Sombor.info

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, 12. januara, premijerno je izvođenje predstave "Ljudi od voska", po tekstu Mata Matišića i u režija Ivana Alača.

- Matišićeva drama jedan je od najvećih dokaza da što je nešto ličnije, to je univerzalnije, kao i da je najveća hrabrost, iskrenost - ističe reditelj Alač. - Kroz tri naizgled zasebne, a zapravo uzročno-posledične priče, autor nas vodi kroz svoje grehove, pokajanja i iskupljenja, koristeći pisanje kao određenu vrstu psihoterapije i ispovesti u kojoj u potpunosti "ogoljuje" sebe stičući time pravo da kritikuje i druge. Međutim, ispostavlja se da i pišući o drugima, on zapravo i dalje piše o sebi.

Reditelj dodaje i važnost poruke ove predstave: da pre nego što osudimo, pokušamo da razumemo, da više opraštamo i sebi i drugima, da budemo strpljiviji kao i spremniji na procese koji nas menjaju.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Marija Medenica, Nenad Pećinar, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Ana Rudakijević, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Bogomir Đorđević, Danica Grubački, Dragana Šuša, Aleksandar Ristoski, Olgica Nestorović.

Scenografiju potpisuje reditelj i Isidora Ilić, kostimograf je Biljana Grgur, kompozitor Ana Krstajić, koreograf Andreja Kulešević, a scenski govor bio je zadatak za Dejana Sredojevića.

Posle premijere, najavljena su i reprizna igranja predstave 13. i 20. januara.

Izvor novosti.rs

Povodom proslave 102 godine od osnivanja i rada Nacionalne službe za zapošlјavanje, u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, predstavnici Službe su dodelili priznanja i zahvalnice zaslužnim socijalnim partnerima koji su u 2023. godini dali najveći doprinos u oblasti politike zapošlјavanja. Među dobitnicima je i Grad Sombor koji je dobio zahvalnicu za jednu od lokalnih samouprava koje su dale najveći doprinos zapošlјavanju.

U ime Grada, zahvalnicu je primila zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica koja se zahvalila na priznanju i čestitala Nacionalnoj službi za zapošlјavanje godišnjicu dodavši da lokalna samouprava sprvodi mere aktivne politike zapošlјavanja kroz nekoliko važnih projekata.

„Želim da se zahvalim Nacionalnoj službi na tome što je prepoznala naš rad i trud u pogledu mera aktivne politike zapošlјavanja. Grad Sombor je donošenjem lokalnog akcionog plana zapošlјavanja za 2023. godinu davao subvencije poslodavcima za zapošlјavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošlјivih na novootvorenim radnim mestima, kao i subvencije za samozapošlјavanje nezaposlenih lica radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva. Nastavićemo da sarađujemo sa Službom kako bi obezbedili posao svima koji žele da rade i da imaju sopstvena primanja“, rekla je zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica u svom obraćanju.

Događaju su prisustvovali ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković sa saradnicima, predstavnici gradova i opština, predsednik i članovi Upravnog odbora NSZ, predstavnici Privredne komore, poslodavaca, sindikata, udruženja građana i medija. Prema rečima ministra Selakovića, pozitivne tendencije u smanjenju nezaposlenosti i kvalitetnijoj ponudi poslova rezultat su ozbilјno promišlјene i vođene fiskalne i ekonomske politike države.

Od svog osnivanja 1921. godine do danas, Nacionalna služba za zapošlјavanje se transformisala u jaku, sigurnu i stabilnu instituciju sa jasno definisanim cilјevima i kvalitetom usluga. Grad Sombor kao izuzetan partner, radi na tome da obezbedi što bolјe uslove za zapošlјavanje svih kategorija stanovništva kako bi se smanjio broj nezaposlenih i kako bi se doprinelo bolјem životnom standardu građana.

Ignorisanje bebinog plača može da izazove ozbiljne probleme i da se negativno odrazi na bebin razvoj i blagostanje.

Intenzivan stres koji izaziva plač tokom ranih meseci može da modifikuje sistem neurotransmitera, što dovodi do strukturalnih i funkcionalnih promena u mozgu. Te promene su slične onima koje se mogu videti kod depresivnih odraslih osoba.

