Sombor.info

Када је у септембру прошле године на Калемегдану засађено шест палми, првих у новијој и старијој историји Београда, био је то одличан повод за варошке пошалице и традиционални цинизам на друштвеним мрежама. Уз оцене да је питању још један „весићизам”, једнодушно је закључено да егзотични дошљак неће прегурати зиму. Девет месеци касније ударио нас је такав тропски јунско-јулски талас као да је цела Србија под палмом. А не само Јагодина.

У недељама када смо били ближи Африци него у зениту Покрета несврстаности чинило се да нам је читаво глобално загревање испоручено локално. Такав утисак није лишен истине. Југоисточна Европа, којој географски припадамо, један је од региона који се загрева брже од остатка планете. Ово подручје је већ сада годишње просечно топлије за више од два степена у односу на прединдустријски период. А према слову Париског климатског споразума, та два степена су црвена линија коју Земља не сме да пређе до краја века.

– Већ сада имамо четворомесечно лето. У климатологији летњи дани су када максимална температура достиже 25 степени. Већ деценију годишње имамо од 20 до 30 таквих дана више него средином прошлог века. А било је у том периоду и година с вишком од шездесет „25 плус” дана. Дакле, искусили смо и петомесечно лето, на уштрб пролећа и јесени – каже климатолог Владислав Ђурђевић, професор на Одсеку за метеорологију Физичког факултета у Београду.

Према његовим речима, југ наше земље у топлијем делу године све више поприма карактеристике суседне, нама континенталцима толико драге, медитеранске климатске зоне. Но, сви који помисле да је статус кандидата за „медитеранску унију” добра вест за Србију, морали би пажљивије да прочитају и шта пише „ситним словима”: померањем средње вредности глобалне температуре или просечне температуре неког поднебља, помера се и распон екстрема. Тако да наизглед безначајна два степена догревања у пракси значе најезду екстремних појава. А то су тешко подношљиви топлотни таласи, шумски пожари, суше, несташица воде, а с друге стране – преобилне кише, рушилачке олује, изненадни удари градоносних „бомбардера”… Међу климатским „јахачима апокалипсе” су и инвазивне, штеточинске врсте каквих пре није било на нашем подручју, па и болести које су одувек биле негде тамо далеко.

– Климатске зоне не померају се само од југа ка северу него и по надморској висини. Тако је врх Проклетија, који је имао одлике климе тундре, те карактеристике увелико изгубио. Преобликовање климе „по вертикали” прати и миграција шума, и према северу и према већим надморским висинама. То се већ дешавало у историји Земље, али су то били процеси који су трајали хиљадама година, а сада се клима мења унутар сто година – каже Ђурђевић.

Како објашњава Владан Иветић, професор Шумарског факултета БУ, при глобалном загревању од 0,1 до 0,35 степени по деценији, да би опстале, шуме би требало да се померају 1,5 до 5,5 километара у правцу севера, или пак 1,5 до 5,5 метара на вишу надморску висину. С обзиром на то да само ретке врсте могу да достигну ту спасоносну брзину, професор Иветић напомиње да у стратегијама пошумљавања фактор глобалног загревања мора бити узет у обзир, како би се садницама обезбедиле „сигурне климатске куће” и тиме повећале шансе за преживљавање.

Осим шумарства, и пољопривреда ће морати да се равна према фактору климатских промена, уз обиље мера заштите од екстремних временских појава.

– Пре двадесетак година ретко где у Србији сте могли да видите противградну мрежу над воћњацима или систем за наводњавање. Данас је то стандард. Све чешће су у примени и методе за загревање воћњака, као одбрана од мразева који у рано пролеће могу да униште род, након што блага зима измами вегетацију. На пример, кајсије готово сваке треће године страдају од мраза – напомиње др Мирјам Вујадиновић Мандић, доцент на Пољопривредном факултету БУ.

