Sombor.info

Teške respiratorne infekcije, stomačni virusi, upale, prehlade, ali i australijski soj koronavirusa kentaur B4 i B5, u poslednje dve nedelje pune čekaonice domova zdravlja širom Srbije. Zdravstvene ustanove spremaju se i za novi “udar” gripa, koji će, kako predviđaju lekari, ove sezone biti jači nego u protekle dve godine, pa sezonsku vakcinu savetuju svima, a naročito onima sa slabijim imunitetom.

Septembar su obeležili stomačni virusi, koji “zažive” po povratku građana sa mora, a lako se i brzo šire.

“Bilo je mnogo zaraženih stomačnim virusom, svi sa dijarejama, povraćanjem, dehidratacijom. Deca su tu u najvećoj opasnosti, pa neretko završe u bolnici na infuziji, jer gubitak apetita dovodi do kolapsa organizma. Neprestano izbacuju vodu, a ništa u telo ne unose”, kaže za “Novu” dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine.

Međutim, ističe doktor, od početka oktobra sve je manje stomačnih problema, a sve više respiratornih, među kojima je i novi soj kovida-19, koji ponovo puni bolnice.

“Korone je sve više, a sada su aktuelne i respiratorne infekcije, N1, HN2, HN3. Zasad su uglavnom u blažoj formi, ali u poslednjih 10 dana korona je u porastu. Virus je vrlo surov i selektivan, bira nevakcinisane, moji pacijenti sa koronom, sa novim australijskim kentaur B5 sojem, su svi bez izuzetka nevakcinisani. Ovaj soj oštro napada pluća, a za njega, ne bez razloga, kažemo da je ‘pola virus pola zver’”, objašnjava dr Miljković.

On naglašava da su i upale grla česte i da se teško pravi razlika između respiratorne infekcije i kovida.

“Ako je temperatura povišena, obavezno je proveravanje krvne slike, d-dimera, CRP-a. Kod respiratornih infekcija povišeni su monociti i limfociti. Razlikuju se od kovida, jer kod ovih infekcija nije povišen CRP, a glavni simptom je snažno grebanje u grlu i povišena temperatura. Kod dece, ako se ne leči na vreme, uglavnom pređe u gnojnu anginu ili dođe do upale uha”, kaže doktor.

Slučajeva sličnih gripu već ima u ordinacijama.

“Prema simptomima pojedinih pacijenata, rekao bih da je grip već krenuo, iako to još nije potvrđeno. Vrlo je važno da svi sa oslabljenim imunitetom što pre prime Pasterovu četvorovalentnu vakcinu, a nju mogu primiti i deca i stariji od 65 godina. Bilo bi dobro da se vakcinišu svi oni koji su nedavno preležali koronu, jer je tim ljudima oslabljen imunitet i njih će sezonska vakcina spasiti”, savetuje dr Miljković.

U zavodima za javno zdravlje širom Srbije, uveliko traje distribucija oko 400.000 doza sezonske vakcine.

“Očekuje se da ova sezona gripa bude mnogo jača i masovnija u odnosu na prethodne dve kada ovog virusa maltene nije ni bilo. Ove godine na Južnoj hemisferi je grip već krenuo i to vrlo žestoko. Napada decu, a uz njega se lepe i druge infekcije, pa su škole desetkovane. Lekari kažu da ni u najjačim talasima korone nije bilo tako malo dece u školama kao sa ovim talasom gripa. Iz tog razloga četvorovalentnu vakcinu treba da prime svi, od dečijeg uzrasta do onih najstarijih”, kaže za “Novu” prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

Plašimo se gripa, ali se i dalje borimo protiv korone. Naime, državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek, izjavio je pre dva dana da je broj novozaraženih od korone na dnevnom nivou zabrinjavajuć.

U kovid bolnici u Batajnici broj obolelih je u porastu u odnosu na prošlu nedelju, kada je bilo oko 130 pacijenata, a sada je na lečenju 170 ljudi, od toga je njih 15 na intenzivnoj nezi.
„U bolnici su uglavnom pacijenti starije životne dobi, koji imaju jednu ili više hroničnih bolesti. Veoma je retko da imamo pacijenta kome je osnovni problem upala pluća zbog kovida. Uglavnom je reč o pacijentima koji iz drugog medicinskog razloga zahtevaju bolničko lečenje“, kaže dr Aleksandra Spurnić, infektolog u ovoj ustanovi.

Statistički podaci pokazuju da je trenutno u kovid ambulantama više pacijenata koji dolaze na pregled, nego u junu. U Domu zdravlja Vračar je tri puta više pacijenata, u DZ Grocka 67 odsto više, na Zvezdari za 50 odsto, a u Obrenovcu je četiri puta više pacijenata potražilo pomoć lekara zbog simptoma koronavirusa. Od ukupnog broja testiranih, u pojedinim opštinama je samo pet odsto pozitivnih, a na Zvezdari čak 30 odsto. Ohrabruje činjenica da manje od tri odsto zaraženih bude hospitalizovano.

Među Beograđanima je najviše obolelih od respiratornih infekcija.

“U periodu od trećeg do devetog oktobra u Beogradu je registrovano 13.077 građana obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a među njima su svi od novorođenčadi do starijih od 65 godina. Iz nedelje u nedelju sve je više obolelih, što je i uobičajeno za ovo doba godine”, kažu za

“Novu” u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Kako prevenirati jesenje viruse

“Preventiva podrazumeva normalnu i redovnu ishranu, kao i spavanje u trajanju od osam sati u kontinuitetu, pre svega. U narednom periodu treba izbegavati zatvorene prostorije, igraonice, teretane i tome slična mesta, a važno je voditi računa o kontaktima. Piti što češće vitamine C i D, unositi cink i antioksidanse”, savetuje dr Miljković.

Izvor: nova.rs

Predstavnici Sektora za vanredne situacije MUP-a i Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) predstavili su danas Registar rizika od katastrofa, interaktivnu digitalnu bazu. Baza je uspostavljena u okviru Geoportala RGZ, a koja treba da svim građanima Srbije pruži podatke o rizicima na konkretnoj lokaciji.

Registar će građanima omogućiti da budu bolje informisati pri donošenju odluka poput izbora mesta za život ili ulaganja novca, kao i da blagovremeno preduzmu mere prevencije, rečeno je na otvorenju dvodnevne međunarodne konferencije „Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“, koju organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), navedeno je u saopštenju.

Takođe, donosioci odluka će zahvaljujući Registru rizika od katastrofa imati dostupne podatke u realnom vremenu, što će unaprediti proces urbanog planiranja, kao i brzinu i kvalitet reagovanja u kriznim trenucima.

Na skupu, koji je u Beogradu okupio više od 50 stručnjaka iz Srbije i Evrope, razmatra se pored ostalog, kako da se društva učine manje ranjivim na situacije poput poplava, klizišta, zemljotresa i šumskih požara.

Šef sektora operacija u Delegaciji Evropske unije (EU) u Srbiji Sakelaris Hurdas rekao je da projekat za smanjenje rizika od katastrofa, koji sprovodi UNDP predviđa i rekonstrukciju objekta za obuku jedinica civilne zaštite u Kraljevu i nove zgrade za štab Sektora za upravljanje vanrednim situacijama.

„U istoj zgradi bi mogao da se smesti i centar 112 kako bi građanima pružio efikasniju i bržu hitnu pomoć. S tim u vezi, EU je 2021. finansirala pripremu Jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112, njegov detaljan dizajn i analizu, čime su utvrđeni neophodni koraci da bi usluga bila u potpunosti operativna i u skladu sa standardima EU“, kazao je on.

Dodao je da je projekat je ponudio Sektoru za upravljanje vanrednim situacijama niz radionica i studijskih poseta različitim pozivnim centrima za hitne slučajeve u državama članicama EU.

„Nadam se da će vlasti dati prioritet aktiviranju broja 112 u narednim mesecima“, kazao je Hurdas.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić istakao je da je MUP intenzivno radilo na unapređenju svojih kapaciteta, prvenstveno kroz donošenje niza zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču upravo smanjenja rizika, prevencije, pripreme i odgovara na elementarne i druge nepogode.

