Mada je nekada bio poznat po brojnim gradskim balovima, među kojima su bili najpoznatiji tesniski, zanatski, trgovački, ŽAK-ov i drugi, jedan od retkih, poslednjih čuvara ovakve tradicije Sombora je unazad nekoliko godina ovdašnje Gradsko kulturno umetničko društvo „Ravangrad“.
Tako je i ova kasnozimska balska sezona završena sve masovnije posećenim „Ravangradskim balom“ u svečanoj sali „Galea“ - piše Dnevnik.rs.
Bal koji je GKUD organizovao po 21. put je ujedno bio i uvertira u obeležavanje lepog jubileja, četvrt veka od nastanka društva koje, za razliku od svih ostalih društava, neguje podjednako folklor, pesmu i običaje i Srba i ovdašnjih Bunjevaca.
Svečanost je i ove godine okupila veliki broj, kako članova udruženja, tako i prijatelja i gostiju, koji su uživali u dobroj atmosferi, tradicionalnim plesovima, muzici i bogatoj tomboli koja je i ovaj put organizovana za sve prisutne.
Ne propuštajući da još jednom podseti na razloge osnivanja „Ravangrada“ njegov predsednik dr Milan Božina se u svom pozdravnom govoru posebno zahvalio članovima izvođačkog sastava i njegovom koreografu koji su prošle godine ovo društvo doveli do titule najboljeg amaterskog sastava u Srbiji, naglašavajući da će sav prihod od bala i tombole biti namenjen za putovanje izvođačkog sastava u Španiju ovog leta.
Naglašavajući važnost negovanja običaja svih nacija koje žive u Somboru i njegovoj oklini, kao sredini koja vekovima unazad gaji skladne međunacionalne odnose, jedan od osnivača i najzaslužijih za trajanje i uspehe GKUD „Ravangrad“, dr Božina, je podsetio prisutne i da se u slučaju ovog društva radi o sredini koja neguje i porodične vrednosti i u kojoj je do sada izniklo dvadesetak brakova, pa nije redak slučaj da iste večeri probe imaju deke i bake veteranskog sastava, roditelji izvođačkog, te unučad u dečijem sastavu.
Bal svakako nije bio prilika da se govori i o manje veselim temama, ali poznavaocima prilika u ovdašnjem amaterizmu ne može promaći da, mada se radi o najmnogobrojnijem i najuspešnijem kao i somborskom KUD-u koji ima multinacionalne programe, sve do nedavno ovo društvo nije imalo ni približno adekvatan prostor za rad. Pri tome, mada ima najveći broj sekcija i projekata poput izložbi i dugometražnih dokumentarnih etnografskih filmova kojima čuvaju istoriju, običaje i folkor svih Somboraca, ovo društvo se godinama unazad nalazi na samom dnu lestvice kada je u pitanju zakonom obavezujuće projektno finansiranje iz gradskog budžeta.
