SOMBOR: Volim vas! Ja volim glumce. Pogotovo beogradske, ali dobro sad. Volim kada izađu na scenu, pa onako doterani, igraju svoje uloge. Hamleta, Romea i Juliju, Mašu, Irinu, Femu, Ministarku, Banović Strahinju, Šopalovićeve... Koji su oni meni carevi. I carice.

Pa posle kad ih vidim u salonu, kafani, ulici, pijaci, kako se drže, razgovaraju i smeju se. Kako samo oni znaju da se zabavljaju. Žive ljudi. Znaju da žive. Uživaju! A onda, kad treba nešto javno da se kaže, oceni, bilo da je reč o pozorištu, filmu, politici, medicini, ma, sve znaju! I svi ih slušaju. Gledaju u njih kao bogove. A kako i ne bi, kad su godinama učili da govore, da budu otmeni. Lepi su, svi su lepi! Baš ih nešto volim. I zavidim im. Na akademiji od svakog predavanja prave žurke, vežbe su im poput treninga obešenjaštva, bedastoće. I šta tu smeta što ti posle desetak, petnaest godina karijere treba jedan doktor za interne probleme, jedan za bolesti ovisnosti, jedan terapeut za romantične veze, a jedan da te integriše. Što te pljuju kolege, tehničari, kritičari, što kad pogledaš u ogledalo ne znaš da li vidiš sebe. Na konferencijama za novinare, kad najavljuju premijere, stalno pričaju kako im je proces rada bio sjajan. Kako vole to što rade. I ne kukaju što su im male plate. Status zvezde mnogo više se isplati. Tu su i serije, reklame, dobro pivo, veš mašine, jeftini krediti. Žao mi je što ih na okruglim stolovima teraju da pričaju o ulogama, kako su gradili svoje likove, smaraju ih. Teško im je i kad posle mukotrpnog školovanja neće niko da ih zaposli, prebacuju im da ih je previše, da su samo glumci. Ali, drago mi je da kad ih jednom dobar reditelj uzme u podelu, eto odmah iza ćoška - televizija, bioskop, crveni tepih, Kan, Mostra, Berlin. Najviše još volim kad počnu da režiraju, žiriraju, selektuju, postanu direktori drame, ma i pozorišta u celini, a onda znaju da uđu i u vladu, šteta što to bude samo zbog kulture, jer ko bi bolje od njih znao o čemu je tu reč. I razumem ih, naš narod ionako ne voli da ide u pozorište, osim ako mu nije do neke komendije. Ja bih njih birao i za predsednike, predsednice još bolje.

Evo, nešto kao u predstavi „Ibi the Great“ u Somboru. Onako, mali grad, malo pozorište, glavni glumac iz Kljajićeva, zaželeo se čovek, čovečuljak, glavne uloge i došao reditelj, Andraš Urban, inače baš nezgodan lik, voli više da se bavi sobom, glumcima, politikom, nego samom dramom, i – dao mu je. I igra mali, ne znam ni kako se zove, kao pravi. Kao zmaj. Vidi se, frka mu je malo, trema radi, ali ubi se on i pokida svoje. Izubija i plemiće, i vlastelu, i ministre iz vlade, i narod celi. „U rupu s njima!“, viče. „Sam ću!“, kaže. Ma šta kaže, peva čovek, od muke: „Sve ću sam“. Moram, što bi reklo moje dete. A tek žena što mu je! Nju igra glumica što lepo izgleda, još i kćerka nekog badže iz Zrenjanina, pa je uzimaju da unosi tacne. Pokida i ona!

