Sombor.info

"Institut vanbračne zajednice možda najbolje oslikava neusklađenost zakonske i podzakonske regulative u našoj zemlji. Vanbračna zajednica je mesto gde prava nisu ista i institut koji pleše po tankoj liniji diskriminacije", kaže za "Blic" pravnica Irena Drča.

Za neke parove stupanje u brak predstavlja krunu ljubavne veze i sa radošću pristupaju ovom činu. Za neke druge brak simbolizuje samo papir, te smatraju da nije neophodno stavljati potpis da bi se započeo zajednički život i stvarala porodica. I jedni i drugi imaju pravo na to, a Ustav Republike Srbije kaže da je vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom zajednicom.

Ipak, kako objašnjava pravnica Irena Drča, pored činjenice da je Ustavom i Porodičnim zakonom vanbračna zajednica jednaka bračnoj, u mnogim granama prava ona i dalje vodi bitku sa diskriminacijom.

Pravo na nasleđivanje

- Najveću diskriminaciju vanbračna zajednica trpi na polju naslednog prava jer vanbračni partneri nemaju pravo na nasleđivanje. Ovo je potpuno apsurdno jer osnov za to postoji i do njega se može doći analogijom i pozivanjem na druge propise kojima je ovaj institut uređen jasno i nedvosmisleno - tvrdi Drča.

Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicuFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu
Kako navodi, u svojoj praksi susrela se sa brojnim problemima na koje nailaze vanbračni partneri u procesu ostvarivanja svojih prava, pre svega prava na nasleđivanje. Upravo na tom primeru vidljiva je neusklađenost zakona, jer nasuprot naslednom pravu, Porodični zakon propisuje da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim tim zakonom.

Pravo na porodičnu penziju

Na polju penzijskog i invalidskog osiguranja 2019. godine dogodile su se izmene kojima je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Ustava i vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom.

- Proširen je krug lica (članova porodice) koji imaju pravo na porodičnu penziju pa se članom porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava sada smatra i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi - pojašnjava pravnica.

Vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju

Prema rečima naše sagovornice, vanbračni partner može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko u vanparničnom postupku dokaže da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Vanbračni partner će moći da ostvari pravo na porodičnu penziju i ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postupak za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice pokreće se podnošenjem predloga nadživelog vanbračnog partnera nadležnom sudu, prema njegovom prebivalištu.

Položaj vanbračnih partnera na polju radnog prava

- Radno pravo je još jedna grana prava (pored naslednog) koja sadrži diskriminatorne i neustavne odredbe kada je u pitanju položaj vanbračnih partnera - bez dileme je Drča.

Kako navodi, to je najuočljivije u okviru plaćenog odsustva (član 77.) i to u slučaju porođaja supruge, slučaju teže bolesti člana uže porodice i u slučaju smrti člana uže porodice.

- Pod članovima uže porodice smatraju se samo bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Vanbračni partner se jednostavno ne smatra - objašnjava sagovornica "Blica".

Prema njenim rečima, tako se dolazi u apsurdnu situaciju da zaposleni kome se porodi vanbračna partnerka nema pravo na plaćeno odsustvo jer zakon prepoznaje samo porođaj supruge.

- Da ironija bude još veća, mnogi poslodavci se slepo drže slova zakona (primenjujući copy/paste metodu) čak i onda kada im taj isti zakon daje mogućnost da slovo zakona promene u korist zaposlenih tako što će im priznati veći obim prava ili dozvoliti da prošire krug lica koja mogu ostvariti pravo odnosno po osnovu kojih se pravo može ostvariti - objašnjava pravnica.

To je izvodljivo jer Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi i druge slučajeve u kojima će zaposlenom odobriti odsustvo i širi krug lica – srodnika koji nisu navedeni ovim članom zakona i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

- Ukoliko poslodavac ne iskoristi ovu mogućnost (a nije u obavezi da to učini) dolazimo u situaciju da zaposleni neće imati prava na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti ili smrti vanbračnog partnera, što je zaista apsurdno, nehumano i diskriminatorno, a iznad svega neustavno - tvrdi Drča.

Na sreću, ima dosta poslodavaca koji i pored restriktivne norme omogućavaju zaposlenima da iskoriste ova prava. Tako u slučaju porođaja vanbračne partnerke i rođenja deteta, mogu npr. kao dokaz dostaviti izvod iz matične knjige rođenih za dete.

