Sombor.info

Srbija planira do kraja 2026. godine da spusti dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na evropski nivo od 0,05 mikrograma po kilogramu, što uz sve češće suše i stanje u domaćoj poljoprivredi zvuči kao teško izvodljiv zadatak.

Aflatoksin dospeo je u fokus javnosti Srbije pre nešto više od deceniju, kada je nastala panika zbog njegovog visokog nivoa u mleku.

Od tada do danas gotovo je redovna rasprava oko toga kolika količina nije štetna za zdavlje ljudi i kolika je dozvoljena količina aflatoksina u mleku, a koliko bi trebalo da bude.

Poslednjih godina, Ministarstvo poljoprivrede „preti“ poljoprivrednicima snižavanjem dozvoljene granice. Naime, u Srbiji je trenutna dozvoljena granica aflatoksina u mleku 0,25 mikrograma po jednom kilogramu - piše Danas.

Iako je od 1. decembra prošle godine dozvoljena koncentracija aflatoksina trebalo da bude smanjena, prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, ipak je na kraju dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo ostala na istom nivou.

Jedan od glavnih razloga zašto država želi da smanji nivo aflatoksina jeste da bi se on izjednačio sa nivoom koji je dozvoljen u Evropskoj uniji (EU), a koji iznosi 0,05 mikrograma.

Dozvoljena količina aflatoksina značajno se razlikuje u različitim zemljama sveta, pa je tako dozvoljeni nivo u Rusiji, Americi ili Kini iznosi 0,5 mikrograma, što je 10 puta više nego u EU.

Kako bi naglo spuštanje dozvoljene granice aflatoksina u mleku ugrozilo rad domaćih proizvođača, država je uvođenje ove mere odložila, ali od toga nije odustala, što iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju za Danas.

„Čvrsto opredeljenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije je da naša zemlja do kraja 2026. godine ispuni sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To podrazumeva i implementaciju evropskih standarda u domaće zakonodavstvo u svim oblastima društvenog života, uključujući i poljoprivredu“, navode oni.

Međutim, iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanje da li će država na neki način pomoći poljoprivrednicima da se prilagode ovim promenama.

Kako aflatoksin dospeva u mleko i kako se protiv toga boriti?

Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer objašnjava za Danas da aflatoksin, koji se nalazi u mleku, u njega dolazi isključivo kroz hranu za životinje.

„Ne postoji nijedan drugi način. Hrana za životinje je osnovni generator prenosa aflatoksina u mleko“, naglašava on.

Naš sagovornik dodaje da aflatoksin spada u grupu mikotoksnina, koji su svi produkti rasta gljivica plesni.

„Da bismo imali aflatoskin ili bilo koji drugi mikotoksin, prvo sirovina, u ovom slučaju hrana za životinje, mora da bude zaražena gljivicama plesni. Tu se, pre svega, misli na kukuruz, koji je najrizičnija sirovina u proizvodnji hrane za životinje. Dakle, kukuruz mora da bude zaražen tim gljivicama, koje u određenim uslovima stresa produkuju aflatoskin“, objašnjava Šefer.

On dodaje da je kukuruz glavni generator prisustva aflatoksina u hrani za životinje jer učestvuje sa preko 50 odsto u svim smešama za ishranu krava muzara, a i pogodan je supstrat za razvoj gljivica.

Gljivice, kako navodi, mogu da nastanu na polju ili usled lošeg skladištenja sirovina.

„Razvoju gljivica pogoduju i određeni klimatski uslovi, što je godina toplija i vlažnija, to je veća šansa da se one razviju. To se uvek dešava kao posledica toplih i vlažnih leta. Ovo leto je bilo idealno za razvoj gljivica, jer je bilo mnogo jako sunčanih dana“, ukazuje Šefer.

Naš sagovornik podseća da do pre 20 ili 30 godina aflatoksina uopšte nije bilo, ali kako je došlo do zagrevanja i klimatskih promena, vremenski uslovi su pogodivali njegovom razvoju.

Šefer ukazuje da je pre više od deceniju, kada je bila prva kriza sa aflatoksinom kod nas, tome prethodilo vruće leto, sa pikovima vioskih temperatura koje su dugo trajale.

