Sombor.info

U okviru projekata participativnog budžetiranja za 2022. godinu u Čonoplјi je uređen plato u centru ovog naselјenog mesta. Šetališni deo popločan je behatonom, postavlјen je potpuno novi urbani mobilijar, novi kandelaberi, česma, a prostor je oplemenjen i sa različitim vrstama bilјaka. Ovu lokaciju obišao je danas gradonačelnik Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima i meštanima Čonoplјe.

„Drago mi je što sam danas sa Čonoplјancima obišao završetak radova na uređenju platoa u centru ovog naselјenog mesta. Urbanistički je uređen prostor na inicijativu građana Čonoplјe. Mi nastavlјamo sa našom idejom da svaka mesna zajednica kroz projekat participativnog budžetiranja izglasa jedan projekat, a da grad u narednoj godini isti i realizuje. Celokupnu investiciju finansirao je Grad Sombor i ona iznosi negde oko 6 miliona dinara. Novi plato će se koristiti pre svega za okuplјanje svih Čonoplјanaca, a koristiće se nadam se i za razne manifestacije“, rekao je gradonačelnik.

Ratković je istakao da će na novom platou u narednom periodu biti urađeni još dodatni sitni radovi i da su u planu i nova uređenja u Čonoplјi.

„Pored uređenja samog platoa, u Čonoplјi smo u proteklom periodu asfaltirali i dve ulice, Karađorđevu i Svetozara Miletića, takođe, rekonstruisali smo krov i fasadu na biblioteci. U narednom periodu očekuju nas još dodatna uređenja Čonoplјe, a u toku je i sadnja vetrozaštitnog pojasa“, naveo je gradonačelnik.

Škola za osnovno muzičko obrazovanje Kula i Dom kulture u Sivcu organizuju koncert tradicionalne pesme i svirke. Koncert je na programu u petak, 9.decembra, sa početkom u 12 časova u Pozorišnoj sali sivačkog Doma kulture, a upriličen je za đake 3. i 4. razreda osnovne škole „20. oktobar“ iz Sivca.

U sredu, 7. decembra, predstavnici grada Sombora ugostili su delegaciju bratskog grada Baje. Povod posete bio je radni sastanak na temu uređenja bezbednosti saobraćaja u zonama škola i sistem parkiranja, kao i način saniranja divljih deponija u gradu i okolnim selima.

Na sastanku koji je održan u prostorijama Gradske uprave učestvovali su ispred grada Sombora zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, član Gradskog veća Silard Janković i pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila, a ispred grada Baje zamenik gradonačelnice Peter Sel (Szél Péter), načelnica Odeljenja za komunalne poslove i bezbednost Aniko Rubuš (Rubus Anikó) i stručni saradnik Laslo Mihalji (Mihályi László).

Nakon radnog sastanka, delegacije su obišle i nekoliko lokacija u gradu gde su predstavnici Baje upoznati sa sistemom uređenja zona škola u Somboru.

"Potreban konobar. Tražimo radnika u kafiću, uslovi odlični..." Ovo su samo neki od oglasa koji se nalaze na ugostiteljskim objektima širom Srbije, a na koje se i mesecima, kažu vlasnici restorana i kafića, ne javi niko.

Plate, plus bakšiš, često su, kažu, i iznad proseka, ali je sve manje onih koji bi se da se konobarisanjem bave profesionalno i odgovorno.

- Ako ide na veselja, može da zaradi do 600 evra ili više i plus bakšiša 500, 600 evra i što će da ide u Nemačku?! Mesečno toliko može da zaradi. Plus plata, hvala Bogu, i radi, u radnom je odnosu - kaže konobar Milan Maksimović za RTS.

Dodatni vid zarade predstavlja i honorarno angažovanje na svadbama i privatnim poslovima, međutim, radnika nema.

"Ne može baš svako da radi u ugostiteljstvu"
Iako važi mišljenje da se poslom u ugostiteljstvu može baviti svako, vlasnici ugostiteljskih objekata tvrde da to ipak nije tako.