Mirovanje radnog odnosa

Postoje još dva člana Zakona o radu koji mogu biti sporni za vanbračne partnere. Prvi se odnosi na mirovanje radnog odnosa (član 79.)

Ovaj član kaže da u slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada i pravo da se vrati na rad kod poslodavca, pored zaposlenog ima i njegov bračni drug. Vanbračni partner se ne spominje.

Takođe, kako objašnjava Drča, sporna je i isplata naknade troškova pogrebnih usluga (član 119.) zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, gde se članovima uže porodice smatraju bračni drug i deca zaposlenog. Vanbračni partner je opet izostavljen i obespravljen, smatra.

Posebni kolektivni ugovori

- Kada je reč o posebnim kolektivnim ugovorima može se reći da pojedini predstavljaju svetlu tačku u pravnom mraku "nepriznavanja" vanbračne zajednice. Međutim i oni neujednačeno vrše priznavanje prava na plaćeno odsustvo vanbračnim partnerima. Pojedini ovo pravo priznaju u potpunosti za sve slučajeve, a pojedini samo delimično - pojašnjava naša sagovornica.

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisuje da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračnog partnera, koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim. S druge strane, ne priznaje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice zaposlenog jer je to pravo rezervisano isključivo za bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioce, usvojenike i staratelje.

Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje sasvim suprotno od prethodno navedenog, priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice, ali ne i u slučaju porođaja vanbračne partnerke.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave priznaje vanbračnim partnerima ovo pravo u potpunosti u svim slučajevima (porođaj, teža bolest i smrt).

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo ni u jednom slučaju ali im zato priznaje pravo na solidarnu pomoć, za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.

- On vanbračne partnere svrstava u članove uže porodice kad je u pitanju solidarna pomoć ali ne i kada je u pitanju plaćeno odsustvo. Za jedno pravo je vanbračni partner podoban, dok za drugo nije. Isti propis, ista lica, a različita prava - kategorična je Drča.

Kako zaključuje, bez zalaženja u društvene, kulturološke, sociološke i druge razloge ukorenjene u našem narodu u pogledu značaja bračne zajednice, ne sme se zanemariti nepobitna činjenica – da je vanbračna zajednica priznata i proklamovana Ustavom kao jednaka bračnoj zajednici.

Izvor: blic.rs

Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima.

Danas u Srbiji toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C do 11°C.

U Vojvodini toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Minimalna jutarnja temperatura od 8°C do 12°C, a maksimalna od 10°C u Somboru do 15°C u Vršcu. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C na severu do 11°C na jugu i u padu tokom noći.

U Novom Sadu toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 9°C, a maksimalna do 14°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 8°C.

U Subotici oblačno sa kišom. Vetar ujutru jugoistočni, a popodne severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 8°C, maksimalna do 11°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 6°C.

Vreme narednih dana

U nedelju na jugu Srbije toplo za ovo doba godine, a na severu i zapadu Srbije zahlađenje sa kišom koja će preći u susnežicu i sneg do kraja dana. Zato će minimalna temperatura biti na kraju dana, a ne ujutru. Vetar umeren severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 3°C na severu do 15°C u Vranju. Uveče na sveru i zapadu susnežica i sneg, a na jugu kiša. Temperatura u 22h od 0°C na severu do 8°C na jugu.

U ponedeljak se zahlađenje širi ka južnim krajevima uz povremen sneg i u nižim predelima. U utorak ujutru mraz, a tokom dana hladno i promenljivo oblačno uz dnevnu temperaturu oko ili malo iznad 0°C. U sredu ujutru mraz uz naoblačenje tokom dana i manji porast temperature.

Izvor: mondo.rs

Ako su iznadprosečne spolјne tepmerature ove kasne jeseni obradovale žitelјe Srbije koji u toj situaciji manje sredstava moraju da izdvoje za grejanje, građevinarima je pružio priliku da produže sezonu i obave daleko više posla, pa samim tim i više zarade.

Na dobitku su u stvari svi, pošto se i sredstva gradskog budžeta u Somboru, koji pune svi poreski obveznici, troše na infrastrukturne projekte i pre rokova.
Tako su ovog decembra u punom pogonu radnici na nekoliko projekata, pa su u najmanjem selu somborskog atara, Rastini, u toku radovi na uređenju prilaza mesnom groblјu. Radovi, koji se inače finansiraju iz gradskog budžeta, obuhvataju uređenje samog prilaza i parkinga, dok se sam prilazni put asfaltira u dužini od 140 centimetara i širini od dva i po metra. Pred samim ulazom u mesno groblјe izgrađen je i novi parking koji sadrži pet mesta za parkiranje, a pripremlјen je i prostor za postavlјanje nove česme.

