Sombor.info

Selo Malo Grablje u Hrvatskoj vredi posetiti bar jednom u životu, a evo i zašto.

Neposredno iznad zaliva Milne na Hvaru, u kamenoj klisuri ugnezdilo se Malo Grablje. Napušteno seosko naselje nalazi se severoistočno od strmih stena Motokita, na obroncima prema starom putu od grada Hvara do Velog Grablja.

Okolni maslinici i vinogradi daju predstavu o tome kako je nekada izgledao život u sada pustom selu, pre nego što su ga stanovnici napustili.

Napuštene kamene kuće bez vrata i prozora koje se stapaju sa prirodom, mlin koji čeka da otkrijete, štala i crkva stvaraju savršenu filmsku pozadinu. Komunalni mlin za masline sa dva točka sagrađen je 1884. godine. U nadograđenoj „komunalnici“ bila je zadruga, a potom i stan za učitelja čiji prozor na drugom spratu i danas služi kao uspomena na neka davna vremena.

Danas u Malom Grablju možete videti samo nekoliko zaljubljenika u jogu koji posle izlaska sunca dolaze da vežbaju ispred crkve Sv. Teodora ili svratite u kafanu Stori Komin, ali samo u sezoni. Tu se jedu hobotnica i jagnjetina na žaru, najbolje uz domaće vino.

Ne zamarajte se jelovnikom, već se prepustite u ruke domaćinima koji će vam preporučiti šta da jedete.

Otkako je The New York Times svojevremeno objavio priču o konobi Storu Kominu, Amerikanci i turisti iz celog sveta dolaze da se uvere da li je ovo skoro zaboravljeno mesto vredno pažnje.

Uzimajući u obzir broj pohvala na TripAdvisoru, avantura dolaska do mesta je itekako vredna toga.

Ako krenete uzbrdo, stići ćete do Velog Grablja, gde možete sresti nekoliko turista koji beže od letnje gužve. Zanosni šetači iz Malog Grablja kreću do Brusja peške.
Ime mesta je prvi put zapisano 1538. godine, a na austrijskoj katastarskoj karti zabeleženo je 1934. godine. Zbog izolovanog položaja, zadržao je prvobitnu prostornu organizaciju iz 19. veka, pa je šetnja kroz grube kamene blokove koji čine sokake kao vremeplov u prošlost, prenosi punkufer.hr.

Pre dve godine mnogi vlasnici četvorotočkaša u Srbiji s radošću su dočekali vest da svi automobili koji su registrovani do 5. jula 2021. godine još dve godine ne moraju da imaju kompletan izduvni sistem, kao i da će posle toga morati da kompletiraju izduvni sistem svog automobila. Moraće da zadovolje neke norme izduvnih gasova. Da li će se zakomplikovati tehnički pregledi posle 5. jula?

Sa novim automobilom ide i katalizator. Tako bi makar trebalo da bude, ali trenutno vlada određena konfuzija oko ovog pomalo "kontroverznog" dela koji reguliše emisiju izduvnih gasova.

"Novom dopunom pravilnika, koja je izašla pre par dana, u principu se za vozače ništa ne menja. Sa gledišta vozača se od 5. jula ništa neće promeniti. Mi u principu ne kontrolišemo katalizator, teorijski da, kontrolišemo posedovanje katalizatora, ali ono što mi radimo je kontrolisanje izduvnih gasova", navodi Vlada Marinković iz Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda.

U Nacionalnoj asocijaciji tehničkih pregleda kažu da se sporne odredbe odlažu za još dve godine.

Kako vozač može da zna da mu je skinut katalizator

Inače, katalizator je već godinama na meti lopova zbog materijala od kojih je napravljen, dragocenih metala zbog kojih mu cena nije zanemarljiva.

"Kako vozač to zna? Zna pre svega jer mu je ček endžin lampica upaljena, ima vizuelnu identifikaciju da mu sistem ne radi. Tako da njemu uopšte nije bitno da li on ima ili nema katalizator i ne mora to da proverava ili da li radi ili ne radi, to će mu biti jasno naznačeno. Osim toga, ima još dve godine odlaska na tehnički pregled gde će biti opomenut da mu nešto ne valja", navodi Marinković.

Dešavalo se i da su neki automehaničari predlagali vlasnicima automobila da uklone katalizator.

"Radili su to ranije mehaničari, izbace katalizator da bi vozilo bolje vuklo, jer dolazi do zapušenja tog istog katalizatora, sada imamo sredstva za čišćenje. Imali su ranije primitivna sredstva, pranje sonom kiselinom puškom pod visokim pritiskom, ali tu uglavnom dođe do oštećenja katalizatora", kaže Nenad Marković, automehaničar.

