Sombor.info

Pokreti koji promovišu povratak tradicionalnim rodnim ulogama u braku među mladima u Evropi doživljavaju nagli uspon.

To su tradwives (tradicionalne supruge) i “manosphere” (onlajn zajednice muškaraca koje veličaju “alfa” muškost), pokazuje analiza portala The Parliament Magazine.

Portal navodi primer dansko-ruske influenserke Ekaterine Andersen, koja svoj život opisuje kao “življenu pravoslavnost” i na Instagramu prikazuje prizore idealizovanog domaćinstva, od ručno vezenih kecelja do savršeno uređenih frizura iz pedesetih godina prošlog veka - prenosi N1.

“Tradicionalna ženstvenost nije odricanje od obrazovanja, zanimljivih profesija ili radosti van doma. Radi se o tome da budemo drugačije od muškaraca i da ta razlika bude normalna, dobra i svesno prihvaćena,” poručila je Andersen u objavi iz 2022. godine.

Prema istraživanju medijske analitičke platforme Meltwater, između januara i aprila ove godine heštegovi poput #Tradwife, #FeminineNotFeminist ili #BiblicalWomanhood najviše su beležili rast u Holandiji, Poljskoj, Finskoj i Švedskoj.

Istovremeno, Google Trends pokazuje da su Belgija, Nemačka, Norveška, SAD i Austrija zemlje sa najvećim brojem pretraga pojma “tradwives” u proteklih 12 meseci.

S druge strane, “manosphere” privlači mlade muškarce obećanjima individualnog izlaza iz ekonomske nesigurnosti i povratka statusu i prestižu.

“Govore im: ‘U tvojoj je moći da se izvučeš iz ove situacije.’ To je često ubedljivije od tradicionalnog levog poziva na organizovanje i dugoročnu borbu,” objašnjava Havijer Karbonel Kastanjer iz Evropskog političkog centra, ističući da se publika “manosphere” sadržaja često preklapa sa biračima krajnje desnice.

Ekspertkinja Sesil Simons iz londonskog Instituta za strateški dijalog navodi da oba pokreta koriste razočaranje mladih generacija liberalnim feminizmom.

“Čak i ako ste relativno privilegovana mlada žena u Evropi danas, vidite da feminizam ne donosi rezultate za većinu: niste dobili unapređenje godinama, inflacija raste, a vi ste iscrpljeni,” rekla je Simons.

Iako ti trendovi nisu uvek otvoreno politički, vrednosti koje promovišu, sa naglasakom na majčinstvu, biološkim razlikama i pravu žena da ostanu kod kuće, jasno se poklapaju sa prioritetima krajnje desnice, naročito u kontekstu natalističkih politika i pritisaka na žene da preuzmu više neplaćenog rada u vreme demografskog pada, navodi se u analizi.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 14.08.2025. godine, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će biti organizovana u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu našem pozivu jer rezerve krvi u ovim letnjim mesecima su uvek na minimumu.

U subotu, 23. avgusta, sa početkom od 18 časova, na „Pijaci u lancima“, održaće se drugi po redu „Noćni bazar“.

Izlagači koji žele da uzmu učešće prijave mogu izvršiti lično u kancelariji pijačne uprave ili na brojeve telefona: 060/0101207 i 060/3167596.

Cena kotizacije za tripl tezgu iznosi 1.000 dinara, dok je za singl cena 500 dinara. Raspored izlagača na tezgama vršiće se po prijavama.

Organizator je JKP „Prostor“, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. avgust

U Somboru će u periodu od 15.8.2025. do 5.9.2025. godine preduzeće „ORIS” doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretmane suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje.

Tretman iz vazduha sprovodiće se na području grada Sombora i zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta i sam grad. Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom.

Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

Još 2020. godine, nakon ankete sprovedene među građanima, postalo je jasno da biciklističke staze zauzimaju visoko mesto na listi infrastrukturnih prioriteta u apatinskoj opštini. Tada je započela rekonstrukcija staze uz ulicu Dimitrija Tucovića – skroman, ali značajan korak u pravcu uređenja i povezivanja gradskih i prigradskih deonica namenjenih biciklistima i pešacima.

Narednih godina radovi su se nadovezivali jedan na drugi. Obnova trase ka Banji Junaković, završena pred početak kupališne sezone, donela je gradu stazu koja spaja centar sa Banjom, a uz trasu je uređeno i odmorište u senci starih hrastova – mesta gde su se čuli i razgovori o svakodnevnim putovanjima, ne samo o rekreaciji.

Posle toga, i meštani Svilojeva dobili su svoju trasu – početkom 2024. godine započeti su radovi, a već u aprilu su prvi biciklisti isprobali novi asfalt koji ih je povećao sa Banjom Junaković i Apatinom. Za mnoge je to značilo više od samog puta: značilo je sigurniji dolazak na posao, školu ili izlet. Bezbednost je u ovom slučaju bila važnija od svih drugih benefita, a upravo ona je najčešće spominjana reč među onima koji su svakodnevno na dva točka.

Onda je krajem iste godine usledila najava još jednog poduhvata – biciklističke staze uz Omladinski put. Radovi su počeli i odvijaju se planiranom dinamikom, a početkom jeseni, u danima miholjskog leta, Apatinci će moći da uživaju u vožnji među krošnjama koje lagano prelaze iz zelene u zlatnu, crvenu i smeđu.