Novi park u Bloku 82
Radovi ne izostaju ni u Somboru u kome su radnici JKP „Zelenilo“ tokom jesenje sadnje nastavili sa radovima na formiranju novog gradskog parka u Bloku 82. Buduća gradska oaza dopunjena je sadnicama novih vrsta. Novi gradski park poseduje elemente arboretuma i predstavlјa svojevrsnu kolekciju drveća na jednom mestu, na javnoj površini, tako da u istovremeno ispunjava i rekreativnu i edukativnu funkciju na jednom prostoru. Zasađeno je 40 bilјnih vrsta, a ispred svake sadnice postavlјena je i tabla sa naučnim nazivom vrste na latinskom jeziku, kao i sa narodnim nazivom vrste na latiničnom i ćiriličnom pismu. Prethodno, tokom leta, završeni su radovi na izgradnji staza, kako u samom parku, tako i prilaznih, a u planu je da se uređenje parka nastavi na proleće, postavkom novih klupa i ostatkom urbanog mobilijara.

Nešto zapadnije od Rastine, ali u ataru daleko većeg sela, Stanišića, na zadovolјstvo tamošnjih polјoprivrednika ali i svih putnika na ovom saobraćajnom pravcu privode se kraju radovi na izgradnji novog otresišta, koje obavlјaju zaposleni u kompaniji „Yimi komerc” iz susedne Prigrevice. Ovakve mikro investicije, ma koliko se činile nebitne, u stvari su jako značajne pre svega kada je u pitanju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pošto blato izvučeno na asfaltni put predstavlјa veliku opasnost. Otresišta se sastoje iz dva dela od kojih je prvi deo do atarskog puta obložen tucanikom u dužini od 30 metara, dok se drugi deo, čija je dužina dodatnih 40 metara, nadovezuje na tucanički i predstavlјa rebrasto otresište napravlјeno od armiranog betona.
Ukupna dužina ovakvih otresišta, koja su izgrađena ove kasne jeseni i u salaškim naselјima Žarkovac i Rančevo, je 70 metara, dok je širina četiri metra, kako bi se na njemu blata sa točkova mogla osloboditi i najveća polјoprivredna mehanizacija.

Izvor: dnevnik.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ svečanom akademijom danas je proslavila jubilej 140-e godišnjice izgradnje čitaoničkog doma i 177 godina neprekidnog rada.

Somborska Čitaonica spada među najstarije institucije kulture u Srbiji, a jedan od njenih predsednika bio je i Laza Kostić, čije danas nosi ime. Vrata ove čitaonice otvorena su svih sedam dana u nedelјi, gde je članovima dostupna dnevna ćirilična štampa i društvene igre, a ovde se organizuju i razne programske aktivnosti: izložbe slika i fotografija, predavanja, radionice, tribine, književni programi i muzičke svečanosti.

Predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice Borislav Avramović ovom prilikom predstavio je planove Čitaonice za naredni period i zahvalio se saradnicima na podršci. „Čitaonica ima, razvija i unapređuje saradnju sa mnogim institucijama, udruženjima i klubovima, od osnivanja do danas“ rekao je Avramović, posebno istakavši međusobnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom somborskom.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je istakao da je zdanje Srpske čitaonice, koje od 1969. godine ima status spomenika kulture, jedno od zdanja zahvalјujući kojima se Sombor naziva gradom bogate kulturne baštine i čuvarem tradicije. „Mi danas možemo da budemo zahvalni onoj grupi viđenijih somborskih Srba: Simi Bikaru, Justinu Konjoviću, Niki Gruiću i drugim gradskim prvacima koji su bili svesni važnosti poštovanja svojih korena, porekla svojih pradedova i neophodnosti očuvanja nacionalnog identiteta kroz negovanje pisma, jezika, vere i običaja“, naglasio je gradonačelnik.