Ukazuje da svako vozilo koje ima fabrički predviđen katalizator mora da ga poseduje.

Zašto je katalizator važan deo na globalnom nivou

"Prilikom potpunog sagorevanja od fosilnih goriva se dobija ugljen dioksid i vodena para. Pošto proces sagorevanja nije savršen, mi imamo i neke produkte nepotpunog sagorevanja i neke nusprodukte, ugljen monoksid, delimično sagoreli ugljovodonici, a nusprodukti su azotni oksidi. Kako bi se anulirali ovi nepovoljni produkti sagorevanja u katalizatorima dolazi do hemijskih reakcija, faktički uloga katalizatora je da putem hemijskih reakcija te nepovoljne produkte sagorevanja pretvori u ugljen dioksid i vodenu paru", kaže prof. dr Ivan Blagojević sa Mašinskog fakulteta.

Emisija štenih gasova je znatno veća bez katalizatora, ali i tu postoje razlike kod benzinskih i dizel motora. Svakako, ono što je za sada jasno jeste da će vlasnici svih automobila najverovatnije od 5. jula 2025. morati da imaju ispravan katalizator.

Izvor: RTS

Lubenica je prirodni diuretik, povećava libido i izvor je vitamina i minerala.

Međutim, osobe koje imaju dijabetes trebalo bi da budu oprezne.

Letnje vrućine idealno je ublažiti ohlađenom slatkom lubenicom. Ovo ukusno sezonsko voće uglavnom je sastavljeno od vode, a idealno je za zaslađivanje jer ima samo 30 kalorija na 100 grama.

Takođe je odličan izvor vitamina B, C, vitamina A, kalijuma i magnezijuma. Ova poslednja dva su važna za regulaciju krvnog pritiska.

Lekovita svojstva

Lubenica sadrži antioksidante i aktivne supstance koje ublažavaju upale u telu. Takođe je diuretik, stimuliše rad bubrega i povećava proizvodnju urina, što pogoduje eliminaciji toksina iz organizma.

Čak su i semenke korisne, bogate su izvorima magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini seme lubenice se koriste za čišćenje bubrega i u druge medicinske svrhe.

Lubenica je bogata likopenom – antioksidansom koji sprečava bolesti srca i krvotoka.

Takođe sadrži vlakna koja smanjuju nivo lošeg holesterola. Ipak, dijabetičari ipak treba da budu oprezni jer jedna velika kriška ima 20 grama šećera, pa je bolje da konzumiraju voće sa nižim glikemijskim indeksom.

Povećava libido

Jedna od manje poznatih stvari je da je lubenica dobra za libido jer sadrži fitohemiju citrulin koja ima svojstvo opuštanja krvnih sudova. U telu se pretvara u arginin, aminokiselinu koja je korisna za vaskularni sistem jer daje elastičnost zidovima arterija.

Akcija je slična onoj koju izaziva vijagra, tako da nekoliko kriški lako može da poboljša vaš seksualni život, prenosi ordinacija.hr.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su D. Đ. (1972), S. B. (1996), B. S. (1965) i S. R. (1987), zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

D. Đ. i S. B. se sumnjiče da su organizovali prevoz osam iregularnih migranata iz Sirije i Maroka, koje je policija pronašla u dva taksi vozila, kojima su upravljali B. S. i S. R.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su, uz krivičnu prijavu, privedeni u Više javno tužilaštvo u Somboru, saopšteno je iz somborske policije.

Izvor: blic.rs

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, danas je zajedno sa predstavnicima Mesne Zajednice „Gornja Varoš“, Srđanom Kišner i JKP „Prostor“ Sombor, Brankom Rilke, obišao novoizgrađena autobuska stajališta sa nadstrešnicama na tri lokacije u prigradsko – salaškom naselјu na Bezdanskom putu.

U okviru pomenutih radova izvršena je priprema podloga za izgradnju, nakon kojih je usledilo betoniranje, te postavlјanje samih nadstrešnica i klupa.

Grad Sombor je u pređašnjem periodu uspešno postavio pet nadstrešnica na autobuskim stajalištima u dva prigradsko – salaška naselјa, u Čičovima i na Bezdanskom putu, te će u narednom periodu ista biti postavlјena i u sledećim prigradsko – salaškim naselјima: Bilić, Milčić, Rančevo, Gradina, Obzir i Šaponje.

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji grada Sombora u 2023. godini. Putem ovog javnog poziva Grad će podržati udruženja i privredne subjekte čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, u aktivnostima koje se tiču polјoprivredne proizvodnje ili negovanja ženskog stvaralaštva. U gradskom budžetu za ovaj javni poziv obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 1.000.000,00 dinara, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je 200.000,00 dinara.

