Sombor.info

U Srbiji su najveći izvor emisija PM 2,5 – termoelektrane na ugalj, pa tek onda slede domaćinstva, poručuju naši vodeći stručnjaci iz oblasti meteorologije, medicine i kompleksnih sistema dr Vladimir Đurđević, prim. dr Elizabet Paunović i dr Suzana Blesić, u jednom objavljenom tekstu.

Novogodišnje praznike u Srbiji obeležio je do sada najgori period zagađenja vazduha ove sezone.

Prekomerno zagađenje, a posebno česticama PM 2,5 koje su najopasnije po naše zdravlje, bilo je zabeleženo na gotovo svim mernim stanicama u zemlji. U određenim gradovima, čestično zagađenje bilo je i do 10 puta veće od dozvoljenih granica, a nezdravi vazduh mogao je i da se vidi i pomiriše.

Zašto se dešavaju ovakve epizode ekstremnog čestičnog zagađenja? Jer oko praznika nije bilo hladnije, niti je postojao neki poseban izvor zagađenja koji je u međuvremenu prestao da emituje.

Zagađenje vazduha koje mere nove stanice sakriveno od građana

Odgovor leži u vremenskim uslovima koji su vladali oko Nove godine: ne samo niske temperature, već i kombinacija povišenog vazdušnog pritiska, nedostatka vetra, kao i povećane relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, ne samo što zagađen vazduh ostaje "zarobljen" u nižim delovima atmosfere, već u atmosferi naglo nastaju nove čestice PM 2,5.

Ove čestice, koje ne nastaju u našim zastarelim kućnim ložištima već svoje poreklo vode od gasova kao što je sumpor-dioksid, ključne su za razumevanje prirode zagađenja vazduha u Srbiji, kao i za razbijanje jednog uvreženog mita o izvorima zagađenja.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u svom poslednjem izveštaju za 2023. godinu piše o izvorima čestičnog zagađenja:

"Najznačajniji izvor za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta… Iz ovog sektora potiče 61% svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM 10 odnosno 77% suspendovanih čestica PM 2,5."

Kako navodi SEPA, za čestice PM 2,5 su posle individualnih ložišta najveći emiteri drumski saobraćaj (10%) i industrija (6%), a "najmanji doprinos ukupnim emisijama suspendovanih čestica (PM 10 i 2,5)… je iz sektora Proizvodnja električne i toplotne energije, od 3-5%."

Drugim rečima, SEPA navodi da su domaćinstva apsolutno dominantni izvor zagađenja PM 2,5 u Srbiji, a da je udeo termoelektrana na ugalj gotovo zanemarljiv.

Zagađenje u Srbiji ALARMANTNO: Čestice uđu duboko u pluća, pa u krv!

Ali ova slika ne prikazuje realnost situacije u Srbiji. Ako se tokom nekog ekstremno zagađenog dana, na primer tokom nedavnih praznika, pitate odakle toliko zagađenje PM 2,5, podaci koje nudi SEPA nisu pravi odgovor.

Kako već godinama pokazuju nezavisna naučna istraživanja iz Srbije i inostranstva, primarni izvor čestica PM 2,5 u Srbiji su termoelektrane na ugalj, a posebno velike termoelektrane kao što su TENT A i B. Koliko se slika koju nudi SEPA razlikuje od aktuelnih stručnih i naučnih saznanja može se videti na ovom grafiku, gde su rezultati SEPA upoređeni sa rezultatima velike međunarodne studije Global Burden of Disease:

U zavisnosti od procena i korišćenih metoda i modela, brojevi se mogu donekle razlikovati u zavisnosti od studije. Primera radi, istraživanje Joint Research Centre daje donekle drugačije procene udela energetike i domaćinstava, ali osnovna poruka je ista: podaci koje nudi SEPA, a koji su u Srbiji postali opšteprihvaćeni u javnosti, ne reflektuju realnu sliku.

