Sombor.info

Republički hidrometeorološki zavod izdao je više upozorenja, a dva se odnose na visoke temperature danas i u narednim danima.

Prvi „alarm“ odnosi se na celu Srbiju, jer RHMZ najavljuje do kraja sedmice veoma toplo vreme.

Kako se ističe na sajtu, danas i sutra maksimalna temperatura biće od 37 do 41 stepen celzijusa, u nedelju od 33 do 38, a od početka sledeće sedmice od 29 do 36 stepeni.

Posebno upozorenje na visoke temperature izdato je i za područje Beograda. Do kraja sedmice u glavnom gradu biće veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 37 do 39 stepeni, i uz tropske noći.

Ipak, RHMZ navodi da će od drugog dana vikenda toplotni talas početi da slabi, ali uz povećane nestabilnosti.

Do kraja sedmice u većini mesta će biti pretežno sunčano, a uz lokalni razvoj oblačnosti očekuju se i kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom, koji će biti češći drugog dana vikenda.

Od početka naredne sedmice promenljivo i još nestabilnije uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i uz pojavu pljuskova i grmljavina, koji će lokalno biti izraženiji uz grad i pojačan vetar.

Temperatura će početkom naredne sedmice biti u manjem padu i u intervalu od 31 do 34 stepena celzijusa.

Osim temoeraturnog, RHMZ je izdao i hidrološko upozorenje.

Kako se navodi, na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca narednih dana vodostaji će se kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.

Na Brzavi, Moravici, Jadru, Kolubari, Jablanici, Vlasini, Lugomiru, Resavi, Jasenici i Kubršnici proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95 odsto-ne obezbeđenosti (biološkom minimumu).

Izvor: danas.rs

Za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je „pao sa kruške“.

Zbog čega je baš ova voćka „izašla na loš glas“ i zašto se ne kaže na primer „pao sa jabuke“ ili „pao sa višnje“, nego baš „pao s kruške„?

O ovome zapravo postoji interesantna priča koja seže duboko u prošlost. A odgovor se krije u srpskom narodnom verovanju o biljkama, piše istorijskizabavnik.

U knjizi „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” profesor Veselin Čajkanović, čuveni domaći etnolog, filolog i član Srpske kraljevske akademije zabeležio je da naš narod ima jako negativan stav prema krušci.

„U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona“, zapirao je on.

Dokaze za ovo nalazimo i u narodnim pričama – pod kruškom se skupljaju demoni, u njenoj krošnji se kriju veštice, a zbog svoje magijske moći ona privlači raznorazne akrepe, pa i samu smrt.

Čajkanović je smatrao da je kruška u prošlosti, “u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, ali da se to vremenom promenilo i da narod na nju generalno gleda kao na „zlo drvo“.

Nije dobro „pasti s kruške“

I tu dolazimo do razloga zbog kog neko ko se ponaša nerazumno “pada baš sa kruške”. Niko razborit i normalan ne bi želeo da se nađe u njenoj krošnji, u društvu demona, veštica, đavola… pa da onda još padne sa nje, zar ne?

Slično objašnjenje daje i poznati srpski lingvista Milan Šipka u knjizi “Zašto se kaže?” koji navodi da se izraz “pao s kruške” koristi u značenju: “zbunjen, smeten, smušen”, kao i da “nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške” znači “nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i slično“, piše istorijskizabavnik.

Australijski muzičar Nik Kejv najpoznatiji je po saradnji sa grupom The Seeds, a njegovi bezvremenski hitovi kao što su "O Children" i "Into My Arms" prikupili su na desetine miliona slušanja na svim platformama.

Iako je u svojoj karijeri doživeo ogroman svetski uspeh, njegov život obeležile su i tragedije...

U intervjuu za Australian Story, slavni pevač je rekao da je prošao put od čoveka "zadivljenog sopstvenom genijalnošć" do osećaja "sramno samozadovoljnog" nakon što je izgubio dva sina u poslednjih 10 godina.

Sin preminuo u 15. godini

Njegov sin Artur umro je 2015. kada je imao samo 15 godina. Artur je prvi put probao LSD, a onda je tragično pao sa litice od 20 metara u blizini svoje kuće u Brajtonu. Tada su u njegovom telu pronašli tragove marihuane, a istraga je otkrila da je Artur bio potpuno dezorijentisan u trenucima pre smrti.

