Sombor.info

U subotu, 23. decembra, u Velikoj sali Opštinskog Kulturnog centra, biće odigrana predstava naziva “Džepovi puni kamenja”, u izvođenju Narodnog pozorišta Kikinda. Predstava je zakazana za 20 sati, a cena ulaznice iznosi 500 dinara.

Režiju gostujućeg komada potpisuje Rastislav Ćopić, a u njemu igraju Nikola Joksimović i VLadimir Maksimović.

Predstava “Džepovi puni kamenja” je priča o dva mlada čoveka koji u svom životu hoće da naprave nešto vredno i veliko, nešto što se razlikuje drastično od statiranja u filmovima. I tako… Čarli i Džejk čekaju svoju šansu… Čarli bi voleo da proda svoj scenario, a Džejk da dobije glavnu ulogu u nekom filmu. Dva glumca igraju 13 likova u predstavi o malom irskom selu u kome se snima holivudski film. S jedne strane, seljani se podsmevaju Holivudu, ali ipak učestvuju u snimanju filma, jer im to donosi značajne prihode. S druge strane su fascinirani holivudskom mašinerijom za proizvodnju snova i pojavom filmskih zvezda. Statiranje u filmu im razbuđuje maštu i stvara želju da i sami pišu scenarija i snimaju filmove. Ali predstava nije samo tužna komedija o meštanima jednog siromašog sela koji statiraju u holivudskom filmu i o sukobu njihovih iluzija sa stavarnošću. To je predstava o malim i beznačajnim ljudima i o njihovoj nadi, nadi da će uspeti da promene svoje male, siromašne i beznačajne živote ako samo dobiju pravu priliku za to.

„Nije važno što si niko i ništa, ako dobiješ šansu“, glasi pravi moto ove predstave. U pitanju je urnebesna komedija o „sudaru“ Holivuda, sveta filmske iluzije, sa siromašnim žiteljima jednog sela.

Izvor: radioapatin.com

Porodica Homolka iz Apatina u svom poljoprivrednom gazdinstu sa gaji šetland, apaluzo i vels ponije. Gde god se pojavi sa svojom maštovitom i prigodnom zapregom, ova vesela družina je prava atrakcija! 

Klara, Vihor, Munja i još dvadesetak poni konjića na poljoprivrednom gazdinstvu Atile Homolke iz Apatina velika su ljubav i radost već šest godina, kako porodice Homolka tako i brojnih posetilaca naročito dece.

“Počeli smo tako što smo kupili kobilicu i ždrebe sinu za jahanje, s obizirom da kod mene postoji iz detinjstva ljubav prema konjima. A priroda sama govori da im je dobro. Računam da je to tako iz razloga što se svake godine razmnožavaju, njima su dakle uslovi kod nas jako dobri. To je jedna potvrda da ih dobro čuvamo i jako volimo” kaže Atila Homolka.

Sa ponijima u zimsko doba, Atila se pretvara u bačkog Deda Mraza, a tokom cele godine ili gostuje na brojnim manifestacijama ili je domaćin malim jahačima.

“Dolazim iz Švedske i svaki put kad dođem u Apatin idem da jašem ponije jer se osećam sigurno i lepo. Volim ponije i to mogu reći i na švedskom…” ispričala je, između ostalog Isidora Kostić, devetogodišnja devojčica rodom iz Apatina koja sa porodicom živi u Švedskoj.

"Rado dolazim ovde jer volim konje, poniji su super životinje!” ističe Nađa Vražić.

Sa ponijinma, Atilin sin Viktor uspešno se takmiči na konjskim trkama.

"Osvajao sam prva mesta na trkama u Subotici, Pančevu i drugim mestima u trkama poni konja!” objasnio je Viktor.

Na radost i za dečije osmehe, apatinski Deda Mraz na ponijima obići će brojne vojvođanske gradove.

Izvor: RTV

Magnezijum je veoma važan za ljudski organizam jer je uključen u više od 300 vitalnih metaboličkih procesa u telu. On je osmi najčešći mineral na Zemlji i treći najčešći mineral u morskoj vodi, nakon natrijuma i hlorida. Za nas je najvažnija činjenica da je to četvrti najčešći mineral u ljudskom telu. Najviše ga ima u kostima i zubima, oko 60, odnosno 65%, ostatak je u mišićnom tkivu i ćelijama, a 1% u krvi.

Uloga magnezijuma u ​​ljudskom telu

Magnezijum pomaže u stimulisanju metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njen prenos kroz telo, a učestvuje i u formiranju proteina. Bez toga, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti ne bi bio moguć.

Osim toga, magnezijum pomaže u procesima koji kontrolišu funkcionisanje mišića i nerava, održava zdrave kosti, zdravo srce i normalan nivo šećera u krvi i igra važnu ulogu u povećanju energije.

Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od 12.340 muškaraca i žena sa periodom praćenja od 19 godina otkrila je da je 30% manje umrlih od kardiovaskularnih bolesti prijavljeno kod pacijenata sa visokim magnezijumom u krvi (iz knjige Minerali – dr Ulrih Štrunc i Andreas Sop).

Dakle, svakoj ćeliji u ljudskom telu potrebna je adekvatna količina magnezijuma. U suprotnom – njena funkcija je narušena. No, ono što je važno naglasiti jeste da magnezijum „radi” zajedno sa kalcijumom i na taj način zajedno regulišu električne impulse u ćeliji.

Ipak, koncentracija magnezijuma u zdravim ćelijama je mnogo veća od koncentracije kalcijuma, a njihov odnos je veoma važan. Njihova međusobna ravnoteža i funkcija važni su za sprečavanje akumulacije kalcijuma u ​​ćelijama, jer u suprotnom može doći do razdražljivosti, kalcifikacije, poremećene funkcije ćelije ili ćelijske smrti.

Znaci nedostatka magnezijuma u organizmu

Pošto telo nadoknađuje nedostatak magnezijuma izvlačeći ga iz kostiju, produženi periodi nedostatka su opasni. Ovo su neki od glavnih simptoma:

glavobolje
migrena,
umor,
vrtoglavica,
pospanost,
nervoza,
vrtoglavica
bolovi i grčevi u mišićima.

Koji su faktori krivi za nedostatak magnezijuma u ​​organizmu?

Razlozi mogu biti brojni: previše stresa, često konzumiranje alkohola, česta konzumacija fosfatnih (gaziranih) pića, loš san, visok krvni pritisak, trudnoća, uzimanje kontraceptivnih pilula, dijareja, problemi sa crevima ili bubrezima.

Uzimajte dovoljno magnezijuma

Telo ne može samostalno da proizvodi magnezijum, pa ga je potrebno svakodnevno unositi putem hrane i pića. Preporučeni dnevni unos je između 300 i 400 miligrama. Ženama je obično potrebno nešto manje nego muškarcima. Odrasloj ženi je potrebno oko 310 miligrama, a posle 30. godine oko 320 miligrama dnevno. Odraslom muškarcu je potrebno oko 400 miligrama magnezijuma dnevno. Deci do 8 godina potrebno je između 30 i 170 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola (o tome se obavezno konsultujte sa ličnim lekarom).

Da bi se zadovoljila preporučena dnevna doza magnezijuma u organizmu, odrasle osobe treba svakog dana da popiju 3-4 dcl prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Potreba za ovim mineralom je neznatno povećana tokom trudnoće, laktacije i tokom perioda intenzivnog rasta.

Hrana koja je dobar izvor magnezijuma

Osim putem prirodne mineralne vode, magnezijum možete uneti i putem hrane, a ovo su neke od namirnica koje su najbogatije ovim mineralom:

spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće,
bademi,
semenke bundeve i suncokreta,
laneno seme,
paprika,
pasulj,
avokado,
tamna čokolada.

U slučaju ekstremnog manjka magnezijuma u organizmu, stručnjaci preporučuju i dijetetske suplemente. I sportisti koji vole da uživaju u sportskim napicima takođe treba da budu oprezni – ni u kom slučaju ne bi trebalo da uživaju u gaziranim napicima posle treninga, jer fosfati izbacuju magnezijum i kalcijum iz tela.

Izvor: Aktivni Si

Prosečna penzija u Srbiji iznosi samo 39.874 dinara, i na osnovu ove brojke kristalno je jasno kako zapravo žive najstariji građani. Međutim, ko još za vreme radnog veka počne da uplaćuje novac u privatni penzijski fond, može da računa na makar malo lagodnije dane u starosti, jer će pored državne penzije, svakog meseca primati dodatni iznos koji je prethodnih godina uštedeo.

Veliki broj radnika u Srbiji svestan je da od plodova svog rada u starosti neće moći da živi dostojanstveno. Zato ni ne čudi što u dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana naše zemlje.

Ovi fondovi omogućavaju svojim korisnicima da uplaćuju novac u skladu sa sopstvenim mogućnostima – kada mogu i koliko mogu.

Kako bismo proverili da li na ovaj način životni standard nakon završetka radnog veka zaista može da se poboljša, izračunali smo koliko će korisnik koji je 10 godina vršio redovne uplate od po 500, 1.000, 2.000 mesečno dobijati kasnije, kada se penzionišu. Računicu smo napravili i za one koji uplaćuju po 5.000 i 10.000 dinara.

