Sombor.info

Kada se ubrzana privatizacija nefunkcionalne društvene imovine pretvorila u sveopšti grabež, preko noći su prestali da postoje nekadašnji industrijski giganti, čiji su se radnici našli na ulici.

Najteže su bili pogođeni veliki sistemi poput „Zastave automobili“, za čiju se kragujevačku centralu pronašlo rešenje u prodaji italijanskom Fijatu, ali ne i za „Zastavin“ somborski pogon za proizvodnju specijalnih automobila, odnosno takozvanih dostavnih vozila.

Godinama su hale somborske „Zastave specijalni aumobili“ zvrjile prazne, pošto je sa proizvodnih traka, usled prekida lanca snabdevanja, tek sporadično silazila po koja dobrano tehnološki zastarela „skala“ i „florida poli“. Uskoro je proizvodnja potpuno stala. Obećavali su političari da će se proizvodnja obnoviti, ali od toga nije bilo ništa. Stečajno-likvidaciono rukovodstvo najvećeg somborskog industrijskog kompleksa, uspelo je samo da iznajmi hale, a tehnološki zastarele prese i proizvodne linije proda u staro gvožđe, ne bi li preostalim radnicima isplaćivali minimalac, a sebi nikad obelodanjene premije.

Od zakupca do vlasnika
„Grin siti” je 2013. godine zakupio hale somborske „Zastave- specijalni automobili“ kao srpsko-grčka kompanija u većinskom vlasništvu Dejana Stojanovića sa manjinskim udelom grčke Orhid mantis grupe, vlasnice Marie Mitorgiani. Na licitaciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, pre dve godine ova kompanija je za 146 miliona dinara konačno i kupila 40 objekata, tehnološku i kancelarijsku opremu, alat i inventar somborske „Zastave“ čija je vrednost početno bila procenjena na 720 miliona dinara.

Tako je 2013. u puste i hladne hale „Zastave–specijalni automobili”, uz opravdani i očekivani skepticizam ovdašnje javnosti, kao zakupac, uselјena srpsko-grčka kompanija „Grin siti” (Green city). Skoro deset godina kasnije, od nekadašnjeg zakupca sa svega oko 15 zaposlenih, ova firma je postala značajni privredni subjekat na zapadu Bačke, u čijim halama danas brojni radnici obezbeđuju egzistenciju svojih porodica.
Pogone je ovih dana posetio somborski gradonačelnik Antonio Ratković sa saradnicima, a u preduzeću „Green city international“ dočekali su ih vlasnik i direktor Dejan Stojanović i direktor proizvodnje Slobodan Čota. Preduzeće se bavi metalnom industrijom, odnosno proizvodnjom podzemnih i nadzemnih kontejnera za smeće, koji se nalaze u gradovima širom sveta.

- Naš proizvodni program ide u nekih 140 zemalјa, od Australije do Južne Amerike, a jedini kontinent koji prodajom svojih proizvoda ne pokrivamo je severnoamerički. Naša firma je izvozno orijentisana i u zavisnosti od godine između 90 i 95 odsto proizvedenih kontejnera ode u izvoz – kazao je Stojanović i upoznao gradonačelnika s podatkom da kompanija konstantno ima otvorene konkurse za inženjere i za varioce. - Do početka ove godine, odnosno do januara smo imali stotinu zaposlenih, trenutno imamo 150, tako da smo ove godine podigli broj radnika. Gradonačelnik Ratković istakao je da se Sombor ponosi što se kontejneri koji se ovde proizvode mogu videti u velikim svetskim centrima, poput Pariza.

- Drago mi je, s obzirom na to da sam pre godinu dana bio u ovoj kompaniji, da danas vidim mnogo nove opreme, što je najbitnije da su uređeni proizvodni kapaciteti i da se iz dana u dan ovde zapošlјava sve veći broj lјudi – rekao je Ratković, podsećajući da je „Grin siti” za manje od deset godina udesetostručio broj zaposlenih.

Izvor: Dnevnik.rs

Kartodrom u Kuli biće u nedelјu domaćin finalne trke Šampionata Srbije u kartingu. Sportski auto i karting savez Srbije organizuje ovaj događaj, a Zlatko Dobrota ispred ovog saveza rekao je nešto više o propozicijama takmičenja, kao i o satnici održavanja:

„Ovo je karting šampionat, to jest zvanično prvenstvo Srbije u kartingu. U nedelјu nas očekuje finalna trka ovde u Kuli, druga po redu ove godine. Očekujemo spektakl na stazi, zato što se odlučuje o šampionima i u klupskom poretku i po klasama što se tiče samih vozača. Verujem da će borba biti prava i fer, kao i veliki broj vozača. Nadam se da će nas vreme poslužiti i, kao uvek, dobrodošlica je ovde u Kuli uvek prisutna, kako od strane Opštine Kula i Turističke organizacije opštine Kula, tako i od samih domaćina ovde na stazi. Takmičenje se zvanično otvara u 07:30 časova, ali to je onaj deo gde se radi papirologija i prijave za trku. Warm up, odnosno zagrevanje je obavezan deo za takmičare i on startuje u 9 časova, dok zvanične kvalifikacije kreću u 11 časova. Svečano otvaranje trke je u 12 časova, dok je 15 minuta kasnije start prve trke, pošto imamo tri trke u toku dana za sve kategorije. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve građane iz Kule i okoline da dođu, ako žele i da učestvuju, i da svojim prisustvom ulepšaju ovakav jedan spektakl“.

Prijave su moguće u subotu od 10 do 18 časova, kao i u nedelјu do 11 časova, radi efikasnijeg i pravovremenog organizovanja takmičenja. Organizatori apeluju da se ponese duboka obuća i dugačak donji deo odeće, kako bi se ispoštovali svi bezbednosni protokoli. Osim Sportskog auto i karting saveza Srbije i Opštine Kula, organizaciju trke podržali je i Turistička organizacija opštine Kula.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu od kružnog toka ka Prigrevici smrtno je stradao Apatinac B.K.

On je, nezvanično saznajemo, motorom sleteo sa puta, a kad se ova saobraćajna nesreća tačno dogodila nismo uspeli da saznamo. Nesrećni mladić poslednji put je viđen sinoć u Svilojevu, gde je došao motorom.

Uviđaj do objave ove informacije još uvek je u toku.

Telo stradalog mladića biće poslato na obdukciju u Novi Sad, nakon koje će se preciznije znati vreme i uzrok smrti.

Izvor: apatinskenovine.rs

 Trudeći se da turizam, kao privredna grana dobije što veći udeo u ostvarivanju prihoda za ovdašnje stanovništvo, Turistička organizacija grada Sombora je ovih dana pokušala u najbolјem svetlu da predstavi ponudu grada i njegove okoline u Sloveniji, u okviru manifestacije Dani Vojvodine. Slovenci su, inače, sve brojniji turisti koji posećuju severnu srpsku pokrajinu.

Gradovi u kojima su organizovani Dani Vojvodine su bili Ljublјana i Portorož, a posetiocima je prezentovana turistička ponuda celokupne AP Vojvodine, sa akcentom na vinski turizam, predstojeće manifestacije, kulturne sadržaje, kao i cikloturizam. Turistička ponuda Sombora je predstavlјena kroz promotivne materijale kulturnih ustanova, smeštajnih kapaciteta, gastro i ugostitelјskih objekata, bogatom ponudom okoline grada, poput Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“ i biciklističke rute „Evropski Amazon“, starih zanata, a posetioci su mogli da degustiraju vina somborskih vinara, pošto je u Ljublјani organizovano „Vojvođansko veče“ sa degustacijom najkvalitetnijih vojvođanskih vina i hrane, uz zvuke tamburaške muzike.

Na „Vojvođanskoj večeri“ predstavlјene su, pored ostalih i somborske vinarije „Vučji podrum“, „Švelјo“, „Jokić“ i vinarija „Vrt“ čija su vina, nakon brojnih evropskih priznanja, trijumfovala i na netom završenoj manifestaciji „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, na kojoj je njeno premijum vino „Sivi pesak“ , proglašeno za najbolјe belo vino na Balkanu.

Izvor: Dnevnik.rs

Sombor će u subotu biti domaćin manifestacije „DDOR Olimpijska staza“ koju organizuju Grad Sombor, Olimpijski komitet Srbije i kompanija „DDOR osiguranje“, sa cilјem promocije olimpijskih vrednosti i takmičarskog duha.

