Sombor.info

Mnogi na to ne misle, ali stručnjaci ističu da određene navike u ishrani mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja kako starimo. Naše telo se s godinama menja, a sa ulaskom u pedesete godine posebno je važno usvojiti zdrave navike u ishrani.

Iako se možda još uvek ne osećate drugačije nego u četrdesetim, telo počinje da pokazuje fizičke znakove starenja, a potrebe za hranljivim materijama se menjaju. Zato je sada uravnotežena ishrana važnija nego ikad, piše portal EatingWell, prenosi metropolitan.si.

Namirnice koje treba ograničiti

Stručnjaci naglašavaju pet grupa namirnica koje bi posle 50. godine trebalo jesti ređe – ne zbog strogih zabrana, već zbog zdravlja i boljeg osećaja:

Pržena hrana

Pržena jela su bogata kalorijama, zasićenim mastima i jedinjenjima koja izazivaju upale. Redovno konzumiranje povećava nivo holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i srčane insuficijencije. Nutricionistkinja Megi Mun (Maggie Moon) savetuje da pržena hrana ostane retko zadovoljstvo, a ne svakodnevna navika.

Slatka pića

Gazirane i zaslađene napitke odrasli često piju svakodnevno, što povećava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i drugih hroničnih stanja. Preterani unos šećera povezan je i sa povećanim rizikom za demenciju – jedna studija pokazala je 43% veći rizik kod osoba sa najvećim unosom šećera. Najjednostavniji način da smanjite šećer je da prvo izbacite zaslađene napitke.

Previše soli

So može opteretiti srce, posebno ako se godinama koristi u velikim količinama. Glavni izvori soli su:

prerađena hrana
konzerve,
suhomesnati proizvodi,
čips,
gotovi umaci
i prelivi

Visok krvni pritisak u srednjim godinama povezan je sa slabijim kognitivnim funkcijama i većim rizikom od demencije. Preporučeni dnevni unos natrijuma je do 2.300 mg, što prosečna ishrana često premašuje.

Beli hleb i rafinisano pecivo

Beli hleb i pakovana peciva sadrže puno rafinisanih ugljenih hidrata i malo vlakana, što izaziva nagle skokove šećera u krvi. Dugoročno, ovo povećava rizik od insulinske rezistencije i smanjene moždane funkcije. Bolja opcija je integralni hleb i dodatak povrća u sendvičima.

Alkohol

Ponekad čaša vina je u redu, ali sa starenjem telo sporije razgrađuje alkohol, pa njegovi efekti traju duže i jači su. Čak i jedno piće dnevno može smanjiti volumen sive moždane mase i doprineti opadanju kognitivnih sposobnosti. Pretirano konzumiranje povećava unos kalorija, rizik od osteoporoze i nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka.

Na šta se fokusirati posle 50. godine

Nutricionisti preporučuju sledeće navike za zdravo starenje:

Jedite raznoliko i šareno – voće i povrće svih boja smanjuju upale i štite srce i mozak.
Birajte nemasne izvore proteina – pomažu očuvanju mišićne mase i zdravlju kostiju.
Uključite više mahunarki – bogate su vlaknima i pomažu zdravlju creva i imunitetu.
Grickajte orašaste plodove – odličan su izvor zdravih masti, antioksidanata i vlakana; redovno konzumiranje povezano je sa boljim zdravstvenim ishodima u kasnijim godinama.

Teška saobraćajna nesreća u kojoj su učestvovali kamion i automobil, dogodila se večeras na putu Sombor-Bezdan.

Kako se navodi na Instagram stranici 192, došlo je do direktnog sudara kamiona i automobila.

Jedna osoba je teže, a druga lakše povređena u udesu teretnog i putničkog vozila koji se u popodnevnim satima dogodio na putu Sombor-Bezdan.

Nesreća se dogodila u 17.30 sati, a saobraćaj, na tom delu puta, bio je obustavljen do 19.45 sati.

Teške telesne povrede zadobio je vozač putničkog vozila, a lakše je povređen putnik u tom vozilu.

