Sombor.info

Na koji način tehnologija utiče na razvoj mozga naše dece i šta pod hitno treba menjati u vaspitanju i obrazovanju? O tome je na K1 televiziji govorio dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, autor NTC programa koji predaje u Sloveniji i osnivač Mense u regionu.

"Mozak naše dece postaje drugačiji. Već dugo godina učitelji i vaspitači upozoravaju da je svaka nova generacija koja stigne u prvi razred malo slabija u odnosu na prethodnu", izjavio je dr Rajović u „Uranku“ i dodaje : "Motorički su slabiji, sa slabijim opštim znanjem, sebičniji su, empatija je slabija".

Postojala je ideja da se istraživanja iz medicinskog znanja primene u praktičnu pedagogiju.

"Mi u medicini dobijamo odgovore šta se dešava u mozgu naše dece, mi nismo bili spremni za ovo što se dogodilo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, mada se već videlo da nešto nije u redu već godinama sa ponašanjem dece. Vršnjačko nasilje je u porastu u celoj srednjoj Evropi. Juče je izašao tekst u Sloveniji da postoje nezamislive razmere vršanjačkog nasilja, toga nikada nije bilo".

Dr Rajović smatra da ne možemo da optužimo samo internet i rijaliti programe, jer sve zajedno utiče na ponašanje deteta.

"Prvo ćemo da krenemo od roditelja, oni su najodgovorniji. To prvo okruženje za dete čine roditelji. Okruženje je važno 100% za razvoj deteta. Nekada se tvrdilo da je 50% genetika, a 50% okruženje, ali to nije tačno. Genetika je 100% potencijal, ali razvoj potencijala zavisi 100% od okruženja", kazao je on i napomenuo: "Mi prvo imamo prezaštićenje, to je sociološki fenomen. Da bih objasnio reakciju roditelja, na primer mame, ja moram objasniti hormone, jer oni upravljaju nama, samim tim na naše ponašanje. Mama kada rodi bebu, dobije ogromne količine hormona oksitocina, to je hormon ljubavi. Biologija je tako napravila da mama zaštiti bebu. Ako beba plače, ko prvi ide da je vidi - mama ili tata? Pa mama. Beba stane na noge - ko prvi skače? Ponovo mama. Oksitocin upravlja mamom, zato se javi prezaštićenje i tata je tu da ga neutrališe. Nekada je mama imala dvoje, troje ili desetoro dece pa to nije bilo vidljivo. To izgleda tako da sve najbolje želimo za naše dete".

Greške tokom odrastanja

Dr Rajović je istakao u „Uranku“ neke od grešaka koji roditelji prave tokom odrastanja bebe.

"Prva greška: roze soba se kupuje za ćerke, a plava za sinove. Nobelova nagrada je dodeljena profesoru Vizelu koji je zaključio da je velika stimulacija za mozak deteta kontrast, beba 30 dana gotovo ne vidi ništa, pa dajte kontraste. Druga greška tipično za mamu je da bebu pritisne na grudi i to je najzaštićeniji položaj, sreća tu je tata koji vrti bebu po rukama. Glava koja se ne pomera neće povezati ramena i noge, držite glavu bebe ali nemojte da je fiksirate, to je bitno zbog stimulansa. Zaštititi dete je dobro, ali prezaštićenje nije. Na taj način mozak dobija manje impulsa i neke regije su smanjene, to se već upisuje u neuromedicini. Erih From je u prošlom veku pisao o tome da je to deo potrošačkog mentaliteta, i imamo decu koja žive „otvorenih usta“. Najbolje patike, igračke... Dete nauči da ima sve najbolje, ne zna šta znači čekati. Ako dete onda nešto ne može, u pubertetu dolazimo do problema: frustracije, prag toleranicije je nula... Mi tako podižemo dete".

On je istakao da roditelji traže uspeh od deteta i da zato dete ide na jednu, tri, ili pet aktivnosti.

"Dete kao mali robot obavlja stvari okolo, a mozak tog deteta radi drugačije i ne može da izdrži. Deca izdrže zato što vole mamu i tatu, da ih ne razočaraju. Dete ima specifičan mozak koji radi na teta talasima, što znači da mora da živi, vidi, proveri i uđe u duboke regije mozga. Dete sa pet godina je na prozoru, gleda u pticu kako je sletela, uzela par zrna i odletela, detetu to traje i pamti svaki detalj, urezuje mu se u mozak – rekao je on za K1 televiziju i dodao - Nekada je bilo tako da dete bude tu, da ga vidimo u prostoriji, zbog fizičke bezbednosti. To je ostalo, ali dete danas dobije tablet i kompjuter i ulazi u nepoznat svet. Radio sam sedam godina istraživanja sa mlađim razredima osnovne škole u Srbiji, Sloveniji, Italiji i Hrvatskoj. Već tada je 50 odsto naših učenika provodilo po četiri - pet sati zadubljeno u mobilne telefone. Njima su se igrališta i parkovi preselili u telefon i evo šta se dešava", kazao je u „Uranku“ dr Ranko Rajović.

Virtuelni svet

Dr Ranko Rajović danas je govorio i o virtuelnom svetu i naglasio da odlazak u virtuelni svet nismo izučavali.

"Mislim da će morati da se menjaju postavke i psihijatrije, i psihologije, i pedagogije jer mi takve stvari nismo imali. Taj svet koji jeste bitan za razvoj mozga se pretvorio u svet agresije. Da ne ispadne da optužujem internet, ima tu korisnih stvari, ali naša deca ne idu na te sajtove. Ona idu tamo gde je negativan sadržaj, agresija, i kada odu u taj virtuelni svet mozak to obrađuje. Mi znamo da je to izmišljeno ali mozak na to reaguje. Mi bukvalno imamo smanjene regije mozga. Limbički sistem koji učestvuje u reakciji šta je dobro, a šta nije, u kontroli emocija je smanjen kod naše dece sa deset godina u odnosu na starije generacije, i to je veliki problem. Mi moramo da prilagodimo okruženje, ne možemo mi da pustimo dete da samo sebi traži okruženje. Ima jako dobre dece, međutim, pojavljuju se ekstremi koji nikada nisu bili".

Doktor ističe da deca u virtuelnom svetu ubijaju ljude i otkidaju im glave.

"To postaju deca bez empatije. Mozak je podešen da prima i obrađuje informacije. Pre 100 godina dete je primalo dve važne informacije tokom jednog dana, došla je baka ili spremamo gibanicu ili ovca je pobegla u šumu i idemo da je tražimo. Zatim se pojavio radio pa se broj informacija malo povećao, pa televizija... Veće linije informacija, veća dramatičnost, a onda internet. Prvo je bio na kompjuteru, sada je integrisan u telefon, sada nije deset informacija nego reka informacija. Ja bih telefon zabranio do četvrtog razreda, jer nikakvu korist nema, samo štetu. Čak i duže, ali niko me ne sluša".

Mozak se brani tako što otupljuje

Dr Rajović je napomenuo u „Uranku“ da se mozak brani od reke informacija tako što otupljuje.