„Ministarstvo je nizom strateških projekata, kao što su kontinuirani prijem novih pripadnika Sektora, podrška razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava i razvijanju jedinica civilne zaštite, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, obnavljanjem vatrogasnog voznog parka kroz nabavku i proizvodnju domaćih vatrogasnih vozila, umnogome podigao lestvicu u ovoj oblasti i nastaviće još intenzivnije u tom smeru“, rekao je on.

Kazao je i kako je nesporno da su klimatske promene već prisutne i da više nije pitanje da li će se vanredne situacije dešavati, već kada. Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Srbiji Anas Karman, istakao je značaj jačanja mera prevencije i unapređivanja spremnosti za reagovanje u vanrednim situacijama.

„Kako bismo smanjili materijalnu štetu i broj ljudskih života koje mogu da ugroze katastrofe, neophodno je koordinisano delovanje institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, službi civilne zaštite i poslovnog sektora. Takođe, potrebno je da koristimo relevantna saznanja akademske zajednice i da razmenjujemo iskustva sa drugim zemljama, što je i cilj ove konferencije“, dodao je Karman.

Tokom drugog dana konferencije biće održane diskusije o tome šta su adekvatne mere prevencije koje mogu da povećaju spremnost privrede, zdravstvenog sistema i lokalnih samouprava na katastrofe, saopštio je UNDP.

Takođe, biće reči o tome kako izgradnja otpornosti društva na klimatske promene može da pomogne u smanjenju rizika od katastrofa. Glavni zaključci konferencije biće iskorišćeni za izradu monografije koja će postati deo redovnog nastavnog plana i programa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

Konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“ se održava u okviru inicijative „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“, koju finansira EU, a sprovodi UNDP.

Cilj ove inicijative je da pomogne Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene.

Izvor: nova.rs

U jednom od svojih predavanja dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i kreator NTC programa učenja govori upravo o tome koje su regije mozga koje bi zapravo najviše trebalo da razvijamo kod dece i zbog čega to ne radimo.

Da li znate koje su najveće regije mozga?

U jednom od svojih predavanja dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i kreator NTC programa učenja govori upravo o tome koje su regije mozga koje bi zapravo najviše trebalo da razvijamo kod dece i zbog čega to ne radimo.

Kako objašnjava dr Rajović za razvoj mozga najvažniji su:

Rotacija
Ravnoteža
Stopala
Dinamička akomodacija okaFina motorika
Govor

Kada se posmatra današnje dete, postavlja se pitanje da li ono ima igre koje uključuju petaestominutnu rotaciju, svakog dana? Da li ima igre koje uključuju rotaciju i balansiranje u trajanju od 15 minuta? Da li svakog dana pređe 5 kilometara? Da li ima dinamičku akomodaciju oka, tako što prati predmet koji dolazi odlazi brzo (kao što je lopta), opet, SVAKOG DANA?

Ne.

“Nema lopte. Deca ne znaju da uhvate loptu. Ja sam probao, probajte i vi. Poređao sam prvake i bacam im loptu sa 2,5 metra, ali ne da uhvate u naručje, nego između dlanova. Ne mogu, njih 50% ne može, hvataju u naručje. A neka čak i okrenu glavu. Boje se lopte i to one lagane, plastične. Mi smo, nekad, akomodaciju oka radili svakog dana, po deset sati. Trčali bismo preko kamena, preko grane, uzbrdo, nizbrdo, oko je radilo dinamičku akomodaciju.” kaže dr Rajović.

On postavlja i pitanje gde deca danas trče? U gradovima gde živi većina nema prepreka, a kroz šume se ne kreću.

“Dete rođeno u gradu već je oštećeno. Jer nema razvijenu dinamičku akomodaciju oka. A zašto je to važno. Pa, zato što se upravo zbog tog nedostatka javlja disleksija. To je problem. Svaki deo mozga koji nismo razvili kako treba utiče na to da neće moći sve da se povezuje. Jedina šansa danas im je lopta i ona treba da bude glavni rekvizit.” – objašnjava Rajović.

