Sombor.info

U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen.

Radi se o pravu na tzv. stambeni dodatak iliti Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine iz člana 95. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: „Zakon“).

Čini se da ovo pravo nije zaživelo jer navedeni član 95 Zakona ističe da se bliži uslovi i procedura utvrđuju odlukama lokalnih samouprava. Uz rezervu da je moguće da je autoru ovog teksta promakla još neka odluka lok. samouprava, na internetu je moguće naći samo raspis opštine Dimitrovgrad iz novembra 2021. godine koji možete videti ovde.

Ipak, bez obzira na to, autor teksta je stava da su odredbe Zakona i pratećeg pravilnika dovoljno precizne da se mogu podnositi zahtevi.

Šta podrazumeva stambeni dodatak?

Ukratko, ovaj član Zakona kaže da ako ispunjavate uslove iz Zakona proces funkcioniše tako što – vi imate ugovor sa vašim zakupodavcem, podnesete zahtev, ako vam je isti odobren, opština uplaćuje novac zakupodavcu koji vam smanjuje zakupninu u tom iznosu.

Uslovi su da ste državljani Republike Srbije koji:

1) ne ostvaruju više prihoda od limita iz člana 89 Zakona,

2) nemaju stan na svoje ime, ili imaju stan koji nije tzv . odgovarajući stan iz člana 90 Zakona

3) plaćaju zakupninu manju od limita određenog u članu 95 Zakona.

 U želji da skrenemo pažnju na ovo naizgled zaboravljeno pravo, prenosimo u nastavku teksta najvažnije elemente i uslove za ostvarivanje istog.

1) Granice prihoda za ostvarivanje prava

Član 89 Zakona definiše granice prihoda tako što propisuje maksimalni iznos prihoda jednočlanog domaćinstva i formulu za uvećanje tog maksimuma kod višečlanih domaćinstava. Iako ovaj član ne propisuje direktno maksimalni prihod za ovaj vid stambenog dodatka, mogao bi se koristiti maksimum za tzv. pravo na za neprofitni zakup stanova u javnoj svojini jer je svrha oba prava ista-omogućiti pomoć kod plaćanja zakupnina.

Radi lakšeg objašnjenja, uzećemo primer porodice sa detetom mlađim od 14 godina. U toj situaciji se maksimalni prihod te porodice računa tako što se 1,2 prosečne neto zarade u opštini prebivališta podnosioca zahteva (tamo gde je stan za koji se plaća zakup) množi sa koeficijentom 2,2.

Kako Zavod za statistiku objavljuje podatke o prosečnim zaradama, relativno se lako može obračunati koji je to najviši iznos prihoda u pitanju. Tako smo koristeći ovaj link Zavoda za statistiku došli do cifara za septembar 2022 godine prema kojima su limiti za određene gradove sledeći:Vodič kroz stambeni dodatak: Koji podstanari imaju pravo na subvencije i zašto to nikad nije zaživelo u Srbiji? 2

2) Odgovarajući stan

Kada govorimo o odgovarajućem stanu iz člana 90 Zakona i tu se u zakonu različito definiše koja se korisna površina stana smatra odgovarajućom u zavisnosti od broja članova domaćinstva. Ako uzmemo isti primer tročlane porodice, da bi ta porodica mogla da ostvari pravo na stambeni dodatak morala bi da ili nema nijednu nekretninu na svoje ime ili da ima stan koji je manji od 40m2 neto korisne površine (shodno članu 90 stav 2 tačka 3) Zakona).

 Pored toga, da bi se stan smatrao odgovarajućim on mora da ispunjava i određene uslove u vidu opremljenosti, bezbednosti za život itd. Suštinski, iako to Zakon izričito ne kaže, odgovarajući stan mora da ima i upotrebnu dozvolu ili da je makar podoban da je ima.

Navedena neto korisna površina je važna i kao gornja granica stana koji porodica iznajmljuje. Pa je tako predviđeno da tročlana porodica može da ostvari pravo na stambeni dodatak do površine iznajmljenog stana između 40 m2 i 56m2 neto korisne površine. Ukoliko bi površina iznajmljenog stana bila veća, odobrena pomoć bi se proporcionalno smanjila, naravno ako su ispunjeni i ostali uslovi za odobrenje pomoći.