Rvački klub "Soko" Sombor objavio je izveštaj sa upravo održanog „Božićnog turnira 2025“ koji je održan u Zagrebu. Kako je objavljeno za reprezentaciju Srbije nastupio je i mladi somborski rvač Luka Zelić. Naime, Zelić je nastupio u kategoriji do 71 kg gde je stigao do finala gde je i zaustavljen (5.1) od grčkog reprezentativca. Na putu do srebrne medalje on je tehničkim tušem pobedio takmičare iz Hrvatske, Mađarske i Moldavije. Naša selekcija okitila se još i sa dve zlatne i jednom bronzanom medaljom. Na najviše pobedničko postolje popeli su se Benjemin Feher (110 kg) i Fodor Martin (80 kg), dok je Todor Aksentijević (92 kg) bio bronzani - piše somborsport.org.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine ove nedelje organizuje dve akcije davanja krvi:

sreda, 17.12.2025. godine u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, od 09,00 do 13,00 časova;
sreda, 17.12.2025. godine u teretani „Fit Fabrika“, Vujadina Sekulića 47, od 09,00 do 12,00 časova.

Dolazi nam vreme praznika kada su rezerve krvi smanjene, te pozivamo sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akcijama davanja krvi koje organizuje Crveni krst Sombor.

Somborski košarkaški superligaš Joker 361 gostovao je danas popodne u Železniku gde je zabeležio važnu prvenstvenu pobedu. Izabranici trenera Radomira Kisića savladali su Dynamic BalkanBet sa 62:71 (15:21, 16:26, 12:12, 19:12). Gosti su utakmicu otvorili serijom 6:0. Nakon toga igralo se uglavnom koš za koš. Početkom druge deonice Joker 361 je došao do prve dvocifrene prednosti (22:32), da bi do odmora prednost narasla i na +16 (31:47).

U nastavku meča igrači Dynamica zaigrali su mnogo bolje, iz minute u minutu su „topili“ zaostatak za rivalom, a na tri minuta do kraja meča su uspeli i da izjednače (62:62). Ipak, Joker 361 je u finišu, pre svega iskustvom uspeo da prelomi meč u svoju korist. Bajić je vezao pet poena, a potom je i Landon uspešno realizovao četiri penala. Ovo je druga pobeda Somboraca u šampionatu. Najefikasniji igrać gostujućeg tima bio je Marko Bajić sa 17 poena, dok je Jovan Savić postigao poen manje. Dvocifreni je još bio i Amerikanac Landon koji je pridodao 13 poena.

U narednom kolu somborski tim očekuje derbi začelja sa sastavom zemunske Mladosti - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. decembar

Mnogi od nas imaju jednu „bezazlenu“ naviku: zaključamo vrata, ostavimo ključ u bravi i mirno odemo na spavanje.

Deluje kao dodatna doza sigurnosti – brže je, jednostavnije i, bar na papiru, bezbednije. Ali stručnjaci upozoravaju da ova navika donosi više problema nego koristi.

Ostavljanje ključa u bravi stvara lažan osećaj sigurnosti, dok u realnosti može da vas dovede u neprijatne ili čak opasne situacije, piše Index.hr.

Zašto ljudi to uopšte rade?

Razlozi su prilično očekivani: praktičnost (da se ključ ne traži po mraku), osećaj dodatne zaštite i – čista navika. Vremenom to postane automatska radnja, bez razmišljanja.

Problem je u tome što ovakav potez ne povećava stvarnu bezbednost, ali povećava rizik od problema – od provala do komplikacija u hitnim situacijama.

Mit: Da li ključ iznutra sprečava provalnike?

Kratak odgovor – ne.

Ova teorija potiče iz vremena starih brava. Današnji provalnici ne „čačkaju“ ključ, već napadaju cilindar brave. Najčešće metode su:

lomljenje cilindra
takozvani „bumping“ (poseban ključ za pomeranje mehanizma)
bušenje brave

Ni jednu od ovih metoda ne sprečava ključ koji stoji u bravi s unutrašnje strane. Drugim rečima – ne štiti vas, samo vam daje lažan mir.
Postoji samo redak slučaj kod veoma starih brava gde bi ovo imalo efekta, ali savremene brave već imaju zaštitu od toga.

Kada vas sopstveni ključ „zaključa“

Ironično, navika koja nastaje iz praktičnosti često stvara najveće probleme.

Ako izađete do kontejnera i vrata se zalupe, rezervni ključ spolja neće raditi – jer je s druge strane već ključ u bravi. Isto važi i za člana porodice koji dolazi kući ili komšiju kome ste dali ključ za hitne slučajeve.

Bravari kažu da veliki broj hitnih intervencija počinje rečenicom:

„Uvek ostavljam ključ u bravi.“

Postoje moderni cilindri koji dozvoljavaju otključavanje čak i kada je ključ unutra, ali to nosi drugi rizik – svako ko ima kopiju vašeg ključa može da uđe dok vi spavate.

Opasnost u hitnim situacijama

Najveći problem nastaje u slučaju požara, moždanog udara, srčanog udara ili bilo kog drugog hitnog stanja.

