* „Bezbednost i zdravlje na radu u kontekstu zaštite životne sredine“ naziv je međunarodnog sindikalnog seminara koji je od 7. do 9. aprila održan u beogradskom hotelu Mažestik

Trodnevna edukacija organizovana je za članove Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Saveza samostalnih sindiikata Srbije, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine i Saveza sindikata Republike Srpske. Seminar je održan uz striktno poštovanje epidemioloških mera a predstavnici sindikata iz Crne Gore i Republike Srpske učestvovali su putem konferencijske onlajn veze.

Seminar je organizovan u okviru programa podrške Centra za solidarnost Američke federacije sindikata, najveće međunarodne organizacije za zaštitu prava (Solidarity Center AFL-CII), koji zemlje Balkana koriste već četiri godine. Uvodno predavanje o problemima bezbednosti i zdravlju na radu u kontekstu zaštite životne sredine i održivog razvoja izložio je dr Slobodan Milutinović, profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu.

O glavnim uzročnicima zagađenja životne sredine i potencijalnim rešenjima govorila je dr Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Zaštita životne sredine i koncept društvene pravde bila je tema dr Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu.

O sindikalnom organizovanju i umrežavanju u zaštiti životne sredine govorili su Lori Klements i Stiven Meklaud iz Solidarity center AFL-CIO.

Radionicu o identifikovanju ključnih problema bezbednosti i zdravlja na radu vodila je Vera Kondić iz UGS Nezavisnosti.

Na temu rada od kuće govorili su Melanija Petač iz SSS Srbije i Lori Klements.

Posebnu pažnju učesnika privukli su aktivisti Pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta i Aleksandar Panić koji su predstavili svoja iskustva u borbi za zaštitu prirodne sredine.

Narednih dana portal UGS Nezavisnost objaviće tekstove o ključnim temama ove edukacije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Posredstvom Maše Perović, koordinatorke za komunikacije za Jugoističnu Evropu Evropske mreže za klimatsku akciju (CAN Europe) sa sedištem u Londonu, primili smo Saopštenje u vezi sa aktuelnim ekološkom temama, naročito s kraja marta odve godine i tokom tekućeg meseca. Reč je o zatvaranju termoelektrana na ugalj širom Evrope, o detaljima u saopštenju koje u potpunosti donosimo:

- Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine. Ova značajna prekretnica postignuta je pretrposlednjeg ponedeljka minulog meseca, kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Burton do 2022. godine. Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Upotreba uglja u Evropi naglo opada od 2012. godine [1* - link u napomenama, ispod]. Trinaest evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još jedanaest je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. Čak i u zemljama gde je ugalj osnovni energent, poput Grčke - čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50% na 20% u poslednjih pet godina - radi se na ubrzanom prelasku sa uglja na čiste izvore energije već do 2023. godine, naime pet godina ranije nego je anticipirano. Mađarska je još jedna istočnoevropska zemlja koja je odlučila da ubrza ukidanje uglja do 2025. godine, umesto 2030 .Preko potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana što pre usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Do sada je Severna Makedonija jedina zemlja zapadnog Balkana [2*] koja planira da postupno ukida ugalj do 2030. U poslednjih 18 meseci Severna Makedonija (rekonstrukcija Oslomeja), Crna Gora (Pljevlja II) i Kosovo (Kosova e Re) odustali su od novih projekata za proizvodnju uglja, što čini važan podsticaj u smeru ka održivoj energetskoj tranziciji.

- U novembru prošle godine lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan [3*], obavezujući se na dekarbonizaciju do 2050. godine, u skladu sa predstojećim klimatskim zakonom Evropske unije. Dakle, potrebno je zaustaviti sve planove za igradnju novih termoelektrana na ugalj, i nadovezati se na politički okvir koji nam garantuje održiv put energetske tranzicije ka pravednoj društvenoj transformaciji, zdravoj i čistoj budućnosti. To je takođe u skladu sa ambicijama za pridruživanje EU - rekao je Viktor Berišaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

- Nalazimo se pred kraj života evropske industrije uglja. Nakon godina neprestanog pada, polovina evropskih termoelektrana postaje istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju izlazak uglja do 2030. ili ranije, da okončaju sve tokove finansiranja uglja i fosilnog gasa, i umesto toga, usmere svoju podršku na održive i obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica. Sledećih pet godina ćemo se pozdraviti sa preostalim postrojenjima - kaže Katrin Gutman, direktorka kampanje „Evropa van uglja“ (Europe Beyond Coal).

*

Napomene:

1*https://beyond-coal.eu/2020/06/24/european-coal-in-structural-decline/

2*https://www.reuters.com/article/north-macedonia-coal-climate-idUSL5N2AO3RL

3*https://balkangreenenergynews.com/heres-what-western-balkans-committed-to-in-sofia-declaration-on-green-agenda/

Informacije:

Europe Beyond Coal je alijansa grupa organizacija civilnog društva koja radi na katalizaciji zatvaranja rudnika uglja i elektrana, sprečavanju izgradnje drugih novih postrojenja koje koriste ugalj i vodi pravednu tranziciju ka čistoj, obnovljivoj energiji i uštedi energije. Ove grupe posvećuju svoje vreme i resurse ovoj nezavisnoj kampanju sa ciljem da najkasnije do 2030. godine u Evropi više ne bude upotrebe za upotrebu uglja. www.beyond-coal.eu

(U narednim nastavcima o ovoj temi, donosimo sledeće naslove:

1) Lista činjenica: Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada su zatvorene ili treba da se zatvore do 2030. godine, 2) Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada je zatvorena ili će biti zatvorena do 2030.)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor