijka Žana R. koja godinama živi i radi u Nemačkoj, boravila je u Srbiji tri nedelje posle januarskih praznika kako bi uradila zube. Ona je ugradila zubne implante, koje je po komadu plaćala 500 evra. Pre toga je imala određeni niz intervencija koje je platila oko 1.000 evra. Dakle, bez implanta.

Ipak, napominje da je prošla „i više nego odlično“.

„Moji zubi su specifični i ne bih vas opterećivala time, pa ću samo reći da sam došla po holivudski osmeh. I dobila sam ga za 14 dana, a koštao me je oko 10.000 evra. To nije ništa u odnosu na naše stomatologe koje, verujem da jesu profeisonalci kao i vaši, ali su veoma skupi. Moji zubi bi kod nas koštali oko 20.000 evra, a možda i više. Zašto da dajem toliki novac kada mogu da dođem u Beograd? Ionako dolazim dva do tri puta godišnje, imam brata u selu kod Niša, pa ga posećujem“, kaže ona.

Strancima, na Zapadu, je međutim najskuplji odlazak kod zubara, pa se zato neretko odlučuju da sve stomatološke zahvate obave u Srbiji.

Prema rečima doktora stomatologije Miroslava Aleta, najveći broj stranih državljana koji dolaze u Srbiju radi zubarskih intervencija su Šveđani, Italijani, Francuzi, Nemci, Britanci, čak i američki državljani.

„Takođe ima dosta naših ljudi, koji žive u inostranstvu, ali i dalje dolaze ovde kod zubara. Za nas se odlučuju pre svega zbog cena, jer je ogromna razlika, a materijal koji koristimo je isti kao na Zapadu. Međutim, mi smo jeftina radna snaga, pa cene moraju biti niže. U Americi je najjeftinija stomatološka intervencija 500 do preko 1.000 dolara, dok je lečenje kanala, operacije i slično po nekoliko hiljada, a ovde je duplo jeftinije. U Švajcarskoj je cena čišćenja kanala 1.000 franaka, dok su Britanci najskuplji, tamo je do pre nekoliko godina samo običan stomatološki pregled iznosio čak 140 funti“, objašnjava on.

Srpski estetski hirurzi imaju, kako se čini, najviše posla sa „zdravstvenim turistima“.

Plastični i rekonstruktivni hirurg dr Igor Maljković kaže za Nova.rs da strani državljani čine oko 80 odsto njegovih pacijenata.

„Imamo pacijente iz Austrije, Nemačke, Italije, Amerike, oni čine 80 odsto. Najviše se rukovode cenama, ali i kvalitetom usluge. Za nas saznaju uglavnom preko preporuke, ali i putem interneta i ostavljenih utisaka, što je danas veoma bitno. Najčešće dolaze da rade grudi, nos i stomak. Zatezanje kože i liposukcija su najpopularniji zahvati, a naše cene su više nego dvostruko jeftinije u odnosu na kolege sa Zapada, dok su materijali isti, međutim kod nas je manja cena rada“, kaže on.

On naglašava da je strancima bitan kvalitet usluge.

„Bugari imaju nisku cenu hirurgije, ali nemaju dobru ponudu, u medicinskom turizmu se nisu baš proslavili. Naši ljudi idu u Trusku jer im je jeftinije nego ovde, a stranci sa Zapada dolaze kod nas, jer njima cene u Turskoj sigurno zvuče sumnjivo“, kaže dr Maljković.

Izvor: nova.rs

Hrvatka je ubedljivo prva na kladionicama za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji, pokazuju aktuelne prognoze, nakon što su objavljene sve pesme koje ove godine učestvuju na takmičenju.

Prvi na listi kladionica je predstavnik Hrvatske, Bejbi Lazanja sa svojom „Rim tim tagi dim“ koja trenutno ima najviše šansi za pobedu. Slede Ukrajina, Italija i Švajcarska.

