Sombor.info

Leto, pogotovo kada je toplo kao ovih dana, donosi probleme sa pijaćom vodom u selima oko Sombora. Dok još nisu sva naselјa povezana na varoški vodovod, što je dugoročan projekat koji je do sada doveden otprilike do polovine realizacije, visoke temperature ali i dotrajale sekundarne vodovodne mreže, stvaraju probleme žitelјima.

Tako je u utorak Savet Mesne zajednice u Stanišiću obavešten od strane nadležnog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ da je rešenjem sanitarnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Odelјenja za sanitarnu inspekciju Sombor zabranjena isporuka vode za piće u njihovom selu. Prema navodima iz ovog rešenja voda je zdravstveno neispravna zbog povećanog sadržaja gvožđa i arsena. Kako bi se rešio ovaj problem „Vodokanal“ je započeo alternativno snabdevanje vodom za piće meštana Stanišića, pa je tako stacionarna cisterna postavlјena u Domu kulture, sa ulazom iz Nјegoševe ulice, odnosno nekadašnje biblioteke. Voda iz vodovoda može se koristiti isklјučivo za sanitarno-higijenske potrebe, navodi se u obaveštenju MZ Stanišić.

Ovakva situacija mogla bi uskoro dobiti trajno rešenje, pošto su u toku radovi na dovodniku vode iz pravca Svetozara Miletića, koji je već 2019. godine povezan na vodovod koji doprema ispravnu pijaću vodu iz gradske fabrike vode i izvorišta JKP „Vodokanal“ na Jarošu. Radovi su podrazumevali i izgradnju rezervoara i takozvane buster stanice, kako bi se omogućilo dopremanje vode upravo u Stanišić i kasnije još udalјeniju Riđicu. Postavlјanje dovodnika od Svetizara Miletića do Stanišića je uveliko odmaklo, a investicija vredna preko 150 miliona dinara bi, uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, trebala da se završi sledeće, 2024.godine.

Mada su ovog proleća povezani na gradski vodovod, probleme sa vodom za piće ovog juna i jula imaju i meštani Stapara. Naime, nakon žalbi meštana da im je voda često zamućena i ponekad crvenkaste boje, ovdašnji Zavod za javno zdravlјe je izvršio kontrolu, kojom je potvrđeno da je voda u osnovi ispravna, dok su iz JKP „Vodokanal” potvrdili da su promene boje vode uzrokovane talogom koji se godinama nakuplјao u sekundarnoj, seoskoj, vodovodnoj mreži, odnosno dok se još koristila voda iz seoskog bunara.

Na sastanku upriličenom pre desetak dana meštanima su iz nadležnog komunalnog preduzeća pojasnili da do zamućenja vode dolazi usled velikih fluktuacija u potrošnji ili usled povremenih nestanaka struje, koji za posledicu imaju, nakon ponovnog uklјučenja pumpi, podizanje godinama taloženog mikro materijala „okrunjenog“ sa zidova starih cevi seoskog vodovoda, koje su, poput onih u gradu, u dobrom delu napravlјene od azbesta. Uz uveravanja stručnjaka iz somborskog Zavoda za javno zdravlјe da „azbest ne reaguje sa vodom i da u tom slučaju nije opasan“ Staparcima je pojašnjeno i da za ipak poželјnu zavenu dotrajale sekundarne vodovodne mreže nema dostatnih sredstava, baš kao ni kada je u pitanju sama gradska mreža.

Kako bi se rešio problem vode u Staparu radnici nadležnog „Vodokanala“ su pribegli, do potpune zamene seoske mreže, jedinoj mogućoj intervenciji – učestalijem ispiranju mreže.

Izvor: dnevnik.rs

Na listi "ludih diktatora" koji su stvorili kult ličnosti prvo mesto svakako zauzima Saparmurat Nijazov, koji je gvozdenom pesnicom vladao Turkmenistanom od 1991. do svoje smrti - 2006. godine. Za vreme njegovog režima svaki treći Turkmen dospeo je u zatvor, a svaki drugi ostao je bez posla.

Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana, što je bila najmoćnija politička funkcija u tadašnjem SSSR. Ovaj inženjer energetike bio je ujedno i najmlađi republički vođa.

Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova

Kada je 1991. Vrhovni sovjet Turkmenistana proglasio nezavisnost, Nijazov je izabran za predsednika novonastale samostalne države. Naredne godine je pobedio na izborima, a treba napomenuti i to da je bio jedini kandidat.

Na izborima 1999. je dobio 100 posto glasova, a na izbore je izašlo 100 posto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo, čak ni u Severnoj Koreji.

Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 posto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom.

Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena", i to po uzoru na Kemala Ataturka, "oca svih Turaka".

Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života.

Sliku svoju ljubi

Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu:

- Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na svim novčanicama. Nalazimo ga i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli... - priča Rigeti.

Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.

- Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi - izjavio je Nijazov, koji je 2001. kritikovao kult ličnosti.

Po njemu se zovu meteorit, jogurt, parfem...

Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.

Državna televizija takođe se zove po njemu - Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.

Promenio nazive meseci i dana u nedelji

Na godišnjem zasedanju parlamenta, u leto 2002. godine, Nijazov je obznanio da menja međunarodne nazive meseci. Januar je tako dobio ime Turkmenbaši, po njemu, naravno, dok je april nazvan po njegovoj majci Gurbansoltan. I ostali meseci dobili su imena po raznim istorijskim turkmenskim ličnostima.

Kada je već promenio imena meseci, odlučio je da promeni i nazive dana u nedelji u (redom od ponedeljka do nedelje) - glavni, mladi, dobri, blagosloveni, četvrti, duhovni i odmorni dan. Uveo je i nove državne praznike - 6. aprila praznik "Kapljica vode je zrno zlatnog dana", 1. decembra "Praznik neutralnosti", 27. aprila "Dan konja" i najpopularniji praznik "Dan lubenica" koji se slavi 10. jula.

Njegovu knjigu svi moraju da znaju napamet

"Otac svih Turkmena" je 2001. objavio knjigu "Ruhnama", što u prevodu znači "Knjiga duhovnosti". Ona je ravna ustavu i Kuranu i svaki je čestiti građanin mora znati napamet.

Nijazov je tražio od islamske zajednice da je preporuči vernicima umesto Kurana, a kada je poglavar to odbio, odlučio je da ga zatvori.

Osim što se "Ruhnama" 24 sata dnevno čitala na državnoj televiziji, deca su mogla da prijave sopstvene roditelje ako nisu dovoljno poznavali Nijazova učenja. Turkmenbaši je tvrdio da svako ko tri puta pročita njegovu knjigu direktno odlazi u raj.

Nijazov je napisao i novu turkmensku himnu, koja je zapravo oda njemu samom. Mnoge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile su himnu, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Sulude zabrane i dekreti

- Ukinuo je državnu operu i balet, jer "takve stvari nikom ne trebaju", a i "nisu deo turkmenske kulture". Nagađa se da je to učinio jer ni opera ni balet nijedno delo nisu posvetili njemu. Takođe je zabranio i cirkus.

- Zabranio je nošenje šminke TV voditeljima, jer je teško razlikovao voditelja od voditeljke.

- Zabranio je zlatne zube. Jednom prilikom je sreo mladu devojku koja je imala zlatni zub. Nije mu se to svidelo, pa je na licu mesta doneo dekret o zabrani zlatnih zuba, a devojci je rekao da se javi njegovom zubaru, koji će joj umesto zlatnog zuba staviti belu krunu. Mladim Turkmenima je poručio da glođu što više kosti kako bi očuvali zube

- 2001. je zabranio muškarcima nošenje brade, brkova i duge kose. Tvrdio je da mladići nose dugu kosu pod uticajem zapadnjačke kulture i mode. Na sve državne granice poslao je frizere i brijače da ošišaju i obriju svakoga ko ulazi u državu da svojim izgledom ne pokvari tamošnju omladinu. Kasnije je odredbu malo ublažio dopustivši starcima bradu i brkove.

- Zabranio je pušenje nakon što je on prestao da puši kako ne bi došao u iskušenje.