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicaama Dragana Milošević istakla je da je Srpska čitaonica „Laza Kostić“ institucija čiji značaj premašuje Sombor, Bačku i Vojvodinu, i ima važno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i celoj istoriji našeg naroda. „To što mi danas zajedno obeležavamo 140-u godišnjicu tog velikog pregnuća, samo je dokaz velikih dela i potvrda naše obaveze da i sebe, ali i generacije koje dolaze stalno podsećamo da ni ta dela, ali ni oni koji su ih izneli nikada ne smeju da budu zaboravlјeni“ poručila je pokrajinska sekretarka Milošević.

Episkop mohački Damaskin naglasio je da je današnje okuplјanje u čast knjige i svih Somboraca koji su u knjigama i njihovoj saznajnoj moći videli napredak za pojedinca i zajednicu. „Danas smo u prilici da se sa velikom zahvalnošću setimo svih značajnih Somboraca iz redova crkve i redova građanstva, koji su u nastajanje i trajanje Srpske čitaonice i njenih sadržaja utkali nemalu snagu i vreme, entuzijazam i polet“ rekao je episkop Damaskin.

Srpska čitaonica ovom prilikom, uručila je i priznanja pojednicima i institucijama i to: Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Gradu Somboru, Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini somborskoj, Zavičajnom udruženju Srba „Korjeni“ Sombor, Petru Arambašiću – bivšem dugogodišnjem predsedniku Upravnog odbora Srpske čitaonice i počasnom članu i Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti Srpske čitaonice predstavila je Jelena Pilipović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika, a u okviru svečanog programa nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjević“.

Zgrada Doma penzionera u Klјajićevu obnovlјena je zahvalјujući participativnom budžetiranju. Renovirana je kompletna prednja fasada, zamenjeni su prozori i urađeno je nekoliko unutrašnjih radova, kao što je krečenje, farbanje vrata i postavka pločica u jednoj od prostorija. Završene radove obišli su danas član Gradskog veća Sava Dojić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Klјajićevo“.

Grad Sombor nastaviće sa participativnim budžetiranjem i tokom 2023. godine, kada će se raditi na realizaciji novih projekata za svaku od gradskih i seoskih mesnih zajednica.

U nedelјu 11.12. 2022. godine u 19 časova održaće se 11 sabor folklora u Domu kulture Crvenka. Koncert broji nastupe ,,KUD Abrašević“ Niš, ,,KUD Branko Cvetković“ Beograd, ,,KUD Durmitor“ Kula, MNRO Plava ptica, Folklornog asambla Sivac i folklornog asambla Crvenka.

Organizator sabora je Folklorni asambl Doma kulture Crvenka. Sabor folklora podržale su opština Kula i Turistička organizacija opštine Kula.

Ulaz se naplaćuje 200 dinara.

Objavljene su nove cene goriva. Litar evrodizela će od danas od 15 časova do sledećeg petka u isto vreme na pumpama maksimalno koštati 201 dinara za litar, a benzin evropremijum BMB 95 najviše 171 dinara za litar.

Izvor: agrofin.rs
Prošle nedelje, maksimalna cena dizela je izosila 205 dinara, a benzin evropremijum BMB 95, 175 dinara. Dakle, dizel je jeftiniji 4 dinara, a benzin 4 dinara. I prošle nedelje gorivo je pojeftinilo dizel za 4 dinara, a benzin za 3.

Vrednost sirove nafte juče je iznosila 77 dolara po barelu, što je poslednji put bilo pre skoro devet meseci. Jutros je cena još niža 76 dolara po barelu na londonskom tržištu. Koliko je cena pala govori i podatak da je barel u junu ove godine, dakle pre samo 6 meseci koštao 120 dolara!

Izvor: blic.rs

U privatnoj klinici u Beogradu uradili su mi ultrazvuk abdomena, jer sam u državnoj ustanovi bila zakazana tek za dva meseca. Pokušala sam da refundiram troškove preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ali nisam uspela, jer je to naučna fantastika, priča za Nova.rs Nevena S. (45), koja je dobila hitan uput lekara za snimanje, a termin tek u februaru naredne godine. Zbog sve težeg zakazivanja termina za specijalističke preglede, ali i sve druge zdravstvene usluge, građani najčešće odustaju od državnih i odlaze u privatne klinike, a ono što malo njih zna, je da Pravilnik RFZO podrazumeva refundaciju troškova, ali samo određenih.

Neznatan broj ljudi uspeo je da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, jer Fond pokrije uglavnom samo ono što naplate klinike sa kojima imaju ugovor, kažu doktori.