Слике поплава или градом разорених воћњака и поља најдраматичнији су приказ климатских промена. Међутим, у овом веку, рачунајући и катастрофалну 2014. годину, Србија је од поплава претрпела штету од 2,5 милијарди евра, а од суша – пет милијарди. Од 1950. до 2000. наша земља је имала три веома сушне године, од 2000. до 2020. чак седам. Предвиђања су да ће у свакој деценији друге половине 21. века бити по осам сушних година. И с наводњавањем ће бити проблема јер ће се смањити протоци река, нарочито на југу и југоистоку Србије, где се и очекује највећа осека падавина. Уз то, све ређе снежне зиме спустиће ниво влажности земљишта с пролећа, што ће се одразити и на попуну подземних водних ресурса. Парадокс статистике је да имамо сасвим повољан годишњи падавински биланс – проблем је у томе што кише падају кад не треба, где не треба и колико не треба. Оптимално решење, које оптимално и кошта, била би изградња акумулационих језера и резервоара. Ту би се вода прикупљала када је има превише, а одатле би се наводњавало у сушним периодима. Др Вујадиновић Мандић наводи да је амортизовање штете могуће и одабиром сорти отпорнијих на сушу или обилне падавине и пратеће болести и штеточине, у зависности од годишњих прогноза.

– Брзо прилагођавање на климатске промене често је сложен, а увек скуп процес. Постојећа инфраструктура за водну регулацију и одбрану од поплава више није гарант безбедности, а огроман је посао доградити стару или изградити нову. Зато сада нико није заштићен и довољно спреман пред ћудима природе, а тако ће бити и наредних неколико деценија – напомиње климатолог Владимир Ђурђевић, додајући да се то најбоље видело овог јула, када су пострадале Немачка, Белгија и Холандија.

– У вртлогу климатских промена и у Србији је очекивање неочекиваног једино извесно. Оно што данас називамо екстремним временским појавама, убудуће ће бити уобичајено климатско окружење с којим ћемо морати да живимо. Све док човечанство драматично не редукује емисије гасова с ефектом стаклене баште, односно коришћење фосилних горива – закључује проф. др Владимир Ђурђевић.

Градови – кривци и жртве
Индустрија и урбане средине највећи су „емитери” угљен-диоксида и гасова са ефектом стаклене баште, па самим тим и највећи виновници глобалног загревања. Али, градови су и највеће жртве климатских промена, напомиње проф. др Бранислав Стојков, председник Одбора за градове Србије у будућности Академије инжењерских наука.

– Градови генеришу вишу температуру и већу количину прашине која је хидроскопна, зато више немамо пријатне летње пљускове, него потопе – каже професор Стојков. Према његовом мишљењу, климатска стратегија наших градова мора да почива на озелењавању, а саобраћај на јавном превозу и инфраструктури за класичне и електричне бицикле. Нужно је и централизовање даљинског грејања, а не да сваки део града има своју топлану. „Трећи стуб” је повећање енергетске ефикасности зграда, кроз програме попут субвенционисања замене столарије.

– За спровођење ових мера у свакој општини и граду требало би формирати тело које ће се бавити тамошњим специфичностима климатских промена. Упоредо с тим, спроводила би се едукација становништва о овој теми, од основне школе па надаље. О последицама утицаја на животну средину нужно је едуковати и руководства локалних фабрика, уз стално подсећање на мере заштите које су по закону дужни да спроводе – истиче проф. др Бранислав Стојков.

(Не)споразумни развод с угљем
Народна скупштина је 18. марта ове године усвојила дуго очекивани Закон о климатским променама. Овај кровни правни акт углавном се бави успостављањем система за ограничење емисија гасова са ефектом стаклене баште. У параграфима се помињу и механизми за већу отпорност друштва на климатске промене, посебно у секторима водопривреде, шумарства, пољопривреде и здравства. Примена овог закона биће спроведена кроз Стратегију нискоугљеничког развоја, Акциони план за спровођење стратегије и Програм прилагођавања на измењене климатске услове. Усвајање тих докумената је такође годинама најављивано. Према речима проф др Владимира Ђурђевића, главни „кочничари” су у сектору енергетике – они сматрају да је план смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште постављен превише амбициозно. Односно, да Србија није у стању да се са енергетике базиране на угљу тако брзо пребаци на алтернативне изворе.

Извор: Политика

The post ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ-ОЧЕКУЈТЕ НЕОЧЕКИВАНО appeared first on Radio Dunav.