I dok Hrvatska osvaja sve više simpatija po Evropi, pesma naše predstavnice Teya Dore na Evroviziji polako, ali sigurno takođe osvaja ljude širom Evrope.

Mnogi uveliko izvode „Ramondu“ koja je inspirisana Prvim svetskim ratom, stradanjima i novim počecima – ramonda je cvet kog zovu i „feniks“ jer može da preživi duge suše.

Izvor: nova.rs

Dvadesetogodišnja Andrea Žuljević iz Sombora, koja na svom imanju ima skoro 40 životinja i dodatno brine o 10 uličnih pasa, pokušava da prikupi novac za kupovinu placa sa kućom kako bi mogla da ih premesti na veći prostor jer ju je jedno udruženje prijavilo za nepropisno držanje životinja, zbog čega joj je naloženo ih izmesti, saznaje FoNet.

Žuljević živi na porodičnom imanju u centru Sombora, gde vodi računa i o napuštenim životinjama.

Jedno udruženje iz Novog Sada prijavilo je Andreu Žuljević zbog navodno loših uslova u kojima žive životinje, što je Veterinarska inspekcija naknadno negirala kada je izašla na teren i ocenila da životinje žive u dobrim uslovima.

Ipak, inspekcija joj je naložila da registruje prihvatilište za životinje ukoliko želi da nastavi da brine o njima.

Prema njenim rečima, kada je pokušala da registruje prihvatilište na sadašnjoj adresu, stigao joj je odgovor da otvaranje prihvatilišta na toj adresi nije moguće, jer se nalazi u centru grada.

Zbog toga, Žuljević traži kuću na selu sa velikim dvorištem kako bi mogla da smesti sve životinje koje ima.

Zbog nedostatka novca za takav finansijski poduhvat, Žuljević iz donacija pokušava da prikupi sumu dovoljnu za kupovinu placa izvan grada, za šta joj je potrebno 14.000 evra.

Do sada je skupljeno skoro pola potrebne svote novca, a rok za izmeštanje životinja je 1. april.

Osim donacija ljudi koji je podržavaju, Žuljević prodaje i digitalne crteže ljubimaca kako bi prikupila novac, a mnoge organizacije i pojedinci pridružili su se akciji na različite načine.

Andrea Žuljević na svom imanju brine o tri invalidna psa, pet štenaca koji još sisaju, 23 odrasla psa od kojih je jedan gluv, jedan slep, a dva imaju više od 13 godina.

Uz to, na imanju žive i tri konja, četiri koze i četiri mačke.

Žuljević redovno hrani i oko 10 uličnih pasa na selu.

Govoreći o tome koliko mesečno mora da izdvoji novca za brigu o životinjama na imanju, FoNetu jer da psi pojedu oko 150 kilograma hrane, dok u selo nosi oko 80 kilograma, odnosno ukupno 230 kilograma.

Prema njenoj računici, hrana za pse je mesečno košta oko 23.000 dinara, a za mačke oko 3.000 dinara.

Za sredstvo protiv unutrašnjih i spoljnih parazita, koji dobijaju svi psi, Žuljević potroši oko 200 evra mesečno, a za mačke oko 2.000 din, dok za koze i konje troši oko 250 evra.

Svaki invalidni pas potroši tri pelene dnevno, odnosno ukupno 270 pelena mesečno.

U svoju računicu nije uračunala pesak i razne “sitnice” poput činija za vodu, posuda za hranu, mleka za štence, ogrlica, povodaca, orezivanje kopita konjima, džakova za smeće, goriva i troškova za veterinara.

Žuljević je brigom o životinjama na svom imanju počela da se bavi pre dve godine kada je našla tri šteneta u šancu.

Cilj joj je, kako kaže, da se više posveti brizi o invalidnim pisma koji često ostaju na ulici bez udomitelja.

Sve informacije o načinima pomoći i do sada prikupljenim sredstvima Andrea Žuljević redovno ažurira na svom Instagram profilu „Andreino utočište„.

Izvor: danas.rs