Sombor.info

Jedan mali asteroid ući će u Zemljinu orbitu krajem septembra i kružiti oko naše planete nepuna dva meseca, što znači da ćemo, barem na kratko, imati dva prirodna satelita.

Naš budući mini-mesec je asteroid po imenu 2024 PT5, koji je otkriven 7. avgusta zahvaljujući ATLAS sistemu.

Objekat je na takvoj putanji da će privremeno biti „zarobljen“ u Zemljinoj gravitaciji i to od 29. septembra do 25. novembra.

Prema proračunima Karlosa i Raula de la Fuente Markos, istraživača Madridskog univerziteta Komplutense, za to vreme opisaće samo jednu kružnicu oko naše planete, pre nego što nastavi dalje svojim putem.

Asteroid ima samo deset metara u prečniku, tako da neće moći da se vidi golim okom, prenosi USA Today.

Prema radu koji su naučnici objavili u Istraživačkim beleškama Američkog astronomskog društva, retko se dešavalo da naša planeta ima „dva meseca“, ali je takvih događaja ipak bilo.

Ponovo će se pojaviti 2025. godine

Primera radi, jedan mini-mesec našao se u orbiti Zemlje u julu 2006. i tu ostao oko godinu dana. Takođe, jedan je kružio oko naše planete nekoliko godina, pre nego što će uspeti da „pobegne“ njenoj gravitaciji u maju 2020.

Istraživači sumnjaju da je najnoviji budući saputnik naše planete potekao iz pojasa astroida poznatog kao „Ardžuna“.

Izvor: nova.rs

Ovih sarkastičnih "12 pravila za odgajanje budućih delinkvenata" godinama su viralna na društvenim mrežama. Nije poznato ko ih je sročio, ali svedoci smo da ih, nažalost, mnogo roditelja u Srbiji redovno praktikuje.

U moru saveta za roditelje o tome kako odgajiti uspešno dete, kako detetu razviti inteligenciju, kako se izboriti sa tantrumima, internetom sada kruže i potpuno drugačiji saveti – kako upropastiti svoje dete. Obojen ironijom, ovaj spisak suštinski podseća na ono što mnogi roditelji zapravo rade, pa svesno ili nesvesno upropaste svoje dete. Zato ih je svakako dobro pogledati, za nauk.

1. U ranom detinjstvu dajte detetu sve što poželi. Na taj način odrašće uvereno da mu svet duguje dobar život.

2. Kada sa tri godine opsuje, samo mu se nasmejte. Tako će misliti da ga psovanje čini neodoljivim i slatkim, pa će koristiti sve slađe i slađe reči ne bi li i samo bilo još slađe. Pa, zar se niste tome smejali!

3. Nikada mu nemojte govoriti o dobroti, ljubavi, poštenju. Sačekajte da postane punoletno i neka samo odluči kakvo bi htelo da bude.

4. Izbegavajte upotrebu reči „pogrešno“ ili da svom detetu ukažete na neku grešku. To bi moglo da dovede do toga da pomisli da nije u svemu savršeno, piše Zelena učionica.

5. Pokupite sve što on ostavi iza sebe – knjige, cipele, odeću i drugo. Radite sve da ono ne mora ništa (radiće već kad poraste, a vama i tako nije teško), tako da ga odmalena učite da svu odgovornost prebaci na druge.

6. Dopustite mu da gleda i upija sve sadržaje do kojih može doći. Pazite vi da su flašice, posuđe i podovi sterilno čisti, ali njegovom umu dozvolite da se pogosti raznim smećem.

8 vrhunskih saveta koje su mame i tate dobile na konferenciji Razgovori o roditeljstvu

7. Često se svađajte u njegovom prisustvu. Tako neće biti previše šokirano kada sutra bude imalo problem u komunikaciji i bude bilo agresivno.

8. Dajte detetu novca koliko god želi. Nikad mu nemojte dozvoliti da samo bilo što zaradi. Zašto bi se ono teško mučilo u životu kad ste se vi već mučili.

9. Zadovoljite svu njegovu želju za hranom, pićem i komforom. Pobrinite se da je svaka želja zadovoljena. U suprotnom može doći do frustracije i nezadovoljstva, a to ne želite.