3) Najviši iznos zakupnine

Zakon propisuje i uslov da zakupnina ne prelazi najviši iznos neprofitne zakupnine obračunate prema metodologiji koju je po ovlašćenju iz Zakona utvrdilo nadležno ministarstvo građevinarstva.

To je učinjeno putem Pravilnika o jedinstvenoj metodologiji obračuna neprofitne zakupnine iz 2017. godine. Shodno pravilniku, najviša neprofitna zakupnina može biti 2,904 % od vrednosti zakupljenog stana 31. decembra prethodne godine, tj. od iznosa osnovice za porez na imovinu za odgovarajuću godinu.

Dakle, da bi se odredilo da li imate pravo na podršku, bilo bi neophodno da od zakupodavca dobijete poslednje poresko rešenje o porezu na imovinu. Ilustracije radi, koristeći podatke Zavoda za statistiku sa ovog linka obračunali smo kolika bi to najviša zakupnina mogla biti ako bi se gledale prosečne cene stanova u prvoj polovini 2022. godine. Tako smo došli do sledećeg zaključka:

Vodič kroz stambeni dodatak: Koji podstanari imaju pravo na subvencije i zašto to nikad nije zaživelo u Srbiji? 3

4) Iznos pomoći države

Kao što smo već napomenuli, u slučaju tročlane porodice predviđeno je da je odgovarajući stan do 56 m2 i da se podrška pruža do te površine. Ako bi smo uzeli da tročlana porodica u Beogradu ostvaruje sve uslove i iznajmljuje stan od 60 m2 (više od navedenog limita) za koji plaća zakupninu od 360 EUR mesečno (manje od gore navedenog limita) onda bi pomoć države bila obračunata proporcionalno najvišoj kvadraturi odgovarajućeg stana od 56 m2.

U konkretnom slučaju bi to značilo da bi porodica dobila 336 EUR pomoći i da bi za toliko bio umanjen rashod prema zakupodavcu pa bi porodica tom zakupodavcu morala da doplati još 24 EUR mesečno.

 Predlog

Kao što se može primetiti, imajući u vidu da je navedeni pravilnik iz 2017 godine, najviši iznosi zakupnina možda ne oslikavaju trenutnu tržišnu realnost. Ali, svakako da postoje i potencijalni korisnici koji bi mogli ostvariti pravo na stambeni dodatak.

Takođe, okolnost da se odgovarajuće odluke lok. samouprava ne mogu lako naći na internetu otežava pristup ovom pravu. Ali to ne znači da se ne može podneti zahtev lok. samoupravi po mestu prebivališta (bitno je da ste dakle prijavljeni na adresi stana koji iznajmljujete) u tzv. slobodnoj formi budući da je i sam zakonski tekst dovoljno precizan da omogući obračun pomoći.

Svakako da je pitanje je kako bi lok. samouprava reagovala i koju bi odluku donela pa je u tom smislu potrebno izraditi odgovarajuće nedostajuće akte. Pored toga, i metodologija za obračun najviše zakupnine bi morala biti ažurirana tako da isprati nova tržišna kretanja.

Izvor: danas.rs

Svakom gradu u Srbiji potrebno je jedno ovakvo udruženje!

„Somborske šnajderke su žene koje su uzele sudbinu u svoje ruke – naučile smo da krojimo svoj put. Svojim ličnim iskustvom želimo da pošaljemo poruku drugim ženama: većina nas, bez obzira na obrazovanje i društveni položaj, može da dospe u zamku nasilnika. Mi smo žene koje su nekada bile na margini, odbačene od porodice i prijatelja, niko nam nije verovao – a uspele smo da napravimo svoju modnu kolekciju, da se probijemo na američko tržište, imale smo svoju reviju, svojim rukama smo sašile haljine i iznele ih kao pobednice na crvenom tepihu“.

Dr Tamara Rudić je svojim rečima najbolje opisala neverovatnu misiju u koju se upustila sa pet hrabrih saborkinja. Za vreme pandemije, žene koje su se upoznale u teškom razdoblju života su se udružile kako bi šile maske. Taj mali korak izrodio je nešto mnogo veće – nadu u bolje sutra za svaku žrtvu nasilja.

„Somborske šnajderke“ su danas udruženje žena koje su preživele nasilnike i odlučile da se ekonomski osamostale svojim radom. One šiju razne stvari, od haljina do lutaka, ali važnije od toga, prepoznale su šta sve treba ženama kada izađu iz sistemske podrške i nastoje da svakoj to obezbede. Od krova nad glavom, do vozačke dozvole.