- Zabranio je emitovanje muzike s bilo kakvog nosača zvuka. Zabrana je važila za državnu televiziju i radio, kao i za sve javne muzičke priredbe, odnosno javna okupljanja. Učinio je to zbog, kako je pojasnio, zaštite istinskih kulturnih vrednosti. Muzika je morala da se izvodi uživo, a zabranjen je i "plejbek". Takođe je zabranio i slušanje muzike u automobilu.

- U decembru 2005. je zabranio video igre, uz napomenu da su suviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali.

- Strancima u Turkmenistanu zabranio je izlazak u javnost nakon 23 sata. Naredio je i da svaki stranac koji želi da se venča Turkmenkom mora pre braka da uplati 50.000 dolara.

- Naredio je da se zatvore sve bolnice van Ašgabata, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu doći u glavni grad. Veruje se da je to učinio jer je bio teško bolestan, pa je želeo da ima sve lekare na raspolaganju.

- Takođe je naredio da se zatvore sve biblioteke u manjim mestima jer "seljaci ionako ne čitaju knjige".

- Problem izdvajanja novca za penzije rešio je tako što ih je ukinuo 2006. godine i naredio mladima da se brinu o starijima. Uz to, svi koji su primali penzije unazad dve godine od dana donošenja odluke morali su dobijeni iznos da vrate državi.

Mislili ste da ste pročitali sve? Evo nešto još malo luđe...

"Otac svih Turkmena" predložio je i izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu. Jedno takvo čudo trebalo je da bude "Ledena palata". Obećao je da će pobediti pustinjsku klimu tako što će nedaleko od Ašgabata, u planinama Kopet-Daga, sagraditi ledeni dvorac u kom će hiljade turkmenske dece učiti da skijaju dok je napolju paklena vrućina.

Druga (suluda) ideja bila je veliki zoološki vrt u pustinji. Nijazov je uložio 18 miliona dolara u izgradnju zoološkog vrta za pingvine kako bi, prema njegovim rečima, "spasao tu životinjsku vrstu od globalnog zagrevanja".

Izvor: direktno.rs

Prema podacima Eurostata, radnici u Srbiji su u poslednjem kvartalu 2022. radili prosečno 42,1 sat nedeljno što je 6,4 sati više od proseka svih zemalja Evropske unije.

To znači da su građani naše zemlje na poslu ostajali duže od zakonski definisanih 40 radnih sati nedeljno, zbog čega se postavlja pitanje iz kog razloga su ljudi radili prekovremeno.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da do toga dolazi jer se ne primenjuju zakoni koje Skupština i Vlada predlažu, te da se zadovoljavaju interesi sveta kapirala i političke elite – nauštrb radnika.

„Srbija ne poštuje sopstvene zakone u tom pogledu. Redovna radna nedelja kod nas je propisano da ima 40 radnih sati. Najodgovornija za primenu zakona je izvršna vlast kroz svoje organe. Kada bi inspekcija vršila nadzor i kažnjavala sve poslodavce koji teraju radnike da rade duže od redovnog radnog vremena, onda bi radna nedelja u Srbiji trajala u Srbiji kao i u Evropi. Ipak, standard i praksa u našoj zemlji pokazuju da politička elita i svet kapitala uopšte ne cene radnike, i dovode ih u takav položaj da zadovoljavaju njihove interese“, smatra Vuković.

Činjenica da Srbija ima najdužu radnu nedelju u Evropi ne izenađuje ni Čedanku Andrić, predsednicu UGS Nezavisnost, koja pojašnjava da problem u prekomernom radu nije neplaćanje, već i iscrpljenost radnika.

„To je samo jedan od dokaza da su ljudi u našoj zemlji vredni, ali i da se maksimalno izrabljuju u radno-intenzivnim industrijama. Beležimo jako puno prekovremenih sati, kao i zloupotrebe preraspodele radnog vremena. Ovo se posebno odnosi na firme u kojima nema sindikata. U njima je teško ispratiti da li se poštuju odluke o radnom vremenu. Problem sa prekovremenim satima i zloupotrebom preraspodele nisu samo pare, već ljudi se razbole od preteranog napora. A obično je reč o industrijama u kojima su plate oko 20 odsto iznad minimalca, gde se radnici izrabljuju za male pare“, kaže naša sagovornica.

I predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović sugeriše da se nalazimo na početku surovog kapitalizma, u kom se radnici maksimalno eksploatišu – što uzrokuje opšte nezadovoljstvo.

„Uglavnom je propisanih 40 radnih sati plaćeno, dok se prekovremeni rad ne plaća. To uzrokuje da svi budu nezadovoljni – i radnici i poslodavci, jer radnici odlaze preko, te nastaje problem na tržištu radne snage. Pohlepa kapitala je nemilosrdna u Srbiji, a zakon se ne primenjuje što ide na ruku ovakvoj praksi. IsIskorišćavanje radnika na maksimumu odražava se u odlasku radnika, što svedoči sve više radnika iz Indije i Nepala, dok se naši trude da pobegnu“, zaključuje Torodović.

Izvor: danas.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) objavio je na svom sajtu dugoročnu prognozu za drugu polovinu jula i prvu polovinu meseca avgusta.

Prema njihovim predviđanjima, u narednom periodu biće manje padavina nego što je bilo u junu.

U Beogradu se u drugoj polovini jula očekuju raznolike maksimalne temperature, pa će tako visoke temperature ostati do 22. jula, nakon čega se do 26. jula očekuje pad temperature, kada će maksimalna temperatura biti do 28 stepeni.

Temperatura tokom tog perioda neće padati ispod 28 stepeni.

Međutim, nakon 26. jula temperature će rasti i do 34 stepena, ali neće biti dana sa temperaturama od 40 stepeni.

Najniže temperature tokom ovog perioda neće ići ispod 17 stepeni.

Kiša i grmljavina predviđaju se za 11 dana tokom ovog perioda, od čega će vetrom biti praćene devet dana.

Slično vreme se očekuje i u Novom Sadu, sa hladnijim noćima, Kragujevcu, kao i u Nišu, gde maksimalna temperatura neće padati ispod 30 stepeni.

Prognoza za Zlatibor i Kopaonik je nešto drugačija. Najniže temperature će ići do 12 stepeni, a maksimalna će u prvoj polovini avgusta pasti na 22 stepena na Zlatiboru, a na Kopaoniku i na 16 stepeni.

Izvor: danas.rs

Ovo treba da znate kad krenete na pijac.

Već godinama se raspredaju legende, naučne teorije i životne lekcije o tome kako i na koji način treba izabrati pravu lubenicu.

Naravno, jedini i pravi način jeste da otvorimo, uverimo se koliko je mesnata, crvena i slatka, ali to naravno nije uvek moguće. Zato su se ljudi trudili da godinama nađu prave savete kako proveriti slatkoću i zrelost ovog popualrnog letnjeg voća, piše citymagazine.

Zaboravite na kucanje u lubenicu, ovo su te tri opcije:

Ako ste primetili mrlju na površini lubenice, to je dobar znak. Ona predstavlja mesto na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom dozrevanja. Najzrelije lubenice imaju žućkastu mrlju, dok one koje su bele ili svetlozelene boje treba izbegavati jer su ubrane pre nego što su dozrele. Nemojte kupovati lubenicu koja nema nikakvu mrlju na površini.

Površina lubenice bi trebalo da bude tamnozelene boje, tvrda na dodir, glatka i bez vidljivih oštećenja. Mekana površina pouzdan je znak da je plod počeo da truli, a izbegavajte i onu osušene površine koja je izgubila svu sočnost i slatkoću. Plod bi trebalo da bude asimetričan, a one s neobičnim grbama prepustite nekom drugome.

Možda vam nije najomiljneija aktivnost da tešku lubenicu nosite kući iz prodavnice, ali upravo bi najtežem plodu trebalo davati najviše pažnje.

Čak 92 odsto lubenice čini voda, pa su najsočniji plodovi ujedno i najteži. Podignite nekoliko lubenica iste veličine, a kući odnesite onu koja je najteža.

Izvor: nova.rs

Predlog izmena Zakona o ozakonjenju objekata koji predviđa mogućnost da oni koji žive u nelegalnim objektima dobiju pravo da se legalno priključe na struju, vodu, grejanje i gas biće upućen Skupštini.