"Onda mi neko kaže druga su vremena, ali mi ćemo izgubiti decu zbog tog stava. U reci informacija mozak otupi. Pravi razvoj mozga je dečja igra, trče i druže se, to je prava socijalizacija – druženje. Igrice smanjuju dinamičku komodaciju oka, imaće problem sa koncentracijom i čitanjem, smanjuju hipokampus (deo mozga zadužen za memoriju i učenje) i bazalne ganglije (deo mozga zadužen za trčanje i skakanje). Internet je štetan jer na njemu deca gledaju najbolje patike i jakne i teraju roditelje da im ih kupuju, i roditelji jadni moraju i postaju robovi deteta".

K. K. je mašina

Doktor Rajović je za Kostu K. koji je pucao u svoje drugove i čuvara škole OŠ „Vladislav Ribnikar“ kazao da je postupi okao mašina.

"Celokupan razvoj deteta je i emotivni i empatičan razvoj, vaspitanje, a ne samo znanje. To dete je postupilo kao mašina, on je planirao i crtao, to ukazuje na potpuni nedostatak empatije. Bilo je dece koja su to podržala i pravila šalu na društvenim mrežama. To rade bez ikakve empatije, to se zaustavlja prvo sa roditeljima, nema prezaštićivanja i ugađanja. Dositej Obradović je rekao da decu treba učiti dobroti i empatiji jer od toga sve zavisi. Šta ćemo sa decom bez empatije? Ovaj dečak misli da je dobro zadatak, on je mašina za ubijanje", rekao je dr Rajović za K1 i naglasio: "Lajkovi su nesreća. Vršačko nasilje je vezano za lajkove, jer kada to snime dobiju lajkove. Nažalost, dete kome ime ne mogu da spominjem je trend, samo druga deca nemaju pištolje. Sve više imamo takve dece, to su ekstremni primeri".

Mi imamo empatiju, kompjuter je nema

Dr Rajović tvrdi da smo pre 26 godina, kada je Gari Kasparov izgubio od kompjutera, shvatili da mi ljudi ne možemo da budemo bolji od kompjutera po informacijama i znanju.

"Zato moramo da razvijemo empatiju i timski rad, nešto što kompujter ne može, a tek onda dolazi kreativnost. Kako ćemo stvarati zdravo društvo bez discipline, rada, reda, ljubavi i razumevanja? Neka deca u pubertetu nažalost tuku roditelje. To su deca kojoj smo sve dali i omogućili. Stvaramo generaciju „otvorenih usta“, bez obaveza i radnih navika, podbacili smo", zaključio je on za K1 televiziju u „Uranku“.

Izvor: blic.rs

Širom Srbije poljoprivrednici traktorima blokiraju puteve, nezadovoljni otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda i uskraćenim benefitima od strane države.

Na ulice su u mirnu vožnju izašli stočari iz Starčeva, Omoljice, Bavaništa, Kisača, Mrčajevaca, Bogatića, pa sve do Požarevca, Novog Sada, Subotice, Rače i drugih gradova.

Sve je usledilo nakon propalih pregovora u Vladi Srbije sa premijerkom Anom Brnabić, a po odbijanju poziva na sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Naime, iako poljoprivrednici prvog dana protesta nisu u potpunosti blokirali protok saobraćaja, najavili su da, ako im do četvrtka ne budu ispunjeni zahtevi – kreću u masovnu blokadu Beograda.

Kako za Danas kaže Dejan Trajković, poljoprivrednik iz okoline Kovina, u narednim danima u planu je radikalizacija protesta.

„Prvi dan smo odlučili da traktorima stojimo kraj puteva, a za naredne dane se tek dogovaramo oko koordinacije. Ako Vlada do kraja dana ne bude zainteresovana za poljoprivrednike, i izostane reakcija, uslediće radikalizacija protesta. Sada smo krenuli i nema prestajanja, ako treba – prenoćićemo“, kaže Trajković.

Naš sagovornik ističe da je sada sve u rukama Vlade, jer do sada ništa nisu rešili, a poljoprivrednici nemaju nameru da se povuku bez konkretnih ispunjenja zahteva.

„Na putevima nas ima mnogo. Jedni su se koncentrisali na jedno mesto, a drugi na više lokacija. Takođe, neki su već krenuli i za Beograd“, objašnjava Trajković.

Prema najavama organizatora protesta, put Beograda traktorima i mehanizacijom krenuċe poljoprivrednici uz opština Kragujevac, Rača, Smederevska Palanka i Batočina.

Kako napominje Goran Filipović, jedan od poljoprivrednika koji učestvuje u protestima u Novom Sadu, zahtevi predati Ministarstvu poljoprivrede stoje već deset dana „na stolu“, a ništa se na tom polju ne rešava.

„Dva puta su propali pregovori sa Vladom, ništa nismo dogovorili. Najvažniji zahtev ne postoji – svih osam su najvažniji. Ne zna se koji je urgentniji od kojeg. Po meni je najurgentniji dizel, koji čekamo ko zna koliko godina“, kaže Filipović.

Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, dodaje da je protestantima namera da na putevima bez prekida ostanu do četvrtka.

“Ako predsednik ili premijerka ne potpišu naše zahteve, spremni smo u petak da krenemo traktorima do Beograda, zajedno sa ostalim udruženjima iz čitave Srbije”, upozorava Matković.

Poljoprivrednik i stočar Vinko Stantić sugeriše da nisu samo poljoprivrednici prevareni od strane nadležnih, već da je prevaren i narod.

“Izigrani su građani koji kupuju hleb, kifle i ostale namirnice. Prošle godine nam je cena žita bila 36 dinara, država je prodavala za 40 dinara, a ove godine je 20 dinara trenutno cena žita. Vekna hleba je 95 dinara, kifla 50. Smeće se uvozi dok se naša poljoprivreda gasi. Ne da nas gase, nego guše – nestaćemo. Jednostavno, gledaćete krave u zoološkim vrtovima uskoro”, kaže Stantić.

U pojedinim delovima zemlje kao što su Zrenjanin i Kragujevac, protestna vožnja je prekinuta, dok će se u drugim mestima radikalizovati i nastaviti sve do ispunjenja zahteva.

Tokom prvog dana incidenti nisu zabeleženi, a na pojedinim mestima bili su prisutni lokalni policajci, dok su, prema rečima poljoprivrednika Milana Miloševiċa iz Viševca, službenici BIA vršili pritisak na organizatore da odustanu od protesta.

Takođe, policija je poljoprivrednike koji su krenuli u protestnu vožnju od Mrčajevaca do centra Kraljeva zaustavila ispred ulaza u grad na kružnom toku i nije im dala da nastave dalje.

Iako se naredni potezi dogovaraju „u hodu“, svi poljoprivrednici odlučni su u nameri da istraju do ispunjenja svih zahteva.

Osim toga, namera im je da nadležnima, ali i građanima stave na znanje da se „seljaci više ne šale“.