Govoreći o finoj motorici, on tvrdi da je ona kod dece danas vrlo slabo razvijena jer su roditelji u zabludi da su bockalice i lego kockice dovoljne u tom segmentu razvoja.

“Fina motorika znači razvoj svih deset prstiju, a deca danas četvrti i peti prst ne koriste. Za većinu igračaka im on ne treba.”

Problem u govoru dr Rajović takođe vidi kao alarmantan. On tvrdi da dete treba da priča mnogo, 10 sati svakog dana.

“Ako u vrtiću ne priča, kod kuće mu puste TV, kako on da razvije govor? Još ako jede mekanu hranu, to je poremećaj govora u najavi. To je naše dete danas.” – tvrdi ovaj stručnjak za dečji razvoj.

A sad da se vratimo 30 godina u nazad…

Govoreći o svim ovim segmentima razvoja, dr Ranko Rajović nas vraća u vreme kad smo bili deca i podseća na dve igre koje su ispunjavale sve uslove za normalan razvoj deteta: lastiš i klikeri.

Da li su devojčice igrale svakog dana lastiš 15 minuta ili duže?

“Pa ja se sećam. Od jutra do mraka. Pre škole, svaki odmor, posle škole, na putu do kuće, između dve stolice u kuhinji. Ma neka je bilo tri sata. 180 minuta. A u tih 180 minuta, da li je bilo 15 minuta rotacije, isto toliko ravnoteže, stopala, akomodacija oka? Naravno da jeste. i svaki pokret se računa i daje svoj doprinos u razvoju mozga. U jednoj igri – CEO MOZAK RADI. Isto je sa klikerima. Čučni, ustani, okreni se, fina motorika, akomodacija oka, sve te ju. Pa čak i procesi misaone klasifikacije, gde on klasifikuje klikere i serijacije (koliko je dobio koliko izgubio). Sve je tu.”

A kad sve to razviju deca danas, pita se Rajović?

“Nemojte više da se čudite zbog čega imamo toliko razvojnih smetnji. To je zbog ovoga.” – zaključuje dr Rajović.

Zelena učionica

Udruženje „Humanizacija" iz Sombora reciklira limenke i od tih sredstava obezbeđuje donacije. Uz pomoć sugrađana, kupili su 16 dečjih kreveta za odeljenje Pedijatrije somborske bolnice.

Dok šeta gradom, sama ili sa psima, Nada Đurđić iz Sombora sakuplja limenke na koje naiđe. U dogovoru sa udruženjem „Humanizacija" redovno im isporučuje sakupljeno. Kaže, za to je potrebno samo malo dobre volje, a cilj je da se nešto lepo uradi za grad.

"Ne skupljam ja ovo sama. To svi moji prijatelji, komšije, sa ulice pokupim što nađem. Nije napolju, nije prljavo, a nekom se pomogne. Stvarno ona parola „naše malo nekom može da znači" - ovde dođe do izražaja", ističe Nada Đurđić, iz Sombora.

„Humanizacija" je do sada organizovala nekoliko manjih akcija. Uglavnom je to bila nabavka medicinske opreme. U poslednjoj akciji Pedijatrija somborske bolnice dobila je nove krevete za svoje male pacijente. Na odeljenju mogu da borave i roditelji uz decu do navršenih 15 godina, pa se i za njih obezbedi krevet pored deteta.

Dr Milan Arnaut, načelnik Dečijeg odeljenja Opšte bolnice u Somboru kaže da su dobili 16 bolničkih kreveta, što im je izuzetno značajno: "Ovi do sada što su bili su dotrajali. Tako da je to jako velik značaj u smislu komfora, uopšte boravka pacijenata i njihovih roditelja na našem odeljenju".

Akciji „Humanizacije" su se priključila i druga udruženja, koja su, ili prikupljala ambalažu, ili pomogla novčano, koliko je ko mogao.