Veliki problem predstavlja, kako kažu, i to što je konobara starog kova sme manje. Кonobar mora da bude ljubazan, odmeren, u uniformi, a ne u patikama i odelu za šetnju, ističu poslodavci.

- Mislim da je problem na nivou same zemlje, jer znam da u ostalim turističkim centrima kao što su Zlatibor i Vrnjačka Banja, oni čak zapošljavaju strance - kaže za RTS Maja Nikolić, menadžerka hotela u Banji Koviljači.

I u prestoničkim ugostiteljskim objektima sve se više mogu sresti strani državljani iz Afrike, Bliskog istoka i Rusije koji obavljaju konobarske poslove, a da čak ni ne govore srpski jezik,

Sa druge strane manjak radne snage u ugostiteljstvu doveo je do toga i da se poslodavci za radnike bor tako što im nude veće plate i bolje uslove rada.

Izvor: blic.rs

Hrvatski pevač Oliver Dragojević rođen je 7. decembra 1947. godine.

U toku 2017. godine dijagnotikovan mu je rak, a godinu dana nakon postavljanja dijagnoze teške bolesti, u julu 2018. godine, preminuo je čuveni pevač.

Iza njega ostala je supruga, tri sina, ali i ogorman broj hitova koje će obožavati i buduće generacije, kao i njegova mnogobrojna publika.

Iako je bio jedan od omiljenih pevača na našim prostorima, zanimljiva je činjenica da Oliver Dragojević nikada nije nastupao u Beogradu.

„Oliver je sjajan pevač. Šteta što ne može da dođe u Beograd. Nudio sam mu 200.000 evra da napravimo koncert pod nazivom ‘Dva Olivera’ s filharmonijom. Situacija je veoma specifična u njihovoj sredini. On kaže da bi, kada bi se vratio u Split posle koncerta u Beogradu, morao da brine za živote svojih sinova“, rekao je pevač Oliver Mandić svojevremeno za medije.

Slavni pevač je jednom prilikom, gostujući u emisiji „Kao sav normalan svet“ rekao da neće koncert održati u Beogradu.

„Tu temu smo završili… Zvali su me puno puta i svaki put sam rekao ne, ja sam mislio da je ta tema završena“, kratko je izjavio Oliver, pa je dodao:

„Gde god misle da im nije daleko, neka dođu na koncert. Želim im zdravlje, sreću.“

Na pitanje čega se seća iz Beograda, Dragojević je tada rekao: „Bilo je dobrih ljudi tamo.“

Život pevača Olivera Dragojevića bio je prepun kontroverzi, pa iako se trudio da održi sliku porodičnog čoveka, njegov ljubavni život je bio veoma buran.

Publiku je osvajao svojim romantičnim dalmatinskim šansonama, a malo su poznati detalji koji se tiču njegove privatnosti.

Kako se pisalo, brak slavnog muzičara umalo se raspao, nakon što je u javnost procurila priča o njegovoj aferi sa nekadašnjom manekenkom Brankom Marić Muti.

„Tokom svih tih godina često sam zbog stresa i nervoze završavala u hitnoj pomoći. Dugo sam pokušavala da odgonetnem zašto se Oliver okrenuo drugoj ženi, ali na kraju sam shvatila da je reč o njegovoj nezrelosti i nesigurnosti“, rekla je svojevremeno Vesna, supruga pevača.

Nekadašnja manekenka Branka Marić Muti javno je priznala da je s njim bila u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi. Njih dvoje su održavali intimne odnose tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, a koliko je afera bila ozbiljna, govori i činjenica da je Dragojević zbog Branke želeo da ostavi svoju suprugu Vesnu.

„Nikada nisam želeo da govorim o svom životu van scene, ali spletom čudnih i nemoralnih okolnosti našao sam se u žiži skandala koji su drugi iscenirali. Moja intima je prvenstveno moja stvar i sve što treba rešiću u svoja četiri zida i sa onima kojih se to tiče, a dušebrižnici će ostati gladni senzacije“, rekao je tada Oliver.

