Većina ljudi podrazumeva da svaka država mora da ima glavni grad. Međutim, u svetu postoje samo dve države koje zvanično uopšte nemaju prestonicu.
Ne, ne radi se o Vatikanu, Monaku ili Singapuru, gde su grad i država praktično isto. Reč je o Nauruu i Švajcarskoj, dve zemlje koje su iz potpuno različitih razloga ostale bez formalno proglašenog glavnog grada.
Prva od njih je Nauru, malo ostrvsko ostrvo u Tihom okeanu, površinom manje od Menhetna. Država je podeljena na 14 administrativnih okruga i ima oko 12.000 stanovnika, od kojih većina živi uz obalu - piše N1.
Nauru nema prestonicu zato što zapravo nema klasične gradove. Postoje naselja i administrativni centri, ali nijedan od njih nikada nije dobio status glavnog grada.
Zanimljivo je da je Nauru tokom druge polovine 20. veka bio jedna od najbogatijih država na svetu po glavi stanovnika. Razlog su bila ogromna nalazišta fosfata, nastala taloženjem ptičjeg izmeta tokom hiljada godina. Kada su zalihe iscrpljene, ekonomski procvat je naglo završen.
Zemlja se danas suočava sa ozbiljnim ekonomskim i ekološkim problemima i u velikoj meri zavisi od finansijske pomoći Australije.
U praksi, najveći administrativni značaj ima distrikt Jaren, gde se nalaze parlament i većina državnih institucija, ali ni on nema zvaničan status glavnog grada.
Druga država bez formalne prestonice je Švajcarska, što mnoge iznenađuje. Ova zemlja ima 26 kantona koji su istorijski funkcionisali gotovo kao nezavisne države. Zbog snažnog insistiranja na ravnopravnosti kantona i decentralizaciji vlasti, Švajcarska nikada nije proglasila zvanični glavni grad.
Umesto toga, ključne državne funkcije raspoređene su između više gradova.
Bern je sedište savezne vlade i parlamenta i nosi naziv federalni grad, ali zvanično nije prestonica. Savezni sud nalazi se u Lozani, dok je Savezni krivični sud smešten u Belinconi. Ovakav sistem odražava švajcarsku političku kulturu kompromisa i balansiranja moći između regiona.
Švajcarska je jedna od retkih zemalja u kojoj je decentralizacija toliko snažna da kantoni imaju sopstvene ustave, parlamente i sudove. Upravo zbog toga izbegnuto je proglašavanje jednog grada kao politički dominantnog centra, što je u skladu sa dugom tradicijom federalizma i direktne demokratije.
Ova dva primera pokazuju da pojam glavnog grada nije univerzalno pravilo, već rezultat istorijskih, političkih i geografskih okolnosti, koje se od države do države mogu drastično razlikovati.