Odigra ulogu kao velika, zna da đuska i da peva, na mestu joj je kretnja i rečenica svaka, pa će ti i ona: feminizam, pravi muškarac, pozorište treba ovo-ono, kako ćemo bez njega bilo šta da naučimo, da heklamo, kuvamo, popravljamo... A pokrade sve i pobeže! I ne znam što baš oni, tako nikakvi da im se dozvoli da igraju glavne uloge i zaposednu tron. Ama njih dvoje, k'o da su živeli zajedno, k'o da znaju šta rade i gde mi živimo. A ne, ne, ne. Ne! Predstava nije o njima, o nama, pogotovo ne o našim vlastodršcima, živi i zdravi da smo, radili još vrednije, kad već ništa ne vredimo, pa ni komad naše grude. Pardon, rude. Lepo nam je objasnio na početku predstave jedan malo veći po gabaritima, ali mlad glumac, njega bi da zaposle, iako mu nije jasno, jadan, tek se ispilio sa akademije gde ih uči neki Stanislavski, da u savremenom svetu (pozorišta) ne možeš da odbraniš lika, ako nisi u stanju da odbraniš sebe. Džabe bildaš i ulaziš u psihologiju konja. Ma, pravo predavanje nam održao! Reč je o Poljskoj – kaže on. Ne o poljskom ve-ceu, nego o državi. To se sve zbiva tamo, nije kod nas. I da je najbolje da ćutimo. Pravo da vam kažem, laknulo mi je. I mnogo lakše bilo sit da se ismejem na prazan stomak, kakvih sve budala ima. Ne znam samo šta mu je značilo to da će on da igra didaskalije, posle mi je bilo sumnjivo što svi oni naginju ka tom maslu što nije Alfred Žari u „Kralju Ibiju“ napisao, „Narode moj“, ja čitao, nego valjda dramaturg u ženskom rodu. A piše da ima i kompozitorka, mada mi je na trenutak sve ličilo da jepredstavu komponovala Marina Ambramović.

Joj, nije Marina Abramović, nego ona što je pisala narodnjake, slično se zove. Prepraviše klasiku, isprevrtaše i glumce šta oni misle o tome, ma haos jedan, ali publika viče i skače, dobacuje, plješće, k'o da im je svima stvarno stalo do još jednog ludila. A mislim se, i mene uhvatila nekakva euforija, kako mi je baš drago što su rasturili scenu i tog Žarija, najeli se govana i nahranili narod džumbusom jednim u sred hrama od Talije. Sreća, pa to sve nije nikad viđeno kod nas, a i nije za nas. Ne odnosi se ni na kog i ni na šta konkretno. Osim na glumicu jednu, nju znam, igrala baš Živku Ministarku na Sterijinom u Novom Sadu. Njoj odbilo od plate što nije htela da igra tu didaskaliju, šta li. Nju i još jednog, vidi se i kod njega po gestu i govoru, sigurnosti i držanju, iskusnijeg glumca. E, kod njih dvoje u solo scenama može čovek i da se rasplače komotno, iako se on na ništa nije žalio. Njemu je sve super i potaman, samo čudno nešto viče dok to govori. A bili direktori, hej, oboje! Sad ih skinulo u gaće i potpokušulju, još čizme obuklo, izjednačilo s onim mladima, pa tek na kraju obuklo onako, da lepo izgledaju dok glume srećan kraj u najsrećnijem od svih mogućih svetova, čak i od Nemačke. 

izvor:dnevnik.rs

SOMBOR - Vitraži rađeni tradicionalnom tehnikom iz ateljea porodice Stanišić, otputovali iz Sombora na većinu kontinenata, krase brojne institucije i verske objekte, a našli su svoje mesto i u ruskoj predsedničkoj rezidenciji.
Aleksandra Stanišić, čiji je pradeda krajem 19. veka otvorio staklaru odakle je i počela nešto kasnije porodična tradicija izrade vitraža, kaže da je ona četvrta generacija, te da uz nju radi i ćerka koja će biti peta generacija vitražista, po čemu su i jedinstveni na našim prostorima i šire.

Izrada idejnih rešenja, nacrti, biranje, sečenje i bojanje stakla tradicionalnim metodama samo je deo lepote posla vitražiste, kaže Aleksandra Stanišić, koja je četvrta generacija u ovom porodičnom zanatu dugom više od jednog veka. Ističe da je to spoj kreativnosti, umetnosti i zanatstva, a raduje je što je uz rame sa njom stasala i ćerka, koja je peta generacija čuvenih somborskih vitražista.

“Tradiciju je započeo moj pradeda, Milan Stanišić, njega je nasledio moj deda Stevan, pa moj otac Milan, pa brat Stevan i ja, tako da smo mi četvrta generacija vitražista. Najteži deo posla je montaža vitraža, jer se često montira na visokim pozicijama, gde su često i vremenski uslovi otežani. Ćerka je peta generacija i nas dve smo radile na više projekata.Za zradu raznih vitraža kvaliteno staklo naručujemo iz raznih zemalja Evrope, ali i Meksika zbog toga što fabrike menajju svoje pozicije vremenom”, rekla je Aleksandra Stanišić.

“Za mene ovaj posao znači puno zato što ga radim sa mamom i sve mi je lakše sa mamom, a i nas dve se odlično slažemo. Radile smo do sada projekte vitraža, ali i mozaika. Uglavnom pomažem oko skica i slikanja na staklu”, kazala je ćerka Ena Borovac.