10. Bez provere šta se desilo, uvek stanite u njegovu odbranu protiv komšije, učitelja, profesora i policajaca. Svi su oni puni predrasuda prema vašem detetu.

11. Kada zaglavi u ozbiljne probleme, nađite za sebe izgovor poput „sve sam mu pružio“.

12. Ako ste sve prethodno ispunili, pripremite se za život pun problema. Čeka vas tu iza ugla.

Izvor: nova.rs

U različitim kulturama širom sveta postoje brojna verovanja vezana za fotografije pokojnika. Dok neki smatraju da izložene slike unose "neživu" energiju u dom, drugi veruju da su portreti preminulih predaka svojevrsni anđeli čuvari koji štite od negativnosti. Osim toga, postoje uverenja da fotografije ne hvataju samo izgled osobe, već i njenu energiju, auru i dušu.

Za one koji su sujeverni, pitanje šta učiniti sa fotografijama umrlih nije lako. Različiti rituali i pravila postoje da bi se izbegle nesreće ili, s druge strane, privukla sreća.

Fotografije umrlih mogu da utiču na nas

Jedno od uobičajenih verovanja je da slike pokojnika imaju vezu sa "drugim svetom". Dobra vest je da ovakve slike ne otvaraju direktno vrata u taj svet, ali ezoteričari upozoravaju da često gledanje na fotografije preminulih, posebno uz negativne asocijacije, može doneti lošu energiju u dom. Na taj način, prirodna energetska zaštita može oslabiti, što može uticati na emocionalno stanje, izazivajući osećaj tuge ili depresije.

Ezoteričari takođe naglašavaju da ne bi trebalo izrezivati fotografije preminulih, jer one služe kao podsetnik na dragu osobu i ne bi trebale da utiču na žive. Preporučuju da se takve slike odlažu u poseban album, koji se povremeno prelistava kako bi se prisetili lepih trenutaka, prenosi Krstarica.

shutterstock.comEvo šta treba raditi s fotografijama pokojnika

Kada je reč o kačenju fotografija pokojnika na zidove, mišljenja su podeljena. Neki smatraju da to može doneti energetski disbalans, dok drugi veruju da donosi mir, pod uslovom da je reč o osobi sa kojom ste imali pozitivan odnos.

Na kraju, važno je napomenuti da su ova verovanja u velikoj meri sujeverna i da ih treba tako i doživeti. Svako ima pravo da izabere svoj način sećanja na preminule, bilo kroz rituale, fotografije ili lične uspomene.

Izvor: republika.rs

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim je predviđeno povećanje iznosa roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, za decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije.

Podsetimo, prvobitni nacrt izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, predviđao da majke dobijaju uvećani roditeljski dodatak od 500.000 dinara za prvo dete rođeno 1. novembra 2024. godine i kasnije.

Ovo je izazvalo negativnu reakciju javnosti, s obzirom da je bilo najavljivano da će pravo na uvećani roditeljski dodatak imati majke koje decu rode već u aprilu ili maju ove godine (najava predsednika Srbije s kraja januara 2024).

Nedugo po pokretanju javne rasprave objavljeno je da je nacrt zakona izmenjen i da će se uvećani roditeljski dodatak dodeljivati za decu rođenu 1. januara 2024.

Detalje o prvobitnom nacrtu izmena ovog zakona i zaključkom nakon sprovedene javne rasprave pogledajte OVDE na sajtu Ministarstva za brigu o porodici.

S ozbirom da je pomeren samo datum rođenja dece, i to na početak ove godine, predviđeni iznosi trebalo bi da su ostai isti kao u prvobitnom nacrtu.

Tako se roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje u visini od 500.000 dinara i isplaćuje se jednokratno.

Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara.

Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 3.180.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara.

Paušal za nabavku opreme za dete vza decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije i koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 7.500 dinara.

Uz to, majkama koje ostvare pravo na roditeljski dodatak za drugo, odnosno treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije, sleduje i jednokratna pomoć u visini od 135.000 dinara.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

„Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi majka, odnosno otac deteta odmah nakon rođenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, ili direktno nadležnom organu najkasnije do navršenih godinu dana života deteta“, predviđa se izmenama ovog zakona.

Izvor: n1info.rs

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, proglasilo je redovnu odbranu od poplava na teritoriji grada Sombora.