To je najavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

„Predsednik Republike Aleksandar Vučić, zaštitnik građana ali i udruženja građana obratili su se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukure sa zahtevom da se građankama i građanima koji žive u bespravno sagrađenim objektima omogući privremeno priključenje objekata na komunalnu infrastrukturu do rešavanja njihovog zahteva za ozakonjenje“, objasnio je Vesić, prenosi 021.rs.

Kako je rekao, razmatrajući navedene zahteve i inicijative Ministarstvo je predložilo, a Vlada je usvojila Predlog izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju objekata, prihvatajući da ova prava jesu osnovna ljudska prava „i da je potrebno da sve građanke i građani imaju, pre svega – struju, vodu, grejanje i gas“.

Ministar je naglasio da se ova izmena neće primenjivati na sve vlasnike bespravnih objekata, već samo na one koji su ovom izgradnjom ili kupovinom stana trajno rešavali svoju stambenu potrebu i biće vremenski ograničena.

„Ministarstvo najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predložiće Uredbu kojom će precizno propisati uslovi za sticanje ovog prava. Građani koji žive u ovim objektima imaće mesec dana od stupanja uredbe na snagu da se prijave za privremeni priključak. Da naglasim, ovo pravo se odnosi samo na ljude koji žive u tim stanovima i to za jednu nekretninu. Ne odnosi se na poslovne objekte kao što se ne odnosi na bespravne graditelje. Tako rešavamo problem ljudima a ne nagrađujemo one koji su bespravno gradili i pljačkali i državu a varali i građane kojima su prodavali stanove u kojima danas ne mogu da se priključe na struju. Mesec dana je dovoljno da se ovi ljudi prijave i da rešimo problem“, zaključio je Vesić.

Bivša učenica "Parova" Voljenka Ilić (51) pronađena je mrtva u bazenu svoje kuće u Kabareu, u Dominikanskoj Republici.

Voljenka Ilić je bila učesnica sedme sezone „Parova“. Ona je takođe bila veoma popularna devedesetih godina kao denserka i pevačica, prenosi Blic, piše Dominican Today.

Voljenka Ilić je rođena u Beogradu, u kom je tokom 90 – ih godina harala estardom. Osim karijere manekenke, Voljenka Ilić je bila i veoma poznata dens pevačica i igračica, čiji su hitovi ,,Samo pleši”, ,,Jednom se voli” i ,,Voljena” bili među must – have hitovima na plejlistama brojnih klubova i diskoteka.

U sedmoj sezoni „Parova“ Voljenka je provela osam meseci. U rijalitiju se pokazala kao prava dama koja je bila vrlo elokventna, kulturna i žena koja ima šta da kaže. Nije se ustručavala da priča o svom privatnom i ljubavnom životu koji je bio veoma turbulentan.

Njena životna ispovest gledaoce je prikovala za male ekrane. Neke od njenih najvećih ljubavi, za vreme njenog boravka u rijalitiju, bili su na doživotnoj robiji.

Izvor: nova.rs

Pred kraj prošlog meseca startovao je letnji prelazni fudbalski rok. Iako većina klubova još nije ni startovala sa pripremama, neki su već registrovali prve igrače. U sredu, 12. jula, održana je prva sednica Gradskog fudbalskog saveza Sombor na kojoj su verifikovani prvi potpisi.

Možda i najveći posao prelaznog roka uradio je Fudbalski klub Hajduk. Novi član Vojvođanskog Severa pojačao se na nekoliko pozicija, a dres ekipe iz Stapara zadužili su Milan Vujin i Goran Basarić (Omladinac Bukovac) i Petar Agbaba (BSK Bački Brestovac). Kako saznajemo, u međuvremenu potpis je parafirao i Jovan Lazić, dojučerašnji igrač Bratstva 2019 iz Prigrevice.

Nove igrače dobili su i dva predstavnika somborskog prvog razreda. Kordun je angažovao Aleksandra Božića (prva registracija) i Miloša Kartaliju (Telečka), dok je Dinamo 1923 iz Bačkog Brega doveo nekoliko novajlija: Bojan Carić i Nebojša Mileković (Žak), Uroš Pucar (Kordun), Predrag Tomić, Milan Pačirski, Saša Bešlić i Žarko Ogrizović (Polet Rastina), Svetozar Prekajac i Nemanja Krstić (Telečka), te Strahinja Česner (Jedinstvo Lemeš, Svetozar Miletić).