„Što bude toplije kod nas, to će se te gljivice više pojavljivati. Što aflatoksina ima više u hrani za životinje, ima ga više i u mleku“, zaključuje on.

Šefer navodi da postoje različite vrste borbe protiv aflatosina, kao što su borba u samom polju, u skladištima…

„Međutim, ako ga već imamo u hrani za životinje, onda se dodaju različiti apsorbenti koji sprečavaju apsorbciju aflatoksina u organizmu životinje. On se vezuje za te apsorbente, izbacuje u spolju sredinu i samim tim ga nemate ni u mleku“, pojašnjava naš sagovornik.

U nekim slučajevima, kako dodaje, ume da bude tolika intoksiciranost kao što je bila prošle godine, da ni prisustvo tih apsorbenata ne može u potpunosti da eleiminiše ili maksimalno smanji nivo aflatoksina u mleku.

„Korišćenjem ovih sredstva mi mahom uspevamo da spustimo aflatoksin na nivo od 0,25, koji je kod nas dozvoljen, ali kada su ovakve godine teško možemo da ga spustimo na nivo od 0,05“, ukazuje on.

Šefer poručuje da je jedno od potencijalnih rešenja za to da se potpuno izbaci kukuruz kao hranivo.

„Da se umesto kukuruza koriste alternative kao pšenica, ječam… što sa sobom vuče drugi niz problema, kao što je skuplja proizvodnja, manja energetska vrednost hrane, manja proizvodnja mleka, ali to je u godinama kao što je ova jedini način da spustimo nivo aflatoksina na tih 0,05“, smatra on.

To su, kako zaključuje, jedine dve nutritivne stretegije kada već imamo aflatoksin prisutan u hrani za životinje. Sve ostale stregegije poradzumevaju preventivu.

I profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić smatra da je nivo 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka jako teško dostići.

„Pogotovo kada se suočimo sa žetvenim godinama kao što je bila 2024, onda je to praktično nemoguće. Ako govorimo o nekim prosečnim proizvodnim godinama, onda bi to moglo biti dohvatiljivo“, pojašnjava on.

Jajić navodi da je jedan od glavnih uzročnika klima.

„U ovim godinama kao što je bila prošla, mi smo u julu imali tropske noći u nekolio gradova u Srbiji, kao što su Beograd, Sombor, Novi Sad… gde je prevaziđen istorijski maksimum kada je u pitanju noćna temperatura. On je prevazišao i one iz 2012. godine kada smo imali još veći udar aflatoksina nego prošle godine i protiv toga ne možemo da se borimo, naši hibridi to ne mogu da izdrže na polju“, ukazuje naš sagovornik.

On podseća da kada je briselska administracija to donosila još pre skoro 20 godina, rukovodila se potrošačima kojima je mleko namenjeno, a to su deca.

„I taj nivo od 0,05 je preračunat srazmerno po kilogramu telesne mase kada ga koristi dete, a ne kada ga koristi odrasla osoba. Nije se uzimalo u obzir koliko u Holadniji ili Nemačkoj imate tropskih noći u kojima se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, a ima svega jedna ili nijedna. A te tropske noći ekstremno utiču na razvoj gljivica na polju“, upozorava Jajić.

Od toga se, prema njegovim rečima, možemo braniti samo primenom pune agrotehnike.

„Ona kreće od dubokog oranja, pa da imamo sreće da izmrzne, pa da imamo sreće da bude snega, kog nema već deceniju ili kiše i slično. Prošle godine smo imali februar i mart koji su bili izuzetno sušni i već početkom aprila se u suvu zemlju sejalo zrno“, podseća on.

Jedina odbrana na polju je da biljka bude što zdravija, tvrdi Jajić.

„Biljka, kao i čovek, mora da bude zdrava i da ima što bolju kondiciju, jer se tako može odupreti gljivicama koje ih napadaju“, ističe on.

Primeni pune agrotehnike, kako kaže, jako mnogo doprinelo bi i navodnjavanje.

Ipak, u poslednje dve decenije ostvaren je napredak, tvrdi Jajić.

