Sombor.info

Kako tačno holandski roditelji odgajaju najsrećniju decu na svetu? Postoji šest pravila kojih se dosledno pridržavaju.

Još 2007. Holandija je prvi put navedena kao najbolji primer prosperiteta u detinjstvu. Godine 2013. objavljen je izveštaj UNICEF-a koji je holandsku decu proglasio najsrećnijom na svetu. Od tada je Holandija uvek bila u vrhu, uz Dansku i Norvešku. Nekoliko drugih organizacija, uključujući Akcionu grupu za siromaštvo dece i Svetski ekonomski forum, takođe su rangirale holandsku decu na neverovatno visoko mesto u ličnoj sreći.

Kako tačno holandski roditelji odgajaju najsrećniju decu na svetu? Postoji šest pravila kojih se dosledno pridržavaju.

Bebe dovoljno spavaju

Studija objavljena u European Journal of Developmental Psychology ispitivala je razlike između američkih i holandskih beba.

"Holandske bebe se smeju i vole da ih se maze više od svojih američkih vršnjaka", zaključili su istraživači 2013. godine.

Prema studiji, relativno mirno ponašanje holandskih beba je delimično posledica regulisanog rasporeda spavanja i aktivnosti nižeg intenziteta. Poznato je da američki roditelji naglašavaju važnost stimulacije, izlažući svoju decu širokom spektru novih iskustava.

S druge strane, holandski roditelji se fokusiraju na svakodnevne aktivnosti kod kuće. Mnogo pažnje posvećuju odmoru i ne pristaju na kompromise kada je spavanje u pitanju. Veruju da dobro naspavane bebe omogućavaju dobro naspavane roditelje. Istraživanja su pokazala da Holanđani u proseku spavaju više nego bilo ko drugi na svetu – ukupno osam sati i 12 minuta svake noći.

Deca provode više vremena sa oba roditelja

Holandska vlada je 1996. godine dala zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom ista prava kao i zaposlenima sa punim radnim vremenom, doprinoseći boljoj ravnoteži između posla i privatnog života. Kultura rada sa skraćenim radnim vremenom je još jedan razlog zašto su ovde svi toliko srećniji. Sa 29-časovnom radnom nedeljom, Holandija ima najkraću radnu nedelju na svetu, prema studiji OECD-a iz 2018.

Skoro polovina odrasle populacije Holandije radi sa skraćenim radnim vremenom, pri čemu 26,8% muškaraca radi manje od 36 sati nedeljno i 75% žena radi skraćeno radno vreme – u svim sektorima, od nekvalifikovanih radnika do profesionalaca.

Kao i žene, i muškarci u Holandiji svoj posao obave za četiri dana. To im omogućava da barem jedan dan u nedelji posvete vremenu sa svojom decom. Ovo slobodno vreme se često naziva „Papadag“, što znači "Dan za tate".

Deca osećaju manji pritisak da budu bolji u školi

U Holandiji nije sve u visokim ocenama, elitnim školama i fakultetima. Obrazovanje se posmatra kao put ka blagostanju i ličnom razvoju deteta.

U Holandiji vam nisu potrebne posebne ocene da biste ušli u većinu programa visokog obrazovanja – sve što vam je potrebno je da položite ispite u srednjoj školi.

"Ovdašnje škole ulažu više energije u motivaciju nego na postignuće. Uspeh je ono na šta se francuske i engleske škole fokusiraju, ali naše istraživanje je pokazalo da su društvene veštine ključne za sreću. One su mnogo važnije od nečijeg koeficijenta inteligencije", rekla je ona. Rut Venhoven, profesorka na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.

Deca se podstiču da izraze svoje mišljenje

Svako u porodici, pa i najmlađi, ima svoje mišljenje. Roditeljstvo u dogovoru može biti iscrpljujuće jer testira naše strpljenje. Ali kada pustite dete da pregovara, učite ga kako da postavi sopstvene granice. To je veština koja će svima koristiti kada odrastu.

