Sombor.info

Mirka Vasiljević od malena se bavi glumom, te je već kao tinejdžerka postala jedna od najpopularnijih mladih glumica. Pored karijere i velike porodice, ona nalazi vreme da se bavi i drugim stvarima poput pravljenja torti.

Naime, Mirka je sa prijateljicom nedavno otpočela novi biznis, a reč je o kreativnim voćnim tortama.

- Želela sam da kvalitet bude u prvom planu, a ne to ko pravi torte i da se pominje moje ime. Od početka do kraja je u tortama prisutno sveže voće. Sa prijateljicom sam osmislila nešto što je drugačije, a da nije klasičan voćni tanjir. Moja želja za kreativnošću je pretočena u ukusne poslastice. Moja prijateljica i ja se dopunjujemo i želja nam je da jedna zdrava, ukusna i vizuelno lepa poslastica bude prisutna na slavljima zbog same ideje i koncepta - kaže Mirka za Kurir.

Podsetimo, glumica je nedavno govorila o svojoj vezi sa Vujadinom Savićem sa kojim ima četvoro dece.

- Vujadin i ja nikada nismo imali neke konkretne dogovore, niti u tom smislu planove kada će biti pauza, kada će biti nova trudnoća i koliko će dece biti. Sa nekih 19-20 godina kada smo stupili u vezu osvestili smo i razgovarali i želeli obostrano da naša veza preraste u porodicu i da imamo decu. Da budemo mnogočlana, stabilna, zdrava i srećna porodica. Jako sam zahvalna Bogu što se to ostvarilo bez nekih velikih muka i poteškoća koje su nažalost u današnje vreme jako prisutne - rekla je Mirka.

Izvor: 24sedam.rs

Namirnice u prodavnicama širom Srbije, i to one najosnovnije, i dalje su preskupe, bez obzira na to što inflacija, prema zvaničnim informacijama, slabi. Jedna od takvih namirnica jeste puter, koji sada košta i više od 500 dinara po pakovanju.

Pojedini marketi puter su počeli tretirati kao luksuzni proizvod, a to ne pokazuju samo zujalice na njima, već i cene koje su očigledno previsoke.

Sada ova namirnica košta od 480, pa sve do 510 dinara za svega 250 grama, dok manje pakovanje, od 200 grama, košta od 350 (kada je na sniženju), do čak 480 dinara.

Još manja ambalaža, od 125 grama, košta od 175 dinara na akciji, pa sve do 360, u zavisnosti od proizvođača i prodavnice.

Kada su u pitanje robne marke, koje su, standardno, uvek jeftinije od ostalih proizvođača, pakovanje od 250 grama košta od 390 do 420 dinara, a dvostruko manje pakovanje od 125 grama ide od 185 do 250.

Iako je ova namirnica odavno preskupa, činjenica je da puter malo-pomalo postaje luksuz. Primera radi, pre nešto više od godinu dana, u oktobru 2022. godine, maslac koji sada košta 495 dinara, tada je mogao da se kupi za 465, što je poskupljenje od 6,45 odsto.

I prodavci smatraju puter luksuzom

Na osnovu primera iz marketa, jasno je da ne misle samo potrošači da ova namirnica polako, ali sigurno postaje luksuz, već i trgovci.

Tako je nedavno na društvenoj mreži X objavljena fotografija na kojoj se vidi da je na 200 grama putera stavljena “zujalica”, koja štiti proizvode od krađe. U pitanju je sistem koji na kasi skida prodavac, inače počinje da pišti na izlazu iz prodavnice.

Inače, ovakvi sistemi, koji su se ranije koristili samo za alkoholna pića, a u prodavnicama odeće na garderobi, sada se upotrebljavaju na najrazličitijim proizvodima u prodavnicama širom Srbije – kao što su tunjevina, pasta za zube, kafa, čokolade…

Izvor: nova.rs

Svih 100.000 prijava za vaučere koje država dodeljuje za odmor u Srbiji, u ponedeljak je popunjeno za samo dva sata, pa su mnogi građani ostali bez vaučera. Interesovanje građana je bilo ogromno a ponuda nije zadovoljila potrebe potražnje.

Samo par dana nakon što su sve prijave popunjene, na društvenim mrežama i pojedinim Fejsbuk grupama pojavili su se oglasi u kojima građani na prodaju nude turističke vaučere.