Razgovarala sam sa tri „Somborske šnajderke“ – Tamarom Rudić, J.S. i Lj.M.

One nas mogu naučiti vrednim lekcijama: kako se zapravo ženama pomaže da stanu na svoje noge.

Kad ostaneš sama na svetu…

Žene se u 30 odsto slučajeva vraćaju nasilniku zbog ekonomskih razloga, što ih stavlja u životnu opasnost i dodatno traumatizuje njihovu decu, govori Tamara Rudić za Zadovoljna.rs. Žrtve nasilja imaju podršku od države samo jedan kratak period – a posle toga su najčešće prepuštene same sebi. To pokazuje iskustvo J.S. i Lj.M.

„Kad sam tek izašla iz sigurne kuće, nije bilo lako, ali sam imala podršku bar nekih ljudi koji me nisu osuđivali, jer žena uvek bude osuđena. Svi te gledaju ispod oka“, kaže nam J.S.

„Ja nisam imala podršku nikoga, sama sam počinjala s petoro dece. Kad izađeš niko ti ne veruje, osuđuju te, govore: ‘Zašto nije ćutala, zašto nije trpela’. Uvek ima svega. Ljudi ne saslušaju tvoju priču, već te prelako osude“, dodaje njena saborkinja LJ.M.

LJ. M. nije izneverila samo okolina, već i nadležne službe.

„U institucijama mi nisu verovali i čak su svedočili u korist nasilnika. Socijalna radnica koja je došla na uviđaj napisala je da sam bila ‘sveže okupana i ofarbane kose’, što uopšte nije bila istina – bila sam u jako lošem stanju. To je bilo u tonu: ‘Ona se rastala, vidi je šminka se’. To je osuda, to nije pomoć nikakva. Nije mi verovala. A ako institucije nisu tu kada nam trebaju, ko će da bude?“ pita se LJ.M.

Njoj je prišla žena koja je od početka u „Somborskim šnajderkama“ i pitala je da im se pridruži. Tada je Lj.M. shvatila koliko je bitna zajednica žena koje su prošle kroz istu traumu i koje najbolje razumeju šta joj zapravo treba – edukacija i rad. Jer, jedino kroz posao, kroz zanat, Lj.M. može sebi i svojoj deci da obezbedi dostojanstven život.

A upravo to je misija „Somborskih šnajderki“.

Jedna za drugu – u svako doba dana

„Somborske šnajderke mi pomažu oko krova nad glavom, da nađem kuću za sebe i svoju decu, da ih obezbedim, oko skupljanja papira… Mi smo tu jedna za drugu u svako doba, da se oslonimo i pružimo podršku jer razumemo kroz šta smo prošle“, priča nam Lj.M.

Ovo udruženje od šest žena ima dva programa koje su definisale: jedan je podrška samostalnom stanovanju, a drugi je program mentorstva.

„Program podrške samostalnom stanovanju je koncipiran na osnovu realnih potreba žena kad izađu iz sistemske podrške. Dakle, sve ono što je neophodno ženi da organizuje pristojan život – od plaćanja stanarine, namirnica, školovanja dece, zdravstvene nege, adaptacija u stanu… Sve je to u programu definisano“, objašnjava Tamara Rudić.

„Važno nam je da žene steknu neka osnovna znanja u krojenju i šivenju, kako bi mogle da se zaposle u tekstilnim fabrikama. Ako žele da ostanu u organizaciji, imamo dve obučene mentorke koje žene uče naprednom nivou šivenja, gde se zapravo šiju haljine i druge ozbiljne stvari za ozbiljne klijente“, dodaje.

J.S. se uz pomoć „Somborskih šnajderki“ zaposlila u tekstilnoj fabrici, a LJ.M. je nastavila školovanje za konfekcionara u Beogradu. Omogućile su mnogim ženama da polože vozački ispit, jednoj ženi su pomogle da kupi mašine i pokrene krojački posao.

„Svaka ima neke svoje potrebe koje su individualne, pa smo tako i bazirali program. Jednoj ženi je potrebna pravna podrška, drugoj drva, trećoj zamena prozora – sve ono što žena iskaže kao potrebu, mi gledamo da sprovedemo u delo. Jako je važno da su žene koje su od početka u ‘Somborskim šnajderkama’ toliko ojačale da mogu drugima da pomognu iz svog ličnog iskustva i primera. Najveća pobeda ‘Somborskih šnajderki’ je kad se žena više ne oseća kao žrtva nasilja – već želi da pomogne drugim ženama“, kaže Tamara Rudić.