Izveštaji o kvalitetu vazduha koje izdaje SEPA zapravo su jedini publikovan izvor podataka koji dolazi do zaključka da su u Srbiji dominantni izvor čestičnog zagađenja (PM2,5) individualna ložišta, a ne termoelektrane na ugalj.

Kao rezultat takvog prikaza, i odgovornost za stanje zagađenja, naročito ekstremnog zagađenja vazduha tokom zimskih meseci, na taj način je prekomerno individualizovana.

Vreme je da se ova informacija, koji je u stručnim krugovima odavno poznata i opšte prihvaćena, prenese i u širu javnost, kao i u zvanične državne dokumente i strategije.

Neophodno je da donosioci odluka i šira javnost bude najbolje moguće i istinito upoznata sa izvorima zagađenja vazduha, a posebno kada je u pitanju zagađenje PM 2,5 koje predstavlja jedno od najvećih zdravstvenih izazova i opasnosti po naše stanovništvo.

Da li to znači da su informacije koje daje SEPA u svojim izveštajima pogrešne?

Informacije o monitoringu kvaliteta vazduha su tačne, ali njihova interpretacija nije.

Kada govori o koncentracijama PM 2,5 SEPA se oslanja na merne stanice koje beleže koncentracije u vazduhu na konkretnim lokalitetima koji su deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha.

U pojedinim gradskim područjima svakako da dolazi i povremeno do situacije da su na nekim određenim lokalitetima u određenom periodu individualna ložišta dominantan izvor zagađenja, ali se sistematskom analizom podataka i modelovanjem, kao i procenom zdravstvenih efekata, na godišnjem nivou za teritoriju cele države, dobija potpuno drugačija slika od one koju nam daje SEPA.

Naime, kada govori o izvorima zagađenja, SEPA se oslanja na merenja na samim izvorima zagađenja – znači, ne uzimaju se uzorci čestica koje se onda „prate” do izvora (sasvim razumljivo, jer je to zahtevan i komplikovan proces koji ne može da se radi kontinuirano, ali koji svejedno mora povremeno bar kod najvećih zagađivača da se sprovodi).

Zašto je ovo važno? Zato što kada posmatramo koncentracije zagađujućih čestica u atmosferi postoji razlika između tzv. primarnih i sekundarnih čestica. Primarne su one koje se iz izvora emituju kao čestice, dok su sekundarne one koje se isprva emituju u obliku gasa, a tek kroz posebne hemijske procese u atmosferi postaju čestice.

Sumporni i azotni gasovi su posebno potentni kao izvori sekundarnih čestica PM 2,5.

U zavisnosti od okolnosti (zagađenja, stanja u atmosferi) sekundarne čestice mogu biti i brojnije od primarnih. Samim tim, kao dominantni emiteri sumpornih oksida, termoelektrane u Srbiji su značajan izvor čestica PM 2,5 iako ih ne emituju "direktno" iz dimnjaka, gde bi ih zabeležio monitoring kojim rukovodi SEPA.

Veliki udeo sekundarnih čestica u zagađenju vazduha pokazuju i konkretne studije koje su rađene u Srbiji, kao što je studija objavljena 2020. godine u časopisu Environmental Science and Pollution Report, a koju su vodili istraživači iz više domaćih istraživačkih institucija (Institut za fiziku, Nuklearni institut Vinča, Tehnološko-metalurški fakultet, Fakultet za fizičku hemiju).

Kako je pokazala ova studija, tokom koje su rađene analize sastava i porekla čestica PM 2,5 u okolini Beograda, za 14,5% čestica PM 2,5 krivac je bilo sagorevanje biomase, a izvor 28,8% čestica bili su "sekundarni sulfati". U pitanju je dvostruko veći udeo, a podsećamo da su termoelektrane ubedljivo najveći emiter sumpor dioksida u Republici Srbiji, što potvrđuju i izveštaji koje nudi SEPA, a po kojima su termoelektrane na ugalj izvor oko 92% sumpor-dioksida u našem vazduhu.