Pre dve godine, Kejv je izgubio i drugog sina Džetroa, koji je preminuo u 32. godini. Džetro se borio sa šizofrenijom i zavisnošću od droga. Preminuo je dva dana nakon što je pušten iz zatvora gde je služio kaznu zbog fizičkog napada na sopstvenu majku, a pronađen je u motelu u Melburnu.

Nik je sada priznao da više ne ceni umetnost iznad svega, kao što je to činio pre smrti svoja dva sina.

- Bio sam zadivljen sopstvenom genijalnošću. Sada vidim koliko je glupa ta sramna vrsta samopopuštanja - rekao je on.

Muzičar je ispričao kako mu je umetnost, tačnije muzika, uvek bila na prvom mestu, ali se to potpuno promenilo nakon što mu je preminuo 15-godišnji sin.

- Za mene više ne važi ideja da umetnost pobija sve - rekao je on i dodao da "ima stvari koje su mu mnogo važnije od koncepta umetnika".

Muzičar retko govori o tragediji koja mu se dogodila u životu, a ni ovoga puta mu nije bilo lako da priča o tome. Nik je jedva mogao da obuzda svoje emocije tokom intervjua. Prethodno je za Gardijan rekao da se oseća krivim zbog smrti svojih sinova jer je, kako kaže, "protiv prirodno da se sahrani dete".

- Mislim da je to nešto što ljudi koji izgube decu osećaju bez obzira na situaciju, samo zato što jedino što treba da uradite je da ne dozvolite da vam deca umru. Zaboravite. Jedino što morate da uradite je da zaštitite svoju decu - rekao je on tada, piše Jutarnji.hr

Preporučuje se da sačekate dok vaše dete ne napuni 5 godina i da tek tada dovedete psa u dom

Ako imate decu, a želite psa, i to malog, izbor prave rase može da bude težak zadatak. Postoje mali psi koji su idealni za decu, iako ima i rasa koje jesu male rastom, ali nisu pogodne za decu, jer su krhke ili nervozne u blizini bučnih mališana. Međutim, neki mali psi odlično se slažu sa decom svih uzrasta.

Čak i kad je reč o rasama koje su idealne za porodice sa decom, stručnjaci preporučuju da sačekate dok vaše dete ne napuni 5 godina i da tek tad dovedete psa u dom. Do 5 godina, većina dece ima pristojnu kontrolu impulsa i bolje razume i sledi pravila koja se odnose na psa.

Zbog bezbednosti deteta i životinje, odrasla osoba uvek treba da nadgleda njihove interakcije.

Kada je u pitanju izbor rase psa za porodicu sa decom, uzmite u obzir njihov temperament, strpljenje i obuku. Postoje rase pasa koje jednostavno nisu dobre u ophođenju sa decom. Veoma je važno da da decu naučite da poštuju psa i njegov prostor.

1. Big

Pravilno socijalizovan i obučen bigl je izuzetno druželjubiv i lako podnosi buku i haos porodičnog života. Iako mali, on je čvrst i atletski građen pas koji voli da se igra sa decom svih uzrasta.

Poznato je da bigl voli da laje i zavija, a neki pripadnici rase postaju destruktivni ili pokušavaju da pobegnu ako ostaju predugo sami, nemaju dovoljno pažnje, nisu aktivni i nisu mentalno stimulisani. Napolju treba da budu na povocu, jer ih oštar njuh može odvesti neznano kuda.

Životni vek bigla je od 10 do 15 godina.

2. Kovrdžavi bišon

Razigran i zabavan, kovrdžavi bišon potiče iz Francuske, gde su mali psi prvobitno živeli luksuznim životom kao razmaženi kućni ljubimci do plemstva. Nakon Francuske revolucije, bišoni su pali u ruke običnih ljudi, pretvarajući se u ulične pse. Zahvaljujući inteligenciji, živahnosti i šarmu, pufnasti bišon "radio" je i u cirkusu. On i danas voli da se igra i samo želi da bude uz svoju voljenu porodicu. Bišon je nežan i uvek prijateljski nastrojen prema svim ljudima. Iako mali, bišon nije krhak i osetljiv i sve dok deca s njim postupaju nežno i s poštovanjem, može da bude divan prijatelj.