A sada je vreme da mi pomognemo njima.

„Šnajderaj centar“ neverovatnih žena

„Somborske šnajderke“ pokušavaju da sakupe donacije za „Šnajderaj centar“ – jedan prostor u kojem bi sve radile zajedno i koji bi im olakšao rad.

„Vrlo bi nam značilo da otvorimo centar kako bismo sve bile zajedno. Sada smo podeljenje i nisu nam mašine kompletne – ja imam kod sebe neke, druga ima druge, neka uopšte nema… Jako bi nam značilo da budemo zajedno jer bismo u timu radile, a ovako ja radim jednu stvar, pa nosim kod koleginice drugu – to nam je dosta sporo. Napredovale bismo više kad bismo bile zajedno. Jedna kroji, druga šije, treća spaja, četvta iscrtava…“, priča nam J.S.

„Pre nekih mesec dana smo završile obuku i proširile delatnost konfekcije na krzno i kožu. Obratile smo se jednoj gospođi koja radi to i ona nas je podučila kako se šiju torbe i prsluci. Trudimo se, svaka od nas je drugačija, ali se dopunjujemo. Zato nam treba šnajderaj centar, da bismo bile kao veliki mozak“, dodaje.

U „šnajderaj centru“ bi Somborske šnajderke mogle da prihvate žene koje možda nemaju uslova da kod svoje kuće drže mašine i sarađuju s njima, predočava Tamara Rudić.

„Mogle bismo da pomognemo većem broju žena koje izlaze iz sistemske podrške, mogle bismo da primamo veće porudžbine. Planirale smo u okviru tog centra i igraonicu i učionicu za decu, kako bi neko mogao da im čuva mališane, a da se one u potpunosti posvete radu. Želimo da iskru i hrabrost koju smo prepoznale kod sebe prenesemo i drugim ženama, koje sigurno imaju još veće potencijale nego mi. Želimo da im pomognemo da veruju u sebe“, kaže nam ona.

Navikli smo na konferencije na kojima se iznose statistike da je broj femicida u ovoj godini nadmašio prošlu – a to su sve pokazatelji da sistem ima velike rupe, priča nam Tamara.

Kako je taj Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama uopšte donet, a da nije razmotrio podatak da su žrtve nasilja u više od 60 odsto slučajeva ekonomski zavisne i nezaposlene, pita se ona.

„Somborske šnajderke“ nude konkretna, praktična rešenja za koren zlokobnog problema našeg društva – a zato svi treba da im pružimo maksimalnu podršku. Reči J.S. i Lj.M. koje danas zarađuju svoj novac sa svojih 10 prstiju, dovoljan su razlog da se svi udružimo za „Somborske šnajderke“.

„Razumemo da se mnoge žene plaše da odu od nasilnika zbog osuda, zbog toga što im niko ne veruje, ali ne treba trpeti! Mi smo tu, ‘Somborske šnajderke’ – nas mogu kontaktirati u svako doba i nećemo ostaviti nikoga na cedilu. Naučićemo ih da budu nezavisne, da mogu da prehrane sebe i svoju decu – uvek smo tu za njih. One su kraljice, nisu ničiji džak za udaranje“, poručuje Lj.M.

„Samo treba da shvate da sebi treba da budu najbitnije – svako je rođen sa slobodom življenja i razmišljanja. Sve smo bile u toj situaciji šta ćemo i kako ćemo, ali kad presečeš, sve bude lakše – tek tada shvatiš kakvu snagu imaš. Ne mora vas niko držati kao malo vode na dlanu, držite same sebe“, divan je zaključak J.S.

Redakcija portala Zadovoljna je odlučila da pomogne Somborskim šnajderkama i svim ženama u Srbiji. U Beogradu u klubu Karbon 26. decembra u 19h organizujemo reviju i humanitarnu aukciju haljina koje su lično dizajnirale i šile Somborske šnajderke. Sav prihod sa aukcije će ići njima za osnivanje novog prostora za rad, Šnajderaj centra u Somboru. Pomozi nam da zajedno ostvarimo ovu misiju. Šeruj, dođi, podrži Somborske šnajderke, DOKAŽI BAJKU.