"Naravno da smo se priključili akciji "Humanizacije" i u planu nam je i dalje da podržavamo njih i druge akcije, u zavisnosti od toga šta vidimo da je potrebno našim najmlađim sugrađanima", navodi Tamara Stojković, iz somborskog UG „Klub na kub".

"Mi se bavimo reciklažom, tako da smo nabavili sredstva putem recikliranja limenki aluminijumskih i sakupljanja čepova i putem donacija novčanih od raznih udruženja, firmi i privatnih lica", dodaje Manuela Sabo Knežević, UG „Humanizacija" Sombor.

Iz „Humanizacije" kažu da je ovo samo početak. Razmišljaju o novim ciljevima i apeluju na sugrađane da im pomognu u realizaciji.

Izvor: RTS

Opština Apatin organizuje besplatan prevoz na ovogodišnji sajam knjiga.

Polazak je u subotu 29.10.2022. u 7:30 ispred gradske hale, a zainteresovani ljubitelji knjiga se mogu prijaviti na broj telefona 064/65-92-410 radnim danom od 8 do 15 časova.

Broj mesta je ograničen.

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana devetnaesta sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 30 tačaka dnevnog reda.
Između ostalog, Skupština grada usvojila je Odluku o prvom rebalansu Odluke o budžetu Grada Sombora za 2022. godinu. Ukupna sredstva budžeta ovom Odlukom definišu se na nivou od 4.619.000.000 dinara. Procena ostvarenja tekućih prihoda, bez sredstava transfera iznosi 4.030.296.133,82 dinara što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 6,5%.

Najveće povećanje prihoda grad očekuje od poreza na zarade, poreza na imovinu, izdavanja u zakup polјoprivrednog zemlјišta, kao i prodaje nepokretnosti (parcela u industrijskoj zoni).
Struktura procenjenih prihoda za rebalans budžeta 2022. godine je: porezi – 2.865.747.000 din, transferi – 722.422.833 din, drugi prihodi – 876.395.884 din, preneta sredstva – 154.434.283 din.
Rashodi i izdaci u Odluci o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2022. godinu, sa izvorom finansiranja gradskog budžeta definisani su na sledećem nivou: Gradska uprava, Izvršni organ, Skupština i Gradsko pravobranilaštvo 12,9%, komunalna oblast 35,6%, društvene delatnosti 23,6%, obrazovanje 18,7%, rashodi opšte namene 9,2%.

Na 19. Sednici Skupština grada donela je izmenu Programa podrške za sprovođenje polјoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za Grad Sombor za 2022. godinu, a u planu je da se raspiše konkurs kojim će Grad sufinansirati 80% investicije za nabavku pčelarske opreme i novih pčelinjih društava za pčelare sa teritorije Grada Sombora.
Na današnjoj sednici Skupština grada Sombora usvojila je i Plan razvoja Grada Sombora period od 2022. do 2028. godine, izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu Grada Sombora za 2022. godinu za period januar-jun, a donela je odluke o izradi planova detalјnih regulacija za ulice: Balkanska, Zrmanjska, Velebitska, Dravska, Bagremova, Polјska i Velјka Čubrilovića u Somboru.

Predstavlјanje proizvoda domaće pameti, digitalne platforme „Agrobudžet sistem“ (ABS) u somborskoj Regionalnoj Privrednoj komori (RPK) i njeno istovremeno „podizanje“ na internetu, označilo je novi korak u sve ubrzanijoj digitalizaciji i samim tim modernizaciji srpske polјoprivrede, zaklјučeno je u RPK Sombor.

Legitimitet takvoj tvrdnji dala su i imena učesnika skupa, koji je, pored prvog čoveka projekta ove digitalne platforme Aleksandra Marotića, uveličao i generalni sekretar Privredne komore Vojvodine Jovan Vujičić, ali i prof. dr Aleksandar Rodić koordinator Saveta za pametnu polјoprivredu Privredne komore Srbije, koji je ujedno i rukovodilac sektora za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, kao i Miodrag Veseli, koordinator za pametnu polјoprivredu Privredne komore Beograda.