“Pacijenti sada moraju da dobiju potpis od tri lekara koji potvrđuju da na klinici ili u domu zdravlja nema slobodnih termina za pregled, laboratoriju, snimanje ili operaciju, ili da je prvi termin za više od mesec dana, da bi mogli da dobiju refundaciju. Pravilo Fonda nalaže da određene medicinske usluge u privatnim ambulantama pokrije osiguranje, ali samo ako pacijent na njih mora da čeka duže od mesec dana. Ljudima je na kraju skuplja ta šetnja od lekara do lekara i prikupljenje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici. Nikome nije jasno koja prava pacijenti imaju kada je u pitanju privatno zdravstvo. Šta to sve mogu da urade, a da ne moraju da plate, ni da se muče da dokumentacijom. Ako bi RFZO refundirao svaku zdravstvenu uslugu koju građani Srbije obave u privatnim ustanovama, preko noći bi bankrotirao, pa ne čude brojne obaveze koje pacijent mora da ispuni kako bi mu uslugu pokrilo osiguranje“, objašnjava za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema Pravilniku RFZO, još od septembra 2016., osigurana lica mogu da ostvare pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako u državnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Međutim, RFZO je sa privatnim zdravstvenim ustanovama zaključio ugovore samo za određene medicinske usluge, a tu spadaju: hiperbarična oksigenacija, biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO – postupci vantelesne oplodnje), usluge operacije senilne i presenilne katarakte i usluge hemodijalize, i to je sve!

Pacijenti kojima su neophodne ove usluge, odlaze u privatne ustanove sa kojima je Fond sklopio ugovore i njihovo lečenje pokriva osiguranje. Međutim, ako je u pitanju bilo koja zdravstvena usluga izvan „zaključenih ugovora“, refundaciju je gotovo nemoguće dobiti.

„Fond u poslednjih 15 godina funkcioniše tako, da kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, tačnije da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Ukoliko nije bilo hitno, odgovore sa ne, odbijaju refundaciju i to se redovno ponavlja. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , treba međutim uvesti i kriterijum ‘neophodna’ za zdravlje, jer se samo tako mogu ostvariti refundacije. Jedini pacijenti kojima se odobravaju refundacije su – trudnice. Lično se sećam samo jednog slučaja kada je refundacija bila odobrena, a da osoba nije bila trudna“, priča za Nova.rs zaposlena u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna zbog bezbednosti na poslu.

Samo, ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen u visini stvarnih troškova, za Nova.rs kažu u RFZO.

„Osigurano lice nema pravo na refundaciju troškova pruženih zdravstvenih usluga koje nisu hitne, koje nisu pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za usluge koje su pružene suprotno načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstenog osiguranja. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna medicinska pomoć koja se pruža da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost. Pod tim se podrazumeva i medicinska pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo dovođenje osiguranog lica u životnu opasnost, odnosno nepopravljivo oštećenje njegovog zdravlja ili smrt”, objašnjavaju u Fondu.

Osigurano lice ima pravo i na refundaciju troškova za zdravstvene usluge za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja.

“To su dijagnostički pregledi (laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi), medicinska rehabilitacija koja se obavlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite i specijalističko-konsultativni pregledi radi uspostavljanja dijagnoze, ukoliko nisu pružene u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi u koju je upućeno, a čije troškove je osigurano lice platilo zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi”, naglašavaju u RFZO.

Na teritoriji Republike Srbije je u 2021. godini podneto ukupno 3.726 zahteva za refundaciju, a od toga je usvojeno 1.432. U periodu od 1. januara do 30. juna 2022. podneto je ukupno 1.469 zahteva, a od toga je 528 usvojeno.

U Pravilniku RFZO, naime stoji da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”, ali ovo pravilo u praksi najčešće izostaje. Takođe, Pravilnik nalaže mogućnost refundacije za zdravstvene usluge kao što su: laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi, ali je do sada neznatan broj ljudi ovu uslugu iskoristio, a na listama čekanja u Srbiji trenutno je više od 60.000 građana.

Naime, svaka zdravstvena ustanova u obavezi je da osiguranicima pruži sve neophodne preglede, intervencije, lekove, medicinska sredstva, implantate i medicinsko-tehnička pomagala, koja su utvrđena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i prema proceduri koju je propisao RFZO. Međutim, građani Srbije na neke od zahvata čekaju na „listama“ i duže od pet ili čak sedam godina, a nisu u mogućnosti da odu na intervenciju privatno, jer je Fond neće refundirati.