Bišon će ponekad pokazati znake anksioznosti ili straha koje deca ne mogu lako da uoče, pa je važno da uvek nadgledate njihovu igru. Životni vek kovrdžavog bišona je do 15 godina.

3. Bostonski terijer

Prijateljski raspoložen, bostonski terijer voli sve ljude, uključujući i decu. Stvoren u Bostonu u poslednjim godinama 19. veka, rasa je imala samo jednu svrhu: da bude odan pratilac čoveku. Iz tog razloga, bostonski terijeri su divni porodični psi koji zahtevaju da većinu vremena provedu sa svojom porodicom. Veličina ovog psa garantuje njegov srećan i komotan život u stanu, ali su mu potrebne svakodnevne lake šetnje i aktivnosti. Živahan, privržen i uvek spreman za igru, bostonski terijer je zabavan deci koja mogu da ga vode na dečije utakmice ili u šetnju parkom.

Bostonski terijer je energičan, visoko skače i veoma je brz, pa je njegova socijalizacija izuzetno važna. Životni vek bostonskog terijera je 12 do 14 godina.

4. Kern terijer

Kern terijer, čuveni Toto iz filma "Čarobnjak iz Oza", rođen je u škotskim visoravnima pre više od 200 godina, gde je lovio lisice, pacove i druge štetočine. Nisu svi terijeri raspoloženi za igru sa decom, ali kern voli decu i uvek je spreman za zabavu i igre. Decu treba naučiti da budu nežni sa kernom koji će im ipak uvek oprostiti slučajne nestašluke.

Kern ima veliki nagon za plenom (ovo može uključivati decu koja trče), ali neće ostaviti na miru mačku. Treba ga nadgledati u blizini uzbuđene, glasne dece koja mnogo trče. Životni vek kerna je od 12 do 15 godina.

5. Kavalirski španijel kralja Čarlsa

Pas ujednačenog temperamenta, kavalirski španijel je prijatelj svima, pa i deci. On uživa u maženju i nežnoj igri. Ne voli grubosti, pa pokažite deci kako da s njim pravilno postupaju. Odlično se prilagođava životu u svakom prostoru i dobar je saputnik na odmoru. Obezbedite mu adekvatne vežbe uz svakodnevne šetnje po parku ili komšiluku. Životni vek kavalirskog španijela je 12 do 14 godina.

6. Koker španijel

Koker španijel je mali pas koji voli život sa ljudima i uzgajan je da bude poslušan i prijateljski raspoložen prema drugim životinjama. Dobro socijalizovani koker španijeli su odlični dečiji drugari, pod uslovom da su deca nežna i da psa poštuju. Kokeri vole da se igraju i bez prestanka će udovoljavati deci u igri i avanturama. Ovo su energični psi kojima je potrebna umerena vežba u vidu dnevnih šetnji i trčanja bez povoca u dvorištu. Životni vek koker španijela je od 10 do 14 godina.

7. Francuski buldog

Francuski buldog je eprilagodljiv i razigran pas koji voli da radi šta god radi njegova porodica. On često ima respiratorne probleme, sklon je pregrevanju i ne može da putuje avionom. Po izgledu, on je manja verzija buldoga prilagođenog deci. Kada kombinujete njegov jedinstveni izgled sa radoznalom i privrženom prirodom, sve u vezi sa njim privlači ljude i decu.

Ovaj pas može da bude odličan dečiji prijatelj pod uslovom da je dobro socijalizovan i da deca s poštovanjem komuniciraju sa njim. Rasa zahteva umereno svakodnevno vežbanje, a glatka dlaka ne traži mnogo održavanja. Životni vek francuskog buldoga je od 10 do 12 godina.

Izvor: telegraf.rs

Penzija posle 20 godina staža, naravno, zavisi od visine plate tokom radnog veka, ali ona teško da će omogućiti lagodan život u starosti. U nekim slučajevima, penzija jedva prelazi 100 evra mesečno, tako da država mora da dotira novac do iznosa od 25.000 dinara, što je minimalni iznos.

Jedan od uslova za odlazak u penziju je, pored dovoljnog broja godina, i dovoljno radnog staža – i to najmanje 15 godina.

Tako muškarci koji imaju 65 godina i žene koje su napunile 63 godine i osam meseci, a uz to imaju dovoljno radnog staža, mogu da se penzionišu.