„U poslednjih 20 godina jeste dosta toga učinjeno u tom pravcu, posebno u pogledu skladišnog prostora. Oni su nama posle 2000. godine bili možda i najkritičnija tačka, a u međuvremenu su izgrađeni brojni skladišni prostori, silosi i slično po najmodernijim standardima i ne možemo reći da se aflatoksin formira u našim skladištima“, kaže on.

Pored navedenog, Jajić ističe da je bitan i momenat setve i skidanja roda.

„Ono šta svako može da radi, jeste da se na vreme zaore, a to ne rade svi poljoprivrednici. I tu već imamo ogroman rizik da se neće dobiti potpuno snažna i zdrava biljka koja će se odupreti“, poručuje on.

Ljudi koriste AI (veštačku inteligenciju) iz raznih razloga. Na primer, jedan čovek je nedavno otkrio da je koristio AI da bi aplicirao za 1.000 poslova dok je spavao.

Veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog života, poput mnogih novih stvari, ne znamo tačno kako korišćenje tehnologije poput AI utiče na nas.

S obzirom na to, dr Majkl Gerlič sa Swiss Business School u Cirihu, Švajcarska, odlučio je da istraži ovu temu.

Gerlič fokusirao se na nešto što se naziva ‘kognitivno olakšavanje’. Definisao je to kao ‘kada pojedinci delegiraju kognitivne zadatke spoljnim „pomoćnicima“, smanjujući svoje angažovanje u dubokom, reflektivnom razmišljanju’. Njegova konstatacija se odnosi na zadatke koji ljudi zadaju veštačkoj inteligencije, tačnije, da im nešto napravi ili pronađe.

Kako prenosi IFL Science, dodao je: „Ovaj fenomen je posebno zabrinjavajući u kontekstu kritičkog razmišljanja, koje zahteva aktivno kognitivno angažovanje kako bi se informacije efikasno analizirale i ocenile.“

Studija

Gerlič je uradio istraživanje sa 666 dobrovoljaca iz Velike Britanije koji su učestvovali u kvantitativnim anketama i kvalitativnim intervjuima.

Učesnici su bili raspoređeni u tri starosne grupe: 17-25, 26-45 i 46 i stariji, i dolazili su iz različitih obrazovnih sredina.
Kvantitativni podaci uključivali su upitnik sa 23 pitanja čiji je cilj bio da pokaže upotrebu AI alata, sklonost kognitivnom olakšavanju i veštine kritičkog razmišljanja, dok su kvalitativni podaci dolazili iz polu-strukturisanih intervjua sa 50 učesnika koji su prošli kroz tematsku analizu za kontekstualnu dubinu, kako je objasnila studija – objavljena u časopisu Societies.

Rezultati

Kao što se verovatno i očekivalo, mlađi učesnici su pokazali veću zavisnost od AI, dok su oni stariji koristili AI najmanje.
Zbog toga su stariji učesnici imali bolje rezultate u kritičkom razmišljanju.

Dr Gerlič u rezultatima istraživanja navodi: „Mlađi učesnici (17-25) pokazali su veću zavisnost od AI alata i niže rezultate u kritičkom razmišljanju u poređenju sa starijim učesnicima. Dodatno, veće obrazovanje je bilo povezano sa boljim veštinama kritičkog razmišljanja, bez obzira na upotrebu AI alata. Ovi rezultati naglašavaju potencijalne kognitivne posledice zavisnosti od AI alata, ističući potrebu za obrazovnim strategijama koje promovišu kritičko angažovanje s AI tehnologijama“.

Suštinski, iako AI može biti koristan u pomaganju ljudima da nauče osnovne veštine, može narušiti sposobnost osobe za kritičko razmišljanje.

Šta dalje?

U svetlu njegovih nalaza, dr Gerlič sugerisao je da škole i fakulteti ‘mogu da istaknu vežbe kritičkog razmišljanja i razvoj metakognitivnih veština kako bi kompenzovali zavisnost od AI i kognitivne efekte’.

„Inženjeri AI sistema možda će razmotriti kognitivne implikacije, osiguravajući da njihovi alati podstiču određeni nivo angažovanja, a ne pasivnu zavisnost,“ zaključio je.

Izvor: nova.rs

Artritis je jedno od najčešćih hroničnih zdravstvenih stanja koje češće pogađa žene nego muškarce.

