Sombor.info

Visoke temperature i velika vlažnost vazduha, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno. Svako se sa problemom vrućine nosi na svoj način i naravno da je najlakše se rashladiti tamo gde postoje klima uređaji, ali to nij euvek moguće.

Na ekstremne letnje uslove su posebno osetljive određene grupa ljudi kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih bolesti, dijabetesa, ali i drugih hroničnih bolesti.

Podjednako su ugroženi i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.

Brojne su zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu da izazovu.

Pridržavajte se jednostavnih saveta i sprečite tegobe prouzrokovane visokom temperaturom

Sklonite se sa sunca

Ukoliko nije neophodno, nemojte se izlagati visokim spoljašnjim temperaturama i pokušajte da izbegnete boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana 10 do 17 časova.

Izbegavajte veliki fizički napor

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana, u ranim jutarnjim časovima, od četiri do sedam sati ujutru.

Takođe je važno naglasiti da bi trebalo izbegavati vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.

Adekvatno se obucite

Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala. Ne zaboravite da zaštitite glavu šeširom ili kapom (kačketom). Naočare za sunce su takođe važne, i to sa odgovarajućim UV filterima.

Rashladite se

Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi. Nemojte koristiti hladnu vodu.

Unosite dovoljno tečnosti

Redovno unosite tečnost – pre svega vodu. Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energijeu toplim letnjim danima.

Uvek nosite vodu sa sobom kada boravite na otvorenom.

Adekvatno se hranite

Jedite češće, i to manje obroke. Obroci bi trebalo da budu lagani. Izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama. Uzimajte više sezonskog voća i povrća.

Alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera bi trebalo izbegavati.

Poseban oprez kod uzimanja lekova

Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.

Rashladite prostor u kome boravite

Dom i radne prostorije obavezno adekvatno rashlađujte, tako da temperatura u prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24stepena Celzijusa u toku noći.

Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore da biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.

U toku noći držite prozore otvorenim. Imajte u vidu da mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Jasenko Houra i Mladen Bodalec zbog sudske zabrane više neće nastupati kao Prljavo kazalište, od sada će se njihov bend zvati Houra Grupa.

Ovo je otkriveno u najavi za Fusion festivalu u Splitu koji se održava 22. i 23. jula, gde je trebalo da nastupe kao Prljavo kazalište. Međutim, na službenim stranicama festivala grupa je najavljena kao Houra Grupa. U najavi je navedena biografija Prljavog kazališta, međutim sada pod novim imenom.

Da podsetimo, problemi su navodno nastali kada je Houra počeo da radi samostalne projekte pod imenom benda, ne poštujući prava jednog od osnivača Tihomira Fileša, zbog čega je slučaj stigao i do suda. Trgovački sud u Zagrebu doneo je privremenu meru kojom Jasenko Houra i Mladen Bodalec više ne mogu da nastupaju pod imenom Prljavo kazalište, Prljavci ili drugim sličnim nazivima, ali i pod kojom su primorani da otkažu sve dogovorene aktivnosti pod zaštićenim nazivima.

Pre nekoliko dana otkriveno je da je ćerka Jasenka Houre, Dora Houra postala postala direktorka nove porodične firme "Houra grupa", piše "Jutarnji list".

Sudska mera kojom je Houri i Bodalecu zabranjeno korištenje imena Prljavo kazalište donešena je 1. jula.

- Mogu da potvrdim da je Trgovački sud u Zagrebu dana 1. 7. 2022. doneo rešenje kojim se određuje privremena mera kojom se g. Houri i g. Bodalecu nalaže da prestanu s radnjama kojima se povređuju registrovani žigovi g. Fileša, odnosno da prestanu da pružaju usluge koje se odnose na kulturne delatnosti pod nazivom "Prljavo kazalište", Prljavci ili drugim sličnim nazivom, kao i da otkažu sve dogovorene aktivnosti i druge aktivnosti pod zaštićenim žigovima, odnosno nazivima - rekla je Kristina Delfin Kanceljak, advokat Tihomira Fileša.