Ukratko, izveštaji SEPA "ne vide" veliki udeo čestica PM 2,5 koje nastaju u atmosferi, iz sumpora emitovanog iz naših termoelektrana.

Izvor: Direktno.rs

Na jučerašnjoj sednici Vlada Srbije usvojila je odluku o dodeljivanju subvencionisanih kredita za mlade, koji su potpuno „iznenada“ najavljeni od predsednika Aleksndra Vučića pre samo tri nedelje.

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji se odnosi na državljane Srbije od navršenih 20 do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, a kojima država omogućava kupovinu prve nepokretnosti sa samo jedan odsto učešća.

Kako se navodi u saopštenju, za ovaj kredit mogu da apliciraju zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici, dok su zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice. Kada je reč o nezaposlenima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice.

Maksimalna vrednost kredita koji može da se podigne je 100.000 evra, a ne postoji ograničenje kada je reč o ceni nepokretnosti ni o ceni kvadrata, po gradovima, navodi se u saopštenju - piše Nova ekonomija.

Obaveze banaka su da klijentima za nepokretnosti do 100.000 evra ponude učešće od jedan odsto i grejs period od godinu dana, ali svaki klijent ima pravo da poveća svoje učešće i da ne koristi grejs period, kao i da prevremeno otplati kredit bez naknade, delimično i u celosti.

Ovim zakonskim rešenjima predviđen je grejs period od godinu dana sa fiksnom kamatnom stopom od 3,5 odsto, subvencija države je dva odsto, kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna tromesečni ili šestomesečni Euribor plus dva odsto, navode iz Vlade Srbije.

Nova Ekonomija je izvestila da su banke načelno prihvatile da ove kredite uvrste u ponudu, ali ostaje nejasno gde će već ionako preopterećen budžet Srbije uspeti da isplati obaveze, s obzirom da je nedavno u dogovoru sa sindikatima prosvete dogovoreno povećanje njihovih plata. Takođe, jedan deo radnika Elektroprivrede Srbije je u štrajku i zahteva bolje zarade i položaj, dok su poljoprivrednici zajedno sa EPS-om dali svoju podršku studentima u blokadi, jer i njima država godinama unazad duguje novac.

Period otplate ovog kredita je do 40 godina, a najviše do 70. godine života, dok je garancija države 40 odsto do desete godine otplate kredita.

Vlada je i precizirala koje nekretnine mogu da se kreditiraju. Novcem od ovog kredita mogu da se kupe kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža ili garažno mesto, ukoliko je zajedno sa stanom, kao i zemljište sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, ali isključivo uknjiženi objekti, bilo da su u starogradnji ili novogradnji. Predmet kupovine mogu da budu i objekti u izgradnji kod kojih banka ili Republika Srbija finansira izgradnju, u okviru projektnog finansiranja te banke, u okviru projektnog finansiranja druge banke (ukoliko je objekat završen više od 60 odsto), gde je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole ili u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica.

Mnogi analitičari su uvođenje jeftinih kredita ocenili kao potencijalni „mito“ upravo za studente koji trenutno blokiraju fakultete u pokušaju da pozovu državu i lokalne političare na odgovornost. Sitemska korupcija u Srbiji je u novembru, prema navodima studenata, ubila 15 osoba na železničkoj stanici u Novom Sadu, nakon što je objekat otvoren kao rekonstruisan. Ekonomisti takođe naglašavaju da budžet Srbije ne može da namiri sve nakadno obećane troškove, jer novca nema.

Studenti su odbacili najavljene kredite te poručili da ostaju pri zahtevima koji se odnose na privođenje krivaca pravdi.

Iako trauma iz detinjstva može uticati na ljude na mnogo načina, terapeuti i psiholozi se slažu da postoje određeni znaci koji su zajednički ljudima sa sličnim borbama.