U restauraciji i dalje služe nacrti vitraža sa početka 20. veka.

"Spisak je prilično dug, jer je svaki perod nosio neke svoje najznačajnije objekte. Deda je dosta radio u državnim institucijama, Skupštini, velikim hotelima, poput Metropola. Radio je u Aziji, brat u Americi, zatim u Rusiji, konkretno za rezidenciju Vladimira Putina. Bilo je mnogo projekata. Kod nas su najzastupljeniji crkveni objekti, a u inostranstvu od kuća, pa do drugih zanimljivih objekata”, napomenula je Aleksandra.

Stanišići kažu da je u proceduri da tehnika sastavljanja i izrade vitraža bude proglašena za nematerijalno dobro od strane relevantnih institucija, gde će se digitalizovati svi nacrti i obavljati obuka studenata da bi se produžio vek tradicije vitraža.

izvor:rtv.rs

Dragi sugrađani, poštovani vernici,

Božić je jedan od najvećih praznika koji zbližava i slavi porodicu, a ta bliska porodična atmosfera, u ovo doba godine, uvek se na jedan poseban način preslika i na naš grad, kada na ulicama prevladava dobro raspoloženje i svečanost. Tada se jače nego ikad osete istinske vrline kojima se ponosimo: tolerancija, ljubav i međusobno poštovanje.

Želim da najradosniji hrišćanski praznik provedete u zadovoljstvu i zdravlju, neka u vaše domove donese posebnu toplinu mira, ojača duh zajedništva i unese istinsku radost.

Svima koji slave po gregorijanskom kalendaru, želim srećan Božić!

Grad Sombor i ove godine obezbedio je novogodišnje paketiće kojima su obradovani najmlađi sugrađani iz socijalno ugroženih porodica i osetljivih grupa. U toku je podela paketića u naseljenim mestima, a krajem decembra biće organizovana i u gradu.

Paketići su danas uručeni mališanima u Mesnoj zajednici „Svetozar Miletić“, gde je decu posetio Deda Mraz, sa svojim malim pomoćnicima, kao i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.

„Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti Grada Sombora propisano je kao vid podrške dodela novogodišnjih paketića za decu korisnika socijalni pomoći kao i decu iz osetljivih grupa na teritoriji Grada Sombora. Novogodišnje paketiće podeliće Centar za socijalni rad u saradnji sa Crvenim krstom, a sredstva su obezbeđena u budžetu Grada Sombora u iznosu od 500 hiljada dinara“ rekao je Smiljanić.

Javno komunalno preduzeće “Usluga” iz Odžaka će u toku današnjeg dana organizovati prevoz za sve učenike koji borave u Domu učenika srednjih škola u Somboru, a korisnici su njihovih usluga.

Prevoz će biti organizovan iz Sombora u dva termina i to u 15.30 i 19 časova.

izvor:025info.rs

FALI LI IZABRANOM KANDIDATU ONO U SRBIJI NAJVAŽNIJE – PARTIJSKA PODOBNOST?

Konkurs za izbor direktora Doma učenika u Somboru je odavno završen. Odavno je poznato i ko je dobio podršku Upravnog odbora. Odavno je i kompletna konkursna dokumentacija predata u Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Sve čisto i jasno.

Međutim, pokrajinska Vlada još uvek nije verifikovala izbor direktora Doma učenika u Somboru. Da li predmet i dalje stoji u pomenutom sekretarijatu za obrazovanje ili izbor koči Vlada, još uvek nismo uspeli da saznamo, iz prostog razloga što na naša eksplicitno postavljena pitanja ne odgovoraju ni u sekretarijatu, ni u Vladi.

Neko će reći – za Srbiju, ništa čudno. Pogotovo ako treba da se izabere kandidat koji nije iz redova vladajuće partije.

Au, to je već problem...

Sve opcije su otvorene - ili poništiti izbor ili ga (nekako) osporiti ili, bar, maksimalno usporiti dok se ne smisli neko prihvatljivo rešenje (čitaj: kakogod - milom, silom, kršenjem zakona... postaviti nekog drugog – “našeg”).

No, krenimo redom.

KONKURSNA DOKUMENTACIJA – U FIOCI?