I organizatori zadarskog nastupa, koji su za 30. jul najavljivali veliki koncert Prljavog kazališta, u međuvremenu su obrisali objave povezane s imenom uz objašnjenje da to rade zbog poštovanja sudske odluke.

- Vuk menja svoju dlaku, ali ćud nikad. Možda se neće zvati Prljavo Kazalište, Prljavci ili slično, ali zato hitove, dušu i energiju niko ne može oduzeti na velikom koncertu u našem čarobnom vrtu. Sve ostaje isto osim imena benda - napisali su u objavi, prenosi Jutarnji.hr.

Jedan od najvećih i najdugovečnijih bendova s ovih prostora osnovan je pre četiri i po decenije u zagrebačkoj Dubravi, ime je dobio prema epizodi kultnog stripa Alan Ford, a među njegovim osnivačima bili su kumovi Tihomir Fileš i Jasenko Houra, koji se sada sudski spore.

Hipohondri su ljudi kojima se često govori da će ih preterana briga za zdravlje „oterati u grob“.

Međutim, longitudinalna studija objavljena u časopisu Psichological Science pokazuje drugačiji epilog – hipohondriji žive duže.

Neurotici koji svoje zdravlje ocenjuju kao loše bez neophodnih fizičkih razloga za to (hipohondriji) imaju manji rizik od smrti, prema novom istraživanju. Čini se da ti „zdravi neurotičari” više vode računa o svom zdravlju i češće traže savet.

„Naše otkriće je važno, jer pokazuje da neuroticizam može dovesti do zaštitnih efekata, možda zato što takvi ljudi više vode računa o svom zdravlju“, objasnio je vođa studije prof. Catherine Gale.

Neuroticizam karakteriše emocionalna nestabilnost, nisko samopoštovanje, tuga, bes, frustracija, krivica i anksioznost. Takođe je u prethodnim studijama povezivan sa depresijom, fobijama, napadima panike i sklonošću da se prekomerno pije i puši. Međutim, u studiji koja je objavljena 2012. godine otkriveno je da neurotični ljudi i dalje imaju niži nivo biomarkera hroničnih bolesti i upala, upravo zato što više vode računa o svom zdravlju.

Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu istražili su podatke nešto više od 500 hiljada ljudi starosti od 37 do 73 godine i istražili vezu između neuroticizma i rizika od smrti prema tome kako ispitanici karakterišu svoje zdravlje. Učesnici istraživanja su popunili privatne upitnike i odgovorili da li se osećaju odlično, dobro, prosečno ili loše kada je u pitanju njihovo zdravlje.

Dobijeni su i podaci o njihovom fizičkom zdravlju, evidenciji medicinskih dijagnoza i njihovom zdravstvenom ponašanju (da li su pušači ili koliko su fizički aktivni). Nakon svega toga, ponovili su studiju nakon 6 godina. Podaci su pokazali da ljudi sa višim neuroticizmom imaju manji rizik od smrti od bilo kog uzroka, uključujući rak, piše portal Geek.hr.

Istraživanje će se nastaviti. Nije poznato koliko objašnjenje rezultata ovog istraživanja ima veze sa ranijim studijama u kojima se neuroticizam povezuje sa boljom maštom i većom kreativnošću.

Imate mogućnost da radite iz svog doma, kad hoćete i koliko možete.
Imate mogućnost dodatne zarade uz mogućnost napredovanja.
Imate besplatnu obuku i podršku u radu.

Bavimo se marketinškom promocijom nemačkih prirodnih preparata i potrebni su nam saradnici.
Nemačka kompanija Premium International AG radi 28 godina u 52 predstavništva u svetu.
Ako ste zainteresovani da nam se pridružite i saznate sve o ovoj poslovnoj šansi, koja je sad i nama dostupna dodjite na Zoom info vebinar.
Zakažite svoj termin.