Iako neki građani pred penziju imaju i po 40 godina radnog staža, ima ih i onih koji nisu bili uvek zaposleni ili im poslodavac nije uredno uplaćivao poreze i doprinose, te smo mi proverili kolika će biti penzija nakon 20 godina rada.

Penzija nakon 20 godina rada za minimalac

Građane koji su tokom 20 godina zarađivali minimalac, u starosti mogu da računaju na svega 14.400 dinara.

Ipak, minimalna penzija u Srbiji iznosi tačno 24.987 dinara mesečno prema izveštaju PIO Fonda, a to znači da ovaj iznos pripada građanima koji su ispunili uslove za penziju, ali je penzija koja im je utvrđena manja od najnižeg iznosa koji utvrđuje Zakon o PIO.

U tom slučaju, dakle, država dodaje iznos razlike između penzije koja je obračunata i zakonom utvrđenog minimuma, što znači da nije važno da li je neko ostvario minimalni radni staž od 15 ili je radio 40 godina – ako je njegova penzija manja od zakonskog minimuma, država će dotirati razliku.

Penzija nakon 20 godina staža i plate od 70.000 dinara

U slučaju da je neko radio za platu nešto veću od minimalca, recimo 50.000 dinara, sleduje mu 17.300 dinara, a ukoliko mu je plata bila 60.000, penzija bi trebalo da bude 18.800 – što znači da su ponovo ovi iznosi manji od minimalne penzije.

Država će morati da dotira i onim građanima koji su tokom 20 godina radili za 70.000 dinara, što je približno medijalnoj zaradi, što je iznos do kojeg zarađuje polovina građana naše države.

Naime, u ovom slučaju, iznos penzije bio bi tek 22.000 dinara.

Penzija nakon 40 godina staža

Na osnovu ovih primera, jasno je da građani koji nemaju puno staža veoma loše proći. Iako je opšte poznato da su penzije u našoj zemlji veoma niske, na veća primanja u starosti mogu da računaju oni koji su radili punih 40 godina. Tako će posle 40 godina i plate od 40.000 dinara, penzija biti 25.000, a posle plate od 50.000 – oko 35.700 dinara.

Radnici koji su svakog meseca radili za 70.000 dinara, u staoristi će primati 50.000.

Šta utiče na iznos penzije?

Formula za izračunavanje penzije vrlo je kompleksna, jer je potrebno raspolagati ogromnim brojem preciznih podataka, ali suština je u tome da što je veća plata tokom radnog veka, biće veća i penzija. Naravno, podjednako važnu ulogu imaju i godine radnog staža.

Jednostavniji način da se izračuna iznos penzije jeste kalkulator dostupan na sajtu PIO Fonda.

Izvor: nova.rs

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspitavati dete, a pogotovo zato što sve što uradite ima uticaja na to kakve će oni osobe postati i kakvi će ljudi biti kad odrastu.

Kako nijedno dete nije isto, postoji par pravila i načina ponašanja koja utiču na to kakvo će biti vaše dete kad odraste. Sve što radite tokom odrastanja ostavlja dubok trag u njihovim ličnostima i ponašanju. Ovo su najčešće greške koje dovode do nepopravljivih posledica po decu, a kojih roditelji često nisu ni svesni.

Ne pokazujete dovoljno poštovanja prema ličnom prostoru

Neki roditelji ne očekuju da deca poštuju njihov lični prostor, drugi ne poštuju lični prostor svoje dece – i u tome greše i jedni i drugi roditelji. Oba ekstrema su loša, a kako ne bi došlo do toga važno je da postavite određene granice. Dozvolite deci da osete potrebu da imaju svoj lični prostor, tako što ćete im ukazati na to koliko je vaam bitan vaš.

Nedostatak podrške i pohvale

Roditelji koji sebe smatraju starom školom su mišljenja da je važna samo stroga disciplina. Iako ovako deca stiču naviku da budu poslušna, to nije dobro za izgradnju dugoročnog odnosa i veze dece i roditelja. Pored ispravljanja deci je potrebna i podrška i inspiracija kako bi ona bila zadovoljna. Kada nešto pogreše, nemojte ih samo grditi već im dajte do znanja šta je to što mogu da urade da ne naprave ponovo istu grešku.

Previše ste kritični prema vašem detetu

Ukoliko bez bilo kakve pohvale stalno kritikujete dete, ovakva deca postaju previše samokritična. Ukoliko trebate da ih ispravite uradite to nežno i nemojte da izražavate vaše lično nezadovoljstvo kroz ponašanje prema deci.