Svako ko je zainteresovan da nauči nešto više o olimpijzmu i olimpijskim vrednostima, uspesima naših Olimpijaca i da da podršku našim olimpijcima na putu ka Parizu, u subotu, 10. septembra, na Trgu Svetog Đorđa u Somboru može da uzme učešće u manifestaciji.

„Olimpijska staza“ će kroz pet zanimlјivih poligona koje uklјučuju kviz znanja, poligon spretnosti i igre memorije, voditi učesnike koji mogu da se prijave kao pojedinci, u parovima ili grupi do pet osoba. Pravo učešća ima svako od 7 do 77 godina, a za učešće mogu da se prijave onlajn ili na licu mesta. Za maloletna lica potrebna je saglasnost roditelјa/staratelјa.

Svi učesnici „Olimpijske staze“ dobiće pravila takmičenja, posebno dizajniraane majice, poklon pakete kompanije „DDOR“, a za najuspešnije pripremlјene su vredne nagrade.

Na teritoriji Grada Sombora u toku su radovi na revitalizaciji državnog puta od Sombora do Bačkog Brega i državne granice. Radovi se trenutno sprovode u Bezdanu, a njih su danas obišli Darko Kosanović i član Gradskog veća, Đorđe Zorić.

„Nalazimo se u Bezdanu, gde preduzeće „Vojput“ izvodi radove koje finansiraju „Putevi Srbije“. Ovo je put koji je revitalizovan i kompletno presvučen. Okončanje radova se očekuje krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra meseca. Radi se o završetku projekta od Sombora do državne granice sa Mađarskom. U toku je završetak deonice radova od Bačkog Brega, pa do izlaska iz Bezdana“, rekao je Kosanović.

Uređenje ove deonice puta ima višestruki značaj, prema Kosanovićevim rečima, najpre zbog lakšeg protoka teretnog saobraćaja, zatim radi povećanja bezbednosti u saobraćaju, a naposletku u velikoj meri će Bezdancima olakšati kretanje kroz naselјeno mesto, ali i pobolјšati povezanost sa Somborom.

Bilo da se radi o izloženosti nasilnim medijima, igranju uzbudljive igre ili dopisivanju sa prijateljima, sve te interakcije povećavaju kognitivno uzbuđenje, što zauzvrat može da smanji pospanost.

Jako veštačko svetlo, uključujući i mobilne telefone, zaustavlja proizvodnju hormona melatonina. Američka studija sa Univerziteta Kolorado pokazala je da večernja izloženost predškolaca jakoj veštačkoj svetlosti skoro u potpunosti ometa proizvodnju melatonina.

Taj hormon je zadužen za regulisanje unutrašnjeg sata organizma, govori nam kad smo umorni ili gladni, a važan je i kao borac protiv slobodnih radikala u telu, čime nas štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Autori primećuju da deca i adolescenti koji ostave telefon ili računar preko noći u svojoj spavaćoj sobi imaju znatno veću verovatnoću da će imati problema sa spavanjem piše u studiji.

Više od 75 odsto mladih ima uređaje koji imaju ekran u svojim spavaćim sobama, 60 odsto koristi te uređaje za komunikaciju sat vremena pre spavanja, a 45 odsto koristi svoje mobilne telefone kao alarm.

U sprovedenom istraživanju, deci između tri i pet godina, koja su sat vremena pre spavanja bila izložena jakom svetlu lampe, proizvodnja melatonina prestala je nakon 10 minuta, a stanje je ostalo isto i sat vremena nakon što se svetlo ugasilo.

To, zaključuju naučnici, uveliko može da naruši kvalitet sna, ali i prouzrokuje dugoročno veće probleme.

Druga studija je sprovedena na deci uzrasta od devet do 16 godina i prvi zaključak je da jako svetlo više utiče na mlađu djecu.

Ispitanike su podelili u tri grupe i izložili ih trima različitim izvorima svetlosti. Prigušeno svetlo stopiralo je proizvodnju melatonina za oko devet odsto, umereno svetlo za 26, a jako svetlo za 37 odsto kod mlađe dece. Kod starijih su rezultati bili bolji.