Telefon: 062 256785

Sardele su veoma zdrava namirnica, a reč je o ribi iz porodice haringi (Clupeidae).

Ova nutritivno bogata riba prepuna je belančevina, a tu su i omega 3-kiseline koje uravnotežuju holesterol u krvi i deluju protivupalno kao i vitamini B grupe, koji se takođe u sardelama nalaze u velikim količinama, naročito vitamin B12, navodi Tportal.

Sardela je odličan izvor vitamina D i kalcijuma, a u značajnoj količini sadrži i fosfor, gvožđe, selen, magnezijum i jod.

Budući da se sardela hrani planktonom i nalazi se na dnu prehrambenog lanca u moru, stručnjaci ističu kako se zbog toga u sardelama, za razliku od nekih drugih vrsta ribe, ne nakupljaju teški metali poput žive.

Zbog toga je preporuka da se ova riba što češće konzumira, a njezina je prednost je i u tome što se brzo i jednostavno priprema, a cenovno je prihvatljiva.

Pečene ili konzervirane sardele i slani fileti odlično se slažu s npr. povrćem u salatama, ali i s krompirom i testeninom, piše tportal.

"...I, na kraju, ćale, još uvek musav".

Psihijatar dr Vladimir Đurić redovno na mrežama deli svoja zapažanja iz svakodnevice koja nas nateraju da se zamislimo. Takav je i njegov tekst o jednoj naizgled potpuno usputnoj sceni na koju je naleteo putujući na letovanje. Posmatrao je četiri potpuno različita para iz Srbije dok čekaju trajekt, a njegova zapažanja i zaključci mogli bi se uzeti kao svojevrsna dijagnoza savremene Srbije. Uz bonus recept za istinsku sreću.

Tekst objavljen na njegovoj Facebook stranici prenosimo vam u celini.

„Vozio sam celu noć… To prosto obožavam… Srećan i iscrpljen stižem ujutru u luku odakle polazi trajekt na Ostrvo o kome maštam nekoliko poslednjih godina…

Na parkingu ispred su četiri automobila iz Srbije i nekolicina sa tablicama iz cele Evrope…

Srpski su redom… Jedan raspali punto… Dva stara polovnjaka, neuništive dizel mrcine… I jedan napucani bmw, dvosed…

Posmatram zemljake…

U Puntu četvoročlana porodica. Auto legao do zemlje, buljuk stvari po sedištima, mandarine, toalet papir, termosi, šerpe, čarape i majice… Svi umusavljeni od kiflica sa džemom koje besomučno jedu ispred kola. Majka briše sinu usta krpom (onom kariranom crvenom što je svi imamo u kući). Otac i ćerka će ipak još neko vreme imati brkove od šećera u prahu... Srećni… I tako normalni.

U Meganu par, tridesetak godina. Uljudni, lepo obučeni, SAT revija na suvozačevom sedištu otvorena na putopis dovde…Vozili i stigli na vreme po Alviroviću. Frapei u rukama. Bezlični… Ni ne znaš šta da pomisliš o njima. Profesionalci.

U Oktaviji par intelektualaca i ćerkica… On mršav, obrijan, sa naočarima... U košulji kakvu ja nosim na posao. Ona u haljni sa cvećem, s kovrdžavom kosom i naočarima za sunce. Macka ćerkicu kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 50. Ne jedu i ne piju ništa. Takođe, ne znaju srpski. Hladni i pristojni…

Poslednji par u bembari, tablice četvorocifrene - simetrične… On 50-ak godina, sed, visok, sa onim „može mi se“ stavom, torbicom podpazuhovačom (u kojoj od 1992. nikad nije bilo manje od 3000 maraka, sada eura), deluje kao lokalni nakupac ili vasnik hladnjače ili mali privatnik iz nekog manjeg grada… Bogat i ostvaren. Uspešan po svim današnjim merilima. Ona je mlađa, recimo, desetak godina, gojazna, našminkana, sa zlatom oko vrata i na ruci… Jednom zgodna, udata na brzinu, kad je eto slučajno zatrudnela… Možda grešim, ali nekako bi mogli definisati Antipatičnost po njima…

Pošto sam stigao dosta ranije, trajekt stoji vezan na pristaništu, ali kućica gde se prodaju karte je i dalje zatvorena. S obzirom da pristiže još automobila polako postaje jasno da će biti poprilična gužva i da će možda neko morati da ostane da čeka sledeći (koji kreće tek popodne).