Ako bebu prepustite plaču, to bi moglo i da prenadraži lučenje adrenalina, što uvećava šanse da kasnije tokom razvoja i u životu dete bude agresivno, impulsivnog ponašanja i nasilno.

Negativna posledica može da bude abnormalno visok nivo hormona stresa – kortizola, što koči razvoj nervnog tkiva u mozgu.

Ignorisanje bebinog plakanja potiskuje i rast i imunosistem, čineći ih podložnim brojnim ozbiljnim oboljenjima.

Jedna studija je pokazala da odojčad čiji je plač zanemarivan nisu razvila zdrave intelektualne i socijalne veštine, te su imala teškoće u obuzdavanju svojih emocija.

Kada su bebice fizičke odvojene od svojih roditelja ili staratelja, aktiviraju se odgovori na bol koji dovode do hormonskih promena. Čak i trosatna dnevna odvojenost podstiče epigenetske efekte, tj. nasledne promene u ekspresiji gena koje nisu uzrokovane promenom u DNK lancu, što može da se ispolji na funkciju pamćenja u zrelom dobu.

Plakanje i smejanje su načini komunikacije naših mališana. Deca plaču i dižu larmu zbog raznih stvari – bilo kad su gladna, bilo da ih nešto boli, bilo da imaju nekakvu nelagodu ili jednostavno potrebu za fizičkim kontaktom.

Baš kao i na smeh, i na plač se mora odgovoriti adekvatno i pozitivnom reakcijom, i to tako da dete oseti da su njegova osećanja prihvaćena. Ignorisanje bebinog plakanja šalje poruku da su tuga i bes neprihvatljivi, da se suzbijaju njihove emocije, što ih čini razdražljivijima.

Postoje brojni načini da umirite vašu bebu – dojenjem utoljavate njihovu glad; stvaranje zvukova koji su joj poznati dok je bila u vašem stomaku ili kreiranje umirujućeg okruženja i rutine spavanja utiču na to da se beba smiri; dodir kože o kožu stimuliše oslobađanje oksitocina, hormona sreće…

U utrobi se beba nalazila u prostoru koji se non-stop pomerao, mrdao, tako da je, recimo, ljujuškanje pokret koji je umiruje, jer tako u sebi stvara osećaj sigurnosti.

Na sve te načine roditelji ili staratelji zapravo pomažu bebama da razviju mehanizme da umire sebe, prenosi portal bitiroditelj.com.

Kada se bliže praznici, već smo uredili jelku, osmislili šta ćemo da spremamo od specijaliteta i gledamo od filmova, ali uvek postoji još neka briga.

Između ostalog, ako imate ljubimce, morate povesti računa gde će oni biti tokom praznične večere i da li slučajno vole da se penju na jelku.

Praznično vreme je ono kada mnogi od nas uživaju u ukrašavanju svojih domova, a božićna jelka je nezaobilazni deo tog procesa, piše Index.hr.

Međutim, vlasnicima mačaka poznato je kako ova aktivnost može privući njihove krznene prijatelje koji često ne mogu odoleti iskušenju da se popnu na jelku i istraže sve te blještave ukrase.

Da biste sačuvali svoju jelku i božićne ukrase, evo nekoliko saveta kako sprečiti mačku da se penje na nju.

Odaberite visoki stalak za jelku

Postavite jelku na visok stalak koji će biti izvan dohvata vaše mačke. Na taj način, teže će joj biti da se pone na jelku.

Zaštitite donji deo jelke

Stalak takođe možete obložiti aluminijumskom folijom ili dvostranom trakom kako biste otežali mački penjanje.

Jelku možete zaštititi i postavljanjem neprozirne pregrade oko njenog donjeg dela.

Možete koristiti kartonske kutije, plastičnu ogradu ili bilo koji drugi materijal koji će sprečiti mačku da se popne na jelku.

Upotrebite mirisne odbijače

Mačke često odbijaju mirisi citrusa, narandže ili cimeta. Stavite malo kore narandže ili cimeta oko jelke kako biste odvratili mačku od istraživanja.