Redovna odbrana sprovodi se na deonicama nasipa Dunava, od državne granice sa Mađarskom do Kučke kod Apatina, u dužini od 20 kilometara.

Uvedena su dežurstva i preduzete sve mere predviđene Opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.

Stručne službe JVP „Vode Vojvodine“ i VDP DTD „Severna Bačka“, kontinuirano prate razvoj situacije i redovno obilaze teren i nadziru sve eventualne promene.

Podsećamo vlasnike vikendica u vikend naseljima „Baračka“, „Daraži fok“ i „Dondo“ da ne posećuju objekte vikendica zbog sopstvene bezbednosti.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. septembar

„Orijentalija” - Međunarodni plesni festival u Somboru biće održano u nedelju, 6. oktobra u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Nova „Orijentalija“ pruža vam jedinstvenu priliku da zavirite u harem i uživate u orijentalnom plesu.
orienthalia, 2024

Mistični i egzotični program "Orijentalije 2024." domaćini festivala, plesna grupa "Jump dance Oriental", pripremaju u koprodukciji sa plesnom školom "Anahata" iz Beograda. Takođe, publika će biti u mogućnosti da uživa u programu gostujućih plesnih grupa iz cele Srbije i regiona.

"Ove godine za vas plešemo plesnu priču 1001 noći. Ništa više od toga nećemo vam otkriti, već vas pozivamo da budete sa nama u nedelju, 6. oktobra u 19h u Kulturnom centru "Laza Kostić" Sombor na dvanaestom izdanju Međunarodnog plesnog festivala u Somboru "Orijentalija" 2024", navodi se u saopštenju.

Ulaznice za koncert po ceni od 500 dinara biće u prodaji od utorka, 24. septembra na blagajni Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Radno vreme blagajne je od utorkom i sredom od 10 do 13 časova, četvrtkom, petkom i subotom od 15 do 20 časova.

Projekat „Orijentalija 2024” sprovodi udruženje građana „ARTiFAKT” iz Sombora, a podržan je od strane Grada Sombora u okviru javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju lokalnog akcionog plana za mlade za 2024. godinu, dok su prijatelji festivala kompanija „Avon”, vinarija „Vrt” i cvećara „Dora Fiori”.

Izvor: RTV

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor, organizuje “Sajam zapošljavanja” 18. oktobra 2024. u vremenu od 11 – 13 sati u Somboru, na adresi, Apatinski put broj 1.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje pozivaju poslodavce koji imaju potrebe za zapošljavanjem novih kadrova da prijave svoje učešće na sajmu i na ovaj način ostvare direktan kontakt sa kandidatima za zapošljavanje.

Ovaj događaj se realizuje kao klasičan sajam, poslodavci imaju svoje štandove koje obezbeđuje organizator, a predstavnici poslodavaca obavljaju razgovore sa kandidatima i ujedno prezentuju firmu sa pratećim reklamnim materijalom. Na sajmu se očekuju tražioci zaposlenja svih profila, zanimanja i stepena stručne spreme.

Učešće na sajmu je besplatno i ovo je jedinstvena prilika susreta ponude i potražnje na tržištu rada.
Prijave za učešće poslodavaca na sajmu mogu se dostaviti do 14. oktobra 2024.

godine putem telefona na broj 025/464-013; 025-464-000, ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kad su Iliji Iliću i njegovoj supruzi lekari u Somboru saopštili da njihova prevremeno rođena beba, osim cerebralne paralize ima i sindrom mačijeg plača, oboje su se zbunjeno pogledali, ne znajući kakvu retku bolest ima njihov sin Stefan.

Ilija je tu celu noć proveo na internetu kako bi istražio sve o toj ne toliko poznatoj bolesti, a onda je odlučio – odustajanje nije opcija, Stefan će živeti. I živi. Iako ne može samostalno da hoda, da jede, ne govori i nosi pelene, njegov otac na sve moguće načine pokušava da mu pomogne da ne uvene. Ovo je jedna velika porodična borba koja će, kako Ilija kaže, trajati sve dok je živ.

Stefan Ilić iz Sombora ima 12 godina. U novembru puni 13 i njegov tata bi voleo da tog dana od svog sina dobije – jedan pokret više ili izgovorenu reč.