Više informacija dostupno je na sledećem linku: Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji Grada Sombora u 2023. godini

Takođe, raspisan je i Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji grada Sombora u 2023. godini, kojim će Grad Sombor podržati udruženja i privredne subjekte koji se bave starim i umetničkim zanatima. Za ovaj javni poziv izdvojena su ukupna sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara, a maksimalan iznos sredstava po jednoj prijavi je je 200.000,00 dinara.

Više o uslovima i načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku: Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji Grada Sombora u 2023. godini

Javni pozivi otvoreni su do 30. juna 2023. godine, do kada je rok da se dostave prijave.

U Somboru je održan protest „Sombor protiv nasilja“. Na protestu je, između ostalog, bilo reči i o nedavnom slučaju pedofilije u vrtiću u susednim Odžacima.

Govornici su ponovili zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“: smena članova Saveta REM-a, smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, smena Aleksandra Vulina sa čela BIA, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju, ukidanje medija koji promovišu nasilje, mržnju.

Bilo je reči i o dva masovna ubistva i povećanju sveukupne bezbednosti u zemlji, piše RTS.

Nakon okupljanja na Trgu svetog Trojstva, prisutni mirno prošetali centrom grada.

Kao organizator protesta navodi se ujedinjena somborska opozicija.

Izvor: nova.rs

Hungarian Open, masters turnir u krosmintonu serije 500 bodova, održan je 3. juna u Šoltu. Osmoro somborskih takmičara je nastupilo i postiglo zapažen uspeh. Selena Stojačić i Katarina Blažev su osvojile turnir u kategoriji juniorskih parova, dok je u istoj kategoriji Uroš Lukač u paru sa Slovakom Ištok Marekom stigao do bronzanog odličja. Selena i Katarina su obe nastupile u kategoriji juniorki (U18). Katarina je poražena u finalu od Slovenke Župevc, dok je Selena izgubila od iste takmičarke u polufinalu.

U kategoriji kadeta (U16) Uroš je završio turnir bez pobede. U kategorijama veterana (+40) nastupili su pojedinačno Simana Matković i Stevica Lukač, ali bez uspeha. Stevica je igrao i kategoriju parova za veterane sa Slobodanom Jerkovićem i uspeli su da osvoje bronzano odličje. Slobodan je igrao pojedinačno u kategoriji veterana (+60) i ostvario dve pobede i dva poraza što je bilo dovoljno za drugo mesto.

U dve najjače, seniorske kategorije, igrali su Alida Jerković i Boris Jerković. Alida je sa dve pobede i jednim porazom osvojila srebrno odličje, dok je Boris poražen u finalnom meču seniora. Zajedno su nastupali i u kategoriji parova ali su poraženi u četvrtfinalu.

Kako navode predstavnici somborskog kluba, ovo je bila poslednje takmičenje pred odlazak na Svetsko prvenstvo u krosmintonu, koje će biti održano u Češkoj od 28. juna do 2. jula, a boje Srbije braniće petoro Somboraca.

Izvor: somborsport.org

U okviru Apatinskih ribarskih večeri, u nedelju, 9. jula, i ove godine će biti organizovana tradicionalna “Zlatna bućka Apatina”.

Kako navode organizatori, prijave takmičara otvorene su do 30. juna, a sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 064/662-16-33 i 060/677-77-95.

Početak takmičenja zakazan je za 6 sati na apatinskoj marini, nadmetanje će trajati od 7 do 12 sati, a svečani ručak i dodela nagrada biće upriličeni u restoranu Marina Nani istog dana u 13 sati.

I ove godine, organizatori su obezbedili vredne nagrade za prva tri mesta.

izvor: Radio Apatin

Goran Džonić, penzionisani vatrogasac iz aleksinačkog sela Moravac, zbog trostrukog ubistva i pljačke svojih rođaka osuđen je na kaznu doživotnog zatvora i to je šesti put da se ova kazna izriče u Srbiji od uvođenja 1. decembra 2019. godine. Dobijali su je nepopravljivi, najgori od svih: ubice, razbojnici, silovatelji...

Goran Džonić osuđen je prvostepeno u Višem sudu u Nišu na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva troje svojih rođaka, Gorana Đokića (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (26). Motiv surovog zločina koji je potresao Srbiju bio je novac, jer je Džonić brata od strica, snaju i bratanicu pobio da bi oteo novac koji je Đokić, inače vlasnik menjačnice, nosio sa sobom.