Koristite sprej za odbijanje

Na tržištu postoje sprejevi koji su sigurni za kućne ljubimce, a stvoreni su kako bi odbijali mačke od određenih područja.

Možete prskati ovaj sprej oko jelke i na grane kako biste sprečili mačku da se popne.

Zabavite svoju mačku drugim igračkama

Osigurajte svojoj mački dovoljno zabave kako biste je držali zauzetom i odvojili je od jelke.

Igrajte se s njom, pružite joj nove igračke ili postavite visoku „mačju igraonicu“ blizu jelke kako biste joj skrenuli pažnju.

Koristite mrežu za jelku

Ako se vaša mačka baš nikako ne može obuzdati, razmislite o postavljanju mreže oko jelke. Ovo će osigurati da mačka ne može dosegnuti ukrase ili grane.

Sprečiti mačku da se penje na jelku može biti izazov, ali primenom ovih saveta možete sačuvati svoj božićni dekor i osigurati da vaša mačka ostane sigurna.

Izvor: danas.rs

Božićna zvezda je tradicionalno ukrasna biljka za praznike, ali ona u prirodi izgleda drugačije nego u našim domovima.

Iako se božićna zvezda koja ukrašava naše praznične stolove ili prozorske daske uglavnom uzgaja u plastenicima u Evropi, njihova domovina je Centralna Amerika, piše N1.si. Kako izgledaju u prirodnom okruženju?

Božićne zvezde, koje su neizostavni deo praznične dekoracije našeg doma, zapravo potiču iz suvih tropskih šuma u brdovitijim predelima Meksika i Gvatemale. Pripadaju velikoj porodici mlečika.

U prirodi, gde preferiraju što stabilnije temperature oko 18 stepeni Celzijusa, izgledaju kao žbun ili malo drvo.

Božićna zvezda u domu ne izdržava dugo

Za razliku od saksijskih božićnih zvezda, koje u domovima često jedva izdrže do kraja zime, one su višegodišnje biljke u svom prirodnom staništu.

Narastu do četiri metra u visinu, a u hladnijem delu godine, slično našim listopadnim drvećem, osipaju veći deo lišća.

U blažim klimama, gde temperature retko padaju ispod 10 stepeni Celzijusa, pojavljuju se i kao ukrasno drveće.

Takođe su prilično česti u turističkim kompleksima na karipskim ostrvima.

Izvor: danas.rs

Bora Čorba je verovatno poznat svima iz okruženja, bez obzira na to koliko godina imaju.

Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba, decenijama je na sceni, a u svojoj muzičkoj karijeri napisao je brojne hitove.

Frontmen benda „Riblja čorba“ napisao je mnogobrojne pesme kako za svoj sastav, tako i u saradnji sa kolegama i prijateljima, piše Nova.rs.

Popularni muzičar je u životu i karijeri imao teške momente, a jedan od njih bio je kada je odlučio da Momčilo Bajagić Bajaga više neće biti deo „Riblje čorbe“.

„Imali smo jednu tešku godinu, bili smo popularni, ali je ona pala. Bajaga je napravio ‘Instruktore pozitivne geografije’ i dogovorili smo se da napravimo pauzu tada. On je otišao na letovanje, a nama je stigla ponuda iz Grčke da sviramo koncerte u jednom hotelu. Rajko je, nažalost, morao da ode iz benda, mi se dogovorili da nastavimo.

Zvali smo Bajagu da dođe sa letovanja, on nije hteo da dođe i samim tim više nije bio član grupe. Ali bilo je i vreme da ode jer je sazreo kao autor, izvođač i taj njegov prvi album je prošao sjajno“, ispričao je Bora Čorba.

Još jedan težak momenat za muzičara bio je period rata, kada je pomišljao da ostavi mikrofon. Međutim, ljubav publike ga je vratila.

„Da, bio je taj jedan krizni momenat kad sam pomislio da ne treba da pevam. Bilo je jako teško devedesetih i taj rat prokletih, nekakva depresija. I zato ta ploča, koja je tada izašla, to je ‘Labudova pesma’. Labud pred kraj najbolje peva, tada jedino i peva.

