Sombor.info

Kineski proizvođač automobila "Zeekr" objavio je da se njihove nove „zlatne baterije“ za električna vozila pune brže od bilo kojih drugih proizvođača, uključujući lidera u industriji „Teslu“.

Kompanija "Zeekr" je lansirala svoju verziju modela 007 za 2025. godinu na konferenciji za novinare održanoj 13. avgusta uveče. Kompanija kaže da se njene nadograđene baterije mogu napuniti od 10 do 80 posto kapaciteta za 10 i po minuta korišćenjem ultra-brze stanice za punjenje.

Poređenja radi, kod Maskovog „Tesla“ model tri punjenje od 15 minuta omogućava da se pređe 282 kilometara, nešto manje od polovine punog dometa automobila.

"Zeekr"-ova limuzina 2025 007, koja će biti dostupna od sledeće nedelje, biće prvo vozilo sa novom baterijom.

„Teslina tehnologija punjenja više nije vodeća u industriji i nije već neko vreme“, rekao je Tu Le, osnivač i generalni direktor konsultantske firme Sino Auto Insights za Bi-Bi-Si.

„Ove hrabre 'Zeekr'-ove tvrdnje su uverljive, ali što je još važnije, čak i ako to nije baterija koja se najbrže puni, to što je jedna od najbržih i dalje je veliki skok za njih.“

Baterija radi dobro čak i po hladnom vremenu, puneći se od 10 do 80% svog kapaciteta za manje od pola sata na temperaturama do minus 10 stepeni Celzijusa, kažu u kompaniji.

"Zeekr 007" opremljen „zlatnom baterijom“ (Golden Brick Battery) biće najbrže masovno proizvedeno električno vozilo na svetu. Kada je lansirana prva generacija ovih baterija, "Zeekr" je najavio ekstremno bezbednosno testiranje koje je baterija prošla. Pretpostavlja se da se takvi bezbednosni podvizi kao što je bacanje u vatru od 1000°C, a zatim vraćanje u automobil primenjeni i na drugu generaciju.

"Zeekr" je u vlasništvu kineskog giganta za proizvodnju automobila "Geeli", koji takođe poseduje brend luksuznih sportskih automobila u Velikoj Britaniji „Lotus“ i švedski „Volvo“.

U maju su se akcije kompanije "Zeekr" pojavile na njujorškoj berzi, što je bio prvi veliki debi kineske kompanije na američkom tržištu od 2021. godine.

Akcijama se trenutno trguje 27% ispod cene utvrđene u inicijalnoj javnoj ponudi (IPO).

Izveštaj sa berze je stigao samo nekoliko dana pre nego što je Bajdenova administracija objavila velika povećanja tarifa za električne automobile kineske proizvodnje, solarne panele, čelik i drugu robu.

Bela kuća je saopštila da su mere, koje uključuju 100% granični porez na električna vozila iz Kine, odgovor na nepravednu politiku i imaju za cilj da zaštite radna mesta u SAD.

Zvaničnici u SAD, Evropskoj uniji i drugim velikim tržištima automobila sve više su zabrinuti zbog brzog širenja kineskih kompanija za proizvodnju električnih automobila u inostranstvo.

Izvor: RTS

Prema najnovijem istraživanju, svemirsko telo koje je udarilo u Zemlju pre 66 miliona godina i pobilo gotovo sve vrste dinosaura zapravo je bio ogroman asteroid koji se formirao izvan orbite Jupitera.

Stručnjaci su tako potvrdili dugogodišnju naučnu hipotezu - da je za masivni krater Chicxulub u Meksiku odgovoran asteroid iz spoljnjeg dela Sunčevog sistema.

No, kako su naučnici saznali otkud je došao ovaj svemirski objekt?

S obzirom na to da nisu mogli da uskoče u vremenski stroj, da se vrate u prošlost i pažljivo prate putanju asteroida, pozabavili su se dostupnom metodom.