Deca jedu hagelslag za doručak

Čokolada za dobro jutro? Holanđani kažu da. U ovoj zemlji doručak je hagelslag ili čokoladna mrvice, ali iza toga se krije dublje značenje.

Sedenje za stolom kao porodica, posebno pre početka dana, rutina je koja u suštini definiše holandski porodični život. Porodica ne počinje da jede dok svi, uključujući i decu, ne budu za stolom. To je znak poštovanja.

Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a, 85 odsto holandske dece između 11 i 15 godina reklo je da doručkuje sa svojom porodicom svaki dan. Doručak sa porodicom povezan je sa boljim školskim uspehom i smanjenim problemima u ponašanju, a istraživanje je takođe otkrilo da promoviše porodično povezivanje i zdrav razvoj identiteta.

Deca se podstiču da voze bicikl

Holanđani nisu ljubitelji automobila. Zahvaljujući ravnom terenu i mreži biciklističkih staza, biciklizam je najpraktičniji i najefikasniji način putovanja. Čak i kada pada kiša ili vetar, roditelji oblače sebe i svoju decu u toplu, vodootpornu odeću i čizme i sednu na bicikl.

Vožnja bicikla po svim vremenskim prilikama je zaista iskustvo za izgradnju karaktera. Deca se podstiču da voze bicikl svuda i po svim vremenskim uslovima jer ih to uči odlučnosti. Uči ih da život nije uvek sunčan i pun duga. Uče da se suoče sa kišom. Uče da ne odustaju.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana.

Mi roditelji se uvek trudimo (koliko znamo i umemo) da štetne bakterije, viruse i prehlade držimo što dalje od naših mališana. Uspevamo više ili manje, a periodi početka školske godine, prelaz godišnjih doba kao i zimski meseci donose malo više brige oko zdravlja dece. Međutim, pored objektivnih razloga na koje ne možemo da utičemo, postoje i oni za koje smo direktno krivi.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana:

Lečenje na svoju ruku

U prevodu „sam svoj doktor“.

Teškom mukom priznajem – ja sam bila ta. Ja sam bila ona koja prvo kreće s čajevima, prirodnim lekovima svih vrsta, dijetama, preparatima za koje sam JA mislila da će pomoći… Kupovala sam sirupe na biljnoj osnovi i čekala da se desi čudo. Nekada se to čudo i dešavalo i detetu je stvarno bilo bolje, ali češće se svodilo na produžavanje agonije za 2-3 dana. Ja sam mama koja zazire od hemije, okrenuta sam uvek prvo prirodi, tako da… To je osnovni razlog što sam ovo radila.

Činjenica je da mnoge mame „na svoju ruku“ kupuju lekove, jer ih lekarska praksa uči da se uglavnom koriste jedna ili dve vrste lekova, te se one vode mišlju „šta da se cimamo po čekaonicama, kad će svejedno dobiti tajitaj lek“. To su uglavnom sirupi, kapi za nos, probiotici… za koje ne smatramo da mogu biti štetni za dete (ili bar ne mnogo štetni).

Međutim, neretko se desi da prirodni lekovi i hemija kupljena po ličnom izboru – ne pomažu - piše portal bitiroditelj.com.

Tada shvatamo da moramo voditi dete kod doktora i tamo započinjemo s greškom broj 2.

Laganje, varanje doktora

Kada mi – mame koje prvo same glumimo doktora – dođemo kod pravog doktora – naravno da ćemo bar nešto slagati. Bar malkice spustiti temperaturu za stepen, reći da je dete tek juče dobilo temperaturu (a u stvari je skočila preključe), reći da nismo ništa davale od lekova (a ko zna šta je ko davao)… i tako redom, sve u cilju sakrivanja sopstvene sramote od nedela koje smo uradile.

Taj grozan osećaj ličnog stida prvenstveno pred svojim detetom, sobom, pa tek onda doktorom, bude sakriven nekom malom neistinom, ali daleko od toga da ga možemo izbrisati ili zaboraviti.