Takođe, naučnici upozoravaju na opasnost od pametnih telefona i tableta, koji su dostupni i najmanjoj deci jer im narušavaju dnevni ritam.

Deca su često pred spavanje izložena veoma jakom svetlu, i to u blizini lica. U najgorem slučaju, napominju, dugotrajna izloženost tom svetlu pre spavanja može da dovede do depresije ili težih bolesti.

„Mobilni telefoni su krivi za odlaganje fizioloških promena u telu koje bi trebalo da se dogode u sumrak. Kako ih odlažu, tako pada i kvalitet sna, a to može da izazove depresiju i promene raspoloženja“, navodi se u studiji.

Studija napominje koliko je malo svetla potrebno za uticaj na spavanje i cirkadijalni ritam kod male dece i da je potrebno napraviti smernice za roditelje i proizvođače uređaja.

„Predškolske godine su veoma osetljiv period razvoja, tokom kog korišćenje digitalnih medija postaje sve prisutnije. Mnogo toga ne znamo o tome kako to može da utiče na san i telesni sat kod male dece“, objašnjavaju autori.

Ono što bi još trebalo istražiti je uticaj električne rasvete na trudnice i kako to menja proizvodnju hormona, ali i razvoj fetusa, prenosi 24 sata.hr.

Na prvom međunarodnom sajmu vina, koji je održan u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" u Beogradu, među više od 400 izlagača iz 22 zemlje sveta nagradu za najbolje belo vino dobila je porodična vinarija Tripković za vino pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ovi vinogradari iz Riđice kažu da su ponosni što je vino napravljeno sa riđičkih vinograda gde su radili njihovi preci i što je baš to vino ponelo ovu prestižnu titulu. video icon
Vinarija porodice Tripković čiji se vinograd nalazi u okolini Riđice dali su najbolje belo vino balkana - pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ističu da je ljubav prema vinogradarstvu i rad na kvalitetu dao do sada mnoga prestižna priznanja u Italiji, Grčkoj, Austriji, Hrvatskoj i Bugarskoj, a očekuju i oznaku geografskog porekla.

“Znao sam da imamo dobro vino, mi smo za to vino već dobili Zlatnu medalju u Grčkoj, ali da ću biti proglašen za najbolje vino i da ćemo dobiti 96 bodova, da su to pet mastera vina, ljudi koji su se potpisali u komisiji, to sam mogao samo da sanjam”, saopštio je Radoslav Tripković, vlasnik porodične vinarije “Vrt”.

“Godine 2011. smo zasadili svoje prve vinograde, a 2014. i 2015. su krenula prva flaširana vina. 2017. godine smo dobili bronzu za pesak sivi..”, izjavila je Gabrijela Tripković, vlasnica porodične vinarije “Vrt”.

Na tri oko tri hektara od sorti uzgajaju sovinjon, pino griđo, žuti muskat, frankovku i merlo, a godišnja proizvodnja je 35.000 litara vina od kojih su bela najtraženija.

“Moji su došli u Riđicu još 1740. godine i ta ljubav je od mojih predaka ostala u meni. Vratio sam se na selo i dokazao sam da ljudi mogu da žive na selu. Mi smo vratili kompletno imanje Tanurdžića koje je bilo u posedu mojih predaka. Znamo da ta zemlja ima nešto posebno i da ima neki dar i da duh tih mojih predaka živi u toj zemlji, jer su oni sa velikom mukom i puno ljubavi uspevali da prehrane svoje porodice”, kazao je Radoslav.

“Uglavnom nam pomažu naša deca, imamo dve ćerke i sina. Pošto je sve veće interesovanje za vinski turizam i predstavljanje vinogorja, pokrenuli smo eku lepu priču u Riđici i predstavljanju riđičkog vinogorja i priključili se subotičkom rejonu”, saopštila je Gabrijela.

Talas vinogradarstva u Riđici aktuelan je poslednjih desetak godina, trenutno ima oko tridesetak vinogradara i četiri vinarije. Vrhunski kvalitet vina Tripkovića kažu da daje kvalitetan rod na jedinstvenom crnom, sivom i braon pesku.