Vatrogasci i hitna pomoć upozoravaju da ključ u bravi može:

usporiti ulazak
onemogućiti korišćenje rezervnog ključa
primorati ih da razvaljuju vrata
A u takvim trenucima – svaka sekunda je bitna.

Šta je bolja praksa?

Stručnjaci preporučuju jednostavno rešenje:
izvadite ključ iz brave nakon zaključavanja
odložite ga na stalno mesto blizu vrata, ali van pogleda sa prozora
proverite kvalitet brave i cilindra

Jednostavna zamena cilindra ili ugradnja sigurnosne brave često je jeftinija od jednog hitnog dolaska bravara.

Na kraju – razmislite o svojoj rutini

Ko ima vaš rezervni ključ?
Ko ulazi u stan kad vi niste tu?
Šta bi se desilo u slučaju hitne situacije?

Dobra bezbednost nije spektakularna – ona je tiha, dosadna i pouzdana. A ostavljanje ključa u bravi je upravo suprotno tome.

Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac", danas stupa na snagu, a njegova primena uvodi se od 1. januara 2026. godine.

Ovim zakonom se uređuje funkcionisanje softverskog sistema "e-Bolovanje - Poslodavac", preko koga će poslodavci ubuduće dobijati potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznake.

Poslodavci se obavezuju da se najkasnije do 1. januara 2026. godine registruju i pristupe sistemu, kako bi mogli da primaju i obrađuju dokumentaciju elektronskim putem.

Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica je dužan da se registruje i pristupi softverskom rešenju "e-Bolovanje - Poslodavac" do 1. januara 2027. U zakonu je navedeno da se poslodavcem smatra državni organ, organ jedinice autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ustanova, javni beležnik, javni izvršitelj, privredno društvo i drugo pravno lice, kao i preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica.

Istaknuto je i da se odredbe ovog zakona ne primenjuju se na pripadnike Bezbednosno-informativne agencije i profesionalna vojna lica, kao i na fizička lica koja zapošljavaju kućno pomoćno osoblje  - piše B92.

Softversko rešenje "e-Bolovanje - Poslodavac" može da koristi i preduzetnik koji ne zapošljava jedno ili više lica. Zakonom je precizirano da poslodavac pristupa softverskom rešenju "e-Bolovanje - Poslodavac" i da ga koristi radi prijema potvrde i izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, podnošenja zahteva za obračun naknada zarada za to vreme i prijema obračuna od strane nadležnog organa, kao i za podnošenja prigovora, odnosno zahteva i prijema obaveštenja koje sadrži podatke o oceni prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije po podnetom prigovoru, odnosno zahtevu, ali i za prijem obaveštenja koje sadrži podatke o oceni prvostepene lekarske komisije po predlogu izabranog lekara.

Izabrani lekar koji je utvrdio privremenu sprečenost za rad izdaje potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad u formi elektronskog dokumenta koja obavezno sadrži identifikacionu oznaku izdavaoca potvrde.

Zakon je predvideo da inspekcijski nadzor nad postupanjem poslodavaca, izabranog lekara, kao i zdravstvene ustanove prilikom izvršavanja prava i dužnosti propisanih ovim zakonom vrši inspekcija rada, upravna inspekcija, odnosno zdravstvena inspekcija, kao i Inspektorat odbrane, u skladu sa svojim delokrugom.

Nadzor nad radom organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje u sprovođenju ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Predviđene su i novčane kazne za nepoštovanje ovog zakona i one se kreću od 5.000 do 200.000 dinara.

Postupci za ostvarivanje prava po osnovu privremene sprečenosti za rad koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović izjavio je ranije da će novi sistem "e-Bolovanje", čija primena u Srbiji počinje od 1. januara osloboditi građane administrativnih opterećenja i najavio da će sistem nastaviti da se usvršava i da će od 1. aprila naredne godine biti digitalizovan sistem produžavanja bolovanja posle 30 dana.

On je istakao i da od 1. aprila naredne godine Zakon o korišćenju "e-Bolovanje" predviđa da svi poslodavci prelaze na isključivo elektronsku komunikaciju sa RFZO, što će doneti manje administrativnih troškova i brže obračune naknada za građane koji produžavaju bolovanje i posle 30 dana.

Predlagač ovog zakona je Kancelarija za IT i eUpravu, na zajedničku inicijativu ministarstva finansija, zdravlja, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i privrede, kao i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a uz podršku UNDP i NALED.

U Srbiji je na današnji dan, 1873. godine, dinar uveden kao zvanična monetarna jedinica, čime je okončan monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta stranog metalnog novca - dukata, forinti, talira i drugih.