Zbog toga neke od nas, iz najbolje namere da budu što bolje mame, da isprave svoju grešku, da dete što pre ozdravi – kreću u bitku s bolešću trudeći se da izbegnu još jednu grešku, onu koja nastaje iz čiste ljubavi.

Preterivanje

Preterano utopljavanje, tuširanje, merenje temperature, nuđenje svim i svačim, preterana izolacija, dezinfekcija, konstantno ispitivanje malog pacijenta, kao i drugi oblici dosađivanja preteranom pažnjom – stvarno mogu biti više nego mučni za dete.

Ne samo da ih time gušimo i da smo beskrajno dosadne, nego činimo i kontraefekat lečenju i bržem oporavku.

 Netačne doze lekova

Poneke mame ne veruju tačnoj količini propisane doze i često umesto dozera za lekove koriste obične – kuhinjske kašičice, obične čaše i uopšte posudice koje nikako ne mogu pokazati da li je dete dobilo malo, dovoljno ili previše leka.

Ova greška se ispoljava i tako što dete pije sirup direktno iz flašice, popije ceo prašak umesto polovine, a sve to vođeno roditeljskom mišlju „neće mu biti ništa“.

Skraćena ili produžena upotreba lekova

Mame koje su malo više liberalne od uobičajenog, često znaju prekinuti terapiju detetu čim uoče poboljšanje zdravstvenog stanja malog pacijenta (ovo sam ja radila). Posebno ako imate averziju prema davanju detetu hemijske supstance, ovo je sigurno greška kojoj ćete kad-tad podleći.

Takođe, postoje i one mame čija briga prevazilazi doktorski savet i koje deci daju lekove i nakon propisanog vremena, bez obzira na odlično zdravstveno stanje deteta.

 Dozira se prema receptu i kako doktor kaže!

Slušanje saveta drugarica, mama, interneta…

Ovo je veoma česta greška koju pravimo, što iz poverenja prema osobi koja nas savetuje, što zbog brzine, jer želimo što pre da pomognemo detetu. Činjenica je da ćemo prvo ili pozvati nekog bliskog ili guglati simptome. A i jedno i drugo su pogrešni potezi.

Mamine greške su slučajni potezi velike ljubavi.

Naravno da ni jedna od ovih situacija nije u redu i ne služi nam na pohvalu. I sama priznajem da sam bila u tačkama 1, 2 i 5, ali me je iskustvo naučilo da moram da se ponašam drugačije ukoliko želim da mi dete što pre ozdravi.

Naravno da to svaka mama prvo na svetu želi, ali uvek nas razna uverenja, tuđa ubeđenja kao i mnogobrojne situacije „odvuku“ u grešku. Sjajno je i to što sebi i drugima priznamo tu grešku i tražimo što brže rešenje. Možda ono može da glasi ovako:

1. Današnjica je prepuna bolesti koje se ne mogu izlečiti supicama, čajevima i oblozima.
Jednostavno, toliko je virusa oko nas, da je uzaludna svaka naša prirodna borba protiv ovih veštačkih tvorevina. Zato im se trebamo i odupreti na što agresivniji način – supstancama koje nam preporuči izabrani lekar.

Sve ostale prirodne lekove možemo i trebamo upotrebljavati i pre i u toku i nakon lečenja lekovima, kako bi poboljšali imunitet deteta, toliko važan za celokupan oporavak. Međutim, nema svrhe forsirati ih u situacijama za koje nismo sigurne kako se tumače i leče, jer na taj način samo produžavamo bolest našeg najvećeg blaga.

2. Ako smo već pogrešile, trebale bismo priznati sebi da je ok to priznati i doktoru.
On će u tom slučaju znati kako da organizuje lečenje bolesti koja već traje i koja nije prijavljena na vreme. Ja sam uspevala da priznam doktorima ovu grešku, vodeći se jedino time da će mi dete zbog toga brže ozdraviti. Užasno me bilo sramota, ali to je sporedna stvar.

