Drevne Maje razvile su jednu od najnaprednijih drevnih civilizacija, poznatu po značajnom razvoju astronomije i matematike. To uključuje i precizan kalendar i detaljno beleženje nebeskih pojava. A naučnici nisu nikad uspeli da razumeju sve detalje njihovih proračuna.
Međutim, novo istraživanje konačno rešava misteriju i rasvetljava kako su predvideli buduća pomračenja sunca sa neverovatnom preciznošću, piše Phys.org.
Studija objavljena u žurnalu Science Advances analizira Drezdenski kodeks, najpoznatiji sačuvani zapis majanske astronomije. Istraživači su se posebno fokusirali na tabelu za predviđanje pomračenja koja obuhvata 405 lunarnih meseci. Prethodne studije nisu uspele u potpunosti da objasne osnovnu strukturu tabele ili mehanizam koji su Maje koristile da je ažuriraju vekovima.
Istraživanje opovrgava dugogodišnju pretpostavku da je dužina tabele od 405 meseci značila da je stvorena isključivo za predviđanje pomračenja. Umesto toga, autori rada navode da je prvobitno dizajnirana kao lunarni kalendar koji se usklađuje sa majanskim astrološkim kalendarom od 260 dana.
Koristili su modeliranje i statistiku da pokažu da se dužina ciklusa od 405 meseci, odnosno 11.960 dana, mnogo bliže poklapa sa kalendarom od 260 dana (46 x 260 = 11.960) nego sa ciklusima solarnih i lunarnih pomračenja.
- Majanski kalendarski stručnjaci predviđali su pomračenja Sunca korelirajući njihove pojave sa datumima u svom 260-dnevnom ritualnom kalendaru. Tabela pomračenja od 405 meseci proizašla je iz lunarnog kalendara u kojem je 260-dnevni ritualni kalendar usklađivao lunarni ciklus – napisali su istraživači.
Drugim rečima, majanski model za predviđanje pomračenja Sunca proizašao je direktno iz njihovog modela za praćenje Meseca i usklađivanje njihovih kalendara.
Istraživači su takođe rešili misteriju kako su Maje uspele da budu tako precizne u svojim predviđanjima. Ranije se mislilo da bi, kada bi se jedna tabela završila, počeli novu. Ali najnovija studija pokazuje da su Maje, da bi održale tačna predviđanja tokom više od 700 godina, koristile sistem preklapajućih tabela. Umesto da započnu novu tabelu, resetovali bi sledeću tabelu na precizne intervale od 223 ili 358 meseci pre nego što se prethodna tabela završi, kako bi ispravili male astronomske greške koje se vremenom akumuliraju.
Istraživački tim je došao do ovog zaključka matematički modelirajući predviđanja tabele u odnosu na istorijsku bazu podataka stvarnih pomračenja Sunca vidljivih Majama između 350. i 1150. godine. Ažuriranje tabele na ovaj način osiguralo je da može predvideti svako vidljivo pomračenje Sunca vekovima.