Konkurs za izbor direktora Doma učenika u Somboru raspisan je u septembru. Od trojice prijavljenih kandidata, jedan se povukao, a od preostale dvojice izabran je Dragan Dodić, dosadašnji direktor, koji je, od Upravnog odbora dobio ubedljivu podršku za drugi mandat. Po našim saznanjima, konkursna dokumentacija je predata u Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Nekako (slučajno?!) u to vreme taj isti sekretarijat je, po anonimnoj prijavi, u Dom učenika poslavo vanrednu inspekcijsku kontrolu. Inspektor nije utvrdio nikakve nepravilnosti u radu ove ustanove, te konstatovao da je konkurs sproveden u skladu sa zakonom.

Bez obzira na to, negde je “zapelo”. Da je išlo uobičajenim tokom, direktor bi već bio verifikovan. Međutim, nije. Dokumentacija još uvek stoji tamo negde i čeka – šta?

Odgovore smo potražili kod nadležnih osoba u pomenutim institucijama, a (do sada) dobili samo jedan – od pokrajinskog sekretara Žolta Sakalaša, međutim, ne baš konkretan.

Naime, na naše pitanje zašto predmet još nije poslat u Vladu na usvajanje, odgovoreno nam je da „shodno Zakonu o učeničkom i studentskom standardu, odluka o imenovanju direktora Doma učenika, po sprovedenom konkursu, mora da se donese u roku od tri meseca od zaključenja konkursa“. Sakalaš je još dodao da konkurs raspisuje i sprovodi Upravni odbor Doma učenika, a rešenje o imenovanju direktora donosi Vlada APV. U konkretnom slučaju, rok za imenovanje ističe polovinom januara naredne godine.

To smo već znali. A i naše pitanje je bilo - Zašto predmet još nije poslat u Vladu na usvajanje? Da li se krši zakon i konkurs sproveden u skladu sa zakonom drži u fioci?

U dopuni koju je pokrajinski sekretar potpisao navodi se: Imajući u vidu činjenicu da rok za imenovanje ističe polovinom januara 2022. godine, predmet će pre isteka roka biti upućen u proceduru radi razmatranja na sednici Pokrajinske vlade, te da nije prekršena nijedna zakonska odreba.

 ADVOKAT NINIĆ: NI MIROVIĆ, NI ZOBENICA NE ODLUČUJU O TOME!

 Dok smo čekali konkretne odgovore nadležnih, ovu potencijalnu aferu prokomentarisao nam je ugledni beogradski advokat Ivan Ninić, koji ima iskustva sa ovakvim slučajevima i uspešno ih rešava.

Prema njegovim rečima kompletna procedura izbora direktora učeničkih domova striktno je propisana odredbama Zakona o učeničkom i studentskom standardu.

-Jedini nadležan da raspiše konkurs, formira komisiju i da predlog za imenovanje direktora ustanove je Upravni odbor (UO). Proceduralno posmatrano, po sprovedenom javnom konkursu, komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za imenovanje, daje mišljenje o svakom kandidatu i listu sa mišljenjem dostavlja UO ustanove. UO, potom, na osnovu dostavljene liste i mišljenja o svim kandidatima, daje predlog za imenovanje jednog kandidata i osnivaču dostavlja mišljenje o tom kandidatu. Dakle, po slovu zakona, to ne mogu da rade ni Igor Mirović, ni Damir Zobenica, ni Pokrajinski sekretariajt za obrazovanje, ni somborski odbor SNS, već isključivo UO ustanove, kao kolegijalni organ upravljanja, koji se već izjasnio i svoju odluku dostavio osnivaču, navodi advokat Ninić.

U somborskim kuloarima se, predhodnih dana moglo čuti (doduše iz redova SNS-a) da SNS planira imenovanje nekog od svojih poslušnika, bez obzira na sprovedeni konkurs.

-Čuo sam da naprednjaci kopaju i nogama i rukama da obore konkurs. Da vidimo ko će da natera inspektore da promene svoj prvobitni izveštaj, da sada izmisle prekršaje i stave svoj potpis na takav pamflet? Pa, ti ljudi znaju da će, ako podlegnu pritisku i fingiraju svoje izveštaje, krivično odgovarati. Ukoliko bi pokrajinska Vlada ovu proceduru izvrgla ruglu i poništila konkurs da bi se postavio v.d. direktora, koji bi bio po meri SNS-a, to bi predstavljalo flagrantno silovanje zakona i politizaciju rada jedne vaspitno-obrazovne ustanove. Takva zloupotreba položaja i trgovina uticajem sa sobom povlači i krivičnu odgovornost i neće prođe nekažnjeno, jasan je Ninić.