3. Preterivanje u postupcima kad nam je dete bolesno možemo rešiti uz pomoć – tate.
Tate su uglavnom racionalnije u ovakvim situacijama i znaju da „spuste loptu“ u korist deteta. Zato je veoma dobro poslušati nekada ono njihovo „pusti je“, „ostavi ga“, „dobro je, spava“, „ne treba mu to ćebe“… i slične reči.

Takođe, od pomoći su i ostale drage osobe od poverenja koje će uspeti da ubede zabrinutu mamu da će sve biti u redu i da nema potrebe meriti temperaturu na svakih 15 minuta, nuditi čaj na svakih 5 minuta… itd. Dobro dođu i video ili pisani sadržaji koji dokumentuju opuštenije načine lečenja dece, sa dobrim ishodom.

 Rešenje je nekada jednostavno - tata!

4. Bez obzira što sve mi znamo da detetu neće biti ništa…
ako popije 30ml više sirupa od propisane doze, sigurno postoji razlog zasnovan na nauci koji određuje zašto je potrebno davati onoliko koliko piše na receptu. Treba da se suzdržimo od želje da glumimo sveznajuće mame, jer se ta sloboda može baš dobro osloboditi i otići u pravcu u koji nikako ne želimo da ode.

5. Lekovi imaju svoj…
način, tok i rok delovanja, isto koliko i virusi, bakterije, upale, prehlade… zato ne bismo trebale da zaustavljamo ili produžavamo njihovo dejstvo – zbog naše lične procene.

6. Moje dete nije tvoje dete…
nema isti organizam niti imunitet, tako da nema svrhe lečiti ga na isti način. Bez obzira što se simptomi bolesti čine isti, nekada znaju i da prevare. Za svaki slučaj, da ne bude većih posledica i odugovlačenja, bolje je lečenju svakog deteta pristupiti posebno.

Generalno, ne bismo trebale glumiti doktora, baviti se naukom koju ne poznajemo i na taj način produžavati bolesno stanje naše dece. Nije teško, samo treba malo samokontrole, poverenja i strpljenja.

Izvor: Biti roditelj

Vitamin D jedan je od ključnih vitamina, koji mnogima nedostaje tokom zimskih meseci jer smo manje izloženi sunčevoj svetlosti, a i dani su kraći. Nizak nivo ovog vitamina može dovesti do niza zdravstvenih problema, zbog čega je važno prepoznati simptome koji ukazuju na to.

Doktorka Džanin istakla je šest jasnih znakova nedostatka vitamina D:

1. Bolovi u skočnom zglobu – Ako osetite bolove u skočnom zglobu i donjem delu stopala, posebno odmah posle buđenja, to bi moglo da ukazuje na nedostatak vitamina D.

2. Upala mišića – Ukoliko se budite sa upalom mišića, a znate da prethodnog dana niste imali intenzivan trening, ili ste od jutra ukočeni, to bi moglo da ukazuje da vam fali ovog vitamina.

3. Ukočen vrat – Doktorka upozorava da bolan ili ukočen vrat mogu biti znak da vam nedostaje vitamina D.

4. Bolovi u kolenima, kukovima i drugim zglobovima.

5. Hronični bol u leđima.

6. Ne možete da stisnete šaku – Ovakve poteškoće znak su za uzbunu, aako ih imate trebalo bi da se javite lekaru i rpverite nivo vitamina D, upozorava britanska doktorka.

Izvor: n1info.rs

“Ako neko… ima ideju… neka se javi u inbox”, ovim rečima je pre sedam dana Ivan R. Ivanović iz Aranđelovca molio građane putem društvenih mreža za pomoć. Nakon što je vraćen iz beogradske bolnice, tražio je “put” do bilo koje ustanove, koja bi ga primila. Molio je da mu neko pomogne da što pre ode na operaciju srca. Ivanov vapaj stigao je do Klinike za kardiohirurgiju u Nišu, iz koje su mu se istog dana javili i zakazali odlazak u operacionu salu. Nažalost, Ivan nije preživeo. Operisan je u utorak, a preminuo je sinoć, jer, kažu hirurzi, srce nije izdržalo.