Tenzija polako raste.

Dok ja jedem svoju pitu s višnjama, razmišljam o onome što je Andrić govorio kako ćeš čoveka najbolje proceniti ako ga posmatraš kako se ponaša kada se deli nešto besplatno…

Karte svakako nisu besplatne, ali 15 minuta pred polazak, počinje da se formira red ispred kućice i tek tada polako dolazi ležerni Grk sa onim ostrvskim šarmom „sad ćemo i sve ćemo i lako ćemo, zašto žuriti kad ste već u raju, opušteno…malaka!“…

Primećujem jednu fascinantnu činjenicu: u redu prva četiri mesta zauzeli Srbi. I to tačno po opadajućoj vrednosti njihovih automobila - od najskupljeg ka najjeftinijem. Kao da su poređani po „Životnom Uspehu“…

Nalakćen na pult od kućice i sa glavom u istoj, ponosni privatnik iz bembare zbija šale na račun svog neznanja engleskog, tipa „koj će mi… sad ću ga obrlatim za popust“… Inženjer iz oktavije mu poluzgrožen pomaže da se sporazume sa radnikom i da bi mu dao potrebne podatke, da ne piše na papirnoj maramici broj tablica… Potom profesionalci… I, na kraju, ćale, još uvek musav…

Ljudi iz ostalih zemalja tek tada polako staju u red, nenaviknuti na otimanje…

Razmišljam…

Koliko je tužno što smo svi naviknuti da se dovijamo, stojimo po redovima i molimo za svakave normalne stvari…

Kako je lako biti dostojanstven u fer uslovima, uz pravdu i sitem, a koliki je to izazov kod nas… I koliko se divim ljudima koji su zadržali Civilizovanost, Manire i Dostojanstvo… Poštenje i Obraz, uprkos svemu… A pogotovo uprkos neispativnosti istih…Makar kratkoročno, usko i blisko gledano.

I mislim se…

Šta je danas potrebno za uspeh kod nas?

Talenat… Rad… Obrazovanje… Karakter… Jezici… Pristojnost… Ili je dovoljno samo da se PRVI nalaktimo na pult, da budemo lukavi i proračunati, seljački inteligentni, da pitamo, da nas ne bude sramota da se izborimo za sebe, da nas ne interesuju drugi i kako će oni… Da ne pametujemo, već završavamo.

I razmišljam kako je privatnik tako možda prvi i stao u red kad se kralo, kad se švrcovalo, kad se potplaćivalo, dezertiralo i učlanjivalo. Lukav i prepreden, neopterećen čašću, principima, vaspitanjem i moralom, već samo brutalno motivisan kompleksima, pohlepom i zavišću…

I još tada uspeo da uđe na Trajekt Imućnosti, koji danas tako lako plovi i vozi bilo gde, gde god On poželi, i svaka mu se luka raduje i oberučke ga prihvata…

Ko je tu u pravu, pitam se?

Da li je u sistemu okrenutom naglavačke inteligentno biti normalan, neokrenut, ukoliko se slažemo da je inteligencija sposobnost prilagođavanja i da su Neprilagođeni evolutivno osuđeni na propast od vajkada…

Ili je potrebno odreći se onoga „kako smo mislili da treba“ i kako smo vaspitani da bi skočila vrednost naših automobila…

Ne znam…

Ja volim svoj auto. Nikad me nije izdao. Znam ga u dušu… Zna i on mene. Znam da nije proklet i da će me iako ja nekad pogrešim, zamislim se i zaletim, on sam vratiti na put, iščupati sa litice, izbeći bankinu, da ću imati sreće, da će verovatnoća da baš tad neko ne naiđe iz suprotnog pravca biti na mojoj strani… I da ću se ja brzo vratiti na pravi put.