Prema rečima prof.dr Aleksandra Rodića, rešenja kao što je ABS digitalna platforma su pre svega nasušna potreba, pošto se srpska ali i svetska polјoprivreda suočava sa dva klјučna izazova. To su, prema Rodićevim rečima, očigledna depopulacija ruralnih sredina kao nosialaca polјoprivrede i to uz trend sve većeg rasta svetske populacije i time sledstvenog rasta tražnje pa samim tim i cene hrane. Sve ovo dovodi do potrebe za racionalizacijom troškova i povećanjem prinosa i samim tim profita u polјoprivredi, pa se i predstavlјena digitalna platforma može posmatrati kao korak u tom pravcu.
- Naša digitalna platforma se u suštini bavi procesom optimizacije investicionog ulaganja u polјoprivrednu proizvodnju sa ocenom finansijske efikasnosti ukupnog investicionog ciklusa – definisao je Aleksandar Marotić, a rešenje ove digitalne platforme prezentuje se i na tržištima istočne Afrike, odnosno Kenije, Tanzanije i Etiopije.

Fleksibilan algoritam
Kao primer mogućnosti koje pruža ABS digitalna platforma može da posluži pokušaj polјoprivrednika da uz njenu asistenciju kupi novi traktor. Nakon popunjavanja upitnika na platoformu će u zavisnosti od pruženih podataka o veličini poseda, kvalitetu zemlјišta, vrsti proizvodnje, zaduženosti, starosti i vrsti već postojeće mehanizacije kao i niza drugih poznatih parametara pristizati rešenja i ponude proizvođača i uvoznika, ali i banaka, osiguravatelјa, agro instituta i niza drugih stručnjaka, koje će algoritmi „prosejati“ i ponuditi najoptimalnije, najefikasnije i za selјaka najisplativije rešenje. Naravno, niko ne očekuje da će se polјoprivrednik u svakom slučaju „slepo“ i u potpunosti osloniti na veštačku inteligenciju, pa na osnovu svog iskustva, pa zašto da ne i naklonosti, promeni parametre iz dostavlјenog rešenja.
- Ako se unesu promene, algoritmi upozoravaju, „pale alarm“ i ujedno izračunavaju posledice po efikasnost ukupnog investicionog ciklusa. Na primer, ako se radi o investiciji zasnivanja proizvodnje u ratarstvu polјoprivredniku će biti preporučeno određeno seme, određenog proizvođača sa tačno predviđenom setvenom normom. Ako, iz nekih svojih razloga, promeni samo setvenu normu, platforma automatski anticipira efekte tog poteza i upozorava polјoprivrednike na to koje mogu da uslede realne posledice po efikasnost, odnosno isplativost te promene u investiciji odnosno proizvodnji – pojasnio je Aleksandar Marotić, prema čijim je rečima ova platforma namenjena pre svega manjim i srednjim polјoprivrednim gazdinstvima.

Platforma ABS se u odnosu na sada postojeća rešenja ističe time što je lišena lјudskog, često subjektivnog, faktora u preporuci najbolјeg rešenja u investicionom ciklusu ali i proceni efikasnosti nameravane investicije, pošto zaklјučak daje automatizovan proces, odnosno skup algoritama, naglašava Marotić.

Pojednostavlјeno rečeno, do sada poznati digitalni alati namenjeni polјo-proizvodnji na našem tržištu su bili okrenuti pre svega unapređenju same proizvodnje u tehnološkom smislu, ali „ABS digitalna platforma“, pored toga kao integralnog dela, sadrži i algoritme koji optimizuju investicije, bilo one na dnevnom, godišnjem ili višegodišnjem nivou. Korisnici ove platforme se mogu razvrstati u dva dela, odnosno sa jedne strane su polјoprivredni proizvođači, dok su sa druge spolјni, takozvani autsors saradnici, odnosno proizvođači semena, hemijskih sredstava zaštite, mehanizacije, finansijske institucije, naučni instituti, fondovi, sekretarijati, agencije...