Analizirali su drevni sloj sedimenta sačuvan u stenama i uporedili pronađene minerale sa poznatim tipovima svemirskih tela.

Udar asteroida veličine grada

Izumiranje u razdoblju krede/paleogena (K/Pg) peto je masovno izumiranje u zadnjih 540 miliona godina. Kada je asteroid veličine nekih 10 kilometara (veličine grada) udario u područje današnjeg poluostrva Jukatan, sa lica Zemlje je izbrisano više od 60 odsto svih vrsta, uključujući gotovo sve dinosaure.

Pri udaru su u atmosferu izbačene ogromne količine sumpora, prašine i čađi, što je delimično blokiralo sunčevu svetlost i uzorkovalo pad temperatura. Slojevi iz krede/paleogena sadrže značajan udeo minerala. Ovi elementi su prilično retki na Zemlji, naročito na površini planeta, ali se često nalaze u meteoritima.

Geohemičar Mario Fišer-Göde sa Univerziteta Köln u Nemačkoj i njegovi kolege su nabavili uzorke K/Pg stena sa tri lokacije i uporedili ih sa uzorcima sa osam drugih mesta udara iz proteklih 3.5 milijardi godina.

Takođe su analizirali rutenij iz meteorita i uporedili nivoe sa rutenijem koji je nastao na Zemlji, piše Nature.

Misteriju rešili izotopi rutenija

Tim se usredsredio na izotope metalnog rutenija jer je odnos izotopa rutenija sa Zemlje različit od onih u meteoritima. Naučnici pomoću ovih izotopa mogu da razlikuju asteroide koji su nastali u spoljnom delu Sunčevog sistema, izvan orbite Jupitera, i one koji potiču iz unutrašnjeg dela.

Naime, kada se pre otprilike 4.5 milijardi godina Sunčev sistem formirao iz molekularnog oblaka, temperature u unutrašnjem području su bile previsoke za kondenzaciju isparljivih jedinjenja poput vode. Asteroidi koji su nastali u tom delu Sunčevog sistema sadrže niske nivoe isparljivih jedinjenja te su bogati silikatnim mineralima.

S druge strane, oni koji su formirani u udaljenijim područjima sadrže puno ugljenika i isparljivih jedinjenja.

Fišer-Göde i njegove kolege su otkrili da su izotopi rutenija u telu koje je okončalo sudbinu dinosaura odgovarali asteroidu sa ugljenikom, odnosno onome koji dolazi iz spoljašnjeg Sunčevog sistema.

Izotopi rutenija su takođe osporili hipotezu prema kojoj je za krater Chicxulub kriva kometa, a ne asteroid, jer pronađeni izotopi nisu odgovarali kometi.

Istraživanje naziva Ruthenium isotopes show the Chicxulub impactor was a carbonaceous-type asteroid objavljeno je u časopisu Science.

Izvor: b92.net

Izdavanje vozačkih dozvola za kategorije C, CE, D1, D1E, D i DE postalo je strožije, jer je sada, pored položenog vozačkog ispita, neophodno priložiti i sertifikat o stručnoj kompetentnosti. Ovaj sertifikat potvrđuje da vozač poseduje početnu kvalifikaciju koja je potrebna za upravljanje vozilima ovih kategorija.

Aleksandra Maglić Zdelar, major policije i šef Odseka za upravne poslove Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, danas je pojasnila nove propise vezane za izdavanje ovih dozvola. Prema njenim rečima, lica koja su položila vozačke ispite za navedene kategorije, a nisu u obrazovnom profilu vozača motornih vozila niti su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova ili Vojske Srbije, moraju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vozačke dozvole priložiti i sertifikat o stručnoj kompetentnosti, koji izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

- Prilikom izdavanja vozačkih dozvola ovim licima, u dozvolu se obavezno upisuje kod 102, koji znači da ona važi samo na teritoriji Republike Srbije - naglasila je Maglić Zdelar.