Ljubav naroda je sprečila da to bude kraj i nisam se pokajao. Odlučili smo da umremo na bini, nažalost, Miša Aleksić je otišao prerano“, zaključio je Bora Đorđević za Vesti.mk.

Kritika našeg društva i putokaz ka isceljenju.

Proslavljeni lekar Gabor Mate u svojoj inovativnoj knjizi „Mit o normalnom“, koju je napisao zajedno sa sinom Danijelom, elokventno pokazuje kako i zašto u zapadnim zemljama, koje se diče svojim sistemima zdravstvene zaštite, raste broj hroničnih bolesti i pogoršava se zdravlje stanovništva.

U celom svetu u porastu su mentalne bolesti među adolescentima. Stoga treba da se zapitamo šta je zaista „normalno” kada govorimo o zdravlju.

Tokom četiri decenije kliničkog iskustva dr Mate je uvideo da je rasprostranjeno razumevanje „normalnog” pogrešno jer zanemaruje uticaj trauma i stresa savremenog života na zdravlje našeg tela i uma. Zato nudi novu perspektivu iz koje uspeva da razmrsi uobičajene mitove o razlozima zbog kojih se razboljevamo i poveže tačke između oboljenja pojedinaca i društva u kom je zdrav razum u okomitom padu – a potom daje i vodič za zdravlje i isceljenje.

Mit o normalnom razdvaja majku od bebe već nekoliko minuta nakon rođenja.

Mit o normalnom očekuje od beba i male dece da spavaju sami.

Mit o normalnom kaže da bebe treba da prespavaju noć, što pre.

Mit o normalnom ‘uči’ bebe da spavaju tako što ignoriše njihove potrebe.

Mit o normalnom traži da mala deca nauče da dele pre nego što su na to spremna.

Mit o normalnom obeležava dete kao problematično zato što ne može da sedi i sluša pet školskih časova.

Mit o normalnom izolovao je majke od podrške porodice i “sela” koju je nekad svaka majka imala.

Mit o normalnom kriv je za mentalne i emocionalne probleme koji nastaju zbog preranog razdvajanja deteta od majke, da bu boravilo u grupi s drugom decom.

Mit o normalnom kaže da dečaci ne plaču, a da se devojčice ne ljute.

Mit o normalnom pretpostavlja da je uspeh u školi najvažniji pokazatelj inteligencije i potencijala deteta.

Mit o normalnom na prvo mesto stavlja struktuirano učenje i usmerene aktivnosti, umesto učenja koje je deci zaista potrebno – kroz igru.

Mit o normalnom kaže da je detinjstvo samo priprema za odrasli život.

Mit o normalnom insistira da su deci potrebne kazne i da moraju osećati strah.

Mit o normalnom očekuje da se deca uklope u model koji smo mi odrasli za njih napravili.

Mit o normalnom odbija da razume da je svako dečje ponašanje zapravo komunikacija.

Mit o normalnom uvažava uklapanje umesto kreativnosti.

Mit o normalnom posramljuje one roditelje koji biraju da se ne uklope u narativ društva.

Sve to čini moderno roditeljstvo prepunim paradoksa!

***

Nikad nismo bili više povezani kroz tehnologiju, a nikad više jedni od drugih izolovani, osuđivani i preopterećeni teretom svega što društvo od nas očekuje. Ove takozvane norme koje nam se nameću vrlo često zapravo uopšte nisu ono što je za našu decu i nas same najbolje. One su mnogo češće proizvod nekakve tradicije koju slepo poštujemo ne zapitavši da li nam je ona zaista donela dobro.

Umesto da se to zapitamo, mi sledimo mit o “dobrom” i “normalnom” detetu i onome što treba da bude “dobar” i “normalan” roditelj, a da ni jednog trenutka ne zastanemo i ne zapitamo se – a za čije dobro?

“U ovoj kulturi u kojoj živimo, ono na šta smo se navikli i prihvatili kao normu, uključujući i određene obrasce roditeljstva, niti je zdravo, niti normalno. I to je ono što ja nazivam “Mit o normalnom”, piše dr Gabor Mate.