Ono što možda niste znali je da postoji više od 100 različitih vrsta artritisa i srodnih bolesti. Stoga ne čudi što se za ovo stanje vezuju razni mitovi i zablude.

Iako je artritis često povezan sa starenjem, on može uticati na ljude svih starosnih dobi. Više od jedne trećine ljudi koji žive sa ovim stanjem kaže da to ometa njihovu sposobnost da rade i uživaju u životu.

Uprkos njegovoj rasprostranjenosti, mnoga pogrešna shvatanja o artritisu i dalje postoje, što dovodi do zabune oko njegovih uzroka, lečenja i strategija upravljanja.

Artritis pogađa samo starije odrasle osobe

„Iako se artritis može činiti češćim kod starije populacije, on svakako nije ograničen na određenu starosnu grupu i može da utiče na ljude bilo kog uzrasta“, objasnila je dijetetičarka Sara Šlihter za „Eating Well“.

Iako je tačno da je osteoartritis češći kod starijih zbog habanja zglobova, artritis ne prepoznaje starost. Stanja kao što su reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis i psorijatični artritis mogu se razviti kod mlađih odraslih, pa čak i dece, prenosi Miss7zdrava/24sata.hr.

Istina je da genetika, infekcije, povrede i životne navike mogu povećati rizik od razvoja bolesti, bez obzira na godine.

Pucanje u zglobovima izaziva artritis

Verovatno ste bili upozoreni da pucanje zglobova može dovesti do artritisa. Međutim, ovaj rasprostranjeni mit verovatno potiče od zvuka pucketanja, koji bi neki mogli da protumače kao štetan za zglobove.

Iako nema opsežnog istraživanja na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu između pucanja zglobova i razvoja artritisa.

Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od oslobađanja mehurića gasa u sinovijalnoj tečnosti koja ublažava zglobove, a ne od trljanja kostiju jedne o drugu.

Iako pucketanje zglobova može smetati onima oko vas, nije štetno za vaše zglobove i neće dovesti do artritisa.

Vežbanje pogoršava artritis

Za one koji žive sa artritisom, strah od pogoršanja bola ili oštećenja zglobova često znači da će biti manje fizički aktivni. Međutim, sedentarni način života može zapravo pogoršati simptome artritisa tokom vremena.

„Fizička aktivnost, kretanje, svakako maksimalno do granice bola ili snage, može da omogući bolju pokretljivost i psihološki efekat da pacijent ne padne moralno (ne klone duhom), ali se ipak bori i ne predaje se bolesti, što je nažalost i dalje najčešće. Pri tome ne treba zanemariti propisanu medikamentoznu terapiju“, rekao je Nenad Horvat, predsednik Udruženja Remisija.

Istraživanja ukazuje na to da vežbanje može biti korisno jer jača mišiće oko zglobova, poboljšava fleksibilnost i smanjuje upalu. Osim toga, može sprečiti razgradnju hrskavice i smanjti bolove i ukočenost zglobova. Fizička aktivnost sa malim opterećenjem zglobova poput šetnje, vožnje bicikla ili vežbanja na eliptičnim spravama mogu biti korisne.

Ipak, ukoliko imate artritis, razgovarajte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom pre upuštanja u bilo koji program vežbanja. On će vam pomoći da odredite najbolju vrstu fizičke aktivnosti za vaše lične potrebe.

Sve vrste artritisa su iste

Artritis se često tretira kao individualno stanje. Međutim, to je krovni izraz za mnoštvo poremećaja koji utiču na zglobove. Dva najčešća tipa su osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju različite uzroke i mogućnosti lečenja.

je najčešći tip artritisa, koji se karakteriše progresivnom razgradnjom zglobnog tkiva tokom vremena. Iako je tačan uzrok nepoznat, može oštetiti hrskavicu, tetive, ligamente, kosti i još mnogo toga.

Za poređenje, reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem greškom napada zglobove. Ovo može izazvati upalu i oštećenje zglobova, što može dovesti do bola, ukočenosti i otoka.

Ako osetite bol u zglobovima, konsultujte svog lekara radi pravilne dijagnoze. Razumevanje uzroka i lečenja vašeg specifičnog tipa artritisa je ključ za bolje upravljanje artritisom.