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnikom o vozačkim dozvolama propisani su starosni uslovi za dobijanje dozvola: 21 godina za kategorije C, CE, D1 i D1E, i 24 godine za kategorije D i DE.

Međutim, postoje izuzeci koji omogućavaju dobijanje dozvole sa sniženim starosnim uslovima. Učenici srednjih škola profila vozača motornih vozila mogu dobiti dozvolu za kategorije C i CE sa 18 godina, dok pripadnici MUP-a i vojni kadrovi mogu dobiti dozvolu za kategorije C, CE, D1 i D1E sa 18 godina, za D i DE sa 21 godinom, i za kategoriju A sa 19 godina, uz obavezan kod 101. Lica koja poseduju sertifikat o stručnoj kompetentnosti mogu dobiti dozvolu za kategorije C, CE, D1 i D1E sa 18 godina, a za kategorije D i DE sa 21 godinom, uz upisivanje koda 102.

Podsećamo da se vozačke dozvole izdaju u skladu sa zakonskim starosnim uslovima, bez obzira na trenutak kada je lice položilo vozački ispit.

Izvor: direktno.rs

Građani od danas na šalterima Javnog preduzeća Pošta Srbije na teritoriji cele države mogu dobiti kopije rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica za 2024. godinu za nepokretnosti na teritoriji Beograda, sa uplatnicom, saopštio je Sekretarijat za javne prihode.

Kopija rešenja se izdaje na lični zahtev, uz važeću ličnu kartu ili pasoš i potpisane obrasce „Informacija o obradi podataka o ličnosti obveznika poreza na imovinu“ i „Pristanak na obradu podataka o ličnosti“.

Milioni ljudi pate od celijakije, autoimunog poremećaja izazvanog glutenom, grupom proteina koji se nalaze u pšenici, ječmu i raži.

Čak i male količine glutena mogu izazvati ozbiljne probavne probleme kod onih koji pate od pomenutog poremećaja. Jedini trenutni način lečenja je stroga bezglutenska dijeta, ali to je teško izvesti, a stručnjaci se slažu da je bezglutenska dijeta nedovoljna, kaže Elena Verdu, gastroenterološkinja s kanadskog Univerziteta Mekmasters.

Glavni uzrok celijakije leži u genetici. Otprilike 90 posto osoba s celijakijom ima gene koji kodiraju za HLA-DQ2,5 protein koji, zajedno s proteinom HLA-DQ8, igra ključnu ulogu u imunom odgovoru. Navedeni proteini predstavljaju fragmente glutena imunim ćelijama, greškom izazivajući napad na samo telo.

Međutim, ne razviju svi s ovim genima bolest. Karika koja nedostaje nalazi se u ćelijama sluzokože creva, koje otpuštaju enzime koji se vežu s peptidima glutena, čineći ih prepoznatljivim imunom sistemu.

Kako bi istražio ovu vezu, međunarodni naučnim tim predvođen naučnicima s Univerziteta Mekmasters sproveo je studiju koristeći transgene miševe s ljudskim genima za HLA-DQ2.5. Znanstenici su ispitivali ekspresiju imunoloških kompleksa u crevnim ćelijama ljudi s celijakijom i ovih posebno uzgojenih miševa. Stvaranjem funkcionalnih modela creva, poznatih kao organoidi, posmatrali su kako ti imuni proteini reaguju na upalne okidače i izloženost glutenu. Njihova studija objavljena je u žurnalu „Gastroenterology“.

„To nam je omogućilo da suzimo određeni uzrok i posledicu i tačno dokažemo da li se reakcija odvija i kako se to događa“, kaže biomedicinski inženjer Tohid Didar. Rezultati su pokazali otkrili da ćelije koje oblažu creva nisu samo posmatrači, već aktivni učesnici u procesu razvoja celijakije. Te ćelije prezentuju fragmente glutena imunim ćelijama, na taj način pogoršavajući upalni odgovor.