Ukoliko želite da pomognete Somborskim šnajderkama, a niste u mogućnosti da dođete na aukciju njihovih haljina, to možete da učinite uplatom na njihov račun 340-11027008-77.

Izvor: nova.rs

 Proteklog vikenda Zaječar je bio domaćin tradicionalnog Gala kupa. Učešće je uzelo oko stotinjak takmičara, među kojima su bili i tri člana somborskog powerlifting kluba Sever.

Miljana Mitrović je nastupala u konkurenciji sub juniora u kategoriji + 84 kg, gde se okitila zlatnom medaljom. Petar Glušac se takmičio u kategoriji sub juniora do 83 kg. U veoma velikoj konkurenciji uspeo je da se izbori za drugu poziciju i srebrnu medalju.

Darko Glušac se takmičio u master 1 kategoriji do 120 kg. Darko je opravdao ulogu favorita i zasluženo osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. Kako se navodi u klupskom izveštaju, njemu je dodeljen i pehar za najjačeg mastera takmičenja.

Izvor: somborsport.org

Regionalna razvojna agencija Bačka, koja aktivno sarađuje na zajedničkim projektima sa Somborom održala je drugu redovnu sednicu Skupštine ovog društva u Somboru.
"Sa Somborom uspešno privodimo kraju realizaciju međunarodnog projekta "CINEMA", gde je Grad Sombor pilot lokacija sa srpske strane. Nosilac projekta je Privredna komora iz Slovenije i mi se nadamo novoj saradnji sa Somborom u tom smislu", kazala je Ivana Krsmanović, direktor Regionalne razvojne agencije Bačka.

Sednica je bila prilika da se usvoji plan rada i finansijski predlog za 2023. godinu, a na njoj su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave grada Sombora.

Izvor: RTV

 Javno komunalno preduzeće “Usluga” raspisalo je licitaciju za zakup pijačnih tezgi i pijačnih kocki na gradskoj pijaci u Odžacima.

Licitacija će se održati prikupljanjem zatvorenih ponuda koje ponuđači dostavljaju lično ili putem pošte, u zatvorenoj koverti sa naznakom: “Ponuda za zakup pijačne tezge/velika kocka/mala kocka broj: _____ u redu broj: _____ – NE OTVARATI”.

Na poleđini koverte upisati ime i prezime, adresu i broj telefona. Ponuda treba da sadrži upisanu ponuđenu cenu i dokaz o registrovanoj radnji ili poljoprivrednom gazdinstvu u neoverenoj kopiji.

Početna cena zakupa pijačne tezge je 11.000 dinara, pijačne kocke velike 6.800 dinara i pijačne kocke male 3.300 dinara. U cenu je uračunat PDV.

Zatvorene ponude dostavljaju se najkasnije 24. decembra do 10 časova. Javno otvaranje ponuda je istog dana sa početkom u 10.30 časova u prostorijama preduzeća na gradskoj pijaci u Odžacima.

Druga javna prezentacija o Predlogu Nacrta Plana razvoja Vojvodine 2023-2030. održaće se u sredu, 21. decembra u velikoj sali Gradske kuće u Somboru, na Trgu svetog Đorđa 1).

Događaj će početi u 11 časova.

Događaju će prisustvovati zamenik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Radivoj Paroški i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i predstavnici lokalnih samouprava Zapadno-bačkog i Severno-bačkog upravnog okruga.

O procesu izrade Plana razvoja Vojvodine govoriće Maja Sokić Heger iz Razvojne agencije Vojvodine, a o razvojnim pravcima AP Vojvodine predstavnici pokrajinskih sekretarijata.

Tekst Nacrta Plana razvoja AP Vojvodine 2023-2030. dostupan je na internet stranici www.ekonsultacije.com, www.planrazvojaapv.rs i www.region.vojvodina.gov.rs

Izvor: 021.rs

 Kulturni centar u Kuli će u nedelјu, 25. decembra, biti domaćin manifestacije Crnogorsko veče. Program počinje u 19 časova, a, u okviru bogatog kulturno-umetničkog programa, nastupiće zdravičar, guslari i glumci. Ulaz je slobodan. Nakon ovog dela programa, u restoranu „Kod Ćira“ biće organizovana svečana večera, sa početkom u 20:30 časova. U okviru programa nastupiće Nina Šipčić, Miloje Bubanja, Branka Šćepanović i Terapija bend.