Izvor: RTV

Obveznici naknade za odvodnjavanje na području Vojvodine sa pristiglim rešenjima za tekuću godinu dobili su, većinom, da plate i kamatu na neizmirene rate ove obaveze a do svega je došlo neažurnim slanjem obaveštenja.

A do pooštravanja naplate kamate došlo je nakon što je kontrolom poslovanja JVP „Vode Vojvodine“ državni revizor ove godine utvrdio da javno vodoprivredno preduzeće nije naplatilo od obveznika dospele naknade za odvodnjavanje u iznosu od nekoliko milijardi dinara zbog njihove neefikasnosti.

I tako su, na tragu punjenja državnog budžeta a na teret građana, stigla obaveštenja da se dug platiti mora a gde je dug tu je i kamata, koja ne zaostaje bitno za dugom, odnosno naknadom.

To nam svojim primerom potvrđuje i jedan penzioner iz Aradca, kod Zrenjanina, koji nam je pokazao svoje rešenje po kome mora na ime kamate da plati oko 9.000 dinara, dok prema evidenciji JVP „Vode Vojvodine“ njegov dug iznosi 13.770 dinara.

Penzioner se obratio predstavnicima ovog preduzeća u terminima zakazanim za razgovor sa poštrošačima ali je izašao razočaran sa razgovora.

„Ja sam poneo uplatnice da dokažem da smo navodni dug iz 2016. godine platili i da to što traže kamatu nije u redu. Samo su mi rekli da sad sve to skupim i napišem žalbu njihovom preduzeću i da im pošaljem a šta će biti, ne znam. Supruga i ja imamo male penzije i nama je sve ovo previše“, objasnio je penzioner.

A da u naplati naknade za odvodnjavanje ima puno zbrke potvrđuje i izveštaj državnog revizora, koji je ustanovio da javna vodoprivredna preduzeća utvrđuju naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije za koje ne postoji obaveza plaćanja za odvodnjavanje.

„Ja sam i prošle godine dolazio na ove razgovore i sada sam ponovo došao, jer mi nisu uvažili uloženu žalbu da mi se ne naplaćuje naknada za odvodnjavanje. Moja kuća je u uređenoj ulici, imam atmosfersku kanalizaciju a oni mi šalju rešenja i još zaračunavaju kamatu“, priča Zrenjaninac Andrija Poša.

On kaže da osim njega i još jedne žene, u njegovoj ulici niko ne plaća ovu naknadu, a kada ih pozove da se požali niko se ne javlja na telefon.

„Imamo tipske kuće sa malim okućnicama. Ja imam atmosfersku kanalizaciju i zato ne vidim šta treba da plaćam. A odgovorili su mi dopisom da sam zakasnio sa žalbom i poslali su mi novi račun, sa pretnjom da će mi prinudno naplatiti dug sa kamatom“, objašnjava Poša, koji će uložiti ponovo žalbu.

Kakva je obaveza odvodnjavanje

Naknadu za odvodnjavanje svojevremeno je fizičkim licima, uglavnom vlasnicima njiva, naplaćivala Poreska uparva a pre pet godina obavezu su preuzela javna preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ za obračun i zaduženje za 1,1 milion građana. Najveći broj obveznika, oko 70 odsto, nalazi se na području Vojvodine.

Ubrzo se stiglo i do vlasnika vikendica i kuća, svakoga ko ima dvorište, a račune su dobili i vlasnici kuća priključenih na atmosfersku kanalizaciju.

Na pitanja zašto i oni moraju da plaćaju odvodnjavanje nismo dobili odgovor u JVP „Vode Vojvodine“, kojima smo se obratili 24. avgusta sa pitanjima koliko obveznika na području Vojvodine plaća odvodnjavanje, zašto je revizor insistirao da naplaćujete kamatu i kako se to sada odražava na obaveze građana, da li je sada rata za odvodnjavanje veća i za koliko i šta potrošači plaćaju pod stavkom „odvodnjavanje“ ako kanale u njihovom okruženju moraju sami da održavaju ?

Na sajtu JVP „Vode Vojvodine“ navodi se da naknada za odvodnjavanje nije nova obaveza za poljoprivrednike.