O zakazanoj operaciji obavestio je javnost i zahvalio se svima kada je smešten u bolnicu pre četiri dana.

“Dragi ljudi, hvala svima. Operacija je sutra. Hvala i dr Draganu Miliću, kao i osoblju KBC Niš i svima Vama koji ste bili neumorni. Primljen sam u KBC Niš. Ne stižem da odgovorim svima. Čim budem mogao javljam se. Moć ljudi je ogromna i upravo ste to u prošlim danima svi dokazali. Samo još jedan primer i dokaz da isto tako možemo sve uraditi za životinje. Do pre tri dana misija nemoguća, danas sam mogao da biram Beograd ili Niš. Da obavim ovaj deo, pa da se vratimo u borbu za ono za šta smo tu. Borba protiv sistema, da se u ovoj zemlji sistemski promeni odnos ka životinjama. Hvala Vam još jednom, javljam se kada je to moguće”, napisao je Ivan.

Podsetimo, Ivan je imao ozbiljan zdravstveni problem, čak 90 odsto zakrčenja u tri vene, zbog čega je dobio uput za ugradnju trostrukog bajpasa. Uprkos tome, on je iz bolnice u Beogradu otpušten kući i operacija mu je zakazana tek za tri meseca. Usled nemogućnosti da išta drugo preduzme, Ivanović je odlučio da javno zamoli za „vezu“, kako bi na operaciju otišao ranije.

Nakon što su ga iz bolnice u teškom zdravstvenom stanju poslali kući, Ivan se obratio svojim pratiocima na društvenim mrežama, u nadi da će neko moći da mu pomogne.

„Osećam bol u grudima, mislim da je kraj“

“Sad malo ja.. Da se razumemo, uvek sam pitao i tražio za pse. Sada pitam za sebe. Ne treba novac, ne treba ni hrana, imamo je do marta.

Imam zdravstveni problem. Sa 90 odsto zakrčenja u tri vene otpušten sam kući. Doktor mi je rekao ovim rečima: ‘Izvini druže, ne znam zašto te sad ne operišemo, ovo se ne otpušta’. Dobio sam uput za operaciju i ugradnju trostrukog bajpasa za 22 april. Kako se ja osećam, da se niko ne pita. Iskreno nisam verovao da to može meni da se desi, ali svakoga dana po tri, četiri puta osećam bol u grudima i mislim da je kraj. Upućen sam na KBC Beograd radi te operacije. Sad pitam, ako neko ima prijatelja, poznanika, nekoga, da taj deo ubrzam. Ne verujem da mogu da dočekam 22. april. Jednostavno i pored lekova, teško se prolaze dani. Ako ne, opet hvala Vam svima. Opet jako je ružno da nekoga preskočim. Pišem samo o onome što osećam svaki dan.

Ustanem.. pređem dva koraka i dalje ne mogu.. Ako neko.. ima ideju.. neka se javi u inbox .. ”, napisao je Ivan, prvog februara, na svom Instagram profilu i Fejsbuku.

Na kraju je poslao poruku ljubavi i humanosti.

“Jedno zapamtite.. Činite dobro, ma koliko Vas drugi kočili u tome. Sutra kada se okrenete da znate da je Vaš život imao smisao”, stoji i dalje na njegovim profilima na mrežama, a ispod ovih reči, koje vraćaju veru u ljudskost, od juče, nakon što je Ivan, nažalost izgubio bitku sa surovom bolešću, ređaju se emotivni napisi oproštaja od prijatelja i brojnih pratilaca.