S obzirom na to da su osobe sa traumom u detinjstvu sklonije psihičkim i fizičkim problemima u odraslom dobu, važno je suočiti se sa posledicama teškog detinjstva kako bi se prekinuo krug.

Dva sz znaka koji otkrivaju da je neko imao teško detinjstvo:

Preterano su svesni raspoloženja i emocija drugih ljudi

„Hipervigilencija“ je odbrambeni mehanizam za decu iz nestabilnog porodičnog okruženja jer često moraju da posmatraju svoju okolinu kako bi procenili sopstvenu bezbednost i udobnost među ljudima oko sebe.

Bilo da se radi o prepoznavanju raspoloženja svojih roditelja ili razumevanju atmosfere u dnevnoj sobi pre ulaska, nisu se fokusirali na sopstvena osećanja i potrebe.

„Zato se mnogi od nas bore sa socijalnom anksioznošću. Kada smo u grupi ljudi, sva naša energija se troši na prilagođavanje tuđim mislima ili brigu o tome šta drugi misle o nama, umesto da se fokusiramo na sopstveni unutrašnji svet“, rekao je psiholog dr Nikol LePera na TikToku, prenosi Index.hr.

Takođe, kratkoročna društvena tolerancija može biti znak da trauma iz detinjstva još uvek utiče na sposobnost osobe da ostane prisutna tokom interakcije sa drugima.

Muče se sa posvećenošću u romantičnim vezama ili se prebrzo zaljubljuju

Prema mišljenju stručnjaka, traume iz detinjstva se manifestuju i u odnosima čoveka u odraslom dobu. Bilo da se radi o brakovima, dugotrajnim vezama, povremenim ili povremenim vezama, takvi ljudi se bore sa balansiranjem.

Često su odvojeni od sopstvenih emocija, osećanja i potreba, što im otežava pronalaženje ispunjavajućih odnosa ili održavanje zdravih odnosa.

„Definitivni simptom traume iz detinjstva je pokušaj da teška osoba bude dobra prema nama. U odraslom dobu, njihovi odnosi se svode na pokušaj da ta disfunkcionalna, štetna, teška i toksična osoba bude dobra prema njima“, rekao je terapeut za traumatologiju iz detinjstva Patrik Tihan u razgovoru sa dr Ramani na TikTok-u.

S druge strane, neki odbijaju da se potpuno posvete partneru ili vezi, više brinući o očuvanju sopstvenog mira nego da eksperimentišu ili izražavaju svoja osećanja. Ovo ne samo da izaziva izolaciju, već i sprečava ljude da zacele te rane iz detinjstva.

Suočavanje sa traumama iz detinjstva i prepoznavanje njihovih suptilnih efekata na odnose odraslih i emocionalno zdravlje ključno je za prekid ciklusa bola i stvaranje ispunjenijeg života.

Jedan dizajner enterijera je rekao da ih je imao iznad glave celog detinjstva i da je jedva prevazišao tu traumu.

Početkom 2023, spisateljica Morgan Sung, koju Internet zajednica obožava, napisala je na mreži X: „Ponekad se pitam zašto sam iracionalno ljuta, a onda se setim da mi je svetlo upaljeno iznad glave.“

Njen tvit je dobio 4,4 miliona pregleda, napravio je krug na Instagramu i izvukao zilion istomišljenika koji mrze svetlo na plafonu. Zahvaljujući njoj osobe koje ne vole plafonsko osvetljenje su postale određeni tip ličnosti.

I nije da masa ljudi koja se slaže sa njom greši – mnogi dizajneri godinama ne podnose plafonsko svetlo.