Prvi pomen "srpskih dinara" nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog, prema veb-sajtu Narodne banke Srbije. Međutim, istraživanja ukazuju na kralja Radoslava (1227–1234) kao prvog srpskog vladara koji je kovao svoj novac.

Do pada Despotovine 1459. godine, novac su kovali skoro svi srpski vladari širom teritorije srednjovekovne Srbije, u kovnicama novca u blizini rudnika srebra, kao što su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trepča i drugi. Ovaj novac, nazvan dinar, bio je jedan od najvažnijih simbola nezavisnosti i državnosti srpske države u srednjem veku.

Najviši vrhunac proizvodnje dinara postigao je kralj, a zatim i car Dušan (1331–1355), kada je srpska država po novčanoj proizvodnji nadmašila susedne zemlje tog vremena.

Nakon gubitka nezavisnosti, u opticaju je bilo mnogo različitih stranih valuta sve do sredine 19. veka. Tokom turske dominacije, kovnice turskog novca radile su na teritoriji današnje Srbije - u Novom Brdu, Kučajni i Beogradu. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca, para, prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara.

Do 1873. godine u Kneževini Srbiji korišćeno je čak 43 različite strane valute. Monetarna kriza rešena je inicijativom kneza Milana Obrenovića, koji je uveo konvertibilni dinar i zlatnike od 10 i 20 dinara, poznate kao milandor.

Čak i posle Prvog svetskog rata, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u opticaju je bilo nekoliko valuta - srpski dinar, austrougarska kruna, bugarski lev i crnogorski perper.

Narodna banka Srbije, osnovana 1884. godine, štampala je prvi papirni novac u zemlji - novčanicu od 100 dinara sa zlatnom podlogom, čija trenutna vrednost, prema nekim procenama, može dostići 15.000 evra. Prvobitno, novac za Srbiju se proizvodio u Njujorku i Francuskoj, dok su se kovanice proizvodile u Londonu i Parizu, sve do osnivanja Zavoda za proizvodnju novčanica i kovanog novca 1929. godine - pšie B92.

Prva štampana novčanica bila je od 10 dinara

Prva štampana novčanica bila je od 10 dinara, po uzoru na novčanice iz 1926. godine, sa prikazom Spomenika slobode, autora Đorđa Jovanovića, koja se sada nalazi u zgradi Narodne banke Srbije u ulici Kralja Petra. Papir za novčanice, do Drugog svetskog rata, dolazio je iz Francuske i Engleske, a kasnije je proizvodnja premeštena u Sloveniju.

Srebrne kovanice je tada proizvodila privatna kovnica novca Bošković a.d., dok je državna kovnica novca izgrađena u okviru Instituta 1937. godine, sa sopstvenom elektranom, bunarima za vodu i internom školom za zaposlene. Tokom svog postojanja, institut je radio neprekidno, osim u Drugom svetskom ratu, kada je korišćen za potrebe nemačke vojske.

Hiperinflacija

Najveći broj novčanica štampan je između februara 1992. i decembra 1993. godine, u periodu hiperinflacije, kada je inflacija u zemlji iznosila čak 34 miliona procenata mesečno, a izdato je 100 novčanica različitih nominalnih vrednosti. Tokom inflacije, dohodak po glavi stanovnika opao je za više od 50%, dok su građani čekali u redovima za hranu i koristili crno tržište za razmenu bezvrednog novca.

Hiperinflaciju je 1994. godine zaustavio profesor Dragoslav Avramović, guverner Narodne banke Jugoslavije, proglasivši dinar konvertibilnim i vezavši ga za nemačku marku u odnosu 1:1.

Kada je Savezna Republika Jugoslavija postala Državna zajednica Srbija i Crna Gora 2003. godine, srpski dinar je zamenjen jugoslovenskim dinarom. Portreti važnih ličnosti i kulturnih spomenika prikazani su na savremenim novčanicama i kovanicama, dok Narodna banka Srbije i dalje reguliše izdavanje, denominaciju i povlačenje novca iz opticaja, izveštava Serbian Times.

Da li ste znali

Valute u nekoliko zemalja mediteranskog regiona se takođe nazivaju dinari. Zlatni dinar je bio glavni novčić u srednjovekovnim islamskim carstvima. Međutim, sama reč dinar potiče od srebrnog novčića denarijus, koji se koristio u starom Rimu. Zemlje koje danas koriste dinar kao svoju valutu su Srbija, Alžir, Tunis, Libija, Jordan, Irak, Bahrein i Kuvajt.