Navedeno otkriće naučnika otvara nove puteve za moguće lečenje poremećaja celijakije. Razumevanje interakcije između crevnih bakterija, upalnih mikroba i imunog odgovora moglo bi dovesti do terapija koje ciljaju na specifična tkiva uključena u bolest, nudeći nadu miliona koji bi jednog dana mogli da uživaju ​​u glutenu, a da zbog toga ne snose posledice, piše „Science Alert“, prenosi Zimo.

Vrućina zahteva poseban oprez kada su lekovi u pitanju. Veoma visoke temperature mogu izazvati niz neželjenih efekata, i to ne samo tokom skladištenja.

Mnogi su tokom leta u iskušenju da sami odluče o doziranju lekova. Na primer, oni koji pate od hipertenzije će imati manje potrebe za lekovima na vrućini.

Ovo je posebno velika greška. Nikada ne bi trebalo da menjate dozu leka bez konsultacije sa lekarom. Posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Iako ćete tokom leta možda morati da prilagodite dozu, baš kao i kod nekih lekova za dijabetes ili probleme sa srcem, obavezno obavestite svog lekara o svim problemima kako bi vam prilagodili dozu.

Reakcija sa suncem

Postoje različite kategorije lekova koji su fotosenzitivni i mogu izazvati neprijatne reakcije, poput osipa.

Postoji široka lista krema i lekova koji mogu da reaguju na sunce. Ako uzimamo neke antibiotike, moramo biti veoma oprezni u pogledu izlaganja sunčevoj svetlosti. Najopasniji su tetraciklini, kinoloni i sulfonamidi.

Takođe budite oprezni sa steroidima i kortizonom.

Neće svi imati isti efekat kada su izloženi sunčevim zracima, ali morate pažljivo pročitati uputstvo. Oni mogu uticati na sposobnost kože da reaguje na oštećenja od sunca, povećavajući rizik od opekotina od sunca.

U prošlosti su čak i pilule za kontrolu rađanja mogle izazvati probleme sa fotosenzitivnošću. Međutim, sada su nivoi estrogena u novim formulacijama veoma niski i veoma retko utiču na kožu.

Mogućnost dehidratacije

Neki lekovi mogu povećati osećaj toplote, izazivajući porast telesne temperature. To su uglavnom antihistaminici jer izazivaju sužavanje kapilara, ograničavajući sposobnost termoregulacije.

Čak i neki suplementi za mršavljenje imaju isti efekat.

Budite oprezni i sa laksativima. Da bi funkcionisali, neki od njih uvlače vodu u creva, uklanjajući je iz drugih organa. U ovim slučajevima rizikujemo dehidrataciju.

Isto se može desiti i sa diureticima, koji primoravaju telo da se oslobodi tečnosti.

Oni koji uzimaju beta blokatore za probleme sa srcem mogu primetiti pad otkucaja srca, što ometa sposobnost tela da reguliše temperaturu, piše Ordinacija.hr.

Unija poslodavaca Srbije još uvek nije izašla sa predlogom konkretnog iznosa za koji bi trebalo da bude povećana minimalna cena rada, ali iz ove organizacije naglašavaju da se najvažniji parametri za privrednike u Srbiji odnose na rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije.

„Sindikati su izašli sa svojim predlogom. Mi još nismo izašli sa konkretnim iznosom, ali uvek naglašavamo da se najvažniji parametri za privrednike u Srbiji odnose na rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije“, kaže za Novu ekonomiju članica pregovaračkog tima iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljana Pavlović.

Pregovori o minimalnoj zaradi koja će važiti od 1. januara 2025. godine započeli su juče. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000. Država za sada nije dala zvaničan predlog, ali je nezvanično predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio da bi minimalac od naredne godine mogao da bude između 51.000 i 52.000 dinara, prenosi Nova ekonomija.

Pavlović kaže da su na prvom sastanku u okviru pregovora o minimalcu razmatrali parametre na osnovu kojih se utvrđuje minimalna cena rada.