Zločin se dogodio u u noći između 26. i 27. septembra 2021, a Džonić je presreo svoje rođake kada su se vraćali iz sela Moravac u Aleksinac, gde su živeli. Tela žrtava pronađena su tek 2. oktobra, pošto ih je ubica spalio i sakrio.

Džonić je šesti osuđenik u Srbiji kome je izrečena najstroža kazna – doživotna robija, od uvođenja ove kazne 1. decembra 2019. godine, do kada je najteža kazna iznosila 40 godina zatvora.

Doživotna robija je predviđena kao kazna za najteža krivična dela za koje je predviđena kazna do tada bila 40 godina, a to je teško ubistvo, ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teško delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanja radi vršenja krivičnih dela, genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i drugih najtežih krivičnih dela.

Osim tih dela, u okviru „Tijaninog zakona“, kako se kolokvijalno naziva, najstroža kazna je predviđena i za silovanje deteta, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem.

Dosije Malčanski berberin

Zapravo, prvi čovek u Srbiji koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora nije bio ubica, već silovatelj, višestruki povratnik Ninoslav Jovanović iz sela Malča kraj Niša, poznatiji kao „Malčanski berberin“. Njemu je Apelacioni sud u Nišu u avgustu 2021. godine potvrdio tu kaznu koju mu je izrekao Viši sud u Nišu u januaru 2021. godine.

Ninoslav Jovanović, inače višestruki povratnik, oteo je devojčicu staru 12 godina koja je išla do škole i danima je držao kao taoca. On je žrtvu i ošišao, što je radio i drugim žrtvama zbog čega je i dobio nadimak „Malčanski berberin“. Jovanović je i prvi osuđenik na doživotnu robiju koji je umro u zatvoru 8. jula 2022. godine.

Zločin u Vranju

Dejan Pavlović iz Vranja, osuđen je u martu ove godine prvostepeno na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva svoje supruge u martu 2022. godine. Pavlović je godinama zlostavljao suprugu i decu, dva puta je pravosnažno osuđen zbog nasilja u porodici – jednom zbog zlostavljanja supruge, drugi put zbog zlostavljanja majke. Ovom siledžiji je bila izrečena i mera zabrane prilaska, što je on prekršio kada je upao u stan u Vranju i izbo suprugu.

Pokušao da siluje staricu, pa je ubio

Kazna doživotnog zatvora izrečena je i Virdžinelu J. (37) zbog surovog ubistva starice Radinke Krstić (87) iz sela Rečica, kraj Požarevca. On je upao u kuću nesrećne žene nameravajući da je siluje. Starica je pokušala da se odbrani, odgurnula je silovatelja i posekla ga nožem po ruci. Razjareni Virdžinel je žrtvi uspeo da otme nož i prvo je izbo po stomaku, a onda joj prerezao vrat.

Prvostepeno je osuđen na 20 godina zatvora u Višem sudu u Požarevcu, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu tu presudu preinačio u kaznu doživotnog zatvora.

Ubio devojku nasred ulice

Još jednom nasilniku izrečena je kazna doživotnog zatvora zbog ubistva devojke. Crnogorski državljanin Dejan Dabović (31), rodom iz Herceg Novog, osuđen je jer je 26. decembra 2019. godine u Novom Sadu, u Ulici Alekse Šantića nožem ubio bivšu devojku Dušanku Jovanović (25). On je žrtvu nasred ulice sečivom presekao vrat, a povom za napad je bio što ga je žrtva, sa kojom je bio u vezi, raskinula sa njim. On kaznu služi u Crnoj Gori.

Zapalio ženu jer ga nije pustila u stan

Po surovosti i brutalnosti zapamćen je i jezivi zločin koji je izvršio Radomir Blagojević (52), iz Surčina. On je 13. jula 2020. godine, u hodniku zgrade sačekao žrtvu Zoricu Kalinić. Usledila je rasprava, a uprkos navaljivanju, Zorica nije htela Radomira da pusti u stan. Kada mu je okrenula leđa, on ju je polio benziinom i zapalio. Žena je sa teškim opekotinama po glavi, vratu, telu i udovima prebačena u bolnici, gde je u najtežim mukama izdahnula dva dana kasnije. Imala je opekotina na 87 odsto tela. Prvostepeno je osuđen na doživotnu robiju.

Blagojević je osuđen i za silovanje poznanice u mestu Radinac kraj Smedereva. Nesrećnu ženu je tukao, silovao i ponovo tukao i za to nedelo je dobio 4 godine zatvora. Blagojeviću je Apelacioni sud ukinuo presudu doživotnog zatvora i predmet je vraćen Višem sudu u Beogradu, ali je okrivljeni ostao u pritvoru do donošenja nove presude.

Izvor: nova.rs