Dizajnerka Džena Lajons kaže: „Odbijam da imam bilo kakvo gornje osvetljenje u svojoj kući. Ono stvara senke i ističe bore. Može biti previše svetlo. Usmerava svetlost samo na jedno mesto, za razliku od raspršivanja po prostoriji. I to može učiniti ljude nervoznim.“

U Srbiji gotovo svaka kuća ima plafonjeru ili sijalicu koja neumitno bije s plafona, a popularne su i dalje i neonke koje su obeležile osamdesete i devedesete - piše Nova.rs.

Iz naše vizure gornje osvetljenje nam je potrebno da bismo dobro videli, bilo da čitamo knjigu, učimo, kuvamo ili čistimo. Plus – ako izdajete stan na primer, ne morate kupovati lampe niti da se borite s kablovima. Bez obzira na sve to svetlo na plafonu je sada postalo izuzetno nepopularno. Kako smo došli dotle?

Prvo, moramo da definišemo gornje osvetljenje.

Kada čujete da se ljudi žale na gornje osvetljenje, da li vam dođe da ih pitate: „Dakle, mrziš sunce?“ Ali to nije ono o čemu pričaju. Plafonsko osvetljenje, obično osvetljava samo određene delove prostorije, slično kao reflektor. Tu su i reflektor varijante sa sijalicom koje rade istu stvar, kao i neonke za koje je jedan dizajner rekao da ih je imao iznad glave celog detinjstva i da je jedva prevazišao tu traumu.

Ali šta je sa lusterima i visilicama? Nije baš sve tako crno, zar ne?

Na jednom panelu popularnog brenda rasvete, četvorici panelista, iskusnim dizajnerima, postavljeno je kontroverzno pitanje: Osvetljenje iznad glave — da ili o ne? Skoro uglas, grupa je brzo odgovorila: O da!

Isto tako brzo, su uglas dodali – ali samo sa dimerom. I to je izgleda konsenzus – ako imate gornje svetlo, neka bude prigušeno. Dimer je lako dostupan i ne košta mnogo. S njim možete podesiti seksi atmosferu ili ga pojačati kada dođe vreme za usisavanje. Kada je prijatno vreme, dizajnerka enterijera Heder Spolding kaže da bi svetlo iznad glave trebalo da bude prigušeno na niži nivo od okolnih lampi.

Još jedno brzo rešenje: prebacivanje vaših sijalica sa hladnih na tople može da utiče na doživljaj gornjeg svetla, a većina pametnih LED lampi će vam omogućiti da birate između niza tonova. Dizajnerka sa Long Ajlenda Daniele Čiprut predlaže 2.700k za meko, prijatno osvetljenje.

Po Konkursu za izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova u 2024. godini, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, na Internom odeljenju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor je početkom ovog meseca isporučen i pušten u rad Kardiološki ultrazvučni aparat Vivid S60N, proizvođača „General Electric HealthCare” sa matričnom kardiološkom sondom i linearnom sondom kao i pripadajućim softverima za premenu dijagnostičkih protokola u domenu kardiologije.

Obzirom da je uređaj u potpunosti kompatibilan sa svim kardiološkim ultrazvučnim aparatima na Internom odeljenju, nastavlja se primena svih dijagnostičkih procedura kao i upotreba postojeće konveksne sonde koja je nabavljena krajem 2023. godine i koja omogućava preglede na postojećem savremenom aparatu: dopler arterija i aorte, dopler donjih ekstremiteta kod gojaznih pacijenata, adekvatna priprema pacijenata koji su zakazani za intervencije u Angio sali kao i kod svih pacijenata koji imaju sumnju na trombozu arterija i vena.

Zahvaljujući nabavci novog aparata planira se unapređenje rada sa primenom nove zdravstvene procedure „Transpulmonalni-levostrani kontrast sa Optizonom“. Kontrastna ehokardiografija je dijagnostička metoda koja podrazumeva aplikaciju kontrastnog agensa u perifernu venu u cilju poboljšanja ehokardiografske slike. Reč je o sigurnoj, neinvazivnoj ehokardiografskoj metodi za pacijente podvrgnute kontrastnom ehokardiografijom u miru i testu stres ehokardiografije različite kliničke dijagnoze, najvećim brojem bolesnika koji imaju neku formu ishemijske bolesti srca.