Izvor: danas.rs

Vlasnici pasa često se pitaju da li davati vitamine i koji vitamini za pse su neophodni. Da li su svim psima potrebni vitamini i koji?

Da li postoje rizici kada su u pitanju vitamini za pse? Koje vitamine treba davati psu? Evo nekih odgovora na pitanja koja najčešće muče vlasnike pasa.

Kako odabrati vitamine za psa?

Vitamini su organska jedinjenja koja su neophodna za život. Većina vitamina se nalazi u hrani, a vitamini za pse su im neophodni za rast i celokupno zdravlje.

Verovatno ste upoznati sa većinom vitamina koji su potrebni psima:

Vitamin A
B vitamini (biotin, folat, niacin, pantotenska kiselina, riboflavin, tiamin, vitamin B-6 i vitamin B-12)
Vitamin C
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin K

Najbolji način da odaberete vitamine za svog psa je razgovor sa veterinarom o tome šta je vašem psu potrebno. Ako su vašem psu potrebni vitamini, bilo da nadopunjujete njegovu domaću ishranu ili zbog zdravstvenog stanja ili nedostatka, onda treba da budete sigurni da vaš pas dobija odgovarajući dodatak vitamina.

Razgovarajte sa veterinarom o odgovarajućoj dozi vitamina za vašeg psa. Nemojte davati vitamine, posebno ne količinu napamet, bez prethodne konsultacije.

Vitamini za ljude često imaju različitu koncentraciju vitamina od vitamina koji su posebno napravljeni za pse, a mogu čak i da sadrže aditive koji su štetni za pse.

To znači da treba da se držite dodatka vitamina specijalno napravljenog za pse i uvek treba da proverite nalepnicu da biste bili sigurni da vitamin sadrži odgovarajuću količinu vitamina koja je potrebna vašem psu.

Hranjenje kvalitetnom hranom za pse je najbolji način da osigurate svom psu sve potrebne vitamine, ali ako imate bilo kakvih pitanja o vitaminskim dodacima, obavezno razgovarajte sa veterinarom. Odluku o tome kad, kako i koji vitamin treba dati psu prepustite svom veterinaru.

U nastavku teksta detaljnije ćemo vas upoznati sa značajem koji vitamini imaju za organizam i celokupno zdravlje kod pasa.

B vitamini za pse

B vitamini za pse pripadaju grupi važnih vitamina za vaše ljubimce i igraju značajnu ulogu kada je u pitanju zdravlje i normalan razvoj psa. B kompleks vitamina sadrži:

tiamin ili vitamin B1 pomaže u regulaciji metabolizma i ugljenih hidrata i poboljšava rad nervnog sistema.
riboflavin ili vitamin B2 podstiče rast, metabolizam i stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
niacin ili vitamin B3 ima blagotvoran uticaj na nervni sistem pasa, kontroliše nivo holesterola i uključen je u ostale enzimske procese.
vitamin B6 je odgovoran za stvaranje glukoze, funkciju crvenih krvnih zrnaca i nervnog sistema, regulaciju hormona i imuni sistem.
folna kiselina ili vitamin B9 pomaže u jačanju imunološkog sistema, uključen je u sintezu DNK, proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i metabolizam proteina i
cijankobalamin ili vitamin B12 doprinosi normalnom rastu i razvoju ćelija, povećava nivo energije i poboljšava apetit.

C vitamin za pse

Vitamin C je važan antioksidans i jedan je od najvažnijih vitamina za pse. Vitamin C pomaže:

jačanju imuniteta,
neophodan je u borbi protiv virusnih infekcija,
sprečava stvaranje kamenja u mokraćnoj bešici,
blagotvorno deluje na zdravlje kože,
utiče na nivo šećera u krvi, što je važno za pse koji imaju dijebetes.

Razgovarajte sa veterinarom kako biste dobili uvid u hranjive sastojke koje sadrže vitamin C i kako ga najbolje iskoristiti kada je u pitanju vaš pas. Kada je reč o doziranju, imajte na umu da velike doze mogu prouzrokovati proliv kod psa.

Preporučene doze vitamina C variraju, ali opšteprihvaćen je sledeći način doziranja:

male rase pasa: 125 – 500 mg po psu dnevno, u dve podeljene doze,
srednji psi: 250 – 1500 mg po psu dnevno, u dve podeljene doze,
veliki psi: 500 – 1.500mg po psu dnevno, u dve podeljene doze.
Visoke doze vitamina C menjaju pH urina i čine ga kiselijim od normalnog urina.

Kod nekih pasa ovo može da dovede do pojave kamena u mokraćnoj bešici, a ova potencijalno ozbiljna komplikacija može prouzrokovati krvavi urin ili blokadu mokraće što zahteva hitnu operaciju psa.

Ako vaš pas već ima problema sa pojavom kamena u mokraćnoj bešici, tada je neophodno porazgovarati sa veterinarom pre nego što započnete davanje vitamina C vašem psu. I naravno, prvo razgovarajte sa veterinarom o tome da li je uopšte dodatak vitamina C pravi izbor za vašeg psa.

Vitamin D za pse

Vitamin D ili „vitamin sunčeve svetlosti“, omogućava da se u telu vašeg psa stvori ravnoteža minerala poput fosfora i kalcijuma za pse koji su značajni za zdrav rast kostiju i zuba.

Bez njega, vaš pas ne bi bio u stanju da se pravilno razvija ili da ima zdrave mišiće i kosti.

Svi znaju da je sunce izvor vitamina D, ali vitamin D se nalazi i u prehrambenim proizvodima, kao što su: mlečni proizvodi govedina, riblje ulje, žumance itd.

Psi međutim nisu u stanju da proizvode vitamin D izlaganjem kože suncu. Zbog toga su ograničeni na prehrambene proizvode koji sadrže vitamin D, što čini zdravu i uravnoteženu ishranu još važnijom. Mnoga hrana za pse na tržištu je obogaćena osnovnim vitaminima i hranljivim sastojcima.

Kada je u pitanju vitamin D vlasnici kućnih ljubimaca trebalo bi da budu oprezni prilikom dopunjavanja ishrane svog psa vitaminom D.

Velike količine vitamina D mogu biti toksične. Previše vitamina D može dovesti do neravnoteže kalcijuma u organizmu vašeg psa.

To može dovesti do problema sa srcem, jetrom i bubrezima. Toksičnost vitamina D je prilično retka, ali ako ste zabrinuti da vaš pas možda uzima previše ovog vitamina, trebalo bi da potražite veterinarsku pomoć.

Vitamin E za pse

Vitamin E je neophodan vitamin koji deluje kao antioksidant u telu. Pored toga, vitamin E je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, podstiče apsorciju masti, sprečava upalne procese, poboljšava stanje kože i daje dlaci sjaj.

Ako se vaš pas suočava sa depresijom, letargijom, slabošću i pospanošću, moguće je da se radi o nedostatku vitamina E. Ako vaš pas nema dovoljno vitamina E u svojoj ishrani, može doći do oštećenja ćelija, problema sa mišićima i problema sa srcem, jetrom i nervnim sistemom.