A u srcu svih ovih mitova jeste zapravo gubitak veze sa našom iskonskom roditeljskom intuicijom. Kada se vratimo intuiciji, kada je oslušnemo, mitovi će pasti kao kula od karata.

Generacijama, hiljadama godina, porodice su se oslanjale na mudrost zajednice, na takozvano selo koje vaspitava, podržava, pruža ruku.

To selo na prvo mesto uvek stavlja dobrobit dece i razumevanje njihovih potreba kroz holističku perspektivu.

“Kad bismo celu ljudsku istoriju mogli da predstavimo na jednom časovniku, do pre samo šest minuta živeli smo u velikim zajednicama, a deca su uvek i svuda, po čitav dan, vreme provodila sa svojim porodicama”, piše dr Gabor Mate.

A danas? Danas, u žurbi koju je doneo moderan život, sela nema.

Da bismo to preokrenuli, moramo se okrenuti potrebama naše dece i našim roditeljskim instinktima.

Ovo bi moglo da znači stavljanje igre, kao dečje potrebe, ispred plaćenih aktivnosti, prepoznavanje da je svako ponašanje deteta komunikacija, dozvoljavanje detetu da izrazi svoje emocije bez osude (sve dok time nikom ne nanosi bol).

“Povezanost deteta i roditelja najmoćnija je podrška mentalnom zdravlju poznata čovečanstvu”, piše dr Mate.

Zato je vreme da prihvatimo novi narativ

Onaj koji ceni autentičnost, kreativnost i emocionalnu inteligenciju.

Umesto da se tako grčevito borimo da svoju decu smestimo u nekakve kalupe koje smo za njih pripremili još pre nego što su se rodili, hajde da zajedno prigrlimo njihove posebnosti, strasti, izazove koji ih vode.

Time nećemo samo pomoći da zdravije rastu, već ćemo i stvoriti duboku i jaku vezu s njima, koja će biti za čitav život, prenosi Zelena učionica.

Zaslužuješ više od toga - jer sunce sija čak i ako ga ne vidiš.

Ponekad se stvari u životu toliko izvitopere, da je teško videti njegovu poentu. A kada se prepustimo takvoj vrsti beznađa, to ne pogađa samo nas već i ljude oko nas. Beda voli društvo, i to uglavnom zato što joj nikad ne dolaze gosti.

A dozvoliti sebi da budete ogorčeni loše je za vaše zdravlje i budućnost. Tada narušavate unutrašnje resurse sreće i snage, negativan ciklus se samo širi, a negativne stvari vam se stalno događaju jer ste se za njih otvorili i naštelovali.

Ovde su predstavljene uobičajene osobine ljudi sa ciničnim i ogorčenim mentalitetom. A važno je da znate koje osobine treba da izbegnete da i sami ne postanete takva osoba.

Ovo je pet osobina ogorčenih, nesrećnih ljudi.

Osvetoljubivost

Kada ljudi idu kroz život i sa sobom vuku sve načine na koje im je učinjena nepravda, to ne samo da troši energiju i vreme, već zadržava mentalni i emocionalni fokus na negativnim aspektima. Njihov način razmišljanja postaje negativan, usmeren na pogrešne stvari.

Pošto ne možete da promenite ono što se dogodilo, najproduktivniji način delovanja jeste izvući pouku iz te situacije i nastaviti dalje. To rade zdravi, srećni ljudi – ostavljaju prošlost iza sebe i nastavljaju dalje uprkos svim preprekama na putu.

A ogorčeni ljudi drže do ljutnje i osvetoljubivi su. Drže se prošlosti da se ona ne bi ponovila. Ostavljanje stvari u prošlosti ne znači da opraštate ili zaboravljate, to samo znači da ne dopuštate da problem vlada vama.