У Србији ће сутра бити сунчано и топло време са температуром до 39 степени, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

Метеоролози су упозорили на веома топло време и високе температуре до недеље, највиша температура у већини места ће бити од 35 до 39 степени.

Сутра ће дувати слаб, северозападни ветар.

Јутарња температура кретаће се од 16 до 24, а највиша од 33 до 39 степени.

У суботу и недељу на северу и западу, а почетком недеље и у централним крајевима уз променљиву облачност и мањи пад температуре могућа је понегде краткотрајна киша или пљускови са грмљавином, преноси Бета.

Биометеоролошка прогноза за четвртак, 29. јул 2021. године:

Биометеоролошка ситуација може изазвати уобичајене тегобе код већине хронично оболелих и осетљивих особа, па се свима саветује известан опрез. Нерасположење и смањење радне способности су могући као метеоропатске реакције. Препоручује се адекватна заштита од УВ зрачења.

The post ДО НЕДЕЉЕ ВРЕМЕ ВЕОМА ТОПЛО, ТЕМПЕРАТУРЕ 39 СТЕПЕНИ appeared first on Radio Dunav.

Председница општине Апатин Дубравка Кораћ, приликом прошлонедељне посете министра пољопривреде Бранислава Недимовића и покрајинског секретара за пољопривреду Чедомира Божића Пригревици, истакла је да велики број пољопривредника из ове општине користе средства разних конкурса, како од ресорног Министарства пољопривреде, тако и од Покрајинског секретаријата за пољопривреду.

“План општине Апатин јесте да, као и предходних година, тако и ове, са пет милиона динара, помогне нашим пољопривредницима да буду конкурентни на тржишту. Новост је такође, да ћемо већ ове године као и убудуће пронаћи начин да у буџету одвојимо средства и помогнемо старим и новоформираним задругама. Сматрамо да је задружно организовање дугорочна перспектива без које мали пољопривредници, у данашњим условима привређивања и пласмана пољопривредних производа, не могу да опстану на тржишту”, рекла је Кораћева.

Б.К.

The post Апатинска општина подстиче задругарство first appeared on 025 инфо вести.

Грађани општине Апатин у недељу на укупно 14 бирачких места, гласаће за нове чланове савета месних заједница у Апатину, Ромском насељу, Сонти, Свилојеву, Пригревици и Купусини.

Грађани ће добити позив уз обавештење о месту на ком ће гласати, а 5 биралишта која ће бити отворена у Апатину су Агроглобе доо Сомборски пут 1, Вртић „Пчелица“ у Огњена Прице 63, ОШ „Жарко Зрењанин“ Српских владара 25, Техничка школа са домом ученика у Пригревачкој улици и Ватрогасни дом.

Мештани Ромског насеља ће гласати у Дому културе у Звезданској улици, док ће Сонћани гласати на 3 бирачка места и то у ловачком дому у Југословенској улици, Библиотеци и железничкој станици. У Пригревици ће такође бити отворена 3 биралишта, прво у месној канцеларији, друго у ОШ „Младост“ и треће у дечијем вртићу „Пчелица“. Купусинци ће на биралиште изаћи у ОШ „Јожеф Атила“, док ће Свилојевчани гласати у својој месној канцеларији.

На биралиштима свих месних заједница, грађани ће заокруживати име испред сваког кандидата ког подржавају за савет месне заједнице, баш као и на претходним изборима одржаним 2017. године. Апатинци ће бирати 11 чланова савета, Сонћани и Пригревчани по 9, док ће у Ромском насељу, Купусини и Свилојеву бити бирано по 7 чланова савета.
Право на гласање на недељним изборима у Апатину имаће 13657 бирача, Ромском насељу 1446, у Сонти 3897, Пригревици 3283, Купусини 1696 и Свилојеву 1143. Укупан уписан број бирача на територији наше општине за предстојеће недељне изборе је 25122.

The post У недељу избори за нове савете месних заједница first appeared on 025 инфо вести.

Након године паузе, настављена је традиција дуга готово шест деценија, а организатори Рибарских вечери у Апатину, ни овај пут нису изневерили бројне посетиоце. Манифестација је протекла уз многобројне наступе, изузетно садржајан програм, као и такмичења у спремању рибљег паприкаша. 