„Dobili smo najnovije podatke sa kojima raspolaže Ministarstvo finansija kada je u pitanju rast BDP-a, potrošačke korpe i inflacije i svih ostalih parametara koji su važni sa pregovore“, rekla je ona i dodala da nisu dobili konkretan raspon rasta minimalne cene rada od predstavnika Vlade.

Pavlović je podsetila i da Unija uobičajeno pre pregovora sprovodi anketu među poslodavcima.

„Prema podacima koje smo dobili od poslodavaca, oko 35 odsto poslodavaca nije za rast minimalne cene rada i smatraju da će to negativno uticati na njihovo poslovanje. Jedna od prvih mera koje bi u tom slučaju preuzeli jeste smanjenje broja zaposlenih i povećanje cena usluga i proizvoda„, rekla je ona.

Ona je navela da poslodavci i dalje, ukoliko dođe do nekog većeg rasta minimalne cene rada, očekuju od države neku intervenciju u smislu povećanja neoporezivog dela ili umanjenje poreza i doprinosa.

Govoreći o predlogu sindikata da se minimalna zarada poveća na iznad 60.000, ona je navela da u ovom trenutku taj predlog nije realan i da ne misli da će minimalac moći da se poveća za 31,32 odsto.

„Mi vrlo poštujemo sindikate i oni se svakako bore da podignu standard i da zaposleni od tih zarada mogu da žive. Ovde se radi o minimalnoj ceni rada. Minimalna cena rada je između ostalog osnovica za mnoga državna davanja i država ima prilično veliki izazov jer za narednu godinu mora da planira svoje troškove“, kaže Pavlović, objašnjavajući zašto predlog sindikata smatra neodrživim.

Izvor: nova.rs

Porodica Zeljko vlasnik je poznate somborske poslastičarnice od 1981. godine. Poslastičarnicu Selenča otvorili su Gojko i Ankica Zeljko, koje je život iz Hercegovine doveo u Bačku, ali su Somborci uvek govorili – idemo kod Gojka. Spletom okolnosti, zvanično ime poslastičarnice postalo je pre dvadesetak godina. Tada je sin Vladimir registrovao posao na svoje ime, ali pošto je Selenča naziv dela grada Sombora, nije mogao da ga koristi, pa je poslastičarnicu nazvao kako su je Somborci zvali – Gojko. Vladimir danas uspešno vodi posao, a kako i ne bi kada je, kako u šali kaže, poslastičarnicu dobio za sedmi rođendan, jer je tada i zvanično počela sa radom.

Recepti starih majstora

Iako je odrastao u poslastičarnici i pomagao u poslu, Vladimir je 1992. stao rame uz rame sa ocem kada je završio školu. »Završio sam kao kuvar, jer u Somboru nije bilo poslastičara. Postojala je samo jedna generacija koja je upisana iste godine kada sam ja završio srednju školu, ali koliko znam, niko iz tog razreda ne radi kao poslastičar. Posle srednje škole sam izučio zanat u hotelu Moskva u Beogradu“, kaže Vladimir.

Novi trendovi su pristizali i u poslastičarstvu, koje otac Gojko više nije mogao da prati, pa su Vladimir i njegova sestra preuzimali sve veći deo posla. Iako su prinuđeni da prate nove trendove, Vladimir kaže da se i dalje pridržavaju tradicionalnog evropskog poslastičarstva, a to je kuvanje ili pečenje, bez gotovih ili polugotovih smeša.

»Sve radimo po starim recepturama od osnovnih sirovina. Vodimo računa da ima kvalitetnih sirovina, da na kraju imamo kvalitetne torte i kolače“, kaže Vladimir. Kako kaže, 80-ih godina vrhunac je bio grilijaš (prženi šećer sa orasima), koji se pravi na temperaturama iznad 120 stepeni, što su stari majstori radili golim rukama. Kasnije su u modu ušle torte sa šlagom i ukrasi od vučenog šećera, koji su slični grilijašu, jer se šećer oblikuje, takođe ručno, na visokim temperaturama. Pre 20, 25 godina, hit je postao fondan.