Izuzetak u Pravilniku su one medicinke usluge na koje se i najviše čeka, a koje Fond ne refundira, jer je za njih „propisano utvrđivanje lista čekanja”, a to su magntena rezonanca i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, čak i na ugradnju endoproteza kuka ili kolena za koju je poslednji upisani termin na Institutu za ortopediju „Banjica“ – decembar 2032. godina.

Kako do refundacije troškova u RFZO?

Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Nakon što od zdravstvene ustanove dobiju potvrdu, osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku, zdravstvenu uslugu koja nije pružena u zdravstvenoj ustanovi u koju su upućeni, dobiju u nekoj drugoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja. Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1” (slika) koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ” (slika) kompletna medicinska i računska dokumentacija (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime). Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva za refundaciju. Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.

Liste čekanja za usluge za koje nije propisana refundacija:

Usluga Poslednji upisani termin

Ugradnja endoproteze kolena Decembar, 2032.

Ugradnja endoproteze kuka Decembar, 2031

Ugradja veštačkih valvula Decembar, 2023.

Koronarografija srca Mart, 2023

Revaskularizacija miokarda Februar, 2023.

Izvor: nova.rs

Učenike trećeg razreda srednje škole od državne mature deli godinu i po dana, a do danas im nije predočeno pod kojim uslovima će se upisivati na fakultete.

Prosvetna vlast je obećavala da će sve informacije đaci imati na početku ove školske godine, budući da su po Zakonu o visokom obrazovanju visokoškolske ustanove bile obavezne da do 31. avgusta utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata.

Koliko fakulteta je ispunilo zakonsku obavezu, šta je sa onima koji su se oglušili, kada će đaci znati koji fakulteti će zadržati posebne prijemne ispite, u kom procentu će visokoškolske ustanove uvažiti rezultate državne mature, da li će biti uveden donji prag da bi se matura položila, samo su neka do pitanja na koja redakcija Danasa mesecima pokušava da dobije odgovore od nadležnih.

Ni u Ministarstvu prosvete, ni u Projektu državne mature nisu želeli da nam obezbede sagovornike, a o ovoj temi nisu hteli da govore ni u upravi Univerziteta u Beogradu.

I naši raniji pokušaji da javnosti predočimo rezultate drugog pilotiranja državne mature bili su bezuspešni. Ministarstvo je u junu objavilo šturo saopštenje sa mnogim spornim podacima, poput onog da je, uprkos proseku gimnazijalaca na testu iz matematike od svega 18 poena, „bilo dosta“ učenika sa 97 poena. Izveštaj sa rezultatima drugog pilotiranja do danas nije objavljen.

Pregovori sa fakultetima

Projekat Državne mature, koji je Evropska unija finansirala sa 3,7 miliona evra, a čiji je cilj bio da pomogne obrazovnom sistemu Srbije da pripremi, isproba i sprovede završne ispite u srednjem obrazovanju, uskoro se završava, ali odgovore na neka od ključnih pitanja javnost i dalje nema.
Nemaju ni univerziteti, tvrde sagovornici Danasa iz akademske zajednice koji su nakon sastanka ministra prosvete Branka Ružića sa dekanima nekoliko univerziteta, sve bliže zaključku da će državna matura ponovo biti odložena.

Kao razlog navode to što Ministarstvo, ne samo da nije uspelo da obezbedi saglasnost visokoškolskih ustanova da matura bude ulaznica u visoko obrazovanje, već i da ubedi Beogradski univerzitet da odstupi od stava da se tek posle prelaznog perioda od tri do četiri godine i paralelnog sprovođenja mature i prijemnih ispita, proceni mogu li se rezultati državne mature vrednovati pri upisu na studije.

Od „tvrdog“ stava beogradski dekani nisu odustali ni nakon nedavnog sastanka sa ministrom, koji sada obilazi univerzitete i predočava benefite mature, umesto da je saglasnost sa visokim obrazovanjem postignuta na početku cele priče.

Jedan od učesnika tog sastanka kaže da je ministrov nastup bio korektan, ali da time nijedna od dilema nije rešena.

Tek se predlaže formiranje radne grupe koja bi se bavila konceptom mature, što je svojevrsni nonsens, budući da se projekat u okviru kojeg je to odavno definisano, završava.

Naš sagovornik navodi da Beogradski univerzitet nije protiv mature i da ona može 2024. da se sprovede kao završni ispit na kraju srednje škole.

