Eleonora Lombardi za sebe kaže da je u Srbiji pronašla ono što na Zapadu, gde se sve vrti oko novca, više ne postoji – slobodu.
Eleonora Lombardi, psiholog iz italijanskog grada Montesilvana već šest godina živi u selu Svilojevo kod Apatina. Umesto užurbane svakodnevice na Zapadu, izabrala je prirodu, porodicu, kozje mleko i slobodu.
Kada je Eleonora Lombardi prvi put na internetu videla fotografije Sombora i Vojvodine, znala je da je pronašla „svoje mesto“. Rođena u Italiji, odrasla na moru, školovana kao psiholog, život je nije odveo u neku prestižnu kliniku, već na mirni salaš u Srbiji. I ne samo da se nije pokajala – danas, kaže, ne bi menjala ni trenutak u Svilojevu za povratak na Zapad - piše Kurir.rs.
„Zapravo sam oduvek sanjala o životu u prirodi. Kad sam videla Sombor na internetu, to je bila ljubav na prvi pogled. Došla sam turistički nekoliko puta, i uživo je sve bilo još lepše. Onda sam rešila – selim se. Nisam se dvoumila ni sekunde“, kaže Eleonora.
Najpre je živela u Somboru, sama, ali nikada se nije osećala usamljeno. Upoznala je puno ljudi i vrlo brzo imala osećaj da pripada. Ubrzo je upoznala Danijela, zaljubila se, preselila na selo i upustila u život o kakvom je, kaže, samo sanjala.
Danas Eleonora i njen muž, poljoprivrednik i stočar iz Vojvodine, žive u selu Svilojevo. Imaju dvoje dece, gaje krave, koze, ovce, konje, kokoške i pse. Proizvode kozji sir, jaja, domaće čajeve, jabukovo sirće i prirodnu kozmetiku – sve što im je potrebno za život, trude se da naprave sami.
Eleonora svakodnevno brine o farmi na kojoj uzgaja koze, krave, ovce, kokoške i pse, a najviše se ponosi proizvodnjom sira. Koze muze ručno, dva puta dnevno – bez obzira na praznik, kišu ili sneg. Sir pravi po starim italijanskim receptima, koristeći opremu koju je donela iz domovine. Pored kozjeg sira, ima i domaća jaja, a pravi i jabukovo sirće, čajeve, pa čak i prirodnu kozmetiku. Sve što koristi – od sapuna do paste za zube – sama pravi, trudeći se da eliminiše hemiju iz svakodnevnog života. Njena proizvodnja je gotovo potpuno organska, iako još nema zvaničan sertifikat, a najveće priznanje, kaže, jeste zdrav i srećan život njene porodice.
„Još smo na početku, ali imamo viziju. Muzem koze ručno, svakog dana, praznik ili ne. Sir pravim po italijanskim receptima, opremu sam donela iz Italije. Imamo i domaću kozmetiku – sapun od kozjeg mleka, pastu za zube, sve pravim sama. Čak ni za čišćenje kuće ne koristimo hemikalije“, priča Eleonora, čiji dan počinje pre zore i ne staje dok svi na farmi nisu zbrinuti.
Sloboda u Srbiji
Za sebe kaže da je u Srbiji pronašla ono što na Zapadu više ne postoji – slobodu.
„Tamo se sve vrti oko novca. Ljudi su robovi sistema, sanja se o letovanju dve nedelje godišnje. Ovde sloboda još postoji – na selu, u prirodi. Ja znam šta jedem, znam kako sam to proizvela, i to je za mene sloboda“, kaže.
Italijani, dodaje, previše komplikuju život, opsednuti su izgledom i utiscima. Srbi, bar oni koje je upoznala u pokrajini Vojvodini, više vole jednostavan život, spremni su da pomognu, toplo prihvataju.
„U Italiji nikad nisam imala ovakav osećaj pripadnosti. A ovde, iako nisam odavde – osećam da pripadam. Srpski sam naučila brzo, izbegavala sam engleski, da me ne uspori“, dodaje.
Ekološka farma, dete bez hemije, život bez straha
Eleonora i Danijel sve rade u skladu s prirodom. Njihovo dete jede samo domaću hranu – bez šećera, konzervansa, industrijskih kvasaca. Sve priprema sama, čak i sladoled.
„Za dve i po godine nije bilo bolesno, ni jednom. Samo mu je malo curio nos. Čaj i med su rešili sve. Živi napolju, sa životinjama, bez straha, slobodno.“
Ono što je zatekla u Srbiji, doduše, nije bilo sve po njenoj meri. Posebno je boli odnos ljudi prema prirodi:
„Najgore mi je što ljudi bacaju đubre svuda, seku šumu kao da je to normalno, a prskaju otrovima bez ikakve svesti. To je teško za gledati“, priznaje, ali dodaje da i dalje vidi više dobrog nego lošeg.
„Ne bih se vratila – ovde sam našla mir“
U Italiju se vratila svega nekoliko puta. Kaže da se tamo više oseća kao stranac.
„Ovde sam našla balans. Ne bih se nikada vratila. Volela bih da jednog dana živimo na salašu pored šume. Obožavam šume.“
Eleonora dodaje da iako nije lako – vredi. Trenutno proizvode samo za sebe i ono što pretekne prodaju, ali interesovanje postoji, ljudi sve više traže kvalitetnu hranu.
„Kad znam da sam sve proizvela sama, i stavim to svojoj porodici na sto, to je osećaj koji ne može da se kupi.“
Za kraj, šta bi poručila svima koji sanjaju o drugačijem životu?
„Ne čekajte da vas neko pusti da budete slobodni. Sloboda se uzima, ona se stvara. Nije savršen život, nije lak, ali je moj – i to je dovoljno.“
Eleonora Lombardi iz Italije živi život iz snova – ali ne na obali Jadrana, već u srcu Srbije. U zemlji u kojoj mnogi vide samo probleme, ona je pronašla slobodu, ljubav, mir – i smisao.