Dok čekamo odgovore, ali i poteze Vlade, slučajno nam pade na pamet Elektroprivreda Srbije i čuveni Grčić, kao v.d. direktora...

izvor:apatinskenovine.rs

Na veliku radost učenika od prvog do četvrtog razreda i ove školske godine lokalna samouprava je obezbedila za sve đake nižih razreda naše opštine novogodišnje paketiće. U holu matične škole 23.12.2021. godine je organizovana podela, dok se okupljenim učenicima obratila direktorica osnovne škole Sanja Šijan koja je rekla da je veoma ponosna na sve njih, i da su i ove godine ostvarili izuzetne rezultate te su zbog toga i nagrađeni.

Na kraju svoje izjave Sanja Šijan, direktorica osnovne škole “Žarko Zrenjanin” je svoj deci i svim građanima opštine Apatin poželela srećne novogodišnje i božićne praznike.

Svoje pakeće, prethodnih dana dobila su i sva deca koja pohađaju predškolske ustanove na teritoriji naše opštine.

izvor:soapatin.org

Danas je održana 15. sednica SO Apatin. Kako je bilo i očekivano, odbornici su većinom glasova usvojili predlog Odluke o budžetu za narednu godinu, ali i sve ostale od ukupno 34 tačke dnevnog reda.

Za sledeću godinu planirani su prihodi iz budžeta od preko jednu milijardu dinara. U strukturi planiranih prihoda najznačajnije učešće zauzimaju prihodi po osnovu poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke u iznosu od 460 miliona dinara ili 39,8% ukupnog budžeta, potom porez na imovinu od 188 miliona ili 16,24%. Transferi od drugih nivoa vlasti planirani su u visini od 197 miliona ili 17%. Značajno učešće u planiranim prihodima imaju i prihodi od imovine, 120 miliona, porezi na dobra i usluge 32 miliona, te prihodi od prodaje roba i usluga od 32,5 miliona dinara.

Odlukom o budžetu opštine Apatin za 2022. godinu planirani su tekući prihodi u iznosu od 1.052.855.430 dinara i primanja od prodaje nefinansijske imovine u iznosu od 18 miliona i ukupni rashodi u iznosu od 1.040.915.000dinara i izdaci za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od 120 miliona, odnosno iskazan je budžetski deficit u iznosu od 90 miliona dinara.

Primedbe na predloženi budžet imao je odbornik Perica Popić (NSP).

-Predviđenih 212 miliona dinara za kapitalne projekte je više nego mizerno, osim toga izgradnja pijace u Sonti ili sanica parkinga nikako ne mogu da se svrstaju u kapitalne investicije. Za medije ste predvideli 11 miliona dinara, a jedina smo opština u okruženju koja ne prenosi sednice SO i to ne zato što mediji i građani nisu zainteresovani, već to ne želi vladajuća većina. Za sport je predviđeno 40 miliona dinara, duplo manje nego prošle godine! Upada u oči 111 miliona za socijalnu pomoć. To je više od 10 odsto budžeta! Za skroman budžet kakav je naš to je previše. Da li je to vaše priznanje lošeg stanja u opštini? Za čega je predviđen toliki novac u izbornoj godini, upitao je odbornik Popić i zaključio da je budžet loš, te da neće glasati za njega.

 Kritike na budžet imao je i odbornik Mrđa koji je konstatovao da se on može okarakterisati sa terminima “popravka” i “rekonstrukcija”, te da “opet nema ništa novo, a to je pre svega neka fabrika”.

-Budžet je potrošački, tj. nerazvojni. Za izgradnju kanalizacije u Prigrevici predviđeno je izuzetno malo, 10 miliona dinara. Toliko dajete medijima, da ćute. Za pijacu u Sonti 8,5 miliona dinara, a ukupno ste predvideli selima 18,5 miliona, što je veoma malo. Za rekonstrukciju OŠ u Apatinu predviđeno je 15 miliona, a podsetio bih da je škola, 2018. godine trebala dobiti 98 miliona za rekonstrukciju, ali nije, greškom vašeg direktora, jer je predata nepotpuna dokumentacija. Šta će se rekonstruisati u glavnoj ulici za 25 miliona predviđenih budžetom za iduću godinu? Sa druge strane, za rekonstrukciju puta “ekonomske žile kucavice” između dva poluprazna sela Kupusine i Bačkog Monoštora je predviđeno 109,1 miliona dinara. Za sport ste odredili 39 miliona, ali bez usvojene Strategije razvoja sporta za period 2020-2024. godina, novac trošite protivzakonito, nabrojao je Mrđa, koji takođe nije glasao za predloženi budžet.