»Taj fondan nam je doneo olakšanje, jer na torti možete napraviti mnogo više detalja, uz manje vremena. Moraju se pratiti trendovi, nadograđivati znanje. Od jeseni planiramo da pokrenemo novi, lakši program. Novi zahtevi kupaca su da su proizvodi manje slatki, sa manje kalorija, da su kremasti, da lepo izgledaju. Ranije se, međutim, više pažnje poklanjalo kvalitetu materijala. Niko više neće ni puter ni margarin, a mi moramo da se prilagođavamo“, kaže Vladimir. U poslastičarnici Gojko svi proizvodi su sveži, pa je najviše posla pred vikend i tokom vikenda, a onda se radi bez radnog vremena. Najveća potražnja za kolačima je od maja do septembra. Sezona je i prodaje sladoleda, a poslastičarnica Gojko i dalje pravi kuvani sladoled od mleka, jaja i šećera. »Ne koristimo slatku pavlaku, razne prahove koji se danas koriste u proizvodnji sladoleda. Zato je naš sladoled malo teži i često smo kritikovani zbog manjih kuglica. Manje su, ali su teže i u njima se dobija više nego u kuglicama koje su kao šaka. One sadrže 50 grama, a naše 70 grama sladoleda“, kaže Vladimir.

U poređenju sa cenama u Novom Sadu ili Beogradu, kaže Vladimir, njihovi proizvodi su jeftiniji od 40 do 50 odsto. „U Somboru je veliki broj ljudi koji rade na crno, prave torte i kolače kod kuće, nemaju registrovan zanat, pa samim tim nemaju ni troškove koje imamo mi. Zato mogu da budu jeftiniji, a mi moramo da konkurišemo njihovim cenama, što nas dovodi do ivice rentabilnosti“, kaže Vladimir.

Pored sladoleda, Vladimir kao najvažnije i najprodavanije proizvode izdvaja čokoladne bombe koje su putovale u Nemačku, Australiju i Ameriku i krempitu. »Krempitu pravimo po recepturi starih nemačkih majstora koji su radili u čuvenoj somborskoj Dubravi. To je onaj stari Berliner krem koji se pravi od mleka, jaja i šećera. Sa svinjskom mašću ne pravimo kore jer je teško naći, kraći je rok trajanja proizvoda, pa smo svinjsku mast zamenili margarinom“, kaže Vladimir.

Ukus i miris doma

Od 80-ih godina kroz poslastičarnicu Gojko prošle su generacije Somboraca.

»Obično su prvi izlasci za decu koja još nisu spremna za prave izlaske, ovde rado dolaze porodice sa decom, bake i deke sa unucima. Često čujemo od gostiju da su kod nas dolazili kao deca. Mnogi Somborci žive u inostranstvu, a kada dođu u Sombor, važno mesto koje posećuju je poslastičarnica kod Gojka, kažu da je to ukus i miris doma“, kaže Vladimir.

Biti vlasnik zanatske radnje znači raditi bez radnog vremena, vikendom i praznicima, ali je Vladimir zadovoljan poslom koji radi. Učestvovao je na takmičenjima, osvajao nagrade, ali kaže, takvih takmičenja više nema.

»Sada svako može da se prijavi, a ranije su to bila takmičenja na kojima su učestvovala ozbiljna ugostiteljska preduzeća, pripreme su trajale nekoliko dana. Danas se održavaju lokalni sajmovi kolača i kolača na kojima svi mogu da učestvuju. Nemamo vremena da učestvujemo u onim takmičarskog karaktera, jer su samo moja supruga i sestra uključene u ceo posao, ali učestvujemo na manifestacijama humanitarnog karakte“, kaže vlasnik somborske poslastičarnice.