Vaučeri nisu raspodeljeni, već su samo primljeni zahtevi za dodelu vaučera, i uprkos tome neki građani ih već nude na prodaju, piše Danas.

U jednoj konkretnoj objavi na Fejsbuk grupi „PANČEVCI“, jedna članica, koja je izabrala opciju da ostane anonimna, na prodaju je ponudila svoja tri vaučera po ceni od tri hiljade dinara po vaučeru.

Tri hiljade dinara za vaučer od 10.000, svakako zvuči kao primamljiva ponuda, ali pitanje je da li ćete moći da ih iskoristite, jer ovakva vrsta trgovine nije legalna, iako je sveprisutna.

Direktor poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES Georgi Genov kaže za Danas da ovakav oglas može biti samo prevara.

„Legitimni vaučeri mogu biti samo oni koji se uzimaju u pošti, isključivo sa ličnom kartom. Sa njima se dolazi kod ugostitelja, i on je dužan da prijavi najmanje pet dana boravka“, objašnjava Genov.

Preprodaja vaučera je, kako kaže, jedino moguća u dosluhu sa ugostiteljem, gde bi on u tom slučaju morao da prijavi goste koji su legitimno uzeli vaučere na ličnu kartu, iako je ugostio sasvim druge ljude.

„Da bi uslugu koju je pružio mogao da naplati od ministarstva, on boravak gostiju sa vaučerima mora da prijavi i te informacije se unose u centralni informacioni sistem ministarstva. Ugostitelj može da pokuša da prijavi duplo, ali to je previše komplikovano, tako da je ta prodaja vaučera verovatno prevara“, priča Genov.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da je pokušaj prodaje turističkih vaučera na internetu dokaz da se u Srbiji korupcija generiše na najsitnijem nivou.

„Državni organi bi trebalo da obezbede mehanizam koji bi osigurao da ne može ni na koji način da se trguje vaučerima. To je nešto što je trebalo da se uradi još u prethodnoj fazi, očekujući da postoji ekonomski interes da se na određen način zloupotrebe vaučeri“, kaže Bogosavljević.

Kaže da su upravo potrošači ti koji obezbeđuju sredstva za njih i da zbog toga zaslužuju maksimalnu zaštitu.

„Postoje vrlo jednostavna rešenja kojima bi se to u startu onemogućilo. Ako već hoće da se izbegne zloupotreba, nadležni državni organi su morali da se oglase i da kažu koje će mere preduzeti“, smatra Bogosavljević.

On dodaje da kao zemlja nismo spremni da uđemo u suzbijanje korupcije koja se sistemski generiše.

Pravnik Jovica Todorović kaže da se u svim obaveštenjima koja se mogu naći o ovoj akciji države ističe da vaučeri glase na ime korisnika, kao i da njih mogu dobiti samo osobe koje ispunjavaju propisane uslove, te da su dužni da ih iskoriste lično.

Kako je ranije objavljeno pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju, kao i zaposleni sa primanjima do limita koji je povećan na maksimalnih 80.000 dinara mesečno.

„Nema nikakve sumnje da je preprodaja vaučera nelegalna, i da je to opšte poznato. Sa pravnim sankcijama se mogu suočiti ne samo korisnici koji su dobili vaučere pa ih ustupili drugome sa ili bez novčane naknade, nego i oni koji ih koriste, ali i ugostitelji koji budu omogućili nelegalno korišćenje vaučera od strane osoba na čije ime ne glase“, kaže Todorović.

Naglašava da je neosnovano dobijanje i korišćenje kredita, subvencije i druge pogodnosti propisano kao krivično delo za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora.

„Takođe, korišćenjem vaučera koji je izdat na tuđe ime za onoga ko ga iskoristi nastaje i građansko-pravna obaveza vraćanja stečenog bez osnova“, objašnjava Todorović.

Dodaje da pojava oglasa na društvenim mrežama govori o meri moralnog posrnuća čitavog društva.

„Uvek kada pomislimo da smo dotakli dno beščašća, desi se nešto što nas uveri da može još gore“, zaključuje naš sagovornik.

Iz Turističke inspekcije kažu za Danas da propisi ne uređuju problem nelegalne prodaje vaučera.