Отварање 57. Апатинских рибарских вечери обележио је спектакуларан наступ Прве трубе света, Дејана Петровића и Биг банда. Дејан је наследник најпознатијег српског трубача Миће Петровића, а апатинској публици и њиховим гостима је приуштио сјајну забаву уз феноменалан перформанс. Прво вече су организоване и квалификације у кувању рибљег паприкаша, а најбољи кулинари су прошли у финале такмичења „Златни котлић 2021“. 

Познате Сарајлије, Жеро и Црвена Јабука, извођењем својих хитова, насталих из вишедеценијске каријере, нису оставили равнодушном многобројну публику, која се на главном апатинском тргу окупила да би са њима певала у глас. Други дан Рибарских вечери је дефинитивно остао у знаку њиховог наступа, али сем тога, проглашени су и победници Отвореног првенства у кувању паприкаша, а награда је отишла у Бегеч, у руке Јанка Пинћира.

У суботу, треће ноћи манифестације, у Апатин је дошло небројено много људи из других места, које је, заједно са домаћинима, забављао чувени Харис Џиновић. Поред њега, апатинској публици се представила и Зорана Павић, популарна певачица која је, како сама каже, и приватно и пословно веома везана за Апатин. Треће, финално вече, сем добре музике, обележило је проглашење победника у такмичењу „Златни котлић 2021“, па је тако Апатин добио новог шампиона у спремању рибљег специјалитета, Бојана Томашевића. 

Последњег дана манифестације организовано је ревијално кување рибљег паприкаша, уз концерте група „Дунавски бисери“ и „Банде дрвене“. Гошћа Дунавских бисера је била солисткиња Зорана Иђушки, која је својим певачким способностима, извођењем познатих народних и староградских нумера, одушевила присутне. 

Сем поменутих концерата и такмичења у кувању познатог рибљег специјалитета, на 57. Апатинским рибарским вечерима организовани су бројни пратећи културни, уметнички, забавни и спортски програми. На самом отварању су се представиле мажореткиње, разна културно-уметничка друштва, а свих дана манифестације су организоване вожње бродићем, такмичења у пецању, као и разне изложбе.

The post (ВИДЕО) Богат програм обележио 57. Апатинске рибарске вечери first appeared on 025 инфо вести.

После текста о хуманитарном турниру за Светлану Мирковић, ове недеље сам одлучио да останемо у свету фудбала, премда сте навикли да се сваког уторка мења спорт. Овај пут, разговарао сам са Радетом Медићем, мојим некадашњим тренером у школи фудбала “Олимпик” Апатин, у којој се налази и данас. За наше три године дружења у плаво белом дресу сам научио много од њега, како фудбалских ствари, тако и животних. Раде је фудбал кренуо да тренира у фудбалском клубу “Младост” Апатин, из којег памти много лепих успомена. Сем клуба крај Дунава, наступао је такође за “Хајдук” Чуруг, ЖСК “Жабаљ” итд… 2017. године одлучује се да своје стечено спортско знање преноси на млађе, те завршава национални “Ц” тренерски сертификат, и почиње радити у једној од најуспешнијих школа фудбала у Србији, са којом је на многобројним такмичењима остваривао фантастичне резултате. Сазнајте шта је Раде имао да каже за 025инфо.

Кад и зашто сте се одлучили за тренерски посао?
– Први додир са тренерским послом сам имао 2014. године, и везани су за школу фудбала “Олимпик”. Тада сам на позив свог пријатеља и оснивача клуба Сретена Кенића почео да радим са децом. Разлог је био тај што сам у то време направио паузу у играчкој каријери, па сам могао да се посветим у потпуности тренерском послу и да учим од старијих колега који су тада радили у Олимпику.