Supruga Dragojevića je nakon njegove smrti simpatičnom izjavom opisala kako je izgledao njihov zajedniči život.

„Džez mi je bio užas, a Oliver je voleo džez. Rekla sam mu jednom: ‘Molim te, objasni mi šta je to džez, kako se to svira, meni to izgleda kao da pogrešno sviraju…’ On mi je samo rekao da najbolje da o tome uopšte i ne razgovaramo. Mene su zanimale neke druge stvari, medicina, psihologija i nas dvoje nismo puno razgovarali o muzici,“ rekla je svojevremeno Vesna.

Ona je otkrila tužan podatak, da joj je bilo potrebno 10 godina da preboli Oliverovu prevaru.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Policijske uprave u Somboru zaustavili su juče dvojicu muškarca koji su vozili automobil i bicikl pod dejstvom alkohola.

Patrola policije u Kuli isklјučila je iz saobraćaja biciklistu (62) koji je vozio sa 2,62 promila alkohola u organizmu, a u Sivcu vozača „renoa“ (55) koji je upravlјao automobilom sa 2,76 promila alkohola.

Vozačima je određeno zadržavanje i protiv njih će zbog nasilničke vožnje biti podnete prekršajne prijave.

Zoran Srdić, 64-ogodišnji ribolovac iz Apatina, jutros je imao ulov kojim bi se mogao ponositi svaki zalјublјenik u ribolov: ulovio je smuđa kapitalca, teškog 13 kilograma, a dugačkog čak 100 centimetara.

Ribolovom se bavi od 1969 godine, od momenta kada je stigao u Apatin. Ovakav primerak dosad nije izvukao.

– Borba je trajala 10 minuta, a ulovio sam ga varalicom, na Dunavu, lokacija Stari kamen iza Velikog Limana prema prvoj šporni, kaže Srdić. Prema njegovim rečima u pomoć mu je pritekao njegov prijatelј Miki Kovačević, dok je sin Igor morao da ulov iznese na kopno. Srdić je u ribolovačkoj karijeri imao velike ulove soma, teških oko 30 kilograma i šarana od 19 kilograma, ali kada je reč o smuđu, do današnjeg ulova, njegov najveći trofej nije prelazio 10 kilograma.

Kako kaže, kapitalac će završiti na prazničnoj trpezi, jer planira da ovim specijalitetom počasti svoje društvo, ribolovce Pilića, Mitića, Medića i Kovačevića koji svakodnevno sa njim provode vreme na Dunavu.

Izvor: Radio Dunav

Grad Sombor i ove godine nastavio je da podržava lokalne pčelare, te su putem Konkursa dodelјena sredstva za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo. Uslove za subvencionisanje ostvario je 21 polјoprivredni proizvođač, kojima je danas gradonačelnik Antonio Ratković svečano uručio ugovore.

„U protekle četiri godine ukupno smo izdvojili preko Odelјenja za polјoprivredu i Agrobiznis centra blizu 6,5 miliona za ove namene. Reč je o veoma bitnoj grani polјoprivrede i drago mi je što je grad i ove godine izdvojio sredstva za ove namene, i svakako da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa ovom merom. Pre tri godine smo isto kroz konkurs Odelјenja za polјoprivredu kupili liniju za preradu pčelinjeg voska, koja koristi svim pčelarima sa teritorije Grada Sombora i nastojaćemo da u narednom periodu, pored opremanja i kupovine novih pčelinjih društava, gledamo da kupimo i još jednu liniju koja će koristiti za dalјu preradu ovih proizvoda. Zahvalio bih se svim pčelarima koji su iskoristili ove podsticaje koje je raspisalo Odelјenje za polјoprivredu i očekujem da budu aktivni u narednim godinama, kada im ovi konkursi budu na raspolaganju“ poručio je gradonačelnik.

Pravo učešća na konkursu imala su lica koja se bave uzgojem pčela, koja su upisana u Registar polјoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Maksimalan iznos sredstava po prijavi iznosio je 100.000 dinara, a ukupna sredstva za ovogodišnji konkurs, koja su obezbeđena u gradskom budžetu, iznosila su 1.500.000 dinara.

