Sve više saznajemo koliko su različiti delovi našeg tela povezani i kako međusobno utiču – a nova studija otkriva zanimljive veze između crevnih bakterija i rizika od nesanice.
Istraživanje, koje su sproveli naučnici iz Kine i SAD, sugeriše da nesanica može biti bar delimično povezana sa mikrobima u digestivnom sistemu, prenosi Danas.rs.
Štaviše, veza ide u oba pravca: loš san može poremetiti ravnotežu crevnih bakterija, stvarajući začarani krug koji dodatno otežava borbu sa nesanicom.
Dalja istraživanja mogla bi pomoći u razvoju novih tretmana zasnovanih na ovim nalazima, piše Science Alert.
Kako su istraživači došli do ovoga?
Tim psihijatra Šangjuna Šija sa Medicinskog univerziteta u Nanjingu koristio je statističku metodu poznatu kao Mendelova randomizacija. Ova tehnika analizira genetske varijacije, koje su određene rođenjem i nisu pod uticajem načina života, kako bi se utvrdilo da li jedan faktor zaista utiče na drugi.
Proučavajući genetske i zdravstvene podatke više od 400.000 ljudi, istraživači su pronašli nekoliko jasnih veza. Neki tipovi bakterija povećavali su rizik od nesanice, dok su drugi smanjivali šanse za poremećaje sna.
Najjača veza primećena je kod bakterija iz grupe Clostridium innocuum, koje, iako obično nisu opasne, kod nekih ljudi mogu doprineti nesanici.
„Identifikovali smo ukupno 14 bakterijskih tipova koji su pozitivno povezani sa nesanicom i 8 koji su negativno povezani. Takođe, primetili smo da nesanica može uticati na 19 različitih mikrobnih taksona“, navode istraživači.
Dvosmerna veza između creva i sna
Naučnici već znaju da postoji osa creva i mozga, koja funkcioniše u oba pravca. Prethodna istraživanja povezivala su je sa nivoom stresa, neurodegenerativnim bolestima, ali i stanjima poput autizma i ADHD-a.
Istraživači smatraju da hemijske reakcije koje neke bakterije pokreću ili zaustavljaju mogu delimično objasniti ove nalaze. Još smo na početku, a potrebna su dodatna istraživanja na raznovrsnijim populacijama – svi učesnici ove studije bili su evropskog porekla.
Važno je napomenuti da bakterije creva nisu jedini faktor u nesanici. Na rizik utiču i stres na poslu, navike u ishrani i piću, ali ove bakterije svakako predstavljaju važan aspekt koji treba dodatno istražiti.
Budućnost tretmana nesanice
Na osnovu ovih nalaza, u budućnosti bi mogli biti razvijeni prebiotici i probiotici koji bi pomagali u borbi protiv nesanice. Takođe, razmatraju se i transplantacije crevne mikrobiote kao potencijalni tretman – pristup koji se istražuje i za druge zdravstvene probleme.
„Ukupno, dvosmerni efekti nesanice na crevnu mikrobiotu i obrnuto predstavljaju složen odnos koji uključuje imunsku regulaciju, upalne procese, oslobađanje neurotransmitera i druge molekularne i ćelijske puteve“, zaključuju istraživači.
