Prosečan odrasla osoba, prema podacima, u proseku se prehladi dva do tri puta godišnje, najčešće između septembra i maja. Iako prehlada obično nije ozbiljna pretnja po zdravlje, već samo neprijatnost, za ljude sa hroničnim bolestima i starije od 50 godina ona može biti rizična ako se ne leči pažljivo.
Prema podacima Nacionalnog saveta za starenje (National Council on Aging), čak i obična prehlada može biti opasna za starije osobe, jer njihov imunološki sistem više ne funkcioniše tako efikasno kao ranije - piše Nova.rs.
Kada se prehladimo, većina nas ima svoj „provereni“ plan oporavka, neki odmah odlaze do apoteke po lek koji im uvek pomaže, dok drugi spuštaju roletne, isključuju telefon i provode dan u krevetu, odmarajući se. Iako ovi postupci mogu pomoći, lekari upozoravaju da mnogi prave jednu čestu grešku tokom prehlade, a ona može biti naročito štetna za starije od 50 godina.
Šta nikako ne treba raditi ako ste prehlađeni i imate više od 50 godina
Prema mišljenju stručnjaka, najveća greška tokom prehlade je zanemarivanje hidratacije.
Doktorka Sandra Pitersen, potpredsednica zdravstvene ustanove Pegasus Senior Living, objašnjava da je unos tečnosti važan jer pomaže da sluzokoža ostane vlažna, što omogućava telu da lakše zarobi i izbaci viruse.
Ona dodaje da voda pomaže i u jačanju imunološkog sistema jer omogućava prenos hranljivih materija i kiseonika. „Hidratacija reguliše telesnu temperaturu, ispira toksine putem bubrega i smanjuje umor, jer dehidratacija može pogoršati iscrpljenost i glavobolju“, objašnjava doktorka.
Doktorka Rupa Ša, specijalista porodične medicine iz zdravstvenog sistema SSM Health, slaže se da je dovoljan unos tečnosti presudan tokom bolesti.
„Dobra hidratacija održava vlažnost sluzokože u nosu, grlu i plućima. Na taj način se razređuje sluz, što olakšava iskašljavanje i smanjuje zapušenost, kao i rizik od sekundarnih infekcija poput bronhitisa, sinuzitisa i upale pluća“, kaže ona.
Osim toga, voda pomaže u transportu hranljivih materija i imunih ćelija kroz organizam, što je posebno važno kada se telo bori protiv infekcije.
Ako se jave povraćanje ili proliv, obe doktorke upozoravaju da tada postoji povećan rizik od dehidratacije i gubitka elektrolita. „Neravnoteža elektrolita može izazvati slabost, konfuziju, pa čak i potrebu za hospitalizacijom“, ističe doktorka Pitersen.
Stariji su posebno osetljivi na gubitak tečnosti
„Kod starijih osoba, hidratacija nije samo pitanje udobnosti, već i prevencije komplikacija i sigurnog oporavka“, kaže doktorka Ša. „Čak i blaga dehidratacija može imati ozbiljne posledice.“
Doktorka Pitersen dodaje da stariji ljudi često ne osećaju žeđ, iako je organizmu potrebna voda. Uz to, s godinama se smanjuje mišićna masa, a mišići skladište deo vode u telu, što znači da stariji imaju manje zaliha tečnosti nego mlađi.
Neki lekovi takođe deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak tečnosti, što dodatno povećava rizik od dehidratacije.
Koliko tečnosti treba piti i kako ostati hidriran
Za osobe starije od 50 godina preporučuje se šest do osam čaša vode dnevno, a tokom bolesti još jednu ili dve dodatne čaše.
Ako, na primer, imate oko 55 kilograma, to znači približno 1,7 litara vode dnevno, a tokom bolesti još pola litra više. Kada ste bolesni, možda nemate volje da jedete ili pijete, ali doktorka Ša savetuje da unos tečnosti rasporedite tokom dana, u manjim količinama.
Najbolje su voda i topli, bistri napici poput biljnih čajeva, supa i bujona, koji mogu da umire grlo i ublaže kašalj. Rastvori za rehidrataciju (poput sportskih napitaka sa elektrolitima) mogu pomoći ako imate visoku temperaturu, proliv ili povraćanje. Tokom bolesti treba izbegavati kafu i alkohol, jer ubrzavaju gubitak tečnosti.