Бавили сте се фудбалом, па да ли ми можете испричати своју каријеру, кад сте кренули и где да тренирате фудбал, па онда да набројите клубове редом кроз које сте пролазили?
– Фудбал сам кренуо да тренирам са 7 година у фудбалском клубу “Младост” Апатин. Имао сам ту срећу да је баш у том периоду Младост почела да израста у озбиљан клуб, деца су се селектирала из целог Западнобачког округа, играла се квалитетна лига Војводине, чак се омладинска селекција такмичила у лиги Србије, тако да смо имали прилике да играмо против Звезде, Партизана, Рада и осталих Суперлигаша. После завршетка средње школе уписао сам факултет за спорт и физичко васпитање, тако да сам сениорску каријеру започео у Новом Саду. Наступао сам по годину дана за фудбалски клуб “Борац” Нови Сад, фудбалски клуб “Фрушкогорац” Сремска Каменица, затим две сезоне за фудбалски клуб “ЖСК” Жабаљ, и фудбалски клуб “Хајдук” Чуруг. После повратка у Апатин заиграо сам у неколико сезона и за клуб у којем сам остварио своје прве фудбалске кораке, па све до 2016. године, када сам доживео повреду и после операције се нисам више враћао на терен као играч, већ само као тренер.

Где Вам је било најлепше од свих тимова?
– Најлепше је кући, тако да ми је свакако најлепше било док сам играо за Младост, где сам са друговима са којима се дружим, и тренирам још од самих почетака представљао клуб и град у најбољем светлу. Поред Младости, издвојио бих и “Хајдук” из Чуруга, где сам играо са неколико одличних играча који чак имају искуство играња Суперлиге Србије, Румуније, па чак и лиге Шампиона.

Коју утакмицу памтите?
– Било је стварно пуно занимљивих и добрих утакмица. Издвојио бих, што се тиче омладинског фудбала, када смо освојили куп Војводине у пионисркој селекцији где смо победили фудбалски клуб “Војводина” са 0:3 на стадиону “Карађорђе”. Тада нам је тренер био Илија Орловић од кога смо доста тога научили. Што се тиче сениорског фудбала, издвојио бих када сам као омладинац наступио за први тим Младости против “ЧСК” из Челарева. Младост се тада такмичила у Суперлиги и тренер Петар Курчубић је и пар омладинаца повео на ту утакмицу јер је била пријатељска. Тада су за Младост играли играчи попут Еде Вишинке, Миће Смиљанића, Саше Дракулића, тако да ми је то било огромно искуство и сатисфакција да играм заједно са њима.

Који су Вам планови за будућност што се тиче тренерског посла?
– Што се тиче будућности, волео бих да заједно са мојим колегама и децом учинимо да деца из Апатина опет играју квалитетне лиге у свим селекцијама. Као дете сам играо такве лиге, и само тако деца могу да напредују и да израсту у добре играче. Надам се да ћемо нашим радом успети у томе и да ће Апатин ускоро опет да има своје представнике у квалитетној лиги Војводине.

Какав би савет дали младима што се тиче спорта?
– Младима бих дао савет да не одустају тако лако од спорта, јер видим да чим напуне 14, 15 година врло лако напуштају спорт. Кроз спорт ћемо стећи нераскидива пријатељства за цео живот. Неки људи које смо упознали кроз спорт могу да нам помогну у некој другој области касније у животу. Такође са саиграчима или када сте тренер са децом ћете доживети много срећних момената који ће Вам остати у сећању за цео зивот.
Тренеру, хвала Вам пуно на издвојеном времену, и од срца Вам желим пуно среће у даљем тренерском ангажману, јер сте пре свега добар педагог, тренер, ЧОВЕК!

Хвала још једном!

Видан Јеротијевић

The post Раде Медић: Не напуштајте спорт! Будите истрајни! first appeared on 025 инфо вести.

Извођење радова на путу од Купусине до Бачког Моноштора тече добрим интензитетом, како оцењује председница општине Апатин Дубравка Кораћ. Реконструкција саобраћајнице је почела пре месец дана, а очекује се да деоница буде готова до следећег пролећа.

„Укупна дужина пута јесте 5,2 километра, од тога би требало ове године да завршимо 2850 метара, а остатак на пролеће идуће године, укупан рок за завршетак радова је годину дана, с тим да ја очекујем да ће радови бити извршени и пре тог рока, у суштини ради се о проширивању пута на пет и по метара“, додала је Кораћева.

Како се ради о деоници која спаја Апатин са Бачким Моноштором, значај овог пута огледа се и у томе што ће завршетком радова, мештанима апатинске општине бити скраћена раздаљина до нове брзе саобраћајнице, која треба да буде изграђена од Сомбора до Кикинде. Новим путем, брже ће се стизати и до граничних прелаза ка Хрватској и Мађарској, у Бездану и Бачком Брегу.