„Iako jeste javni prihod, nije povezan sa porezom na imovinu. Naplaćena sredstva evidentiraju se u Budžetskom fondu za vode AP Vojvodine, i koriste se za finansiranje radova u vodoprivredi. Kanali za odvodnjavanje moraju redovno da se izmuljavaju, tarupiraju i čiste od biljne vegetacije, a crpne stanice moraju uvek da budu spremne i remontovane. Ipak, ovi radovi ne podrazumevaju obavezu JVP „Vode Vojvodine“ da direktno odvodi vode sa poljoprivrednih površina. Evakuacija viškova vode do najbližeg kanala zakonska je obaveza samih korisnika, a za odvođenje viškova vode iz naseljenih mesta zadužena su lokalna komunalna preduzeća“, navode u JVP „Vode Vojvodine“.

Neažurni podaci, neažurna naplata

Analizirajući efikasnost naplate naknade za odvodnjavanje državni revizor je utvrdio da evidencije koje se vode o obveznicima ne sadrže ažurne i potpune podatke što onemogućava efikasnu naplatu naknade za odvodnjavanje.

Sem toga, utvrđeno je da „Vode Vojvodine” nisu slale opomene redovno i svim dužnicima, kako bi se naplatila potraživanja ili stvorili preduslovi za odlaganje plaćanja dugovanja, odnosno plaćanja na rate i prinudnu naplatu potraživanja. a u revidiranom periodu samo od jednog obveznika naknade, koje je pravno lice, su naplatile potraživanja kroz sudski postupak.

„Navedeno dovodi do trenda povećanja nenaplaćenih potraživanja i znatnog učešća potraživanja od obveznika naknade, fizičkih lica. Jedan od uzroka neadekvatnog funkcionisanja postojećih sistema za odvodnjavanje je nedostatak sredstava potrebnih za njihovo održavanje“, zaključio je DRI.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji Vojvodine, koje održavaju „Vode Vojvodine”, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su četiri milijarde dinara godišnje.

Izvor: Danas

Na nedavno održanoj svečanosti koja je održana u holu Pionirskog doma u Kuli uručena je oprema za rad teže zapošljivim licima. Jedna od poenti projekta iza kojeg stoje GIZ, Plava ptica i Opština Kula jeste samostalan, dostojanstven i radno fokusiran život socijalno ugroženih ljudi.

Ekipa Ku televizije imala je priliku da poseti nekoliko ovih lica, kojima su ova sredstva za rad umnogome olakšala život i olakšala put do egzistencije. Miroslav Đuderija i Slobodan Novaković odlučili su se za posao održavanja površina koje su zarasle i kojima je potrebno održavanje. Obojica su veoma zahvalni što su dobili mogućnost da, zahvaljujući dobijenim mašinama, samostalno privređuju i da ne zavise od nikoga sem od svog rada i truda:

„Značaj je ogroman, s obzirom da smo dobili sredstva za rad pomoću kojih mi možemo da povećamo obim posla. Uspevamo da ispratimo svaki poziv za rad, međusobno odlično sarađujemo i dopunjujemo se kada je to potrebno, s obzirom da smo i privatno veoma dobri prijatelji. Dugujemo veliku zahvalnost Crvenom krstu, Plavoj ptici i opštini Kula na pruženoj šansi, a mi ćemo tu šansu iskoristiti na pravi način“.

Marija Selinger odlučila je da unapredi posao u kojem već ima iskustva, te je tako dobila sredstva za održavanje higijene unutar prostorija. Posla ima sve više, te su usisivači i ostala oprema itekako dragoceni u ovom momentu za nju:

„Od opreme sam dobila usisivače koji mi olakšavaju posao koji sam obavljala i pre ovog projekta. Svi znamo da ručno ribanje nije jednako efikasno kao kad je u pitanju rad sa mašinom, te je unapređenje, kako mog ličnog angažmana, tako i celokupnog rada uopšte, krajnji scenario, što me veoma raduje i nastaviću i dalje sa uspehom da obavljam ovu delatnost“.

Suština jednog ovakvog programa jeste motivacija lokalnog, dugoročno i teže zapošljivog stanovništva da se uključe u rad i da dobiju priliku da postanu produktivni članovi zajednice. Prikazana oprema samo je jedan deo alatki kojima će budući korisnici trasirati svoj put ka finansijskoj sigurnosti i materijalnom situiranju.

Izvor: nasemseto.rs