Insistirate na poštovanju strogih pravila

Ukoliko imate stroga pravila ponašanja u kući i svaki put kada ih dete prekrši vi ga strogo kaznite, stvarate kod deteta otpor prema autoritetu i pravilima što može da dovede do delikvencije.

Previše brinete o detetu

Želite da budete brižni roditelji, ali niko vam neće zameriti ako dete igrajući se padne i povredi se. Kada je dete malo potrebna mu je pažnja, ali kasnije popustite malo i pomozite mu da postane nezavisno.

Očekujete od deteta da bude odmah sposobno za sve

Samostalnost i sposobnost je nešto što se stiče tokom života, nije nešto što vi možete tek tako da adte vašem detetu i da ono odmah barata ovim sposobnostima kao odrasla osoba.

Nasilni ste prema detetu

Neki roditelji misle da će njihovo dete biti poslušno samo ako su oni previše strogi i dete počne da ih se boji. Roditelji koji previše terorišu svoju decu neće imati sa njima dobar odnos kada deca odrastu.

Previše se trudite oko deteta

Ovaj sindrom je poznat i kao “helikopter” stil roditeljstva, kada se roditelj previše meša u život deteta, nastoji da sve zna i sve mu čini. Oni žele da njihova deca budu uvek najbolja i prva, što samo stvara nesigurnost kod deteta i ne osposobljava ga da bude nezavisno.

Ne obraćate pažnju na vaše dete

Živimo u svetu moderne tehnologije gde je sve an klik od nas i svuda su ekrani i dugmići. Roditeljima su zanimljivije neke druge stvari nego li igranje sa decom i izrada domaćih zadataka. Ukoliko decu prepustite sebi ili ekranima koje i sami stalno gledate, nemojte da se začudite kada vaša deca izrastu u potpune strance.

Lenji ste roditelji

Mnogi roditelji su lenji kada je u pitanju podizanje dece. Oni se ne trude da deci spreme zdrave obroke, već im svako malo serviraju picu. Ne provode sa decom kvalitetno vreme zajedno, već ih smeštaju pred televizor ili ih prepuštaju dadilji. Ovako samo odrastaju asocijalna deca koja će kasnije u životu imati velikih problema.

Ne uspevate da budete autoritativna figura u životu vaše dece

Neki roditelji se osećaju ugodnije ukoliko deca u njima vide ortake i prijatelje nego autoritarne figure. Oni su ti koji se povinuju željama dece, a ne obrnuto. Deca ne zanju šta je najbolje za njih i zbog toga roditelji treba da im se nađu i pomognu im i na taj način ih nauče da traže savet i da se ne boje.

Izvor: bitiroditelj.com

Određene navike mogu da nam pomognu da se oduprimo demenciji i problemima sa pamćenjem.

Demencija može da bude uzrokovana raznim bolestima ili povredama, a mentalno oštećenje može da varira od blagog do ozbiljnog. Neke vrste demencije su progresivne što znači da se vremenom pogoršavaju, a druge mogu da leče ili čak da budu reverzibilne, navodi Healthline, a prenosi Sensa.hr.
Ključni faktori rizika

Da bismo bolje razumeli demenciju, važno je da znamo da postoje različite vrste, a svaka ima svoje specifične karakteristike i uzroke. Najčešći oblike demencije je Alchajmerova bolest koju karakteriše gubitak pamćenja, sposobnosti donošenja odluka i orijentacije u prostoru. Vaskularna demencija je uzrokovana oštećenjem krvnih sudova u mozgu, a često nastupa nakon moždanog udara. Osim njih, česti su oblici i demencija sa Levijevim telima i frontotemporalna demencija.

Uzroci demencije mogu da budu različiti, pa tako variraju od genetike do određenih rizičnih faktora, a ovo su najčešći ključni faktori rizika:

Genetika: Porodična istorija demencije može da poveća rizik od razvoja bolesti.

Starost: Rizik od demencije raste sa godinama, posebno nakon 65. godine života.

Porodična istorija: Osobe čiji su članovi porodice imali demenciju mogu da budu skloniji razvoju ovog stanja.

Kardiovaskularni problemi: Stanja poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola mogu da povećaju rizik od demencije.