Od 2019. godine, nabavkom prvog savremenog kardiološkog ultrazvučnog aparata sa softverom za stres ehokardiografiju, uspešno se primenjuje procedura Kardiovaskularni stres test – test opterećenja. Tokom prošle godine u ultrazvučnom kabinetu Kardiološkog odseka Internog odeljenja urađeno je 118 ovih procedura. Ista se nastavlja i na novom ultrazvučnom aparatu koji je podjednako opremljen hardverski sa unapređenim softverskim paketom.

Stres ehokardiografija je neinvazivna kardiološka dijagnostička metoda koja se obavlja na ultrazvučnom aparatu koji ima softver za stres ehokardiografiju. Prema vodičima dobre prakse za lečenje koronarne bolesti koristi se izvođenje stres ehokardiografije u cilju potvrđivanja ili isključivanja koronare bolesti. Radi se o proceni kinetike srčanog mišića upotrebom hemijske susptance dobutamina čime se provocira opterećenje srca, samim tim i potreba za dotokom kiseonika i time i pokretljivost miokarda. Na taj načim se dokazuje ili isključuje koronarna bolest kao i progresija iste.

Ove procedura je farmakološki test koji se preferira kada postoji značajna abnormalnost pokreta zidova miokarda u miru i/ili kada pacijent ne može da adekvatno vežba tj da bude podvrgnut klasičnom testu opterećenja.

Na gradskom kupalištu "Štrand"u Somboru će u nedelju 19. januara 2025. godine tačno u podne biti održano tradicionalno plivanje za časni krst.

Na Bogojavljenje plivači će plivati 33 metra do krsta.

Organizatori trke su i ove godine Zavičajno udruženja Srba "Korijeni", a prijave za trku podnose se u prostorijama Sportskog saveza grada Sombora, koji pruža tehničku podršku organizaciji događaja.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. januar

U prostorijama Gradske uprave grada Sombora danas je održan sastanak sa delegacijom Belog Manastira povodom uspostavljanja saradnje na prekograničnim projektima. Učesnici sastanka razgovarali su o mogućnostima zajedničkog konkurisanja na IPA pozivima i o projektima dve lokalne samouprave koji bi bili pogodni za koordinaciju na nivou prekogranične saradnje.

Kao zajednički okvir predloženi su projekti u oblasti unapređenja turističke ponude dva grada, očuvanja kulturne baštine, unapređenja sportske infrastrukture, a za mogućnost prvog zajedničkog konkurisanja predstavljeno je opremanje vrtića i dečjih igrališta.
Na sastanku su ispred Grada Sombora učestvovali član Gradskog veća Tamaš Kanižai, pomoćnik gradonačelnika Davor Francuz, pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu, turizam i LER Branislav Svorcan i Kristina Hajrung iz Odseka za Lokalni ekonomski razvoj, a ispred Grada Belog Manastira – zamenik gradonačelnika Goran Hes i načelnik Odeljenja za graditeljstvo i stambeno-komunalne poslove Marko Đurin.

Uzdanica reprezentatcije Srbije, juniorka (uzrast 15 i 16 godina) Jovana Damjanović, poražena je u meču pero kategorije (do 57 kg) prekidom borbe u prvoj rundi od reprezentativke Engleske Sajbhan Heli.

Jovana Damjanović je prošle godine na Prvenstvu Evrope u Banjaluci osvojila srebrnu medalju u uzrastu školarki (13-14 godina). U Somboru je dan ranije, pre duela sa Engleskinjom, pobedila Aljonu Romanenko iz Kazahstana.

Jovani je ovo prva sezona u ovom uzrastu takmičenja, pa je očekivano da je većina rivalki fizički snažnija od nje, sa više takmičarskog iskustva, pa rezultat naše talentovane devojke protiv Engleskinje ne bi trebalo kritički ocenjivati. Vreme radi za Jovanu.