Trostruki bajpas

Da Ivanovo namučeno srce nije izdržalo, potvrdio nam je direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš (UKCN) u kojoj je Ivan operisan u utorak.

“Čim je primljen, odmah smo ga stavili na program. Osam sati je trajala operacija, jedva smo ga skinuli sa EKK mašine, međutim njegovo srce nije izdržalo. U akutnom infarktu miokarda dobio je trostruki bajpas. On je 2019. godine već jednom stentiran i imao je nestablnu anginu pektoris, a stent je bio zapušen, nije uopšte funkcionisao. Bilo je ili da pokušamo ili da odustanemo. Da nismo pokušali kajao bih se. Ovako smo dali sve od sebe da ga spasimo, a operacija je bila jedina mogućnost da možda preživi. Mnogo mi je žao što nismo uspeli. Operacija je obavljena u utorak, ali preminuo je sinoć. Njegovo srce bilo je previše oštećeno i nije uspelo da se oporavi. Nisu pomogle ni potpire, ni lekovi”, kaže prof. dr Dragan Milić, direktor ove Klinike.

Izvor: nova.rs

Pre nego što je osvojila čitav Balkan i počela da puni Arene širom regiona, Jelenu Rozgu smo zavoleli kao ženski vokal grupe "Magazin".

Jelena je postala deo ovog hrvatskog pop sastava krajem devedestih, a odmah na početku se dogodio i veliki hit „Ginem“.

Tonči Huljić je u jednom intervju otrkio da je tokom portage za novom pevačicom, čuo nečiji predlog da mu jedna mlada, vitka, plava balerina bude nova pevačica, koja se zove Jelena Rozga, iako je nije ni čuo kako peva, Tonči je odmah pristao. Dodatno ga je oduševio njen talenat, a upravo je Jelena i ostavila najveći pečat u ovoj grupi, piše Blic.

Jelena je 2006. godine započela solo karijeru, a o napuštanju grupe Magazin je u jednom intervju izjavila:

„Nisam više bila srećna. Htela sam da napustim ‘Magazin’ jos 2004. godine ali je Tonči rekao ‘Hajmo snimiti još jedan album’ tako je nastao moj najveći hit ‘Ne tiče me se’. Jako puno sam naučila od ‘Magazina'“, izjavila je Rozga.

Izvor: nova.rs

Ukoliko tražite posao, kompanija Mobi banka a.d. je u potrazi za radnikom u Somboru.

Pozicija: Prodajni savetnik

Uslovi: Minimum srednja stručna škola, minimum 1 godina iskustva rada u prodaji/bankarstvu, na istim ili sličnim pozicijama, poznavanje rada na računaru, odlične komunikacijske sposobnosti, poželjno poznavanje engleskog jezika

DOK je bio u ilegali, njegovi nadimci su bili Bevc, Krištof i Spernas. Bio je jedan od najistaknutijih rukovodilaca jugoslovenskog revolucionarnog pokreta, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, član Predsedništva CK SKJ i Predsedništva SFRJ, general-pukovnik JNA u rezervi, dvostruki junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Jugoslovenski i slovenački političar Edvard Kardelj preminuo je na današnji dan, pre ravno 45 godina.

Rođen je 1910. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Od ranog detinjstva, preko roditelja, došao je u dodir s idejama radničkog pokreta. Kasnije je postao član Saveza komunističke omladime Jugoslavije, radio u ilegalnim marksističkim kružocima u školi i učestvovao u drugim akcijama radničke omladine. Nekoliko putaje je hapšen zbog ilegalnog rada. Upućen je 1934. na partijski rad u Sovjetski Savez, ali se na zahtev Josipa Broza Tita, koji je uputio Centralnom komitetu KPJ, početkom 1937. godine vratio u Jugoslaviju.

Kardelj je jedan od tvoraca istorijskih odluka donesenih na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Od tada je neprekidno rukovodio radom u izgradnji zakonodavstva nove jugoslovenske države. Bio je šef jugoslovenske delegacije na mnogim međunarodnim konferencijama i skupovima.

Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja, koja se nalazi u parku iza zgrade Narodne skupštine Slovenije u centru Ljubljane.

Izvor: novosti.rs

 Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Petrovaradina je 2022. godine započeo proces stavljanja prostorno kulturno-istorijske celine centralne zone naselja Odžaci pod zaštitu.

Pod prostorno kulturno-istorijskom celinom se podrazumeva naselje ili delovi naselja, odnosno prostor sa više nepokretnih kulturnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.

Na listi nepokretnih kulturnih dobara koja već uživaju zaštitu i deo su spomeničke kulture Srbije nalazi se pet sakralnih objekata na teritoriji opštine Odžaci, kao i jedno značajno arheološko nalazište.

Ikonostas pravoslavne crkve u Ratkovu

Rešenjem iz 1950. godine, 38 ikona u ikonostasu pravoslavne Crkve Svetog Georgija u Ratkovu, nekadašnjem Parabuću, stavljeno je pod zaštitu države. Crkva je sagrađena 1775, a ikonostas je oslikao naš poznati slikar Jakov Orfelin 1800. godine.

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture 1967. godine doneo je rešenje o upisu u registar spomenika kulture koji vodi taj Zavod.

Pravoslavna crkva u Ratkovu

Srpska pravoslavna crkva u Ratkovu, posvećena svetom ratniku Georgiju, podignuta je u drugoj polovini 18. veka. Tri traveja naosa imaju različiti ritam i ojačavajuće luke na konzolama. Nad zapadnim travejem je galerija. Duboka apsida uža je od naosa i spolja petostrano rešena. Na podužnim fasadama je sistemom dubokih slepih niša ponovljen unutrašnji prostorni raspored.

Visoka oltarska pregrada razvijenog ikonografskog programa predstavlja jedno od poslednjih slikarskih ostvarenja Jakova Orfelina. Oslikavanje ikonostasa sa 38 ikona završio je 1792. u uzdržanom baroknom maniru umirenih formi, mekog slikarski shvaćenog crteža i rokajno rasvetljenog kolorita.

Rimokatolička crkva u Odžacima

Kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog i velikog značaja za spomeničku kulturu Srbije, rimokatolička Crkva arhanđela Mihajla upisana je u registar Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Današnja crkva, reprezentativna monumentalna građevina sa plitkim transeptom, podignuta je 1818-1821. godine na mestu starije crkve, iz druge polovine 18. veka. Poznat je njen glavni izvođač, zidar Johan Šmaus iz Apatina.

 Posebno je dekorativna glavna fasada sa tri tornja, srednjim višim od bočnih, i klasicistički rešenim središnjim delom, gde se nad glavnim ulazom nalazi zapis na latinskom jeziku o posveti hrama arhanđelu Mihajlu, kojim se građevina datuje u 1821.

Obilato korišćeni motivi grčke i egipatske ornamentike daju građevini obeležje istorizma. Unutrašnjost svetilišta i bočnih prostorija uz njega, hor, oltari i predikaonica, arhitektonski i skulptorski su raskošno obrađeni. Pored slobodnih skultura, uz svetilište su izvedene bojene i pozlaćene reljefne predstave u drvetu na predikaonici i na balkonu hora.

Na glavnom oltaru je slika arhanđela Mihajla kako probada sotonu, rad Jozefa Peškija iz 1834. Slike na oltarima potiču iz prve i druge polovine 19. veka, među kojima je i jedna slika Svetog Trojstva, rad bečkog majstora Polaka, kopija po Rubensu. Unutrašnja zidna dekoracija, uključujući i slike svetlih, živih boja, nastala je krajem 19. veka. Prozori su ukrašeni vitražima.

Kapela na groblju u Odžacima

Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz 1970. godine, kapela na katoličkom groblju u Odžacima je zajedno sa rimokatoličkom crkvom proglašena za spomenik kulture.