Period uplate u našem primeru je 10 godina, a računali smo da se kasnije isto toliko sredstva i isplaćuju korisniku.

Da li se isplate male uplate?

Počeli smo sa iznosom od 500 dinara, iako postoje privatni penzijski fondovi u kojima može da se uplati manje, i po 200. Ako bi radnik svakog meseca, tokom 10 godina radnog veka, uplaćivao po 500 dinara, na kraju bi mogao da, pored penzije, prima dodatnih 880 do 940 dinara svakog meseca. Visina ovog iznosa zavisi od privatnog fonda koji korisnik odabere, s obzirom na to da se među njima razlikuju prinosi, odnosno procenti zarade.

Potom, uzeli smo I prinos duplo veće mesečne uplate, odnosno 1.000 dinara. Za 10 godina redovnih uplata u ovom iznosu, građani mogu da osiguraju da kao penzioneri dobijaju, na penziju koju su zaradili na poslu, dodatnih 1.760 do 1.890 dinara, zavisno od fonda.

Osetno veća penzija sa uplatama od 5.000

Iskoristili smo i još veći iznos, 2.000 dinara mesečno, a radnik koji redovno uplaćuje ovaj iznos, kada odluči da počne da povlači sredstva, dobijaće dodatnih 3.530 do 3.780 dinara svakog meseca u narednih 10 godina.

Na prvi pogled, ovi iznosi možda deluju nedovoljno, ali korisnik u svakom trenutku može da odluči da uplati više, pa tako i poveća krajnji iznos koji će mu biti isplaćen. Tako sa uplatama od po 5.000 dinara mesečno, privatna penzija iznosi 8.820, a sa 10.000 je 17.640.

Takođe, novac može da se uplaćuje sve do 70. godine života.

Inače, maksimalni iznos neoporezivih uplata u dobrovoljne penzijske fondove je 7.529 dinara, što znači da uplate manje od ove sume neće biti oporezovane.

Penzija bez obzira na radni staž, a može i da se nasledi
Iznos koji će uplaćivati, korisnik bira sam, a iako fondovi imaju minimum za uplatu, on nije veliki – 200 dinara. Takođe, uplata može da se menja, odnosno korisnik jednom može da uplati 1.000, drugi put 200, a treći put 10.000 dinara.

Korisnik može da bira i koliko često će uplaćivati novac, što može da radi redovno, jednom mesečno, ali i povremeno, a sa uplatama može da prestane kada bude želeo.

Iako privatna penzija nije povezana sa radnim stažom, korisnik fonda mora da ima najmanje 58 godina kako bi počeo da dobija sredstva koja je ranije uplaćivao.

Korisnik sam bira na koji vremenski period će mu penzija biti isplaćena – može odabrati da to bude jednom mesečno, ali i neki drugi period.

Takođe, u privatne penzijske fondove mogu da uplaćuju i nezaposleni, s obzirom na to da, za razliku od državnih penzija, radni staž nije uslov za isplatu novca.

Na kraju, privatna penzija je i nasledna, a korisnik prilikom potpisivanja ugovora treba da odabere osobu koja će, u slučaju njegove smrti, naslediti novac.

Izvor: nova.rs

Jedna osoba poginula je večeras u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Sombor-Bezdan.

Za sada nije poznato kako je do nesreće došlo, kao ni da li je u istoj učestvovalo još osoba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upisaće u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici ukupno 1100 polaznika na stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajca (550 polaznika), saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda (300 polaznika), graničnog policajca (250 polaznika), i to za područje Policijske uprave u Somboru: 5 polaznika za radno mesto policajca, 8 polaznika za radno mesto saobraćajnog policajca za poslove saobraćajnih nezgoda i 33 polaznika za radno mesto graničnog policajca.

Prijava na konkurs, sa dokumentacijom, podnosi se policijskoj stanici po mestu prebivališta kandidata. Prilikom podnošenja prijave kandidat se obavezno izjašnjava za koja se od ponuđenih radnih mesta prijavljuje na stručno osposobljavanje (policajac / saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda / granični policajac), pri čemu navodi njihov redosled.

Prijava (obrazac) se može dobiti u policijskoj stanici ili preuzeti sa internet adrese www.copo.edu.rs.

Detaljnije informacije svi zainteresovani kandidati mogu dobiti u Policijskoj ispostavi u Somboru, Policijskoj stanici u Kuli, Policijskoj stanici u Odžacima i u Policijskoj stanici u Apatinu.

Izvor: PU Sombor

Od 16.12.2023. Klizalište, ulica Novogodišnjih igračaka i praznične kućice sa hranom i pićem

15.12.2023 – 15.01.2024. Radionice za decu u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ svakog utorka i četvrtka u 12 časova

23.12. 2023.