Upotreba vitamina E može da pomogne vašem psu, ali prvo treba da stupite u kontakt sa veterinarom. Važno je konsultovati se sa veterinarom o tome koliko vitamina E može da koristi vašem psu i koju dozu vitamina E pas treba da unosi u organizam.

Vitamin E je važan, čak i bitan deo ishrane vašeg psa. Na svu sreću većina komercijalnih hrana za pse sadrži dovoljan nivo vitamina E.

Saveti za bezbednost davanja vitamina E psima:

pratite količinu vitamina E u hrani za pse,
razgovarajte sa veterinarom o odgovarajućim dozama i dodacima vitamina E,
sakrijte tablete vitamina E dalje od svog psa kako slučajno pas ne bi pojeo tablete,
saznajte količinu vitamina E koji vaš pas treba da unosi.

Vitamin K za pse

Vitamin K je odgovoran za zgrušavanje krvi i za zdravlje nervnog sistema psa. Ovaj vitamin se proizvodi u telu psa, a može se naći i u ribi, žumancima, kupusu.

Čest otrov koji psi mogu naći i pojesti je otrov za glodare ili štakore. Ako sumnjate da je vaš pas pojeo otrov za glodare ili štakore, zamolite svog veterinara da pregleda psa odmah.

Vaš veterinar će verovatno započeti terapiju vitaminom K za vašeg psa, ako je on uneo ovaj toksin.

Preparati vitamina K se koriste kao protivotrov kod trovanja otrovima za štakore ili glodare i vrlo često spašavaju život naših ljubimaca.

Veterinar će u slučaju trovanja psa započeti terapiju vitaminom K davanjem injekcije vitamina K. Kada je pas stabilan i spreman da ide kući, veterinar će vas poslati kući s tabletama vitamina K koje ćete svakodnevno davati psu u narednih četiri do šest nedelja.

Ako je stanje vašeg psa ozbiljnije, veterinar može zatražiti hospitalizaciju psa. Najozbiljniji slučajevi mogu uključivati transfuziju cele krvi.

Ako se vaš pas otrovao, odmah se obratite veterinaru. Trovanje otrovima za glodare ili štakore može izazvati unutrašnje krvarenje kod psa. Terapija vitaminom K ima veliku efikasnost ako se trovanje rano otkrije. Ako se lečenje ne započne na vreme, može doći do unutrašnjeg krvarenja kod psa.

Vitamini za zdravu dlaku kod pasa

B vitamini za pse su savršeni dodaci za zdravu dlaku vaših ljubimaca. Bez dovoljno vitamina B vaš pas može završiti sa krhkom dlakom, opadanjem dlake, nezdravom kožom i lošom bojom dlake. Zeleno povrće i hranjivi kvasac imaju visok nivo B vitamina.

Vitamin A je jedan od važnih dodataka psima za zdravu dlaku i kožu zbog svojih regenerišućih svojstava. Ako vaš pas pati od seboreje ili suve kože, potreban je dodatni vitamin A u njegovoj ishrani.

Vitamin A se može pronaći u: žumancetu, ribljem ulju, tamno narandžastom i tamno zelenom povrću, pilećoj ili goveđoj jetri.

Pored vitamina, minerali poput bakra i cinka imaju veoma važnu ulogu u kvalitetu dlake kod psa. Omega masne kiseline takođe imaju brojna pozitivna dejstva na dlaku psa.

Vitamini za štence

Da! Štencima treba više vitamina nego zrelim ili starijim psima. Pošto su u fazi rasta, vitamini za pse neophodni su u svakoj živoj ćeliji u telu šteneta.

Koliko vitamina štene dobija, određuje da li će postati snažan i zdrav pas.

Vitamini koji su potrebni vašem štenetu su oni koji utiču na zdrav rast njegovog tela. To uključuje zdrave mišiće i kosti, a takođe je neophodno jačati imuni sistem psa, posebno kada je mlad.

Napomena: Kada se štene rodi, ono se oslanja na majčino mleko koje sadrži vitamine koji jačaju njegov imuni sistem. Nakon što ga odvoje od majke, štene će morati dobijati ove vitamine iz hrane koju jede.

Ako niste sigurni da li vaši štenci dobijaju prave vitamine za pse, vreme je da se upoznate koji su vitamini najbolji za štenad.

Najbolji vitamini za štenad su:

Vitamin D
Vitamin D je neophodan za balansiranje fosfora i kalcijuma u ​​telu. Ovo će pomoći vašem štenetu da razvije zdrave kosti i zube. Vitamin D takođe igra veliku ulogu u razvoju telesnih mišića.

Vitamin A
Vitamin A je vitamin rastvorljiv u mastima koji pomaže kod nekoliko telesnih funkcija. Štencima je potreban vitamin za razvoj zdravih očiju i dobrog vida. Ovaj vitamin takođe pomaže u ćelijskoj funkciji, imunoj funkciji i opštem rastu. To znači da je štencima potreban vitamin A i pre i posle rođenja.

Vitamin C
Ovaj vitamin sadrži antioksidante koji eliminišu slobodne radikale u telu koji uzrokuju starenje ili bolest. Vašem štenetu je potreban vitamin C i za jačanje njegovog imunog sistema.

B vitamini
Vitamin B postoji kao grupa vitamina koji su korisni štencima. Vitamini iz ove grupe uključuju riboflavin, biotin, folnu kiselinu, tiamin, pantotensku kiselinu, niacin, vitamin B6 i vitamin B12. B vitamini za pse nose najviše funkcija.

Vitamin E
Vitamin E za štenad je takođe antioksidans. Pomaže u sprečavanju oksidativnih oštećenja u ćelijama tkiva, pomaže funkciji ćelija, stvaranju mišića i utiče na zdravlje očiju. Ako želite da vaše štene u budućnosti nema nikakvih reproduktivnih problema, dajte im vitamin E.

Vitamin K
Vitamin K pomaže da se rane kod psa brže zacele. Vitamin je neophodan za stvaranje krvnih ugrušaka na ranama. Krvni ugrušci sprečavaju da vaš kućni ljubimac ima infekcije. .

Holin
Holin je vitamin koji se nalazi u ćelijskoj membrani. Baš kao omega 3 i holin pomaže u održavanju zdravog mozga vašeg psa.

Vitamin holin takođe pomaže u normalnom funkcionisanju jetre.

Da li psima treba davati vitaminske suplemente?

Vaš pas dobija vitamine iz hrane za pse. Komercijalna hrana za pse posebno je formulisana da sadrži sve vitamine, minerale i hranjive sastojke koji su potrebni vašem psu.

Psi koji se hrane odgovarajućom komercijalnom hranom ne bi trebalo da zahtevaju vitaminske dodatke, osim ako veterinar ne preporuči drugačije.

Psi koji se hrane domaćom hranom, s druge strane, mogu zahtevati suplemente kako bi se obezbedilo da unose dovoljno vitamina putem svojih obroka.