Zbog cerebralne paralize, ali i sindroma mačijeg plača, Stefan ne hoda samostalno. On ne govori, ne jede sam, a i dalje nosi pelene. Potpuno je zavistan od svojih roditelja i takav će, prema prognozama lekara, biti zauvek.

Njegov otac Ilija kaže da od momenta kada je saznao da Stefan ima sindrom mačijeg plača, nije odustajao u nameri da istraži više o samoj bolesti i o leku. Nažalost, lek ne postoji, a pomažu samo – rehabilitacije.

– Stefan je oboleo od cerebralne paralize zbog greške lekara. Rodio se pre vremena, lekari nisu odradili porođaj onako kako je trebalo. Sindrom je ‘došao’ pet dana nakon rođenja, kada su nam lekari saopštili da osim paralize ‘ima još nešto’. To ‘nešto’ nama je bilo potpuno nepoznato. Bili smo u šoku. Odmah sam krenuo u edukaciju, nisam želeo da gubim vreme jer sam imao strah od nepoznatog, tako da sam se bacio na istraživanje sindroma, objašnjava on.

Sindrom mačijeg plača je oboljenje koje karakteriše izrazito usporen psiho-fizički razvoj, probleme sa govorom i ishranom, a više od 70 odsto obolelih osoba nikad ne prohoda.

Do tih podataka došao je Ilija, a nažalost, te posledice ima Stefan.

– Reč je o izuzetno retkom oboljenju, otprilike jedna beba od 50.000 u svetu dobije sindrom mačjeg plača. U Srbiji ima sedam ili osam osoba sa tim oboljenjem. Nama se u potpunosti promenio život. Sve je podređeno Stefanu. On je, prema mom mišljenju, učitelj Bogom dan. U mnogim kulturama i religijama, ta deca se doživljavaju kao blagoslov. I jesu. Stefan je uskraćen za mnoge stvari, ali on je talentovan za muziku. Obožava da svira klavir, da ide sa mnom na koncerte, slušao bi muziku non-stop, kaže Ilija.

Rizikuje da hoda

Kada je u kući, Stefan je mahom na podu jer mu je na zemlji najsigurnije. Do pre dve godine, koristio je kolica, međutim njegov tata je odlučio da rizikuje i da svog tinejdžera podigne na noge, iako je samostalno hodanje predstavljalo rizik.

– Stefan hoda zahvaljujući nama. Mi nismo odustajali, iako rizikujemo time što ga puštamo da hoda. Jednom je pao i slomio ruku, drugi put povredio arkadu… Nije mi svejedno, naravno, ali sam bio siguran da on to može i zaključak svih je da Stefan nikada drugačije ne bi prohodao da nismo radili s njim. Rekli su nam da nema terapije za pohodavanje, ali da se očigledno dogodilo čudo. I Stefan i jeste čudo jer, po naučnim knjigama, ako dete sa cerebralnom paralizom ne prohoda do osme godine, nikada neće hodati. A on je prohodao u devetoj-desetoj godini. Šta da kažem…

Kada je Stefan stao na noge, njegov otac je specijalna kolica koja je dečak koristio, poklonio školi koju pohađa. Od tada, više nije seo u bilo koja druga kolica.

– Stefana sam gurao u kolicima do škole i trebalo nam je nekih 15 minuta da stignemo na čas. Bez kolica, naša putanja pretvorila se u tri sata šetnje. I po kiši i po snegu i kada je plus 40, nas dvojica nismo odustajali nego smo hodali i hodali. To je trajalo nekih godinu dana i eto, uspeli smo. Stefan je prihvatio da šeta jer do tada on nije ni bio svestan da treba da šeta s obzirom da ima tešku retardaciju. A da vam ne pričam da je vežbao stajanje dve godine. Dve godine je samo stajao uz šipke koje su nam bile po celom stanu, ističe Ilija.

Ilija kaže da je Stefanu neophodna rehabilitacija. Nažalost, država daje samo 21 dan rehabilitacije u banji, a njemu je to malo.

„Iskoristio“ je pomoć države – vaučere za osobe s retkim bolestima, ali nije ni to dovoljno.