Zagledan, stojim sa Musavim…

Vraća me u realnost tako što me nudi kiflicama. Ćaskamo i upoređujemo kulinarske sposobnosti naših majki…

Naravno, ulazimo svi na trajekt… Grci su nas ležerno spakovali sve i rastajemo se po izlasku…

Nažalost ne vraćamo se istim…

Ali već mogu da vidim…

Privatnika belog, podjednako antipatičnog i nervoznog, na telefonu, kako se 6. dana mora vratiti do prodavnice jer se promenio poreski inspektor, a ovaj novi „ne razume“ njegov način vođenja knjiga… Moraće to „lično“ da sredi.

Kako su intelektualci nasmejani, druželjubivi i opušteni, igraju se sa ćerkicom, olakšani za Godinu Dana akumuliranih frustracija, poniženja, besmisla, izazova i uzaludnosti… Podsećeni na suštinu i prave vrednosti, na Njih troje… I to zajedničko skakanje po talasima u plićaku…

Profesionalci i dalje isti… Sa opranim autom, ni presrećni, ni pretužni, bilo im je ok, uravonoteženi, baš onakvi kakvi su i došli…

A porodica sa zapakovanim girosima, grčkim salatama, kanticama maslinovog ulja, alvom i maslinama, dve bicikle iz Džamba, testira nosivost punta… Srećni… Kao što bi bili i na Adi Ciganliji."

Izvor: nova.rs

U potrazi ste za novim zaposlenjem? Ako ste već bili na jednom ili više razgovora za posao, onda zasigurno znate da na njima mnogo potencijalnih poslodavaca redovno postavlja ista pitanja. Ipak, uprkos toj činjenici, mnogo ljudi se na takvim razgovorima pojave nepripremljeni, odnosno bez unapred smišljenih odgovora. Važno je znati da ćete se, ako se na njih pripremite i smislite dobar odgovor, smestiti korak ispred ostalih kandidata koji se sa vama takmiče za isti posao.

Predstavljamo 10 pitanja koja se najčešće postavljaju budućim zaposlenima, piše portal Lediesin.ba, prenosi eKapija.

Možete li reći nešto o sebi?

Gotovo svaki intervju za posao započinje ovim pitanjem. Ono na što treba da mislite jeste da odgovor treba da bude zanimljiv i kratak, ali i pun poslovno korisnih informacija. Ukratko pojasnite vaše obrazovno i poslovno iskustvo u nekoliko rečenica. Spomenite sve osnovne informacije koje su relevantne za posao za koji konkurišete jer ćete tako pokazati poslodavcu vaš entuzijazam za određeno zanimanje. Sve ostale, za ovaj razgovor nepotrebne informacije poput na primer o vašem zdravstvenom ili ljubavnom životu, nemojte spominjati prilikom prvog susreta.

Smatrate li se uspešnom osobom?

Tačan odgovor na ovo pitanje jeste uvek "da". S ovim odgovorom ćete svakako pokazati svoje samopouzdanje i svest o sopstvenim kvalitetama. Međutim, nikada nemojte u razgovoru za posao pružiti odgovor od jedne reči, već konkretno u ovom odgovoru odmah i navedite razloge i obrazložite zašto se smatrate uspešnim. Na primer, možete reći kako ste ranije postavili određene ciljeve u životu i da ste većinu njih već ispunili. Napomenite kako ipak niste dosegnuli vrhunac uspeha i pojasnite zašto bi vas ovo novo poslovno mesto približilo tome.

Volite li timski rad?