19 časova koncert „Šareni vokali“

20 časova koncert Alena Ademovića

26.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

28.12.2023.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog Trojstva

19 časova koncert „So blues“

20 časova koncert „Gift“

29.12.2023.

19 časova izložba fotografija „ I Foto safari Gornje Podunavlјe“ (Muzej Podunavskih Švaba)

19 časova koncert „Kruva i krova“

20 časova koncert “Deca iz vode“ – EKV tribjut

30.12.2023.

30.12. 19 časova koncet TS „Đuvegije“

20 časova koncert TS „La Banda“

Doček Nove 2024. godine

31.12.2023.

21 čas koncert Dušan Kostrešević

23 časa koncert Tanja Banjanin i bend

Vatromet u ponoć

01.01.2024.

18 časova Klasika ispod novogodišnjih bođoša (Koncertna sala Muzičke škole „Petar Konjović“)

02.01.2024.

Od 11 do 12 časova, Školica jahanja, Udruženje „Ruža“, Trg Svetog trojstva

03.01.2024.

19 časova koncert „Stonehenge“

20 časova koncert „Kad bi bili Bijelo Dugme“ – Bijelo Dugme tribjut bend

04.01.2024.

19 časova koncert „Dos Beardos“

20 časova koncert „Project Ramones“

05.01.2024.

19 časova koncert „Trilogy“

20 časova koncert „Yu grupa“

*Koncerti se organizuju na Trgu sv. Trojstva (osim 01.01.2024.)

Policijska uprava u Somboru apeluje na građane da tokom predstojećih praznika ne koriste pirotehnička sredstva, jer na taj način mogu povrediti sebe, ali i osobe u svojoj okolini.

Apelujemo i na roditelje da ne kupuju svojoj deci petarde i druga pirotehnička sredstva jer igra sa pirotehnikom može biti izuzetno opasna i može dovesti do teških povreda, opekotina, razderotina, povreda lica, šaka, a u težim slučajevima i do invaliditeta, požara i eksplozija.

Zakonom je izričito zabranjena upotreba pirotehnike u zatvorenom prostoru i na javnim mestima gde se okuplja veći broj osoba, kao i prodaja pirotehničkih sredstava maloletnicima.

Takođe, napominjemo da vatromet mogu koristiti samo za to ovlašćena pravna lica na odobrenoj lokaciji, uz rešenje koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Policijski službenici Policijske uprave u Somboru aktivno preduzimaju sve mere i aktivnosti u skladu sa zakonom u cilju sprečavanja i sankcionisanja neovlašćene prodaje i upotrebe pirotehničkih sredstava.

U utorak, 26. 12. 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Pet tačaka X ose”, umetnika Dušana Markovića.

Postavka izložbe trajaće do 26. 1. 2024. godine.

Biografija:

Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1974. godine; na istom faklultetu završio poslediplomske studije (1977). Tokom 1980. godine boravi na National Hoger Institut-u u Antverpenu kao stipendista vlade Belgije. Samostalno izlagao na 50 izložbi. Kolektivno izlaže od 1973. Nagrade: Nagrada za skulpturu “Omladinci slikari amateri”, Dom Omladine, 1968.Beograd; “50 godina SKJ”, Treća nagrada za skulpturu, 1969. Beograd; Fond “Ilije Kolarevića” za skulpturu na FLU, Beograd, “Prva nagrada za slikarstvo JK – Berlin 73”, Beograd, “Treća nagrada za skulpturu JK – Berlin 73”, 1973, Beograd; “Prva nagrada za skulpturu LVS”, 1974, Vrnjačka Banja; “Plaketa zlatnog pera Beograda”, 1976, Beograd; Fond “Sretena Stojanovića” za skulpturu FLU, 1977, Beograd; “Nagrada ULUS-a za malu plastiku”, 1980, Beograd; “Nagrada za lice godine UEPS”, Grmeč, Miki Mićović, autor spota Dušan B. Marković, 1988, Beograd; “Zlatno dleto ULUS-a”, “Prva nagrada Prostor 89”, 1989, Beograd; Nagrada za dizajn P. K. N. S, 1998, Novi Sad.

U subotu od 11.00 do 13.00 časova u Bioskopu Kulturnog centra Laza kosstić" biće održana radionici “Kako se gleda film” namenjena deci.

Deca će imati priliku da pogledaju fenomenalan film za decu “Dnevnik Pauline P” i da razgovaraju sa čuvenim filmskim kritičarima, Đorđem Bajićem i Zoranom Jankovićem.

Zahvaljujući ministarstvu kulture Republike Srbije koja je finansirala ovaj program, ulaz na radionicu i projekciju filma je besplatan.