Najvažniji vitamini za pse su svakako vitamin E, A i B. Vitamin E je antioksidans i koriste ga antioksidansni enzimi u koži. Vitamin A je ključan u održavanju integriteta kože, a najbolji izvor su džigerica i jaja. Vitamin B veoma dobro utiče na kožu i dlaku pasa.

Postoje li rizici povezani sa vitaminima za pse?

Vitamini za pse su apsolutno značajni za život. Ne treba da nas iznenadi da nešto tako esencijalno takođe može biti potencijalno opasno u velikim količinama.

Možda niste znali da vitamini za pse mogu prouzrokovati određene probleme kod vaših ljubimaca. Evo nekih od problema:

previše vitamina A može izazvati dehidraciju, bolove u zglobovima i čak može naštetiti krvnim sudovima vašeg psa,
višak vitamina D može navesti psa da prestane da jede, šteti kostima i prouzrokuje atrofiju mišića.
Ove rizike možete izbeći radeći plan ishrane sa veterinarom.

Vitamini su jedan od elemenata zdravlja kod pasa.

Hranjenje kvalitetnom hranom za pse je najbolji način da osigurate svom psu sve potrebne vitamine, ali ako imate bilo kakvih pitanja o vitaminskim dodacima, obavezno razgovarajte sa veterinarom. Odluku o tome kad, kako i koji vitamin treba dati psu prepustite svom veterinaru.

Izvor: svetjubimaca.com

Članovi Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora, na čelu sa predsednikom Saveta, gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, danas su u Velikoj sali Skupštine grada Sombora, upriličili svečanu dodelu auto – sedišta roditelјima prvih 100 beba koje su rođene u 2023. godini na teritoriji grada Sombora.

„Za ovih sedam godina, koliko već dodelјujemo auto – sedišta, ukupno je podelјeno preko 1100 auto – sedišta i oko 700 sedišta za vožnju dece biciklom. Ovo je jedna od najlepših aktivnosti Saveta za bezbednost saobraćaja. Od prvog dana kako smo i počeli sa radom Saveta, najveći broj aktivnosti upravo je usmeren ka bezbednosti naših najmlađih učesnika u saobraćaju. Sve aktivnosti Saveta finansiraju se iz kazni nesavesnih vozača“, poručio je Ratković i dodao, da će se i u budućnosti nastaviti sa sličnim aktivnostima koje su usmerene na najmlađe sugrađane, te najavio još neke planove Saveta koji će biti realizovani u narednom periodu.

Gradonačelnik Sombora je pozvao sve zainteresovane građane da se prijave na predstojeći konkurs za dodelu još 200 auto – sedišta za sve bebe rođene u 2022. i 2023. godini, a koje nisu bile među prvih 100 rođenih beba u 2023. godini, te najavio i da su u planu radovi na uređenju zona škola, zatim edukacije u vrtićima, opremanje istih, kao i darivanje đaka prvaka.

Pored gradonačelnika, poklon auto – sedišta roditelјima su uručili članovi Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, pomoćnik direktora Srednje tehničke škole Sombor Pavle Terzić i ispred MUP-a PU Sombor Savo Radić.

U Apatinu će se 27. i 28. maja održati WordCamp, koji će na izletištu Arka okupiti ljubitelje veb dizajna, programiranja, digitalnog marketinga, odnosno sve one koji se bave kreativnom i IT industrijom. Centralna tačka je WordPress kao tehnologija koja obuhvata 43% svih sajtova na internetu.

-Velika konferencija, pod pokroviteljstvom WordPress fondacije iz San Franciska, će se nakon nekoliko održanih u Beogradu i jedne u Nišu, prvi put održati u Apatinu, koji je ovim dospeo na svetsku mapu WordPress i IT događaja. Ova konferencija je jedan od najvažnijih IT događaja ove godine kod nas, ali i u regionu, kaže Slobodan Mirić, jedan od organizatora skupa u Apatinu, član WordPress zajednice Srbije.

Na WordCampu će biti zastupljene teme koje se tiču pre svega WordPressa i svih tehnologija koje ga okružuju. Pored dizajnerskih i programerskih, tu će biti i priče o preduzetništvu, startup mogućnostima, digitalnom marketingu... WordCamp pruža priliku za učenje, umrežavanje i deljenje znanja i iskustava.

-Na WordCamp ćete imati priliku da čujet 24 predavača, koji će se predstaviti i podeliti svoje znaje i iskustvo. Na dvodnevnom događaju ćete pored upoznavanja sa drugim članovima šire WordPress zajednice moći da uživate u svim aktivnostima kampa kroz predavanja, radionice, panel diskusije, ali i druge priče vezane za život i rad u IT i kreativnoj industriji, u ime organizatora navodi Goran Petrović i dodaje da će, pored svih aktivnosti, drugog dana biti organizovana i besplatna radionica za decu, kao ideja upoznavanja sa mogućnostima rada na internetu, kao i frilens poslovima.

Organizator navodi da su učesnici mahom korisnici WordPressa, blogeri, dizajneri, marketari, SEO stručnjaci, preduzetnici kao i razni drugi profesionalci koji koriste WordPress za svoje web stranice ili klijente.

-Ovakvi događaji su pravo mesto da naučite nešto novo, da upoznate druge majstore, da upoznate i potencijalne poslovne saradnike i partnere, ali i moguće zaposlene ili poslodavce, dodaje Petrović.

Na apatinskom kampu nastupiće grupa ”Šinobusi” kao i dva poznata domaća WordPress majstora u ulogama DJ-a Željko Škipić i Aleksandar Savković WP Aleks, koji će biti za miksetama.

Cena karte (koja obuhvata sve programe - od predavanja, radionica, ulaska na After party kao i Contributor day-dan saradnika) je simboličnih 20 dolara.

-Sam cilj WordPress zajednice u globalu je deljenje znanja kao i zdravijeg i boljeg veba. Pomažemo vam da kroz našu lokalnu inicijativu prisustvujete IT događaju visokog nivoa, gde ćete moći upoznati mnoge poznate ljude sa kojima ste u kontaktu preko interneta, sa foruma, youtube kanala, facebook grupa i raznih drugih mesta gde se okupljaju ljudi, od kojih učite i sa kojima se pomažete u svakodnevnim nedoumicama u poslu, navodi organizator.

Izvor: apatinskenovine.rs

Jedan od prioriteta Grada Sombora jeste razvoj planskog širenja mreže kanalizacije otpadnih voda u gradu i naseljenim mestima, u cilju poboljšanja kvaliteta života stanovnika i zaštite životne sredine. Početak prve faze radova na izgradnji kanalizacione mreže biće u dužini od 82 km, a vrednost je 38 miliona evra.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković potpisao je u Vladi Srbije Ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji kanalizacione infrastrukture u okviru projekta "Čista Srbija“, a ovaj ugovor je zaključen između Republike Srbije, kineske kompanije "China Road and Bridge Corporation Company“ i Grada Sombora. Izgradnja kanalizacione mreže, kolektora između naselja, kao i prečistača biće izvođena u tri faze.