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 130. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo pet tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće odobrilo je predlog za raspisivanje Javnog oglasa za davanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini Grada Sombora, a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni u proizvodnoj 2022/2023. godini. Za uzimanje u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište zainteresovana lica moći će da podnesu zatvorene pisane ponude, a javno nadmetanje sprovešće imenovana Komisija. Grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama, a koje su predmet izdavanja u zakup i na korišćenje, može se izvršiti na zvaničnom sajtu Geo Srbija- www.geosrbija.rs. Sve potrebne informacije mogu se dobiti u zgradi Gradske uprave grada Sombora (Županija), Odelјenje za polјoprivredu i zaštitu životne sredine, u kancelariji br. 55 – kontakt osoba Gordana Cvetićanin, i u Odelјenju za komunalne delatnosti i imovinsko-pravne i stambene poslove, kancelarija broj 207/2 -kontakt osoba Rosana Krstić; i to svakog radnog dana od 8.00 do 14.00 časova. Pravo da učestvuje u javnom nadmetanju ima fizičko lice sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa, kao i pravno lice koje je vlasnik polјoprivrednog zemlјišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemlјište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji Grada Sombora.

Na 130. sednici članovi Gradskog veća prihvatili su i informaciju o završnim radovima u okviru projekta izrade sanacionih mera sa uklanjanjem odnetog otpada na divlјoj deponiji u Stanišiću. Prema ovom projektu, za raščišćavanje divlјe deponije u Stanišiću biće angažovano Javno komunalno preduzeće „Čistoća“, a nakon uklanjanja otpada predviđeno je da se Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ angažuje za poslove pošumlјavanja ovog prostora. Za projekat uklanjanja divlјe deponije u Stanišiću Pokrajina je obezbedila sredstva u iznosu od 2.500.000 dinara a Grad Sombor 2.200.000 dinara.

Uvek kad počnu hladni zimski dani, nameće se logično pitanje šta biste mogli da uradite kako bi vaš pas koji trčkara po dvorištu lakše prezimio zimu? Činjenica je da bi psima, kao i svim ostalim životinjama, tokom zime treba posvetiti više pažnje.

Rase pasa koje imaju poddlaku lakše podnose zimu, mada je i njima svakako potrebna nešto pojačana nega. Veoma je važno da pas ne bude mokar kako bi poddlaka uspešno zadržavala toplotu. Ukoliko je vaš pas veoma mlad ili isuviše star, utoliko će biti osetljiviji na hladnoću.

Evo koja to rešenja možete primeniti kako bi vašem ljubimcu obezbedili lagodniju zimu.

Kućica za psa kao idealno rešenje

Аko nemate alternativno rešenje i vaš pas mora i tokom zime da ostane napolju, potrudite se da mu obezbedite sve što je potrebno kako bi lakše proveo hladne zimske dane. Najvažnije od svega je da mu obezbedite adekvatnu kućicu za pse.

Neretko se dešava da ljudi prave improvizovane kućice za psa od kartona, gajbi ili najlona. To nikako nije dobro rešenje i nemojte da dozvolite da se vaš pas smrzava ispod improvizovanog skloništa. Kao što je vama i vašoj kući potrebna dobra toplotna izolacija, tako će ona biti odlično rešenje i za prostor u kojem će vaš pas provesti najhladnije dane u godini.

Kućica za psa najbolje je da bude od drveta, mada na tržištu postoje i one od plastike koje podsećaju na iglo i imaju veoma dobru izolaciju. Važno je da ima ventilaciju, ali ne i promaju.

Kućica za psa se najčešće postavlja pored ograde i kapije, sa ciljem da vaš ljubimac ima bolju preglednost dok štiti kuću i dvorište od neželjenih posetilaca. Morate voditi računa kako je kućica postavljena. Nikako ne bi smela da bude na udaru vetra.