Ne možete ništa da uradite u vezi sa artritisom

Iako je artritis hronično stanje koje se ne može izlečiti, postoje mnoge strategije koje će vam pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života, uključujući promene u ishrani.

„Dijeta može uticati na simptome artritisa, a fokusiranje na hranu protiv upale, kao što su morski plodovi, voće i povrće, pa čak i određeni suplementi, može ublažiti simptome“, dodao je Šlihter.

Iako ne postoji jedinstvena dijeta osmišljena da ublaži simptome artritisa, mediteranska ishrana mogla bi da bude najprikladnija. To je zato što je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Istraživanja ukazuje na to da bi ovaj tip ishrane mogao da bude posebno koristan za reumatoidni artritis.

Strategije za upravljanje artritisom

Ako živite sa artritisom, evo nekih strategija zasnovanih na dokazima koje mogu smanjiti bol:

– Uključite vežbe sa malim opterećenjem kao što su plivanje, biciklizam ili hodanje u svoju svakodnevnu rutinu da biste poboljšali zdravlje i pokretljivost zglobova.

– Držite se antiinflamatorne ishrane koja uključuje hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica, mahunarki i masne ribe.

– Prekomerna telesna težina vrši pritisak na vaše zglobove, koji se vremenom mogu dodatno istrošiti. Kontrola težine može pomoći da se ublaži ovaj pritisak i bol koji dolazi sa njim.

– Život sa hroničnim zdravstvenim stanjem, kao što je artritis, može biti stresan. Veza je toliko jaka da su studije otkrile da ljudi sa reumatoidnim artritisom često doživljavaju pojačane simptome kada su pod stresom.

– Uključivanje naučnih tehnika za upravljanje stresom, kao što su svesnost, meditacija i terapija, može pomoći da se smiri vaš um, a možda i simptomi.

Košarkaši Džokera savladali su u 17. kolu Admiral bet Košarkaške lige Srbije na gostovanju u Novom Pazaru istoimeni tim sa 86:111 (21:23, 18:32, 22:30, 25:26).

Prvih deset minuta susreta protekli su u međusobnom nadmetanju oba tima. Ekipe su se smenjivale u vođstvu, bez osetnije prednosti na obe strane. Druga četvrtina bila je presudna. Somborci su odmah na startu drugog dela vezali dve trojke (Henson i Roberts), a potom je i Simić poentirao za prvu dvocifrenu prednost (21:31). Iako su izabranici Vladimira Lučića u poslednjem minutu imali i maksimalnih +23 (32:55), dozvolili su rivalu da zaključi prvo poluvreme sa sedam uzastopnih poena, tako da su Džokerovci na odmor otišli sa prednošću 39:55.

Ekipa iz Sombora je u nastavku meča rutinski odradila posao, dodatno su uvećali prednost i zasluženo na kraju slavili. U pobedničkom timu najefikasniji su bili Amerikanci Henson i Roberts sa 25 odnosno 21 poenom. Uroš Šuput je pridodao 17 poena, uz devet skokova i četiri asistencije.

Veljko Brkić je ubacio 15 poena, imao je deset skokova i tri asistencije, dok je dvocifreni bio i Boris Bodrožić koji je postigao deset poena, uz pet skokova. U strelce su se upisivali i Simić (8), Bojbaša (7), Vujadinović (6) i Milan Šuput (2). Ovo je bila deveta prvenstvena pobeda Džokera, koji se sa nova dva boda učvrstio u sredini tabele.

Somborski sastav će naredna dva susreta igrati protiv ekipa iz donjeg dela tabele. Narednog vikenda u Somboru gostuje ekipa Čačak 94 Quantox, dok im 1. februara predstoji duel sa timom Mladosti iz Smederevske Palanke.

Izvor: somborsport.org

Bokserka Srbije u uzrastu mladih (17-18 godina) poražena je u finalu kategorije do 48 kilograma prekidom borbe u drugoj rundi od Ruskinje Anastasije Tijunine.

Medalje Jeleni Šešo (na slici levo) i Anastasiji Tijuninoj uručio je Nebojša Vuković, član Upravnog odbora Bokserskog saveza Srbije i autor knjige „Sedmorica veličanstvenih“, koja je posvećena bokserskim šampionima sa prostora bivše Jugoslavije.