- Dakle, polјoprivrednik popunjavanjem univerzalnog obrasca izrazi svoj investicioni cilј bilo da je u pitanju redovno zasnivanje prouzvodnje, nabavka mehanizacije, izgradnja skladišnog objekta... na šta autosorseri, u okviru svog redovnog poslovanja, dostavlјaju moguće rešenja koje nude zaniteresovanom polјoprivredniku. Algoritmi će, potpuno nepristrasno, ne favorizujući nikog od ponuđača selektovati najefikasnije rešenje za polјoprivrednika i dostaviti mu potpuni izveštaj, koji je dodatno tako formiran da sadrži sve parametre koji su nužni i prilikom konkurisanja za subvencionisanje proizvodnje i za bilo kakva dodatna sredstva kod finansijskih institucija – kaže Marotić, prema čijim rečima optimizacija proizvodnje na ovakav način rešava i prisutan problem da se za svaku fazu investicije tačno zna koliko je ona koštala, te da li je i koliko isplativa, što je do sada bila „nemoguća misija“ u pravoj šumi brojnih troškova koje iziskuje bilo koja investicija.

Izvor: Dnevnik.rs

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru raspisuju konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige.

Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom. Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa. Konkurs je otvoren do 31. decembra 2022. godine. Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dragan Babić i Tamara Babić objaviće rezultate najkasnije do 1. februara 2023. godine. Nagrada, koja se sastoji iz povelje i štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala 2023. godine.

Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten. Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:

U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).

Rukopise treba poslati na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 31. decembra 2022. godine.

Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.

U razrešenje šifre je potrebno uključiti sledeće podatke: ime i prezime autora, kraću biografiju, kontakt autora, kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige.

Rukopis koji se šalje na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavljati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavljeni.

Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

Izvor: RTV

Crveni krst Apatin 20.10.2022. godine u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti održana u prostorijama Narodne biblioteke ,,Miodrag Borisavljević'' u Apatinu u terminu od 9 do 12 časova.

Iz Crvenog krsta apeluju na dobrovoljne davaoce krvi i ostale građane da se odazovu ovoj humanoj akciji.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, boravila je u radnoj poseti opštini Kula. Ministarka je najpre obišla radove na postavlјanju termoizolacije na spolјnim zidovima kuće porodice Ilić u Kuli. O detalјima radova ministarku je bliže upoznao Ratko Golić, vlasnik firme „EG Dekor“, koja je izvođač radova. Ovi radovi samo su jedni u nizu projekata koji su deo Nacionalnog programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i domaćinstava. Takođe, ministarka je, u pratnji predstavnika lokalne samouprave i Zapadnobačkog okruga, obišla radove na postavlјanju solarne elektrane na krovu osnovne škole „Isa Bajić“ u Kuli. Solarna elektrana je jačine 15 kilovata, a u toku je postavlјanje 32 solarna panela.

Predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, poželeo je dobrodošlicu ministarki i istakao je da, bez podrške ministarstva, ne bi bilo moguće realizovati veliki broj projekata u oblasti energetske efikasnosti i sanacije, kako porodičnih kuća, stambenih zgrada i domaćinstava, tako i objekata od javnog značaja:
„Meni je izuzetno drago što i ovako lično, posetom, dajete podršku našem radu. Možemo da vidimo kako teku radovi na izgradnji solarne elektrane, i ovaj projekat je samo jedan u nizu velikog broja projekata koji je orijentisan na pobolјšanje energetske efikasnosti. Solarne elektrane i za građane i za javne ustanove su jedna nova faza koja će afirmaciju, ubeđen sam, doživeti u sledećoj godini. Opština Kula je i ovu godinu spremno dočekala sa projektnom dokumentacijom, kako bi spremno mogla da konkuriše sledeće godine za nove projekte. Nije samo momenat uštede prisutan, već veliku ulogu igra i momenat ekologije, koji je veoma bitan. Lokalna samouprava, bez podrške ministarstva, teško bi mogla sve te programe da sprovede, a i, naravno, sama inicijativa ministarstva je klјučna u realizaciji tih programa.“