Vratanca za kućicu možete kupiti ili ih napraviti od materijala koje već posedujete ili ih možete lako nabaviti. Morate pronaći neku savitljivu plastiku ili gumu, nešto poput starih trakastih zavesa. Najbolje da ovaj materijal bude providan kako bi pas imao dovoljno svetlosti dok je u kućici. Ukoliko posedujete makar osnovni alat za kuću i malo veštine, možete sami da napravite kućicu koja će na adekvatan način zaštititi vašeg ljubimca.

Sledeće što bi trebalo da uradite je da obezbedite odgovarajuću prostirku na kojoj će ležati pas. Za tu namenu možete koristiti slamu, seno ili ćebe. Obavezno redovno provetravajte prostirku, a ukoliko je mokra, zamenite je suvom. Na mokroj prostirci vaš pas neće moći da se zagreje.

Oko kućice postavite žičanu ogradu sa vratima, tako da pas ima dovoljno izdvojenog prostora i van kućice, koji je, prema mogućnostima, poželjno da bude što veći. Boks za psa možete pokriti različitim materijalima, najčeše limom ili daskama i tako dodatno zaštiti vašeg četvoronošca.

Konsultujte veterinara u vezi ishrane tokom zime

Vodu menjajte nekoliko puta u toku dana kako ne bi došlo do smrzavanja. Ukoliko predugo ostavite zamrznutu vodu, vaš pas će biti žedan, a čak se može desiti i da dehidrira. Dovoljno tečnosti je neophodno za normalno funkcionisanje organizma, pa će psu biti toplije ukoliko je optimalno snabdeven vodom u svakom trenutku.

S obzirom na to da tokom hladnih dana pas troši više kalorija, potrebno mu je pojačati ishranu. Najbolje bi bilo da se posavetujete sa veterinarom, jer ćete tako odabrati najbolju formulu u ishrani uzevši u obzir godine i rasu vašeg psa. Koristite plastične činije, a metalne izbegavajte, da ne biste morali da brinete o tome da se vašem psu jezik ne zalepi za metal tokom ledenih dana.

Higijena psa tokom zime

Ako pas ima dužu dlaku oko usta ili viseće uši, obavezno proveravajte da se slučajno ne pojave promrzline. S obzirom na to da opale dlake i prljavština loše utiču na toplotu, trudite se da što redovnije četkate svog psa. Ne zaboravite da su šape najizloženije uticaju zime, tako da morate voditi računa o održavanju šapa vašeg psa.

Većina pasa neće imati vidne povrede na jastučićima, ali šape koje su iziritirane su jarko roze ili crvene boje. Usled osećaja nelagodnosti može se desiti da pas izbegava da hoda ili da se oslanja na povređenu šapu. Neretko će se desiti da pas liže svoju šapu kako bi umanjio bol. Možete mu pomoći tako što ćete mu oprati i dezinfikovati šape, a potom namazati neku antibiotsku ili antiseptičku mast. U svakom slučaju ne bi bilo loše da potražite stručan savet, konsultujući veterinara.

Obavezno održavajte higijenu u kućici i oko nje, bez obzira na hladne zimske dane.

Šetnja – obavezna!

Ako pas sve vreme provodi zatvoren u boksu, ili još gore, vezan na lancu uz minimalnu slobodu kretanja, to mu sigurno neće odgovarati. To je nešto što se nikako ne preporučuje bez obzira o kom godišnjem dobu da je reč. Ne zaboravite da je psu potrebna šetnja nekoliko puta u toku dana. Izvedite ga u šetnju, pustite ga da se istrči po snegu. Na ovaj način uživaćete zajedno sa njim u hladnim zimskim danima.

Obavezno posle šetnje proverite prostirku i zamenite je ukoliko je potrebno. Proverite toplotu u kućici kao i stanje vode u posudi.

Na ovaj način ćete obezbediti svom psu da lakše prebrodi zimu, ukoliko već nemate prostora i mogućnosti da ga tokom zime uvedete u kuću, garažu ili neku pomoćnu prostoriju.

Izvor: veterina.info