Traženje pažnje

Beda voli društvo, a da bi dobila „društvo“, ogorčena osoba će izazivati scene i nemire u javnosti. Ogorčeni ljudi koriste dramu kako bi privukli pažnju ili izgradili iluziju poštovanja i empatije kod drugih. Uspevaju samo kada su u centru pažnje.
Ali da biste izbegli da postanete ogorčena, nesrećna osoba, od suštinskog je značaja da dozvolite svojim postupcima i karakteru da govore umesto vas. Energiju koju biste utrošili na sticanje trenutnog priznanja mogli biste bolje da potrošite za negovanje unutrašnjih resursa.

Ljubomora/ zavist

Za ogorčene pojedince, nemaju problema da izraze koliko su ljubomorni na nekog drugog, bilo da je to način na koji ta osoba izgleda ili nešto što ima.
Dok većina ljudi zavidi nekome ili nečemu u jednom trenutku, ipak žele da se podsete na ono što imaju, pogledaju u sebe i pokazuju zahvalnost. Nažalost, ogorčeni ljudi ne funkcionišu na isti način.

Da ne biste postali nesrećna osoba u čijoj blizini drugi ne žele da budu, budite srećni što je ljudima oko vas dobro. Reći da je vaša potreba veća od tuđe nije od koristi nikome. Ako nešto želite, radite na tome da to postignete. Želja i mržnja ne čine ništa da vam pomognu da postignete ciljeve – to samo rađa negativnost u vašem srcu.

Iznurenost/ bezvoljnost

Život može biti grubo iskustvo. Ponekad vam se može činiti da vaša svakodnevica nije ništa više od suđenja za suđenjem, izazova za izazovom, ciklusa podizanja sebe samo da biste ponovo bili srušeni.

Ogorčeni ljudi su iznevereni određenim aspektima života, i umesto da rade na poboljšanju sebe, oni tonu u bezvoljan način razmišljanja.

Ali ako se aktivno ne opiremo tom osećanju, možemo izgraditi prirodni otpor pozitivnim očekivanjima.

To što ste umorni ne štiti nikoga, zatvara vas od sveta i njegovih mogućnosti. Biti ciničan stvara okruženje za izazivanje patnje. Zapamtite da je svako očekivanje loše i da svaki novi trenutak ima neiskorišćen potencijal. Ostanite otvoreni za mogućnosti univerzuma i ne gubite nadu u budućnost.

Negativnost

Svako od nas ima moć da manifestuje svoje želje i misli. Ako ostanete fokusirani na negativne elemente i verujete da je to jedina istina, to će postati stvarnost. Ogorčenim ljudima se upravo to dešava. Oni hrane neproduktivne formacije u svom umu i srcu i, kao takve, te formacije rastu i jačaju.
A svaka energija koju date negativnim mislima smanjuje mogućnost bilo čemu pozitivnom.
Da ne biste postali nesrećna, ogorčena osoba, zapamtite da dobijate ono što unesete u život, tako da će hranjenje negativnosti dovesti do negativnosti.

Teško je prekinuti ciklus, ali promena počinje u nama.

Priznajte sve ono što je u vama loše i budite zahvalni na poukama. Nasmejte se i pustite. Uvek ostavite mesta za nove i lepe elemente u svom srcu i životu.
Nastojte da okupite istomišljenike koji su fokusirani na lični rast i širenje svoje svesti.

Svako od nas može biti bolji prema planeti, bolji prema porodici, braći i sestrama, bolji prema sebi, piše yourtango.com.

Loš uticaj na imunitet, a time i na zdravlje.

Sanjana Basu, naizgled zdrava odrasla osoba prepričala je svoje iskustvo sa hroničnom prehladom u detinjstvu. Ona je stalno bila bolesna do 12. godine Imala je konstantno kijavicu i kašljala po ceo dan u školi. Roditelji su bili očajni i nastavnici zabrinuti da ostala deca u razredu mogla da se razbole.

Sanjana nije sama u ovom. Mnoga deca imaju slab imunitet. Postoje određene navike koje vaše dete može da razvije kako raste, a koje mogu loše da utiču na imunitet.

Pogledajte kojih 8 navika mogu da naškode imunitetu deteta.

