Sa čime se sve susreću radnici u kladionici, kakav je zapravo njihov posao i kakva sve iskustva imaju svaki dan?
Jeste li se ikada zapitali kako je raditi u kladionici? Sa čim se ti ljudi svakodnevno susreću, kakve mušterije im dolaze, šta sve dožive? To za Nova.rs priča jedna radnica iz manjeg grada u unutrašnjosti Srbije.
Traži mi 100 dinara za hleb, pa uplati tiket
„Evo baš nedavno mi se desilo da igrač uplati 100 evra na nalog (onlajn klađenje), prokocka ih, izgubi i onda od mene, radnice, traži 100 dinara da kupi hleb. Sačeka tri, četiri minuta, sastavi tiket i od tih istih 100 dinara uplati taj novi tiket“, priča devojka koja u kladionici radi sedam godina.
Ljudi koji dolaze kod nje u lokal po pravilu su zavisni od kocke, bilo da su to tiketi za fudbalske utakmice, slot mašine, rulet… I jasno se vidi promena u njihovom ponašanju kad gube i kad dobijaju.
„Igrač dobije veću sumu novca i ostavi mi bakšiš, a onda izgubi sve što je dobio, pa traži taj isti bakšiš da mu se vrati.“
To je još i manja neprijatnost kakvih sve ima.
„Jedan mi je pretio da će da mi otme novčanik sa parama jer nisam htela da mu uključim aparat na ler.“
Kad obezbeđenje mora da reaguje
Dešavaju su neretko i scene kada obezbeđenje mora da reaguje.
„Čovek koji ima psihijatrijsku dijagnozu stalno je dolazio u kladionicu, a tim što je na početku bio normalan. Posle smo ukapirali da je tada bio pokriven terapijom. E kada je počeo da preskače terapiju, postao je agresivan. U lokalu nas je gađao listama, pokušavao da uđe iza pulta i udari mene i koleginice, vređao konstanstno. Policiju smo pozivali više puta, ali problem je bio što niko nije znao šta će s njim i za koju je ustanovu. Obezbeđenje ga je izbacivalo više puta, ali bezuspešno. Čak je jednom pod halucinacijama optužio koleginicu da mu je ušla u stan i ukrala neke slike. Takođe je nudio posao u njegovoj nepostojećoj garaži da se naplaćuje parking. Na kraju je ipak završio u psihijatrijskoj bolnici.“
Naša sagovornica priča i da se oni koji dolaze u kladionicu često žale na život.
„Jednom mi se čovek žalio jer ga je žena ostavila i odvela dete pošto se on kocka, nije mogla to da trpi. Pričao dugo o porodici, o detinjstvu, o tome kako zapravo imaju novca, kako će on da se promeni, ali eto ne može sve odjednom…“
Idu u inostranstvo da zarade da bi vratili dugove
Priča i da u kladionicu dolaze ljudi svih starosnih grupa.
„Mnoga maloletna deca pokušaju da dođu i onda ih izbacujemo napolje. Ljudi u penziji, njih je dosta, kao i onih u sredjnim godinama… Uglavnom svi koji dolaze imaju porodicu, ali mislim da su to disfunkcionalni odnosi jer nije normalno ovde provesti po osam sati i više svaki dan. Neki dolaze i više puta dnevno. Svi oni zapostavljaju lični život, nezainteresovani su za sve drugo. I 90 odsto njih je u kreditima, dugovima. Zato odlaze u inostranstvo da rade da bi vratili dugove. Onda se vrate i opet po ceo dan ovde sede.“
I ima li ičeg pozitivnog u tom njenom poslu?
„Jedino u ovom poslu što je pozitivno su pare i bakšiš. Drugo ništa. Najteže mi je gledati iste ljude svaki dan, kako propadaju. Nije mi želja da nastavim da ovo radim, ali živimo u maloj sredini gde je moja plata među najvećima. A šta ću drugo da radim, za sada ne znam.“
Izvor: nova.rs