Na pitanje u kojoj meri bi se rezultati vrednovali pri upisu na fakultete, on kaže da je to „na dugom štapu“, bez obzira što su neki fakulteti načelno definisali u kom procentu će priznavati maturu i uspeh iz srednje škole.

Najgore rešenje

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, i nadležni razmišljaju da se 2024. uvede državna matura koja bi prevashodno imala sertifikacionu funkciju, odnosno bila bi dokaz o završetku srednje škole.

To bi praktično značilo da bi đaci morali da se spremaju za dva ozbiljna ispita – i maturski i prijemni za one koji žele da nastave studije.

Sagovornik Danasa sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS) kaže da je to najgore rešenje i da će to sigurno izazvati otpor roditelja i srednjoškolskih nastavnika, koji listom tvrde da o maturi nemaju nikakve informacije, čak ni da će učenici trećeg razreda na proleće imati probno testiranje.

U nekim srednjim školama za Danas kažu da je svojevremeno bilo pojedinačnih sastanaka sa predstavnicima roditelja, ali da nadležni nisu znali odgovore na mnoga konkretna pitanja.

Naš sagovornik sa UNS tvrdi da je tako bilo i na nedavnom sastanku sa ministrom, koji se opet sveo na prikazivanje prezentacije o tome čemu matura služi.

Sagovornici Danasa su u jednom saglasni: da država ima ozbiljnu strategiju šta želi sa obrazovanjem ne bi se događalo da se sa svakom promenom ministra prosvete odlaže matura, kao što je to slučaj poslednjih petnaestak godina.

Podsetimo da je jedan od prvih poteza Branka Ružića kada je u prethodnom mandatu došao na čelo Ministarstva prosvete, bio odlaganje mature.

Mnogi smatraju da će ponovo doneti takvu odluku, budući da kao iskusan političar neće rizikovati odijum javnosti, jer je mandat ove Vlade oročen do 2024, kada je planirano da se prvi put sprovede državna matura.

U tom kontekstu se tumači i poslednja ministrova izjava u intervjuu Večernjim novostima, koji je na pitanje ostaje li pri tome da će matura sigurno biti održana 2024. ili postoji mogućnost da se ponovo odloži, rekao da „ostaje samo pri tome da će sa dekanima svih univerziteta u Srbiji obaviti razgovore kako bismo razumeli šta je čiji zadatak u ovom poslu od državnog značaja i u interesu naših učenika“.

Proba u maju

Za sada je jedino izvesno da će učeci trećeg razreda srednje škole (reč je o školama u četvorogodišnjem trajanju) polagati probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna.

Na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u čiju nadležnost prelazi državna matura po završetku Projekta, nedavno je objavljena vest da su održani prvi sastanci stručnih radnih grupa, koje će tokom sledećih sedmica raditi na pripremi zadataka za probu državne mature.

„Biće pripremljeni zadaci iz srpskog i osam maternjih jezika nacionalnih manjina, zatim iz matematike, istorije, geografije, biologije, fizike, hemije, stranih jezika (engleskog, francuskog, ruskog, španskog, italijanskog i nemačkog), psihologije, sociologije, filozofije, zatim iz 14 stručnih predmeta za učenike srednjih stručnih škola, kao i predmeta važnih za umetničku maturu“, piše u informaciji.

Izvor: danas.rs

 penzioni fondovi predstavljaju takozvani “treći stub” penzionog osiguranja u Srbiji i oni funkcionišu na dva načina: tako što sredstva uplaćuju građani sami za sebe ili to umesto njih čine poslodavci. Imajući u vidu koliko su niske državne državne penzije, ovakav vid štednje i osiguravanja budućnosti građanima ipak može obezbediti nešto lagodniji život nakon završetka radnog veka. Još jedna prenost ovih fondova jeste ta što ona nije vezana za radni odnos korisnika i na taj način mogu da štede i lica koja nisu u radnom odnosu.

Jovan L. ima 30 godina i već je počeo da razmišlja o tome da li će jednog dana moći da živi od plodova svog rada. Budući da ne očekuje visoku penziju, odlučio je da investira u dobrovoljni penzioni fond.

„Ne mogu da se oslonim isključivo na državnu penziju jer život postaje sve skuplji. Ne želim da dođem u situaciju da nemam ni za lekove, zbog čega sam i odlučio da na vreme počnem da obezbeđujem sebi dostojanstvenu starost“, rekao je Jovan.