„Turistički inspektori nisu nadležni za postupanje u ovakvim slučajevima, ali ukoliko u postupku nadzora utvrde da je došlo do bilo kakve vrste zloupotrebe ili da postoji sumnja da je do zloupotrebe došlo, a za čije sankcionisanje nisu nadležni, o tome se obaveštavaju nadležni organi“, navode iz inspekcije.

Napominju da bi u slučaju prodaje vaučera nezakonito postupili i građani koji prodaju i oni koji kupuju vaučere, kao i ugostitelj koji bi omogućio boravak.

Na pitanje da li će vršiti inspekciju ugostiteljskih objekata u kojima građani mogu da iskoriste vaučere dobijene od države odgovaraju:

„U nadzoru ugostiteljskih objekata za smeštaj će se proveravati evidencija korisnika usluga koji u smeštajnim objektima borave preko vaučera. Ističemo da će se o svakoj uočenoj zloupotrebi obaveštavati za to nadležni organi“.

Kazne po Zakonu o ugostiteljstvu se izriču ukoliko ugostitelj unosi podatke o korisniku usluge smeštaja preko centralnog informacionog sistema, ne unosi podatke o korisniku usluge smeštaja dnevno i uredno, u centralni informacioni sistem ne unosi propisne podatke ili unosi neistinite.

Kako navode iz Sektora za turističku inspekciju, kazne se kreću u rasponu od 200.000 do 800.000 dinara za pravno lice, od 40.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice, od 100.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 150.000 do 350.000 dinara za fizičko lice koje pruža usluge u objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima.

Izvor: nova.rs

Odbornici su Skupštine grada Sombora, na današnjoj 28. sednici, imenovali su Jovanu Miljević za novog člana Gradskog veća za oblast socijalne zaštite i Kseniju Janković za v.d. direktora Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Odbornici su usvojili predloge rešenja o davanju saglasnosti na pravilnik o trećim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Prostor“, petim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Vodokanal“, drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Zelenilo“, petim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Energana“ i drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Čistoća“ Sombor. Pored toga, usvojeni su predlozi rešenja o davanju saglasnosti na program poslovanja Javnih komunalnih preduzeća „Čistoća“, „Prostor“, „Vodokanal“, „Zelenilo“, „Energana“, „Parking servis Sombor“ i „Vodovod“ Bezdan za 2024. godinu.

Takođe, usvojen je i Predlog rešenja o davanju saglasnosti na program rada Turističke organizacije grada Sombora za 2024. godinu i Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, kao i program rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za ovu. godinu.

Izvor: novosti.rs

U sredu, 14. februara u 20 časova, na Velikoj sceni odigraće se muzičko-poetsko veče KAO DA SAM TE SANJAO.

U ovoj predstavi kabaretskog tipa igraju Vladan Savić, glumac i Kristina Savić, solista Pozorišta na Terazijama u Beogradu, kao i maestro, Filip Savić, pijanista. Protagonisti u formi monologa govore i pevaju stihove najvećih srpskih i svetskih pesnika Konstantina Simolova, Matije Bećkovića, Desanke Maksimović, Žaka Prevera, Duška Trifunovića, Duška Radovića, Arsena Dedića, Vite Nikolića, Božidara Timotijevića i drugih velikana svetske i domaće poezije.

Predstavom dominira živo pevanje Kristine Savić, koja uz originalno adaptirane aranžmane izvodi balade poznate publici. Specifičnost ove predstave je da se bazira na čistoj emociji, koja je u moderno vreme digitalizacije, društvenih mreža i „bombardovanja“ informacijama skrajnuta u zapećak, pa publika iznenađena buđenjem iste, vrlo brzo utone u neko zaboravljeno vreme, vreme romantike i emocija.

Pored matične scene, predstava je izvođena i na različitim pozornicama u gradovima Srbije kao i u inostranstvu i svuda je naišla na odličan odziv kako publike, tako i kritike.

Dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 329.643,66 dinara (mesečno 13.735,15 dinara), za treće dete mame dobijaju u 120 rata, 1.977.861,97 dinara (mesečno 16.482,19 dinara), a za četvrto dete 2.966.792,95 dinara takođe u 120 rata (mesečno 24.723,28 dinara).

Jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije je 123.871,49 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.867,58 dinara, predviđeno je Rešenjem o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečjeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak od 1. januara 2024. godine.

Iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak i iznos dečjeg dodatka usklađuju se dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije, u prethodnih šest meseci.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 192. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Predlog programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine grada Sombora za 2024. godinu, a prema programu opredelјena su sredstva u iznosu od 19 miliona dinara za potrebe: monitoringa stanja životne sredine na teritoriji grada Sombora, sufinansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine putem konkursa, informisanja i objavlјivanja podataka o stanju i kvalitetu životne sredine, edukacije i jačanja svesti građana o potrebi zaštite životne sredine, sadnje zelenila u gradu i drugo.

Na 192. sednici, usvojen je Predlog kriterijuma za raspisivanje konkursa za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2024. godini. Odlukom o budžetu grada Sombora za 2024. godinu, opredelјena su sredstva za sufinansiranje programa u oblasti sporta za godišnji program klubova u ukupnom iznosu od 65 miliona dinara, a pored toga, izdvojeno je dodatnih 3 miliona dinara za stipendiranje najperspektivnijih mladih sportista.

Gradski većnici su prihvatili ponude JKP „Zelenilo“ Sombor za uređenje prostora oko sportskih terena koji se nalaze u centru Bačkog Monoštora, zamenu rasvete u ulici Mite Popovića u Mesnoj zajednici „Stara Selenča“, kao i postavlјanje javne rasvete uz biciklističko – pešačku stazu uz reku Mostonga u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“. Pored toga, prihvaćena je i ponuda JKP „Prostor“ Sombor za izvođenje radova na rekonstrukciji kapele u Svetozar Miletiću. Navedeni radovi će biti realizovani u sklopu projekta participativnog budžetiranja.

Članovi Gradskog veća su na 192. sednici usvojili finansijski plan za dotacije verskim zajednicama u iznosu od 16 miliona dinara.

Proteklog vikenda na novosadskom Spensu održan je završni finalni turnir odbojkaške juniorske lige Vojvodine. Nakon takmičenja po grupama u meču za tituli nadmetali su se četiri najbolja tima naše pokrajine: Vojvodina, Novi Sad, Sombor, Bavanište.

Somborski juniori su se u prvom meču sastali sa starim – novim prvacima ekipom Vojvodine. Domaćini su opravdali ulogu favorita i maksimalnim rezultatom su prošli u finale. Somborci su u utešnom finalu ubedljivo u tri seta (25:12, 25:14 i 25:15) porazili sastav Bavaništa.

Treće mesto i osvojena bronzana medalja je odličan uspeh za klub i ovo je nastavak odličnih rezultata iz prošle i ove sezone – kazao nam je trener Odbojkaškog kluba Sombor Miloš Aleksić, koji je još napomenuo da je ovo samo pokazatelj dobrog rada.

Odlična igra celog tima nije prošla neopažano organizatorima turnira koji su igrača Sombora, Novaka Stjelju proglasili za najboljeg blokera finalnog turnira.

Za ekipu Sombora su nastupili: Borković, Čuvardić, Milisavljević, Ranisavljević, Zubović, Broćilović, Kolar, Milković, Bodrožić (kapiten), Čortan, Gajić, Vukelić, Stjelja.

Izvor: somborsport.org

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Turistička organitacija opštine Apatin i ove godine organizuje tradicionalno plivanje za „Časni krst“ koje će se održati u petak 19. januara na plaži kod restorana „Plava ruža“.

Sam čin plivanja će se održati od 11:30, a prethodiće mu liturgija u Hramu kraj Dunava koja će početi u 9 časova.

Prijave za učešće mogu se podneti u Turističkoj organizaciji Apatin ili putem telefona 025/772-555 do srede u 14 časova, a svi učesnici su u obavezi da urade besplatan lekarski pregled u Domu zdravlja Apatin u sredu ili četvrtak u 7:30.

Za sve učesnike je nakon događaja predviđen ručak u Restoranu „Marina Nani“.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) saopštila je da će se od 1. februara primenjivati nove, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini usklađene osnovice dnevne i mesečne novčane naknade.

Osnovica dnevne novčane naknade će iznositi 1.407 dinara, najniži mesečni iznos novčane naknade 31.503 a najviši 73.029 dinara, navela je NSZ.

NSZ je uradila godišnje usklađivanje iznosa osnovice dnevne novčane naknade, najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini.

Ovi iznosi su shodno zakonskim odredbama usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, koji je lane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 107,6.

Novi, usklađeni iznosi će se primenjivati na utvrđivanje visine i obračun novčane naknade počev od 1. februara.