Direktorka osnovne škole „Isa Bajić“, gde se i realizuje projekat izgradnje solarne elektrane, Mirjana Ivić Mihajlović, izrazila je veliko zadovolјstvo i čast što imaju priliku da ugoste ministarku i da je upoznaju sa svime onime što se realizuje u ovom kolektivu, a što je direktno vezano za Nacionalni program energetske sanacije objekata od javnog značaja:
„Izuzetna mi je čast što je baš Osnovna škola „Isa Bajić“ domaćin predstavnicima ministarstva i lokalne samouprave. Čast je da imati solarnu elektranu, koja nas je uklјučila u Nacionalni program energetske sanacije za ustanove od javnog značaja. Ono što ja mogu da vam obećam jeste to da jedina energija koju mi nećemo štedeti jeste energija koja isijava iz uspeha svih naših učenika i zaposlenih.“

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, zahvalila se na dočeku i naglasila je da njena poseta opštini Kula nije slučajna, pošto je upravo opština Kula primer pozitivne prakse kada je u pitanju realizacija nacionalnih programa u oblasti energetske efikasnosti:
„Osnovni razlog zašto sam posetila baš Kulu, a ne neko drugo mesto, je taj što je Kula prvi grad u Republici Srbiji koji je, ne samo krenuo, nego i došao gotovo do kraja u realizaciji projekta u Nacionalnom planu za povećanje energetske efikasnosti objekata od javnog značaja. Ova škola jeste prva škola u Srbiji koja je ušla u ovaj program i koja je završila sve procedure koje je trebala da završi. Na ovoj školi će biti solarni paneli koji će, praktično, pomoći da smanje potrošnju električne energije za gotovo 40%. Sutra će biti sve gotovo, proverićemo odmah, narednog meseca, jesu li zaista računi niži, kao što bi po našoj proceni trebalo da bude. Negde smo želeli da ovo pokažemo svima drugima koji vode škole, domove zdravlјa i ostale javne objekte, da nema nijednog razloga da se ne prijavlјuju na javne konkurse. Mi imamo dva programa: jedan program je Nacionalni program povećanja energetske efikasnosti objekata od javnog značaja, dakle to su škole, sve lokalne, državne ustanove itd, a drugi je Nacionalni plan za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava. Pre ovoga smo bili u jednom domaćinstvu koje je takođe za primer i prilično se razlikuje od ostalih domaćinstava na teritoriji Srbije, zato što su lјudi odlučili da urade termoizolaciju svoje fasade. Najčešće se naša domaćinstva odlučuju da menjaju stolariju, dakle prozore i vrata. Ovo je bila ozbilјnija investicija, od 900 hilјada dinara, i tu u okviru nje su se lјudi odlučili na izolaciju svoje kuće. Kula je, inače, grad koji je nekako prepoznat po tome da potpuno drugačije posmatra priču oko energetske tranzicije, dakle nema tu vrstu otpora. Kula je prvi grad koji ima vetroelektranu, grad u kojem se grade dve solarne elektrane i prvi grad koji je ušao u ovaj program. Država, odnosno ministarstvo, kada su u pitanju javni objekti, učestvuje sa 70%. Dakle, ovo je koštalo 2,7 miliona dinara i 70% iznosa je platilo ministarstvo, a 30% opština Kula. Kod domaćinstava, odnos je 50:50 i upravo je to bio razlog što želimo da sa vama ovo podelimo, u stvari želimo da lјudi u Srbiji vide da je ovo realno i moguće, da ovo ništa nije strašno i da postoje jasne procedure koje treba ispoštovati.“

Opština Kula prepoznala je važnost uštede energije, posebno u današnjem vremenu kada je energetska diversifikacija stvar nužnosti, te je tako ogromna većina javnih ustanova prešla na kotlove na gas. Takođe, konkursi koji su usmereni na podršku građanstvu doprineli su da se poveća broj domaćinstava koja su ugradila PVC stolariju, izolaciju, kao i broj domaćinstava koja su nabavila i instalirala kotlove na prirodni gas i drveni pelet.