I tu priča ne staje. Zahvaljujući podršci Pokrajinske vlade, od jeseni počinju radovi na stazi koja će Banju Junaković povezati sa Prigrevicom. Time će i ovo selo dobiti bezbednu vezu ka Banji, a ujedno i ka Apatinu, otvarajući mogućnost da se na dva točka putuje ne samo radi uživanja, već i kao deo svakodnevnog kretanja.

Možda biciklističke staze ne menjaju lice grada preko noći, ali ga tiho i sigurno čine boljim mestom za život – metar po metar, od jedne linije asfalta do druge.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je danas da nadležne ekipe čine sve kako bi se vatra na deponiji Rančevo kod Sombora u što kraćem roku stavila pod kontrolu i ugasila, kao i da u ovom trenutku nema otvorenog plamena.

Prema podacima Ministarstva, na gašenju požara koji se raširio na površini od 8,5 hektara, pored Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, angažovane su i ekipe više dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Sombora i Apatina.

Na raspolaganju su i kapaciteti lokalne samouprave u ljudstvu i mehanizaciji, a prema informacijama dobijenim od nadležnih organa, na terenu su angažovana dva vozila profesionalne ekipe vatrogasaca, šest vozila dobrovoljnih vatrogasnih društava, dva buldožera, tri utovarna vozila, kao i cisterna JKP „Vodokanal“ Sombor.

Deponija je udaljena oko 10 kilometara od gradske zone, gde se trenutno ne oseća dim, a kako se navodi, Agencija za zaštitu životne sredine će na lokaciju u neposrednoj blizini požara postaviti mobilnu stanicu za monitoring kvaliteta vazduha.

"U narednom periodu, kroz projekat Ministarstva biće urađena sanacija i remedijacija ove deponije, u sklopu šireg projekta izgradnje modernog regionalnog centra za upravljanje otpadom 'Rančevo'. Radovi obuhvataju ugradnju biotrnova i baklje u kojoj će se tretirati biogas po najsavremenijim ekološkim standardima", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

Predviđena je i izgradnja nove sanitarne deponije sa pratećom infrastrukturom, sistema za procedne vode i za degazaciju, kao i za sakupljanje i tretman biogasa.

Kada regionalni centar bude izgrađen, sa svim pratećim postrojenjima i opremom, mogućnost izbijanja požara biće smanjena na minimum.

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, na Gradskom hipodromu u Somboru, u nedelju, 10. avgusta, održan je 3. trkački dan. Na programu je bilo 8 kasačkih trka, a najuzbudljivije bile su za pehar 98. Srpskog kasačkog debrija, kao i „Memorijal porodice Preradović“.

Titulu 98. Srpskog kasačkog derbija odneo je „Lucky de Sajan“ u vlasništvu „LTM Animal Trade“ iz Zmajeva sa vozačem Brankom Skenderovićem, a pehar „Memorijala porodice Preradović“ pripao je grlu „Igor de Vrie“ sa vozačem Dejanom Кatanićem, u vlasništvu porodice Jandrić iz Bečeja.

Apatin je u subotu, 9. avgusta, bio domaćin jedinstvenog spoja dobre muzike, zanatske veštine i gastronomskih ukusa. Turistička organizacija opštine Apatin, u saradnji sa prepoznatljivim „Novosadskim noćnim bazarom“, organizovala je festival kraft piva, koji je na Trg Nikole Tesle privukao veliki broj posetilaca iz grada i okoline.

Više od 40 štandova „Bazara“ ponudilo je raznovrsne proizvode domaćih zanatlija i proizvođača, dok je Turistička organizacija obezbedila bogat izbor kraft piva i dinamičan muzički program.

Publiku je već od 17 časova zabavljao bend „Lako ćemo“, od 19 sati nastupile su „Bitange“, a vrhunac večeri doneli su „Njuške“ svojim energičnim koncertom u 21:30.

Organizatori su istakli da je cilj bio stvoriti pravu letnju večer u znaku ukusa, zvuka i dobre energije, a po reakcijama publike — taj cilj je u potpunosti ispunjen.

U organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ u ulici Кralja Petra Prvog u Somboru, u subotu 30. avgusta u vremenu od 8 do 18 sati, pčelari somborske i apatinske opštine prirediće Međunarodni sajam pčelarstva.

Pored raznovrsnih proizvoda od meda, degustacije meda, biće izložena i pčelarska oprema najpoznatijih proizvođača iz zemlje i inostranstva.

U okviru manifestacije istog dana sa početkom u 12 sati biće održano predavanje iz apiterapije: Blagoje Rodić, predsednik SPOVa i apiterapeut, mesto održavanja Velika sala Gradske kuće u Somboru. Ulaz slobodan.

Podsećamo, Udruženje pčelara u Somboru osnovano je 8. marta 1970. godine pod nazivom Pčelarsko udruženje ”Bačka”

Od 26. februara 2011. godine, Udruženje nosi ime znamenitog somborskog prote Avrama Maksimovića, autora prve knjige o pčelarstvu u Srba ”Novi pčelar”.

Prvi srpski pčelar-pisac, prosvetni radnik, sveštenik i uzorni ekonom, Avram Maksimović, rodio se u Somboru 20. septembra 1772. godine. Po završenoj bogosloviji, prvo je bio učitelj u Sivcu, pa sveštenik u Leđenu (Riđici); 1803. godine došao je u Sombor, gde je bio sveštenik, a od 1829. do 1845. godine i veroučitelj Učiteljske škole - piše Radio Dunav.