– Vaučeri su pomogli, ali su skromni. To je neka trenutna pomoć koju smo iskoristili. Pelene, kreme, sve neophodne potrepštine koje svakodnevno koristi za bolji život. Takođe, kupili smo i pelene koje nikada nemamo dovoljno. Što se tiče rehabilitacije, bili smo u banji, iako smo dobijali odgovor da je odlazak u banju rekreativno. U redu je planinski vazduh, ali Stefanu je potrebna rehabilitacija svaki dan, a ona je jako skupa. Fond nam omogućava rehabilitaciju jedanput godišnje u trajanju od 21 dan, a onda smo prepušteni sami sebi. Takođe, ima svakodnevne logopedske i defektološke tretmane, sve to košta, a pomoći nema, objašnjava on.

Ilija je, da bi pomogao sinu i pronašao terapiju koja bi Stefanu iole popravila kvalitet života, osnovao Udruženje za pomoć i podršku obolelima od sindroma mačijeg plača.

Izvor: Nova.rs

Ovih dana, jedna od najaktuelijih tema u Apatinu je porast vodostaja Dunava, naročito zbog činjenice da poplave u Evropi i dalje odnose žrtve, a nivo Dunava u Srbij raste.

Kako danas piše nova.rs, vodostaj Dunava u Budimpešti premašio je sedmi metar, a šetalište pored mađarskog parlamenta je zatvoreno.

„Reka na svakih sat vremena poraste i do 10 centimetara. Kod Bezdana će Dunav sutra preći granicu redovne odbrane od poplava, najavio je RHMZ. U poplavama u centralnoj Evropi najgore su prošle Češka, Austrija, Poljska i Rumunija, poginulo je dvadesettroje ljudi“, prenosi nova.rs.

RHMZ

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je ranije da će ovih dana vodostaji na Dunavu biti u većem porastu.

„Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se: kod Bezdana 19. septembra, kod Apatina 20. septembra, a kod Bogojeva, Bačke Palanke i Novog Sada 21. septembra sa tendencijom daljeg porasta“, saopštio je RHMZ.

Prognozu vodostaja reka u Srbiji možete pronaći OVDE.

OBAVEŠTENJE ZA VLASNIKE VIKENDICA NA „VAGONIMA“ U APATINU

Opštinski štab za vanredne situacije Opštine Apatin obavestio je sve vlasnike objekata – vikendica u vikend naselju Vagoni da sav nameštaj, opremu i pokretna materijalna sredstva uklone sa navedene lokacije ili da istu podignu na viši nivo kako bi se smanjila šteta u slučaju prelivanja vode iz korita Dunava.

Elektrodistribucija će na navedenoj lokaciji izvršiti isključenje struje, kada se i očekuje proglašenje redovne odbrane od poplava.

RADNI SASTANAK POVODOM AKTUELNE HIDROLOŠKE SITUACIJE

Juče je, na inicijativu pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimira Galića i direktora JVP „Vode Vojvodine“ Srđana Kruževića u prostorijama JVP „Vode Vojvodine“ održan radni sastanak sa gradonačelnicima i predsednicima opština AP Vojvodine, na temu aktuelne hidrološke situacije i najavljene odbrane od poplava.

U JVP „Vode Vojvodine“ navode da su sastanku prisustvovali predstavnici opština i gradova čija se mesta naslanjaju na rečni tok Dunava – Novi Sad, Sombor, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Sremski Karlovci, Titel, Inđija, Zrenjanin, Stara Pazova, Pančevo i Kovin, te da je održan u cilju zajedničkog utvrđivanja svih okolnosti koje mogu da se sprovedu u narednim danima i sistemski reši eventualni nalet visokih vodostaja na slabim mestima.

„Predočen je operativni plan za naselja koja se nalaze u nebranjenom delu u okviru teritorijalnih jedinica lokalnih samouprava AP Vojvodine za evetualno delovanje u slučaju opasnosti od poplava. Takođe, sagledana je opšta situacija u gradovima i opštinama i ponuđena pomoć u vidu struke, tehnike i opreme ukoliko to situacija bude zahtevala. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, JVP „Vode Vojvodine“ i lokalne samouprave preduzimaju sve preventivne mere kako bi pravovremeno odreagovali i bili spremni za najavljene vodostaje u narednim danima“, istakli su u JVP „Vode Vojvodine“.

Izvor: Radio Apatin