"U gradu je do danas urađeno 140 km kanalizacione mreže, a u narednom periodu, kroz tri faze projekta "Čista Srbija“, uradiće se preko 250 km kanalizacione mreže, kao i četiri nova prečistača otpadnih voda. Uskoro očekujemo početak realizacije ovog veoma važnog projekta, a projektno – tehnička dokumentacija se radi u celosti za grad i jedanaest naseljenih mesta podrazumevanih projektom "Čista Srbija“, a Stanišić i Bezdan su se našli među prvim naseljenim mestima u kojima će se otpočeti sa radovima“, kazao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić istakao je da je ovo najveći komunalni infrastrukturni projekat koji se radi na nivou Srbije, u okviru kojeg će biti izgrađeno oko pet miliona metara kanalizacione mreže, na koje će oko 2,36 miliona ljudi dobiti priključenje na kanalizaciju. Svečanom potpisivanju ugovora prisustvovala je i ambasadorka Narodne Republike Kine, Čen Bo.

Izvor: RTV

Žiri u sastavu Ildiko Lovaš, pisac, kritičar, urednik, književni prevodilac, dr. Ištvan Šiling lingvista, pisac, etnograf, Jožef J. Fekete, pisac, književni kritičar i Timea L. Moger, pesnikinja, (predsednica žirija) doneli su jednoglasnu odluku, da nagrada Janoš Herceg pripadne Đeze Bordašu, proznom piscu, kritičaru i uredniku, kao priznanje za značaj njegovog životnog opusa.

,,75 godišnji Đeze Bordaš dostojni je naslednik Janoša Hercega u radu mađarskih časopisa i u izdavaštvu mađarske književnosti u Vojvioini. Posvećeni je novinar, urednik i književnik, koji je kao literator veran svom zavičaju, i zbog toga mu se dodeljuje Književna nagrada Herceg Janoš za ovu godinu " obrazložio je dr. Ištvan Šiling.

Svečano uručenje nagrade biće održano na jesen, u okviru Dana Janoša Hercega.

Izvor: RTV

Prethodna godina za estradne umetnika bila je vrlo unosna, te su uspeli da zarade čitavo bogatstvo, a o tome svedoče zvanični dokumenti.

Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše para u 2022. zaradio je Saša Matić.

Njegova firma „SM mjuzik“, preko koje posluje, imala je ukupan bruto obrt od 1.050.000 evra. Kad se od tog broja odbiju poslovni rashodi od 315.000 evra, kao i porez državi od 75.000 evra, Saši je čisto ostalo 662.000 evra.

Očekivano, kao i prethodnih godina, Svetlana Ceca Ražnatović i ovaj put se nalazi u vrhu liste najbogatijih estradnjaka. Poslovni bruto prihod njene firme „Ceca mjuzik“ u 2022. bio je čak 1.886.000 evra, ali prijavljeni su rashodi od 1.260.000 evra, pa je pevačici, nakon što je platila i porez državi od 94.000 evra, na kraju ostala neto zarada od 532.000 evra.

Ogromnim prihodima može da se pohvali i Milica Pavlović. Ona je imala najveći skok u poređenju s 2021. (dva puta više), pa je na kraju 2022. firma „Senjorita mjuzik“ imala bruto prihod 555.000 evra. Kad se odbiju rashodi u poslovanju od 272.000 evra, kao i porez od 31.000 uplaćen državi, Pavlovićevoj je ostalo 252.000 evra.

Jelena Karleuša i ovaj put je svoju firmu odvela u gubitak, iako je imala odlično poslovanje. Ona je 2022. ukupno imala promet od 170.000 evra. Prijavila je APR da je imala rashode od 73.000, da je platila porez u iznosu od 9.000 evra, kao i da je isplatila sebi lična primanja od 152.000 evra, pa je zbog toga Jelenina firma „JK entertejnment“ završila u gubitku od 64.000 evra. Primetno je da su predstavnici mlađe generacije 2022. zaradili ogromne svote novce, kako pokazuju zvanični podaci APR, a neki od njih su se po tome približili najvećim muzičkim zvezdama.

Među njima najbolje je prošao Mihajlo Veruović Vojaž. On je početkom 2022. otvorio firmu „Vojaž Beograd“ i prijavio da je imao ukupan promet od 318.000 evra. Imao je rashode od 30.000 evra, državi je platio 29.000 evra porez, a njemu je ostalo čisto 259.000 evra.

Sledi ga reper Igor Panić Nući, koji se može pohvaliti da je ostvario odlične prihode prošle godine. Bruto zarada njegove firme „Cunami“ iznosila je 275.000 evra. Imao je rashode od 104.000 evra, državi je platio porez od 17.000 evra i njemu je ostala zarada od 154.000 evra.

Takođe, i Tea Tairović je u vrhu po zaradi. Preko firme „Tea Tairović medija“ iz Novog Sada ona je prijavila bruto prihod od 356.000 evra, ali i da je imala velike rashode od 251.000, plus porez državi od 17.000. Njoj je na kraju neto pripalo 88.000 evra.

Rada Manojlović je odlično prošla 2022. Preko firme „Rada mjuzik“ ostvarila je priliv novca u iznosu od 54.000 evra, imala je rashode od 5.500, a ona je na kraju zaradila 48.500 evra. Aleksandra Prijović je Agenciji za privredne registre prijavila da je 2022. njena firma imala priliv od 48.000 evra. Troškovi poslovanja iznosili su oko 5.500 evra, porez je platila u iznosu od 4.500 evra, pa je njoj na kraju ostalo 38.000 evra. Ana Bekuta je preko firme „Brojanica“ ostvarila bruto prihod od 60.000 evra, prijavila je rashode od 55.600, porez je platila 1.400 evra, a njoj je ostala zarada od 3.000 evra.

Izvor: nova.rs

Dok mnogi sanjaju život u Italiji, ona je došla ovde.

Koliko često pomislite kako bi život bio prelep u nekom malom italijanskom mestu gde je sve u cveću, gde nema tenzije i stresa, gde su hrana i vino najlepši na svetu i gde je sve jednostavno dolče vita? Sad zamislite da ste već rođeni u toj prelepoj Italiji, ali se preselite u neko selo u Srbiji. Baš to je uradila Eleonora Lombardi koja je iz Monetsilvana došla u Svilojevo. Ona sada tu sa porodicom gaji krave, muze koze, prodaje sir… Za Zadovoljnu otkriva kako je došla na tu ideju, zašto je odlučila da njeno dete odrasta u Srbiji, kako se navikla na naše običaje i kulturu i gde vidi svoju budućnost.

Nisam se premišljala nijednom

Za početak, Eleonora priča kako se uopšte našla u jednom malom vojvođanskom mestu.