U ringu smo danas imali još dve takmičarke i obe su poražene. Omladinka (uzrast 17-18 godina) Dara Šešo poražena je na poene – 5:0 u meču bantam kategorije (do 54 kg) od Valerije Vaideman iz Kazahstana. Seniorka Snežana Šiljković u meču minimum kategorije (do 48 kg) izgubila je na poene – 5:0, od Ruskinje Rinate Bezel.

Od petka počinju finalne borbe. Na programu će biti dueli u uzrastu školarki (13-14) i juniorki (15-16). Ukupno je predviđeno 10 borbi. Kod školarki u obe borbe će da budu samo domaće takmičarke. U kategoriji do 48 kilograma, Anja Puđa boriće se protiv Jane Nataroš. U kategoriji do 57 kg: Mija Topić – Lena Čalošić. U juniorskoj konkurenciji, u najtežoj kategoriji (+80 kg), Jovana Benčik boksovaće protiv Rumunke Roksane Deneš za zlatno odličje. Taj meč će da bude poslednji na programu u petak.

Dan kasnije, u subotu, na programu su finala omladinki (17-18). Seniorke (19-40) će boksovati finale u nedelju 19. januara.

Izvor: Sport klub

Predstavljamo vam listu od pet najgorih jela na svetu.

Putnički i gastronomski sajt "Tejstatlas" sproveo je analizu najboljih i najlošijih jela među svojim korisnicima. Od 600 hiljade recenzija, odabrali su 100 najlošije ocenjenih jela, a ovo su pet jela sa najnižim ocenama.

1. Blodpalt

Najgore jelo na svetu, prema "Tejstatlas" korisnicima, je bodpalt, koji ima ocenu 1,6. To je jelo iz severne Evrope, iz Laponije.

Ove finsko-švedske knedle se prave od raženog ili ječmenog brašna i pomešane sa životinjskom krvlju – nekada je dodavana krv irvasa, a danas je najčešća svinjska krv, piše "Punkufer".

Ponekad se blodpalt puni dinstanim pečurkama i slaninom i kuva u mesnom temeljcu. Najčešće se služi kao prilog uz džem od brusnice.

2. Sendvič sa sardinama

Na drugom mestu liste najgorih jela našao se španski sendvič "bocadillo de sardinas", koji ima ocenu 1,9 od 5.

Reč je o sendviču koji se najčešće pravi od duguljastog hleba, "bara de pan", i punjen sardinama. Možete koristiti sardine u ulju, salamuri ili paradajz sosu.

U sendvič se mogu dodati i kuvana jaja, avokado, masline, majonez, senf, jogurt, pečurke i drugi slični sastojci.

3. Calskrove

Nakon španskog sendviča sledi švedsko jelo "calskrove". To je kalcone punjen hamburgerom i prženim krompirom – izum restorana Tre Kroner u Šelefteu za ljude koji ne mogu da odluče da li da naruče picu ili hamburger nakon noći u kojoj su previše pili.

4. Angulas a la cazuela

"Angulas a la cazuela" je tradicionalno jelo iz Baskije, a uključuje redak sastojak – mlade jegulje koje se dinstaju u maslinovom ulju sa belim lukom, čilijem i solju u posebnom jelu zvanom kazuela.

5. Želatinaste jegulje

Jegulje su zvezde petog najgoreg jela prema korisnicima "Tejst Atlasa". Tačnije, svojevrsna verzija čorbe od jegulje koja dolazi iz Engleske i sprema se od 18. veka.

Ovo jelo je nekada bilo izuzetno jeftino – jegulje su se hvatale u Temzi, sekle na manje komade, kuvale u loncu sa začinima, a onda hladile i služile. Danas se prave sa želatinom i začinjavaju belim biberom i sirćetom.

Izvor: kurir.rs