Američki pisac Den Simons, jedan od najznačajnijih autora naučne fantastike i horora, koji je slavu stekao romanom „Hiperion“ (1989), umro je u 77. godini od srčanog udara, javljaju svetski mediji.
Simons je umro 21. februara u Koloradu, a pored njega bili su supruga Karen i ćerka Džejn, prenosi Danas.
Rođen je 4. aprila 1948. godine i karijeru je počeo kao profesor engleskog jezika. Predavao je po osnovnim školama u Koloradu, Misuriju i Njujorku. Radio je s nadarenom decom.
Književnu karijeru je započeo kada je sa horor pričom „Reka Stiks teče uzvodno“ učestvovao u jednoj spisateljskoj radionici, na kojoj ga je zapazio saradnik radionice pisac Harlan Elison i njegov rad preporučio za objavljivanje.
Za prvi roman „Pesma boginje Kali“ (1985), horor ostvarenje smešteno u Indiju, Simons je dobio Svetsku nagradu za fantastiku, a veoma zapažen bio mu je i drugi roman, „Strvinarska uteha“ (1989).
Sa trećim romanom „Hiperion“ (1989) stekao je svetsku slavu i dobio najznačajniju globalnu nagradu u oblasti naučne fantastike – Hugo. Roman je dobio tri nastavka, od kojih je drugi, „Pad Hiperiona“ (1990) gotovo podjednako bio slavljen kao original.
„Hiperion“ je inspirisan romantičarskom književnošću, pre svega stvaralaštvom pesnika Džona Kitsa, a formu duguje Čoserovim „Kenterberijskim pričama“, jer je ispričan kroz pripovesti sedmoro hodočasnika koji se nalaze na zajedničkom poslanju na planeti Hiperion, u predvečerje velikog rata između ljudi i humanoidne rase zvane Proterani.
Simonsov roman, i njegovi nastavci, zapravo su storija o čovečanstvu u 28. veku koje se raširilo po galaksiji, pobegavši sa davno uništene Zemlje.
Međutim, ljudska rasa, okupljena u međuzvezdanu državu zvanu Hegemonija, u suštini stagnira, a ključna slabost joj leži u tome što svoja ključna tehnološka dostignuća – uključujući trenutno prebacivanje sa jedne na drugu planetu preko sistema tzv „dalekobacača“ – duguje veštačkoj inteligenciji. A ona je stekla samosvest i razmišlja o tome šta će joj čovečanstvo uopšte.
Simons je tokom devedesetih bio zapažen i sa romanom „Šuplji čovek“, zbirkom priča „Molitve razbijenom kamenju“ i zbirci novela „Ljubav i smrt“.
U novom milenijumu, ponovo je zasijao sa romanom „Teror“ (2007), koji se bavi sudbinom Frenklinove ekspedicije u Severozapadnom prolazu na Arktiku sredinom 19. veka. Ova knjiga je pretočena u istoimenu, vrlo popularnu TV seriju iz 2018. godine.
Ekranizacija „Hiperiona“ je više puta najavljivana ali nikada nije realizovana.
Simons je objavio 31 knjigu a prevođen je na više od 20 jezika, uključujući srpski jezik. Pored naučne fantastike i horora, pisao je klasičnu fantaziju ali i tvrdokuvane krimiće i distopije.