On jednom fondu koji posluje na srpskom tržištu uplaćuje 5.000 dinara mesečno. Plan mu je da narednih 30 godina svakog meseca uplaćuje ovaj iznos, a da sredstva kasnije povlači 15 godina. Prinosi penzionog fonda, od kojih iznos koji će Jovan kasnije primati zavisi, variraju iz godine u godinu i uglavnom nisu veliki jer zakonska regulativa nalaže da najveći deo ulaganja bude u državne obveznice. Međutim, ako bi se uvek kretali oko, recimo, pet odsto, koliko kalkulatori penzionih fondova nude po „difoltu“ kao prosečan prinos, Jovanova „privatna“ penzija bi iznosila 31.267 dinara mesečno.

I broker Nenad Gujaničić smatra da čitav koncept dobrovoljnih penzionih fondova ima smisla jer na taj način građani po okončanju svog radnog veka imaju neki dodatni izvor prihoda, pored državne penzije koja nije visoka, i to bez obzira na to koliko zarađuju.

Ipak, on ističe da ovakvi fondovi u Srbiji nisu mnogo razvijeni.

„Postoji nekoliko društava koja se time bave i njihova imovina je prilično mala. Ima više razloga zašto oni nisu razvijeni, ali glavni preduslov za njihovo funkcionisanje je razvijeno finansijsko tržište, što kod nas nije slučaj. Ti penzioni fondovi uglavnom investiraju u državne obveznice što i nije loše jer veći deo mora da bude u sigurnim državnim hartijama. Međutim, nemamo razvijeno tržišt kapitala gde bi oni mogli da investiraju u velike kompanije koje se kotiraju na berzi“, objašnjava Gujaničić za Nova.rs.

Prema tome, dodaje, glavni problem je što, tehnički, zbog gorenavedenog, i privatni fondovi zavise od države Srbije.

Od 1. februara ove godine, maksimalni iznos neoporezivih uplata u dobrovoljne penzijske fondove iznosi 6.541 dinara, a i poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene, oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do sume od 6.541 dinara.

“Ono što je generalno bio problem sa penzionim fondovima i u svetu i kod nas jesu niske kamate, koje su išle ka nuli i onda su prinosi bili niski“, ističe Gujaničić.

Ipak, zaključuje naš sagovornik, s obzirom da su fondovi pod kontrolom NBS i posluju po striktnoj zakonskoj regulativi, ovakav način investiranja sa sobom nosi najmanji rizik.

Sa druge strane, urednik portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da ulaganje u privatne penzione fondove ni ne kreće od prinosa, budući da neko ko ulaže u ove fondove i ne očekuje neki „mastan“ prinos, već stabilnost i dugoročnost same investicije.

„Kao što samo ime kaže, to su penzioni fondovi i sam taj finansijski proizvod treba da zadovolji potrebe onih koji žele da povećaju svoju penziju. To se može uporediti sa tankerom na moru, on ide polako i bira oprezne putanje. Razlog je što ta investicija treba da traje 20-30 godina, a i država ne dozvoljava da imaju rizična ulaganja. Dakle, država kaže ‚ne možeš ti da se igraš sa parama građana‘“, ističe Uzelac za Nova.rs.

Navodi da je pogrešno posmatrati penzione fondove na kratak rok jer nisu ni predviđeni da funkcionišu tako i kada bismo hteli da proverimo njihovu efikasnost, morali bismo da uzmemo u obzir neki period od pet do 10 godina jer je poenta dugoročnost ulaganja.

„A što se korisničke strane te priče tiče, ako ne znate šta ćete s parama, to uopšte nije loša opcija. Jer, ako ne znate šta biste uradili sa parama koje imate, dajte ih nekom ko zna, to su upravo ti fondovski pristupi“, kaže naš sagovornik i ističe da penzija danas samo deli isto ime sa penzijom nekada.

To su, kaže, potpuno različiti proizvodi, kao što i paradajz danas nije isti kao onaj koji smo jeli pre 30 godina.

„Ranije je penzija bila ugodna starost, danas je samo osnovna starost. I to se promenilo u svim državama sveta. One će biti sve ‘osnovnije’. To nijedna država ne može da kaže – ‘ne znamo koliko ćemo moći da garantujemo za vas’. Ali sama činjenica da postoji regulativa koja dozvoljava alternativne penzije, znači da država zna šta se tu dešava“, zaključuje Uzelac.

Izvor. nova.rs