„Пут има јако велики туристички значај, из разлога што пролази управо овде, уз сам Резерват, и он је заиста интересантан и као бициклистичка стаза и наравно стаза којом ће се кретати туристи, који су на путу од мађарске границе ка Србији, односно ка Апатину“, истакла је председница општине.

У питању је инвестиција од 200 милиона динара, што, према речима председнице Дубравке Кораћ, у претходних неколико година представља највећу инвестицију у општини Апатин.

The post (ВИДЕО) Реконструкција пута Купусина – Бачки Моноштор first appeared on 025 инфо вести.

Начелник Управе саобраћајне полиције у седишту Министарства Небојша Арсов истиче да се од 6. јула ове године Правилник о техничком прегледу возила примењује у пуном обиму и наглашава да мања механичка оштећења возила, која не утичу на безбедност саобраћаја, не представљају основ да се возило прогласи технички неисправним.

-Огреботине или мања улегнућа на шасији, недостатак бочне лајсне, недостатак капица на вентилима пнеуматика, напрслина стакла на светлосним групама, недостатак течности за прање ветробрана, различите боје пресвлака за седишта и слично, према инструкцији која су привредна друштва која врше технички преглед возила добила од Министарства, нису разлог да се возило оцени као неисправно. С тим у вези, Министарство унутрашњих послова ће послати још једну инструкцију свим привредним друштвима овлашћеним да врше технички преглед возила, у циљу отклањања евентуалних недоумица код контролора техничког прегледа, поручио је начелник Арсов.

Такође, Арсов је указао на то да уколико су на возилу неисправни уређаји и опрема, возило не може бити оцењено као исправно, већ се власнику даје рок да неисправност отклони.

-У Србији постоји више од 1.200 правних лица која су овлашћена за вршење техничких прегледа возила. Имајући у виду број регистрованих возила у Србији, односно чињеницу да се на једној линији техничког прегледа у току дана може извршити технички преглед више од 10 возила, не постоји оправдан разлог да се на технички преглед чека у дужем временском интервалу, закључио је начелник Управе саобраћајне полиције.

The post МУП: МАЊА ОШТЕЋЕЊА НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОСНОВ ДА СЕ ВОЗИЛО ПРОГЛАСИ ТЕХНИЧКИ НЕИСПРАВНИМ appeared first on Radio Dunav.

У Галерији „Меандер“, у оквиру 57. Апатинских рибарских вечери, отворена је изложба „Пејзажи чула“ младе уметнице Ангелине Вукосав из Невесиња. Цртежи обилују пејзажима њене родне Херцеговине, а рађени су у неколико цртачких техника: оловком, угљеном и лавираним угљеном.

О њеном стваралаштву дипл. ликовни уметник-сликар Виолета Болмановић написала је, између осталог, у рецензији:

„Стереотип пејзажа приказан на црној подлози, на којем сваки сребрни траг оловке носи своје значење, као какво слово, чине Ангелинину сопствену азбуку и рукопис. Визија предела и интимне импресије посебно су доминантне на малим цртежима, насталим у пленеру, што даје печат целокупном опусу радова. Овековечила је места и пределе на којима је била, живела и одрастала. Цртајући трансценденталне пејзаже као самостални жанр, попут неког вођења дневника уметница ствара аутобиографију“, написала је Виолета Бомановић.

Ангелина Вукосав је рођена 1997. године у Невесињу. Основну школу и Гимназију завршила је у Невесињу, а Академију ликовних уметности 2020. године у Требињу, смер Ликовна уметност, одсек графички дизајн. Добитник је неколико вредних награда за изузетан успех током студија.

До сада је имала самосталне изложбе у „Галерији културног центра Врбас“, у Меморијалној галерији “Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци, у Галерији „Центар за културу Масука“ у Великој Плани и у Галерији Арт55 у Нишу.

Изложба ће бити отворена до петог августа ове године.

The post ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА АНГЕЛИНЕ ВУКОСАВ „ПЕЈЗАЖИ ЧУЛА“ appeared first on Radio Dunav.