„Dok sam još živela u Italiji, nekako slučajno sam naletela preko interneta na Vojvodinu, posebno Sombor i okolinu. Bila je to ljubav na prvi pogled, odmah sam osetila da će to biti moje mesto. Dolazila sam par puta tu turistički da vidim svojim očima i uživo mi je bilo sve još lepše, tako da sam odlučila da se doselim ovde. Nisam se premišljala nijednom“, kaže Eleonora, koja u Svilojevu živi već šest godina.

Prvo se preselila u Sombor, gde je živela sama. Tu je upoznala puno ljudi i, kako kaže, od početka imala osećaj da je našla svoj dom.

„Jako me je fascinirao taj stari salaški život i znala sam da ću se jednog dana preseliti na selo negde u okolini Sombora. I takva je bila sudbina jer sam onda upoznala sadašnjeg muža koji je sa sela i porodično se uvek bavio poljoprivredom i životinjama. Posle nekog vremena sam se preselila kod njega i lepo sam se snašla u tom svetu. U početku mi je sve bilo novo, puno stvari je trebalo naučiti i puno i dalje učim stalno. Ako se duboko zagledam u sebe, mogu reći da me je ovde doveo jedan san: o slobodnom životu.“

U Srbiji imam slobodu kakve nema na Zapadu

Kaže, slobodan život ovde još postoji, barem u takvim manjim sredinama. Na Zapadu je to već jako teško, i zbog sistema, i zbog mentaliteta ljudi.

„Uglavnom svi samo rade za pare, a sistem hrani to i poklanja iluziju slobode jer mogu ići na more dve nedelje godišnje. Meni nije sloboda u tome, meni je sloboda u samostalnom životu, ako ne zavisim ni od koga, ako znam da sama u balansu sa prirodom proizvodim sebi i svojoj porodici hranu i sve što treba za život. Samo onda sam slobodna. Nisam svakako ni ja još potpuno slobodna jer biti 100 odsto samostalan je jako teško u tom svetu, ali svakako pokušavam da to budem koliko je moguće.“

U Italiji nije tako savršeno kako se misli

Eleonora je svesna da je Italija san mnogima odavde, ali kaže da ni tamo nije sve sjajno kako izgleda.

„Nekome se taj svet i stil dopadaju, meni nikako. Otkad živim u Srbiji, bila sam ukupno samo par puta u Italiji i osetila sam se tamo kao stranac. Samo sam jedva čekala da se vratim tu gde sam našla svoj mir i balans.“

I kako sada posle svega izgleda jedan njen dan?

„Još smo u početnoj fazi, kupili smo životinje kad nam se rodila beba i još se to sve formira polako. Imamo koze, krave, ovce, konje, kokoške i puno pasa. Trenutno proizvodimo uglavnom kozji sir i jaja, a pravim i domaće čajeve, domaće jabukovo sirće, nešto od prirodne kozmetike… Ako bog da, biće i kravljeg sira.“

Sireve pravim po italijanskim receptima

Sireve Eleonora pravi po italijanskim receptima, nabavila je opremu iz Italije i naučila neke tradicionalne procedure.

„Naši dani su jako zgusnuti, pogotovo pored malog deteta. Ja muzem koze dva puta dnevno, ujutro i predveče, pravim sir skoro svaki dan, kuća i kuhinja isto zahtevaju stalno puno posla. Muzem koze isključivo ručno jer je to sasvim drugačije nego muzilicom. Svaki dan gradimo zajedno poseban odnos ja i one, jako ih volim i meni je taj odnos sa njima najbitniji.“

Koze muzem svaki dan, praznik ili ne, kiša ili sunce

Kaže da put kojim je pošla njena porodica nije najlakši, ali se jako trude da svi budu srećni – i oni i životinje.

„Naše koze ne žive u štali, napolju su ceo dan, mame nisu odvojene od svojih jarića i zbog toga ja uzimam samo viška mleka. To bi neko gledao kao gubitak, a meni iskreno više izgleda kao uspeh jer sam u balansu sa njima. Uglavnom muž hrani i održava životinje, ja ako mogu pomažem, koliko stignem… On puno radi oko toga jer ima puno životinja koje stalno zahtevaju pažnju. Kad je sezona, stalno je na traktoru na njivama jer njima treba spremiti hranu, seno…“

Naša sagovornica priča i koliko je sve to što radi naporno i može li da se živi od toga.

„Lako nije, to sigurno. Treba to jako želeti i voleti, inače je teško izdržati takav ritam. Na farmi uvek ima jako puno posla, koze moram da muzem svaki dan, praznik ili ne, kiša ili sunce, toplo ili hladno… Mora se, nema šta. Ali vredi kad na kraju znaš šta staviš na sto, to je nešto što nema cenu. Mi ništa ne prskamo na njivi, životinje ne jedu ni soju ni koncentrat, potpuno prirodno ih hranimo. Možemo reći da je ova naša proizvodnja organska, samo još nemamo pečat, ali idemo svakako u tom pravcu. Za sada proizvode prodajem uglavnom preko svojih kontakata, nemam još ni ogromnu količinu mleka da bih mogla proizvoditi sir na veliko. Žitarice, seno i sve što muž radi na njivi za sada obezbedi hranu za životinje i nema puno viška, pogotovo posle takve suše kao što je bilo prošle godine… Počeli smo to sve da radimo za sebe kad nam se rodila beba da bi mogla zdravo da jede i da raste, pa samo ako ima viška, to prodajemo. A vidim da ima potražnje i, da imam više koza i mleka, mogla bih mnogo više da prodam. Sve je više svesnih ljudi koji gledaju na kvalitet hrane, tako da verujem da može da se lepo živi od toga.“

Zanimljivo je da je Eleonora do sada radila od kuće onlajn za jednu italijansku firmu koja se bavi prodajom solarnih panela.

„Polako to ostavljam jer iskreno mi se više isplati da se bavim samo tim što volim, i duhovno i finansijski. Ideja je da pojačamo priozvodnju kozjih proizvoda, ali ne želim ništa da forsiram jer čekam drugu bebu i znam da neću moći toliko da radim oko toga“, kaže Eleonora i dodaje da bi volela da imaju i svoje povrće i voće, kao i baštu.

Negujem se sapunom od kozjeg mleka koji sama pravim

A kako ona u svemu tome čuva ženstvenost, kako se neguje?

„Uglavnom koristim sve prirodno i skoro sve od kozmetike napravim sama. Za lice, ruke, telo, kosu… za sve jednostavno koristim sapun od kozjeg mleka, ništa drugo. Čak i pastu za zube pravim prirodnu, u prahu. Izbacili smo iz života svakakve hemije već godinama, i za ribanje kuće, za veš i sve ostalo. Pokušavamo da živimo u balansu sa prirodom, da ne trujemo ni sebe ni okolinu.“

Moje dete odrasta zdravo, sa životinjama

Tako gaji i dete.