Znakovi i simptomi demencije

Demencija ima mnogo uzroka, a generalno nastaje zbog degeneracije neurona (moždanih ćelija) ili poremećaja u drugim telesnim sistemima koji utiču na funkcionisanje neurona. U svojim ranim fazama demencija može da uzrokuje simptome kao što su:

Ne podnošenje promena: Osoba može da ima poteškoća u prihvatanju promena u rasporedu ili okruženju.

Suptilne promene u kratkoročnom pamćenju: Osoba može da se seća događaja iz prošlosti kao da su se dogodili juče, dok ne može da se seti nedavnih događaja, poput onoga što je ručala.

Ne korišćenje pravih reči: Prisećanje i korišćenje pravih reči ili asocijacija može da bude otežano.

Ponavljanje: Osoba može da postavlja isto pitanje, obavlja isti zadatak ili priča istu priču više puta.

Zbunjenost u orijentaciji: Poznata mesta mogu da se čine stranim, a osoba može da imati poteškoća sa pronalaženjem puta i ruta koje su prethodno bile poznate.

Promene u raspoloženju: Depresija, frustracija i ljutnja nisu neuobičajeni kod osoba sa demencijom.

Gubitak interesa: Apatija može da se pojavi, uključujući gubitak interesa za hobije ili aktivnosti u kojima su nekoda uživali.

Poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka: Osoba u ranoj fazi demencije može da ima problema sa prisećanjem da obavlja zadatke koje je radila mnogo godina.

Kako se odupreti pojavi demencije?

Pridržavanje određenih navika može da doprinese zdravijem načinu života i potencijalno da smanji rizik od razvoja demencije. Naravno, i genetski faktori igraju ulogu, ali zdrav način života može značajno da utče na dugoročno kognitivno zdravlje.

1. Mentalna stimulacija
Redovno učestvovanje u aktivnostima koje podstiču mentalnu aktivnost može da pomogne u održavanju kognitivne funkcije. Ovo uključuje rešavanje ukrštenica, čitanje, učenje novih veština ili jezika, te učestvovanje u društvenim aktivnostima koje stimulišu mozak.

2. Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost, poput hodanja, trčanja, biciklizma ili plivanja, može da poboljša cirkulaciju krvi i zdravlje srca, što je povezano sa smanjenim rizikom od demencije. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.

3. Zdrava ishrana
Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna, zdravim mastima (poput onih iz maslinovog ulja i orašastih plodova), ali i ribom može da poboljša celokupno zdravlje mozga. Mediteranska dijeta, koja je bogata ovim namirnicama, često se povezuje sa manjim rizikom od demencije.

4. Društvena povezanost
Održavanje aktivnih društvenih kontakata i učestvovanje u društvenim aktivnostima može da pomogne u očuvanju mentalne oštrine i smanji osećaj usamljenosti, što je važno za kognitivno zdravlje.

5. Kontrola hroničnih bolesti
Upravljanje i kontrolisanje hroničnih stanja poput visokog krvnog tlaka, dijabetesa i kolesterola može pomoći u smanjenju rizika od demencije. Redoviti pregledi i pridržavanje medicinskih savjeta za upravljanje ovim stanjima su ključni.

Izvor: n1info.rs

U okviru izgradnje saobraćajnice "Osmeh Vojvodine" u prethodnim mesecima obavljani su pripremni radovi.

Radovi su podrazumevali uklanjanje panjeva, nanošenje peska i četiri sloja kamena, a kada je reč o trenutnim poslovima, u toku je probijanje kroz usek trase, navedeno je posle obilaska gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića radova u Bačkom Bregu.

Kako je saopšteno iz grada Sombora, po završetku svih pripremnih radova, planirana je priprema za asfaltiranje, drenaža, te izgradnja ivičnjaka i atmosferske kanalizacije.

"Istovremeno na više lokacija vrše se arheološka iskopavanja, a uskoro počinju i radovi na izgradnji nadvožnjaka", navedeno je u saopštenju.

Brza saobraćajnica "Osmeh Vojvodine", prostiraće se od Bačkog Brega do Srpske Crnje u dužini od oko 186 km. Saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica.

Izvor: eKapija

Nekada dvadeset šesti reket sveta.

Filip Krajinović, srpski teniser iz Sombora, nagovestio je da bi njegova profesionalna karijera mogla uskoro da se završi.