Prednost porodične poslastičarnice u odnosu na masovnu proizvodnju je u tome što se lako može prilagoditi zahtevima kupaca. Sve češće kupci dolaze sa idejama koje su preuzeli sa interneta. »Često se ove ideje tiču izgleda i obično se radi o nečemu iz američke poslastice, koja se strukturom razlikuje od naše. Ako se naši proizvodi tradicionalno prave, ne mogu da izdrže visine i oblike koje mogu američki slatkiši, pa se trudimo da napravimo kompromis da postignemo ono što možemo u pogledu izgleda, ne odstupajući od naših receptura“, kaže Vladimir.

A recepti u Gojkovoj poslastičarnici su oni iz 80-ih, koje je, kako u šali kaže, sada vratio na fabrička podešavanja. »Tata je morao svaki recept malo da poboljša. Tako gde je bilo potrebno 800 grama oraha, dodao je kilogram, gde je trebalo 300 grama šećera, dodao je još malo.

Vladimirova deca za sada neće nastaviti porodični posao. Oni su izabrali svoj put; Pravne studije i srednja veterinarska škola.

»Želim da nađu svoj put u životu i da imaju moju podršku šta god da izaberu. Čak i kada smo zauzeti na poslu, ne tražim od njih da pomognu. Za mene je mala gorčina iz detinjstva bila proslava 1. maja, kada su svi moji prijatelji išli na putovanja, a sestra i ja samo radile, danima pre, samog 1. maja i danima posle. Zato sam želeo da imaju svoje detinjstvo i da biraju šta će da rade“, kaže Vladimir.

Izvor: hrvatskarijec.rs

Nikola Jokić je u centru pažnje domaćih i svetskih medija po završetku Olimpijskih igara, gde je neviđeno dominirao i malo je falilo da sruši "Drim tim" Amerike sa 12 Ol star igrača.

Na kraju je doneo Srbiji bronzu, ali i veliku radost i ponos, a samo dan posle povratka iz Pariza otišao je u Sombor na trke konja.

Ovo nije iznenađenje ni za koga, jer je Jokić veliki ljubitelj konja i ima čitavu ergelu u svom vlasništvu, koja se iz godine u godnu uvećava.

Iako informacije o porodici Jokić retko isplivaju u medijima, a isto je i o njihovim konjima, do informacija neretko dođu i strani mediji, pa je tako svojevremeno isplivala informacija da je Nikola kupio u Italiji grlo Breno Laumar, potomka čuvenog pastuva Varene, koji je zaradio do tog momenta 35.000 evra.

Mediji su nedavno pisali da je Jokić kupio još dva konja.

Pre dve godine je potrošio 143.000 evra za tri trkačka grla. Jednog pastuva je kupio za 42.000 evra, za žensko grlo je platio 47.000 evra, a najskupljeg konja je platio 54.000 evra.

Navodno je potom kupio još dva grla, od kojih je jedan potomak švedskog kasača Maharadže, koji je pobedio u najvećoj trci na svetu, a Jokić ga je navodno platio 100.000 evra.

Izvor: telegraf.rs

Dvadesetpetogodišnji D.D. iz Sombora uhapšen je nakon što je, kako se sumnja, počinio seriju teških krađa.

Sumnja se da je u proteklih mesec dana provalio u više kuća u okolini Sombora.

Kako navodi policija, sumnja se da je ušao u dve kuće iz kojih je ukrao novac i alat, kao i da je provalio u jedan objekat i ukrao klima uređaj i ručna kolica, a postoji sumnja i da je obio kuću iz koje nije ništa uzeo.

Uhapšeni se takođe tereti i da je u istom periodu iz dva traktora i jednog kamiona ukrao 330 litara nafte i tablet.

Somborska policija traga i za 30-godišnjim muškarcem za kog se sumnja da je sa uhapšenim počinio neka od navedenih krivičnih dela.

Izvor: 021.rs