Stalno sede na kauču igrajući igrice ili gledajući tv

Ako je tako, vreme je da ga ohrabrite da se više igra napolju. Neaktivno dete će imati slab imunitet jer će nedostatak aktivnosti stagnirati odbrambeni sistem organizma. Aktivnosti napolju osiguravaju da dete dobije dozu vitamina D, koji jača uminitet.

Nedostatak sna

Manjak sna može znatno da utiče na dečji imunitet. Detetu je potrebno od 10 do 14 sati sna dnevno u zavisnosti od njegovog uzrasta. Ako dete ostaje do kasno uz računar ili pametni telefon time su manje šanse da rano zaspi.

Manje sna izaziva stres koji sprečava da kiseonik slobodno cirkuliše u mozgu. Ovo može da smanji njegov imuni sistem i učini ga podložnijim klicama.

Prekomerna upotreba antibiotika

Kad god požurite kod lekara kada vam je dete bolesno , postoji šansa da vam prepiše antibiotik. Prekomerna upotreba antibiotika možće da dovede do rezistencije na antibiotike kod vašeg mališana. Takođe, slabi i njegov imunitet.

Nedostatak higijene

Ako vaše dete ne praktikuje higijenu, može da izloži svoje telo broju klica što dovodi do smanjenja imunog sistema. Ne pranje ruku pre jela, nepravilno pranje zuba, prljavi i neodsečeni nokti – sve te navike slabe imuni sistem.

Potisnute emocije

Neka deca imaju tendenciju da svoje probleme drže u sebi. A to može negativno da se odrazi na njihovo zdravlje. Stalna zabrinutost što drug ili drugarica ne razgovara u školi , loš rezultat na kontrolnom, mogu da dovedu do smanjenja imuniteta zbog povećanja nivoa stresa.

Nezdrava ishrana

„Vi ste ono što jedete“, glasi stara izreka.

Zdrava ishrana je jedan od načina da se obezbedi bolji munitet. Ako vaše dete redovno jede hranu bogatu aditivima , konzervansima i šećerom, to može negativno da utiče na varenje i povećanje upala u organizmu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Pasivna izloženost duvanskom dimu

Pasivno izlaganje dimu šteti dečjem imunitetu. Deca su podložnija pasivnom pušenju jer im pluća još nisu dobro razvijena. Izloženost pasivnom pušenju utiče na urođeni imunitet deteta pa je veći rizik od dobijanja bronhitisa, astme, pa čak i raka.

Nisu dovoljno hidridrani

Iako vašem detetu nije potrebna ista količina vode kao vama, oni i dalje moraju da piju količinu koja je dovoljna za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta. Pravilno varenje pomaže u dobroj apsorpciji hranljivih materija u telu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Voda takođe izbacuje toksine što olakšava telu da se bori protiv klica i infekcija, piše Parentcircle.com.

Tim iz Sombora na sedmom mestu.

Košarkaši Džokera iz Sombora pobedili su u Novom Pazaru istoimenog domaćina sa 93:74 (29:19, 19:21, 26:22, 19:12), u utakmici 15. kola AdmiralBet Košarkaške lige Srbije (KLS).

Ekipu iz Sombora do trijumfa je predvodio Aleksa Brbaklić sa 17 koševa i 12 skokova, a 17 koševa postigao je i njegov saigrač Miloš Nikolić.

Zahari Simons je na 14 koševa dodao i 10 skokova, dok je meč sa 14 koševa završio i Aleksa Stanojević. Matija Milin ubacio je deset koševa za Džoker.

Najbolji kod Pazaraca bio je Marko Gutalj sa 19 poena i sedam skokova, a sledio ga je Altin Islamović sa 15 poena i devet skokova, te Ognjen Miculović sa 12 poena i osam asistencija.

Meč u dvorani Sportske akademije "Douš" pratilo je oko 500 gledalaca.

Džoker je sedmi u AdmiralBet KLS sa osam pobeda i sedam poraza, dok je Novi Pazar na deobi 15. i poslednjeg 16. mesta skorom 4/11.

Novi Pazar u 16. kolu dočekuje Slobodu iz Užica, a Džoker gostuje kraljevačkoj Slogi.

Izvor: sportske.net