Krajinović se već duže vreme suočava sa problemima u igri, daleko od nivoa koji je nekada održavao. Nakon pauze od maja 2023. do početka 2024. godine zbog zasićenja, 32-godišnji teniser vratio se na teren, ali ubrzo se suočio sa povredom. Njegov poslednji turnir bio je u julu ove godine, gde je eliminisan u drugom kolu čelendžera u Veroni.

Na ATP listi, trenutno zauzima 639. poziciju, a prognoze za značajniji povratak nisu optimistične, što ukazuje na to da je kraj karijere na pomolu.

Krajinović je na svom Instagram storiju podelio sliku suvenira sa US Opena (peškir, flašice, stikeri) uz natpis „Poslednji ples“, što je izazvalo spekulacije.

Nije potpuno jasno da li je ovaj natpis aludirao na to da će mu ovo biti poslednji JU-ES Open, poslednji turnir uopšte, ili poslednji Grend slem u karijeri.

Bez obzira na ishod, ukoliko se povuče nakon JU-ES Opena, Krajinović bi mogao da završi karijeru bez osvojenih titula, nakon pet neuspešnih finala.

Planirano je da se Krajinović takmiči u kvalifikacijama za JU-ES Open koristeći zaštićeni renking, ali još uvek ništa nije potvrđeno.

Izvor: hotpsort.rs

Mnogi misle da su xxl i 2xl ista stvar, ali kada obučete odeću ovih veličina, primetićete ozbiljne razlike.

U svetu mode, veličine odeće mogu izgledati kao zbunjujući lavirint slova i brojeva i lako je pretpostaviti da su veličine koje slično zvuče takoreći iste.

Međutim, nedavno se na internetu pojavilo iznenađujuće otkriće - XXL i 2XL nisu iste veličine.
Određivanje veličine je oduvek bilo nezgodan aspekt dizajna odeće i maloprodaje. Različiti brendovi, stilovi i regioni često imaju jedinstvene tabele veličina, što otežava potrošačima da pronađu dosledno uklapanje u svim linijama odeće.
Godinama su ljudi izražavali svoje frustracije zbog nedosledne veličine, a nesporazum između XXL i 2XL je samo još jedan sloj konfuzije u ionako složenom sistemu.

U tradicionalnim maloprodajnim okruženjima, veličine obično prate linearnu progresiju: S (malo), M (srednje), L (veliko), XL (ekstra veliko) i tako dalje.

XXL može izgledati kao samo još jedan korak u odnosu na XL, ali stvari postaju zamršenije kada predstavimo ideju 2XL.
Nije neuobičajeno da ljudi koriste XXL i 2XL naizmenično, pod pretpostavkom da se oba odnose na istu veličinu.

Međutim, ova pretpostavka je pogrešna.

Sa modnom industrijom koja napreduje da postane sveobuhvatnija, širi raspon veličina je postao dostupan za prilagođavanje različitim oblicima i veličinama tela.

Ovaj pomak ka inkluzivnosti je mesto gde razlika između XXL i 2XL postaje važna.

Dakle, hajde da zaronimo u ključne razlike između njih i zašto nisu iste, prenosi Quora.

XXL je obično proširenje standardne tabele veličine. To je sledeća veličina u odnosu na XL i često je najveća veličina dostupna u redovnim linijama odeće.

S druge strane, 2XL pripada drugačijem sistemu određivanja veličine, koji se često koristi u plus-size linijama odeće.

Celokupna sekvenca veličine u ovoj kategoriji – 2XL, 3XL, 4XL i tako dalje, kreirana je da obezbedi bolje pristajanje za one sa većim proporcijama tela.

Najznačajnija razlika između XXL i 2XL leži u kroju, pri čemu XXL održava proporcije slične manjim veličinama kao što su XL ili L.

To je u suštini uvećana verzija ovih veličina, sa malim podešavanjima širine i dužine. Nasuprot tome, 2XL često ima izdašniji kroj, posebno u predelima grudi, struka i kukova. Ponekad i ova veličina može biti duža.

Tiktokerka, Makajla Smit, objasnila je razliku između veličine odeće.

- Da li ste znali da 2XL i XXL nisu isto? - stoji na snimku, uz koji je dodala:

- Obično su malo drugačiji kroj, s tim da je 2XL veći i napravljen imajući na umu tela veće veličine.

Izvor:prva.rs