S ovim pitanjem uvek treba biti oprezan, a odgovor se uvek tiče pozicije za koju konkurišete. Važno je stoga pokazati kako bez problema možete odlično funkcioniisati u grupnim poslovima, komunicirati i sarađivati s drugima i pritom zajednički ostvariti odlične rezultate. Međutim, važno je pritom dati poslodavcu do znanja da cenite mogućnost da svoje veštine i znanja podelite s drugima, ali da bi rezultat bio jednako dobar i da samostalno obavljate zadatak. Kako biste pružili tačan odgovor, savetujemo da kažete kako uživate u timskom radu, ali da se ne bojite sami preuzeti odgovornost za pojedine radnje. Bilo bi dobro kada biste mogli navesti neke primjere iz prijašnjeg radnog iskustva koji bi pokazali koliko ste u oba načina rada bili uspješni.

Možete li nabrojati neke vaše mane i vrline?

Teško je na intervjuu u kojemu se morate predstaviti u najboljem izdanju govoriti o svojim manama. Stoga je umerenost u ovom slučaju najbolja osobina. Naime, nemojte nikako reći "često se uzrujam ako nešto ne napravim onako kako sam planirao", već radije malo izokrenite konstrukciju rečenice te recite "često se borim s perfekcionizmom, ali učim kako da prihvatim konstruktivnu kritiku". Kada govorite o vrlinama, svakako spomenite onu kojom se ponosite, a koja je blisko povezana s radnim mestom. Svakako navedite primer iz ranijeg radnog iskustva kada je ta vrlina uticala pozitivno na neke vaše poslovne odluke i uspehe.

Kako ste se slagali s prethodnim poslodavcem?

Kod ovog odgovora je najvažnije zapamtiti da bude pozitivan. Nikako se nemojte žaliti na bivšeg poslodavca, čak i ako se doista niste dobro slagali. Ako ste imali neke probleme, radije se prilikom odgovaranja usresredite na to da spomenete što ste vi u takvoj situaciji učinili kako biste problem rešili.

Snalazite li se dobro u stresnim situacijama?

Svakako recite kako stresne situacije rešavate na kreativan način. Na primer, možete reći kako prilikom uzrujavanja odvojite od kolega na pet minuta i rešavate sudoku ili ukrštenicu te se tako umirite. Savršeno je prihvatljivo reći kako se jednostavno i dobro nosite sa stresom i navedite primer kojim ćete to i podupreti. Nikako nemojte reći da se ne snalazite dobro u stresnim situacijama, čak i ako je to uistinu tako.

Čime ste se bavili dok ste bili nezaposleni?

Ljudi koji traže posao su itekako dobro svesni da ne živimo u vremenu kada je jednostavno pronaći posao pa stoga često ni ne smišljaju šta odgovoriti na pitanje o tome kako su proveli vreme dok nisu radili, a to je upravo ono što poslodavce zanima. Ako odgovorite da ste se izležavali kod kuće i gledali televizor, verovatno time nećete ostaviti dobar utisak na poslodavca. Oni traže marljive i snalažljive zaposlene pa je bitno da se tako i predstavite ako želite novi posao. Ako ste slobodno vreme provodili kod kuće brinući se o vaspitanju dece, onda se usredotočite na to da istaknete osobine koje ste stekli kao domaćica, a koje možete primeniti u novoj radnoj poziciji.

Koliku platu očekujete?

Ovo je najčešće vrlo "škakljivo" pitanje koje se budući zaposleni često boje da postave poslodavcu, ali i poslodavac budućem zaposlenom. Pitanju možete pristupiti na dva načina. Jedan od njih je da "zaobiđete" pitanje i kažete nešto u smislu kako umesto da razgovarate o plati, više želite raspraviti o tome šta se sve od vas očekuje na radnom mestu pa tek onda u skladu s tim možete govoriti o konkretnim iznosima. Osim toga, možete odgovoriti i kako smatrate da bi neko s vašim iskustvom i obrazovanjem trebalo da dobije tome primerenu platu. Naravno, pre samog razgovora za posao, raspitajte se koliki je realan iznos prosečne plate za radno mesto. Takođe dodajte kako ste voljni po tom pitanju biti fleksibilni i raspraviti o detaljima ako vam se ponudi radno mesto.