„Dete jede samo domaće, sve spremam kod kuće, od hleba do sladoleda. Izbegavamo beli šećer i kvasac i ne jedemo nikakve konzervanse. Leti spremamo zimnicu, za hleb i picu koristim prirodni kvasac, ne kupujem ga. Uglavnom za sve koristim speltino brašno. Nadamo se da ćemo uskoro imati i svoje brašno, da ne moramo ni to više da kupujemo. Mislim da za dete ne postoji ništa bolje od toga – život na farmi u kontaktu sa životinjama… Ona je slobodna, nema strah ni od čega, uvek je napolju na svežem vazduhu. Hvala bogu, za dve i po godine nikad nije bila bolesna, samo joj je par puta malo curio nos, ali sve je prošlo od čaja od šipka i meda“, kaže Eleonora.

U Vojvodini se baš dobro jede

Tvrdi da u Italiji ništa ne bi bilo lakše.

„Srpski jezik sam naučila relativno brzo, malo sam učila u Italiji osnovnu gramatiku pre nego što sam se preselila, pa posle je došla praksa tu na terenu. Engleski sam namerno izbegavala već posle par meseci i tako sam mnogo brže mogla da naučim srpski. Što se tiče običaja… kao da sam tu već ceo život, sasvim sam se snašla od početka – u Italiji više od 30 godina nisam se tako dobro snalazila sa ljudima. Samo u kuhinji su mi ostale neke italijanske navike jer neke stvari baš volim, a volim i domaću ovdašnju kuhinju jer u Vojvodini se baš dobro jede. Muž mi je Mađar tako da mešamo stilove, ne pratim recepte, pravim bilo šta po fantaziji. Na kraju izgleda da svi uvek sve pojedu, tako da ovaj miks verovatno dobro ispadne.“

Utisak o Srbiji kvari bacanje đubreta svuda

Ali Eleonori ovde nešto i te kako smeta.

„Otkad sam se doselila ovde, najteže mi je da gledam kako ljudi bacaju smeće i kako lako uništavaju ovu divnu prirodu i seku drva kao dobar dan… Da ne pričamo o tome koliko otrova prskaju na njivama u poljoprivredi… To mi je baš teško da progutam. S druge strane, oduševilo me je kako ljudi znaju da opušteno žive i da se snalaze. Više su za jednostavan život nego u Italiji. Italijani su jako komplikovani i razmišljaju stalno o nekim nepotrebnim stvarima, njima je samo bitno da nešto izgleda super. Ovde nije tako i to sam baš zavolela. I nisu ljudi ni toliko sebični kao na Zapadu. Bilo šta da se dešava, uvek je neko spreman za pomoć.“

Moja budućnost je ovde, na nekom salašu

Na kraju, Eleonora otkriva gde vidi budućnost svoje porodice.

„Nikako se ne bih vratila u Italiju, moj dom je ovde bez obzira na to gde sam se rodila. Budućnost svoje porodice vidim ovde, naravno, eventualno van sela. Volela bih da živim na nekom salašu pored šume, one su mi slaba tačka, volela sam ih mnogo i u Italiji.“

Izvor: nova.rs

Druga rata poreza na imovinu, porezi i doprinosi za preduzetnike, na dobit pravnih lica, PDV i akcize – za sve to je 15. maj poslednji dan za plaćanje.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je za RTS da ističe i rok za prijavu i plaćanje poreza na dohodak za sva fizička lica koja su ostvarila prihod preko 3.700.000 dinara u prošloj godini. Istakao je da građani koji su prešli navedeni limit treba da potvrde i podnesu prijavu, a ukoliko se ne slažu sa tim podacima, imaju mogućnost da ih promene na portalu ePorezi.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je za RTS da je 15. maj poslednji rok za plaćanje druge rate poreza na imovinu, ali i za poreze i doprinose za preduzetnike, porez na dobit pravnih lica, PDV i akcize.

Poslednji je dan i za prijavu i plaćanje poreza na dohodak, što se podnosi isključivo elektronskim putem.

„Svi obveznici, fizička lica, koji su ostvarili prihod preko 3.700.000 dinara u prošloj godini podnose tu prijavu. Poreska uprava je, kako bi olakšala, unapred popunila tu poresku prijavu i postavila je na portal. To je novina od ove godine, u odnosu na prethodne godine, gde je Poreska uprava donosila rešenje“, objasnio je Agatunović.

Dodao je da građani koji su prešli navedeni limit treba da potvrde i podnesu prijavu, a ukoliko se ne slažu sa tim podacima, imaju mogućnost da ih promene na portalu ePorezi.

„Kada dobiju informaciju da je uspešno podneta ta prijava, dobiće generisanu uplatnicu i kju-ar kod da je plate“, naglasio je Agatunović.

Naveo je da je veliki deo obveznika već podneo prijavu – do danas njih već oko 23.300, a očekuje se još nekoliko stotina prijava.

Kazne za neplaćanje poreza od 5.000 do 150.000 dinara

Agatunović je istakao da je nemoguće izbeći plaćanje poreza na dohodak, pošto Poreska uprava ima uvid u zarade obveznika.

„Kazne su propisane u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, ali kazne odmerava Prekršajni sud“, naveo je Dragan Agatunović.

Istakao je da limit od 3.700.000 dinara godišnje zarade najčešće prelaze zaposleni u IT industriji, menadžeri, direktori preduzeća, lekari.

„Dobro je da ovo društvo ima što veći broj fizičkih lica koja su bogata i koja mogu da podnesu tu prijavu da bi platili i izmirili porez“, poručio je Agatunović.

Mlađi od 40 godina imaju pravo na umanjenje poreza u iznosu tri prosečne godišnje zarade, a Agatunović je naveo da je prošle godine te obaveze oslobođeno oko 8.700 građana, a da je za 2.900 obveznika značajno umanjena obaveza.

Porez na oružje prošle godine platilo 167.000 građana

Govoreći o porezu na oružje, Dragan Agatunović je naveo da se ta obaveza naplaćuje na osnovu podataka MUP-a.

„U prošloj godini smo oko 167.000 lica oporezovali po tom osnovu“, istakao je Agatunović i dodao će u drugoj polovini godine biti doneta rešenja za 2023.

Naveo je da porez za oružje za ličnu bezbednost iznosi 4.680 dinara godišnje, za držanje i nošenje oružja je 23.350 dinara godišnje, a porez na lovačko oružje se ne naplaćuje.

Najčešći prekršaji – nepodnošenje prijave i izbegavanje plaćanje poreza

Kada je reč o prekršajima, Agatunović je naveo da građani najčešće ne podnose poreske prijave i izbegavaju plaćanje poreza.

„Imamo slučaj kod izdavanja u zakup nepokretnosti, pokušavamo da raznim aktivnostima sprovedemo postupak utvrđivanja poreske obaveze. Građani izbegavaju prijavljivanje izdavanje u zakupa nepokretnosti“, istakao je Agatunović.

Istakao je da je reč o vrlo kompleksnoj materiji i da nije lako utvrditi i doći do vlasnika i stanara koji će potvrditi tu priču.

Govoreći o frilenserima, Agatunović je objasnio da je u toku izrada portala koja će njima omogućiti podnošenje nove prijava koja je propisana zakonom i da će od 1. jula njima to biti na raspolaganju.

Izvor: danas.rs