Sloga je takođe bila aktivna na startu prelaznog roka. Iako još nisu registrovati, Čonopljanci su dogovorili sve uslove sa bivšim igračima Bratstva 2019 iz Progrevice (Nikolom Vemićem i Nikolom Japundžićem), Dejanom Đurđevim (Stanišić) i Željkom Raškovićem (Radnički 1912).

Somborski “crno – beli” su pred potpisom sa Petrom Drvarom (Bratstvo 2019), Aleksandrom Olujić i Milošom Sartijanovićem koji su poslednje registracije imali u OFK Metalcu i Radničkom, dok su “crveno – beli” dogovorili sve detalje sa Slobodanom Bojićem (Dinamo 1923), Milošem Bubnjevićem (bez kluba) i Igorom Grgićem (Omladinac Bukovac). Polet iz Rastine je nakon nekoliko napuštanja, potražio pojačanja u Miloradu Bekiću (Žak) i Marku Petrešu (Dinamo 1923), dok će za Telečku potpisati Aleks Varga (Tornjoš) i Marko Verebelji (PIK).

Prelazni rok traje do sredine septembra.

Prvenstva VFL Sever i PFL Sombor startuju 12. avgusta, MFL – prvi razred kreće nedelju kasnije, dok će ekipe i igrači poslednjeg somborskog ranga (MFL – drugi razred) na teren istrčati poslednjeg avgustovskog vikenda.

Izvor: somborsport.org

Stanovnici somborskih naselja Bukovac i Centrala blokirali su sinoć ulaz u Bukovac iz pravca Apatina na jedan sat jer su, umesto obećanog pontonskog mosta, dobili skelu.

Njihove nevolje počele su s rekonstrukcijom mosta na Velikom bačkom kanalu, posle čega su se u njihovim naseljima stvorile velike gužve. Stanovnici se žale kamione i poljoprivrednu mehanizaciju.

Kola hitne pomoći teško se probijaju da pacijenata, a građani ovog dela Sombora daleko duže putuju do posla.

Izvor: nova.rs

Ukoliko krećete na put, a nemate internet ili roming dodatke, dobra vest je da Gugl Mape mogu odlično funkcionisati i bez interneta.

Aplikaciju je moguće koristiti u oflajn modu, potrebno je samo pre toga podesiti nekoliko stvari. Postupak je jednostavan i ne oduzima puno vremena.

Oflajn mod funkciniše tako što, dok još imate internet, preuzmete deo mape koji vam je potreban kako biste stigli do željene lokacije i mogli da koristite oflajn režim.

Uputstvo korak po korak:

1. Otvorite Gugl Mape;

2. Odaberite svoju fotografiju u gornjem desnom uglu (ukoliko nemate fotografiju, najčešće stoje inicijali);

3. Odaberite opciju „Oflajn mape“ (eng. Offline Maps);

4. Zatim opciju „Izaberite svoju mapu“ (eng. Select your own map) koja se nalazi na samom vrhu;

5. Prstima možete da zumirate kako bi preuzeli veći ili manji deo mape, samo je važno obuhvatiti rutu. Ukoliko prolazite kroz više zemalja i u jedno preuzimanje ne može stati cela ruta, ostatak možete skinuti naknadno istim postupkom;

6. Izaberite „Preuzmi“ (eng. Download) dugme u donjem desnom uglu.

Preuzete mape ističu nakon 15 dana ukoliko se u međuvremenu ne povežete na internet. Preuzete mape mogu zauzimati između 500 MB i 2 GB prostora na telefonu, u zavisnosti od toga kolika je oblast koja se preuzima. Mape velikih urbanih centara, na primer, zahtevaju više mesta, budući da ima mnogo objekata.

U oflajn modu pojedine opcije nisu dostupne. Nije moguće koristiti biciklističke rute, navigaciju za pešake i detalje u vezi sa zastojima u saobraćaju.

Ali sve ostalo će raditi, pa tako možete da pretražujete adrese (hotele, kompanije, restorane…) i lako dođete do njih.

Izvor: nova.rs