Šta je vaš posao iz snova?

Alternativa ovom pitanju glasi "šta tražite i očekujete u ovom poslu?". Ovde u principu treba da pojasnite kako je reč o poslu za koji se prijavljujete, ali bez izravnog spominjanja tog zanimanja. Na primer, ako se prijavljujete za poziciju menadžera u ekološki osvešćenoj kompaniji, onda biste mogli reći kako vam je san raditi poslove koji doprinose očuvanju životne sredine.

Imate li kakvo pitanje?

Velika greška koju možete napraviti jeste da odgovorite s "ne" na ovo uobičajeno pitanje na kraju gotovo svakoga intervjua za posao. Poslodavci bi negativni odgovor mogli povezati s nedostatkom interesa za radnju poziciju na koju se natičete. Pre samog intervjua, razmislite o nekim opštim pitanjima o poslu i kompaniji koje biste mogli postaviti ako se to od vas bude tražilo. Važno je stoga da s pažnjom tokom intervjua slušate što sve poslodavac govori, kako ne biste postavili neko pitanje na koje vam je on već dao odgovor.

Na osnovu izveštaja o ispitivanju površinske vode i stručnog mišlјenja Zavoda za javno zdravlјe Sombor, utvrđeno je da voda na kupalištu Korlatoš u Bezdanu nije zdravstveno ispravna za kupanje zbog mikrobiološke neispravnosti.

Ispitivanjem je utvrđeno da voda ne ispunjava uslove iz Pravilnika o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, te je na osnovu ovoga sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo doneo rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš.

Zabrana kupanja traje dok se ne utvrdi da voda odgovara svim propisanim uslovima.

Rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš možete da pogledate na sledećem linku: Rešenje o zabrani upotrebe vode za kupanje na kupalištu Korlatoš (13.07.2022.)

Četvrti Somborski filmski festival počeo je u utorak uveče uručenjem nagrade "Specijalni Ernest" glumcu Svetozaru Cvetkoviću i prikazivanjem filma "Strahinja Banović". 

Na svečanosti u Atrijumu gradske kuće u Somboru, Cvetković je rekao da je bio prilično u šoku kad su mu javili da je dobitnik nagrade Somborskog filmskog festivala "za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima".

"Najlepše u ovom poslu je kad vam dođu vesti kojima se uopšte niste nadali i čini vam se da zapravo ne poznajete te ljude koji su se odlučili da vam daju jednu takvu nagradu i onda to tako godi sujeti", rekao je Cvetković.

Nagradu "Specijalni Ernest" Cvetkoviću je uručio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Pored "Strahinje Banovića" reditelja Stefana Arsenijevića, koji je u takmičarskoj selekciji, prvog dana festivala prikazani su i filmovi "Pucnji u Marseju" Gordana Matića i "Prolećna pesma" Natalije Avramović.

Povodom selekcije "Panorama kratkih austrijskih filmova", specijalni gost festivala bio je direktor Austrijskog kulturnog foruma Adrijan Fajks koji je pozvao publiku da isprati bogat ovogodišnji program.

Prvog dana festivala otvorena je izložba "Vek i po srpske glume" u saradnji sa u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda, koja kroz dokumente, fotografije, video i audio materijale podseća na istorijski razvoj srpske dramske škole.

Somborski filmski festival traje do 15. jula, a ulaz na sve programe je slobodan.

Izvor: RTV

Obaveštavamo građane da će u četvrtak 14.07.2022. godine preduzeće „ORIS“ doo u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD izvšiti kombinovani tretman odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe u gradu Somboru.

Tretman iz vazduha će se vršiti po rubnim delovima grada u predvečernjim časovima, aktivne materije su lambdacihalotrin i deltametrin. Preparati su štetni za pčele te je potrebno da se košnice zatvore ili izmeste najmanje 5 km od mesta tretiranja.