Sve iznete primedbe nisu uticale da vladajuća većina, bez diskusija, kao uostalom i na sve ostale tačke, podrži predlog Odluke o budžetu za narednu godinu.

Odbornici su na današnjoj sednici usvojili i Izveštaj predsednika komisije za sprovođenje komasacije u k.o. Kupusina, te predlog Kadrovskog plana Opštinske uprave i Pravobranilaštva za narednu godinu, kao i predlog Odluke o izmenama Odluke o lokalnim komunalnim taksama, predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o komunalnim delatnostima na teritoriji opštine Apatin i predlog Odluke o pribavljanju, raspolaganju, upravljanju i korišćenju nepokretne stvari u javnoj svojini opštine Apatin.

Na današnjoj sednici doneto je i Rešenje o utvrđivanju cene usluga celodnevnog i poludnevnog boravka dece u Predškolskoj ustanovi “Pčelica”, za iduću godinu. Cena za celodnevni boravak deteta u jaslicama je 4.460 dinara, za celodnevni boravak u obdaništu 3.905 dinara, za poludnevni boravak u zabavištu 1.560 dinara, za celodnevni boravak za decu koja pohađaju pripremni predškolski program 2.800 dinara i za poludnevni boravak za decu koja pohađaju pripremni predškolski program 1.120 dinara. Roditeljima sa dvoje dece u ustanovi cena se umanjuje za 10%. Besplatan boravak imaju deca korisnika novčane socijalne pomoći, deca trećeg, četvrtog i svakog narednog reda rođenja, deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju.

U nastavku sednice su, bez diskusija, usvojeni i Program poslovanja i posebnog programa za korišćenje subvencija JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom “Apatin” za narednu godinu, te Godišnji program poslovanja i posebnog programa za korišćenje sredstava iz subvencija JKP “Naš dom” za narednu godinu, kao i Operativni plan zimske službe opštine Apatin na javnim putevima u opštini, kao i nekoliko rešenja o razrešenjima i imenovanjima članova nekoliko saveta i odbora.

izvor:apatinskenovine.rs

U Prigrevici je završena dezinfekcija i ispiranje vodotornja i vodovodne mreže, tako da meštani ovog sela sada mogu koristiti vodu i za piće.

Iz JKP „Naš dom“ apeluju na Prigrevčane da pre upotrebe vode za piće, na kućnim slavinama 2-3 minuta puste vodu da teče, kako bi se eventualni ostatak dezinfekcionog sredstva u kućnim instalacijama isprao.

izvor:apatinskenovine.rs

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov uručili su danas ugovore studentima koje će Grad Sombor stipendirati tokom akademske 2021/2022. godine. Podršku Grada imaće 35 studenata, koji će tokom 10 meseci primati po 12.000,00 dinara.

Gradonačelnik je, tokom svog obraćanja studentima, istakao da je za lokalnu samoupravu obrazovanje i školstvo postavljeno vrlo visoko na lestvici prioriteta, te da je za Sombor, koji je više od tri veka svetionik obrazovanja na ovim prostorima, obavezujuće da, uprkos izazovima, ostaje dosledan ulaganju u poboljšanje uslova u kojima učenici i nastavnici svakodnevno rade.

„Ovo je već osma godina za redom od kako Grad kroz desetomesečne stipendije pruža finansijsku podršku onim studentima koji su pre svega svojim odličnim rezultatima postignutih tokom studija zaslužili, ali veoma značajan kriterijum je i vaša buduća struka, pogotovo ukoliko je ona nešto što je u gradu nedostajuće.

Ove godine na naš Konkurs se prijavilo 76 sudenata, dakle, više nego duplo više od predviđenog broja stipendija. Ova činjenica nam kazuje da je svaka finansijska podrška itekako dobrodošla svakom studentskom budžetu i porodici studenta predstavlja svojevrsno olakšanje. Opredelili smo da mesečni iznos stipendije bude 12 hiljada dinara, a već za dan dva na vaše račune će biti uplaćene dve rate, a ubrzo posle novogodišnjih praznika, u januaru, uplatićemo vam još dve rate, tako da će od februara već ići redovne uplate mesec za mesec“, rekao je Ratković.