Cena ulaznice za svečanu večeru je 1200 dinara. Sve detalјnije informacije, kao i rezervacije, moguće je dobiti na brojeve telefona: 062/724-760 i 063/556-100. Organizator Crnogorske večeri je Udruženje Crnogoraca opštine Kula, uz pokrovitelјstvo Uprave za saradnju sa dijasporom-iselјenicima Vlade Crne Gore, a sufinansijer manifestacije je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

Kao i nekoliko prethodnih godina, kada se bliže novogodišnji i božićni praznici, UG ,,Moj Apatin” organizuje manifestacije za najmlađe sugrađane i građane opštine. I ovog decembra udruženje se angažovalo na realizaciji kulturnog događaja u koje je uključen veći broj učesnika.

U novogodišnjem koncertu koji će se održati u sredu, 21. 12. 2022. godine, učestvovaće hor i nastavnici OMŠ ,,Stevan Hristić” Apatin, raspevani talenti muzičke radionice ,,Kids fest” Apatin i gosti iz Sombora.

Program će biti prožet dečjim i popularnim pesmama koje će izvoditi učenici sa nastavnicima muzičke škole, solisti muzičke radionice, a na kraju programa premijerno će se predstaviti muzički sastav ,,Stonehenge” (Stounhendž) sa popularnim rok numerama čiji su članovi mlade nade somborske muzičke scene.

Kako su učesnici programa i učenici OŠ ,,Žarko Zrenjanin”, škola je sa zadovoljstvom prihvatila da bude domaćin ovog koncerta koji će se održati u Višenamenskoj sali škole. Program novogodišnjeg koncerta biće upriličen u dva dela: prvi, koji počinje u 11:30 časova za učenike drugog i četvrtog razreda i drugi, koji počinje u 12:30 časova za učenike prvog i trećeg razreda.

Praznično raspoloženje će mađim osnovcima upotpuniti novogodišnji paketići koje će dobiti nakon koncerta.

U četvrtak, 22.12.2022. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra, na adresi Laze Kostića 5, biće upriličeno otvaranje izložbe “Tajna mog drveta”, u okviru manifestacije “Drvo generacije 2022”, s početkom u 12.00 časova.

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“, u nedelјu 18. decembra, premijerno je prikazan film „Somborski ubrađaj“ u organizaciji Gradskog kulturno-umetničkog društva „Ravangrad“.

Film prikazuje rekonstrukciju starog običaja somborskih Srba, koji su na jedan specifičan i svečan način predstavlјali široj društvenoj zajednici novu mladu koja je došla u porodicu.

Ispred UO GKUD „Ravangrad“ prim. dr Milan Božina zahvalio se svim akterima koji su učestvovali na projektu, svim domaćinima na lokalitetima gde je sniman film, a posebno se zahvalio autoru ovog projekta Slobodanu Vukobratoviću.

Ovo je jedan od projekata koje je Grad Sombor podržao na konkursu za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, a ispred lokalne samouprave premijeru su propratili član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević koja se zahvalila „Ravangradu“ što kroz svoj trud, rad i istrajnost čuvaju pesme, igre i običaje. „Kroz ovakve projekte čuvamo naše običaje od zaborava, izgrađujemo svest, naročito kod mlađih generacija, o značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa“, naglasila je Milјević.

Slobodan Vukobratović predstavio je kako je došlo do ideje da se kroz jedan ovakav video projekat sačuva od zaborava jedan stari običaj specifičan za prostor Sombora.

„Sabirajući sačuvane fotografije i pisane tragove, ostvarili smo ovaj projekat pod nazivom Somborski ubrađaj. Kao čuvar folklorne tradicije srpskog i bunjevačkog naroda sa ovih prostora, Gradsko kulturno-umetničko društvo Ravangrad odlučilo je da ovaj običaj Srba, kao izuzetan raritet karakterističan samo za Sombor i okolne salaše, rekonstrukcijom sačuva od zaborava. Taj životni običaj somborskih Srba gotovo više niko ni ne pamti. Prošlo je 70 godina kako je izobičajen, ostali su tek skromni zapisi i požutele fotografije kao dokument da svedoče o njegovom postojanju“, rekao je Vukobratović.

Sam običaj ubrađivanja i njegovo značenje, publici je stručno predstavila Ljubica Bačić ispred Gradskog muzeja Sombor.