Ovo je za predstavnice Srbije bilo šesto odličje na tradicionalnom, 14. po redu međunarodnom bokserskom turniru – Kupu nacija u somborskoj dvorani “Mostonga” u konkurenciji 87 takmičarki iz osam država.

Dan ranije, juniorka Jovana Benčik je u meču najteže kategorije (+80 kg) osvojila zlatno odličje za Srbiju, posle pobede tehničkim nokautom u prvoj rundi nad Rumunkom Roksanom Deneš.

U istom programu borbi, u uzrastu školarki (13-14) kategorije do 48 kilograma, Jana Nataroš osvojila je zlatnu a Anja Puđa srebrnu medalju. U kategoriji do 57 kilograma, školarka Mija Topić domogla se zlatne, a Lena Čalošić srebrne medalje.

U nedelju od 17 časova je finale u seniorskoj konkurenciji (19-40). Biće ukupno 11 borbi. Sedam seniorskih, tri u konkurenciji juniorki (15-16) i jedna u uzrastu omladinki (17-18). Juniorka Nataša Lukić (50 kg) boriće se protiv Ingkar Ašir iz Kazahstana.

Imaćemo i tri seniorke u ringu. Dragana Jovanović (52 kg) će da boksuje protiv Engleskinje Medlin Gitins. Jelena Zekić (60 kg) će se boriti protiv Ruskinje Evite Evirjanove, a Sara Miljković (+81 kg) sa Grejs Bakl iz Engleske.

Izvor Sport klub

Na Facebook stranici somborskog preduzeća "Energana" stoji vest da će u subotu, 18.01.2025, doći do prekida snabdevanja toplotnom energijom, zbog saniranja havarije, u ulicama Venac Vojvode Stepe Stepanovića, Staparski put i Stanka Opsenice od 10 časova do kasnih večernjih sati.

Međunarodni sajam peradarstva u Somboru, 48. po redu, i peti po redu Memorijal prim. dr. Zoran Parčetić Nona biće održan od 23. do 26. januara u nekadašnjem Tržnom centru "Ziper" na Staparskom putu.
Svečano otvaranje zakazano je za petak 24. januar u 13 časova.

Svake godine ova manifestacija okupi brojne izlagače sitnih životinja, ukrasnih golubova, ukrasne živine, kunića i ukrasnih ptica, a sam sajam poseti nekoliko hiljada posetilaca.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. januar

Od 20. januara 2025. godine pa do kraja zimske sezone na klizalištu, Sportski Centar “SOKO” u Somboru će radnim danima omogućiti besplatan ulazak i najam klizaljki za sve organizovane grupe učenika sa teritorije Grada i naseljenih mesta, uz obaveznu pratnju najmanje jednog nastavnika.

Ulaz na klizalište za školarce će biti besplatan u periodu od 10 do 12 sati, dok će smene za građanstvo biti u popodnevnim časovima počevši od 16.30 na svakih sat vremena zaključno sa poslednjom smenom koja počinje u 21.30.

Vikendom će klizalište raditi u obe smene za posetioce od 9 i 30 do 13 i 15 i od 16 i 30 do 22 i 15.

U Somboru je do sada registrovano šest slučajeva obolelih od gripa, kazala je za RTV Gordana Cvetić, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Somboru. Petoro obolelih su deca.
Uzorci su poslati na Torlak da se uradi identifikacija virusa.

Sigurno je da će se broj slučajeva povećavati.

Respiratorna je to infekcija koja se širi kapljičnim putem, bliskim kontaktom u zatvorenim prostorijama.

Savet je provetravanje prostorija svakih 30, 40 minuta, prebrisavanje površina dezifinsiensom, koliko je moguće smanjenje kontakata - piše RTV.

Najugorženija su mala deca koja još nemaju razvijen imunitet, starije osobe koje imaju narušen imunitet s hroničnim oboljenjima ili komorbiditetima. Njima se savetuje da izbegavaju bliske kontakte«, kazala je dr Cvetić.

Vakcinacija protiv sezonskog gripa i dalje se može uraditi, a vakcina ima u Domu zdravlja »dr Đorđe Lazić«.