 Prema nekim podacima kapela posvećena Svetom Venedelinu je na ovom mestu podignuta još 1776. godine. Sadašnje zdanje sagrađeno je 1893. godine. Tokom 2004. su izvedeni radovi na sanaciji vlage.

Ikonostas pravoslavne crkve u Deronjama

Ikonostas pravoslavne crkve u Deronjama koji je 1792. radio Jovan Isailović, slikar rodom iz Dalja, proglašen je za spomenik kulture velikog značaja rešenjem iz 1973. godine. Zajedno sa ikonostasom pravoslavne crkve u Despotovu, predstavlja najbolju ilustraciju Isailovićevih mogućnosti u periodu pune umetničke zrelosti.

Sadašnja crkva u Deronjama podignuta je 1869. godine na mestu stare koja je tada srušena. Ikonostas je iz stare prenesen u novu, koja je većih dimenzija od prvobitne, pa pregrada ne ispunjava prostor ispred oltara do pune visine luka. Ikonostas i prestoli su duborezani 1791. u rokajnom stilu. Prema zapisima na severnim i južnim dverima ikonostas je slikao Jovan Isailović 1792. godine (zapis o slikaru nalazi se na ikoni Svetog Jovana Preteče). Bogorodičin presto je rad istog slikara, ali je urađen pre ikonostasa 1785.

 Slikarstvo Jovana Isailovića starijeg spada u ostvarenja nastala pod uticajem slikarstva Teodora Kračuna, te zajedno sa učenicima Grigorijem Davidovićem Obšićem i Grigorijem Jezdimirovićem, učenicima Teodora Kračuna, predstavlja period u srpskom slikarstvu ka klasicističkim majstorima, školovanim na bečkoj Akademiji, koji su delovali na prelazu i početkom 19. veka.

Osim ikona na ikonostasu u crkvi postoje i zidne slike i pokretne ikone, slikarski rad Rafaila Momčilovića sa početka 20. veka i izvestan broj bogoslužbenih, štampanih i rukopisnih knjiga.

Pravoslavne crkve u Laliću i Bačkom Brestovcu

Vlada Srbije je 2002. godine proglasila pravoslavne crkve u Laliću i Bačkom Brestovcu za nepokretna kulturna dobra od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, čime su ovi sakralni objekti postali najmlađi spomenici kulture u opštini Odžaci, prema godini početka zaštite.

Crkva Svetog velikomučenika Dimitrija u Laliću podignuta je 1834-1838. godine u stilu klasicizma, kao jednobrodna građevina monumentalnih razmera, sa tornjem i horom na zapadu i polukružnom apsidom na istoku.

Zapadna fasada je posebno naglašena klasicističkom konstrukcijom glavnog portala, koju čine četiri polustuba sa jednostavnim dorskim kapitelima, venac jednostavne obrade iznad i trougli fronton.

Deo tornja koji nadvisuje crkvu rešen je kao jednospratna kula što ne odgovara spratnosti unutrašnjeg prostora. Iznad venca je visoka metalna kapa završena krunom na četiri noge i krstom. Fasade su oživljene plitkim pilastrima koji prate unutrašnju podelu na traveje.

Ikonostas je izrađen oko 1838. godine, a u periodu od 1862. do 1871. godine Petar i Pavle Čortanović naslikali su ikone. Zidne slike, čiji su autori za sada nepoznati, naslikane su krajem 19. i početkom 20. veka. Očigledni su uticaji romantizma, uz prisustvo klasicističkog pristupa, što je u crkvenom slikarstvu tog vremena pre pravilo nego izuzetak.

 Pravoslavni Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Bačkom Brestovcu sagrađen je 1786. godine na starijem kultnom mestu. Kao graditelj se pominje majstor Antonije, najverovatnije Haker. Tokom 19. veka više puta je obnavljan.

Koncipiran je kao barokna građevina, izdužene jednobrodne osnove, sa polukružnom oltarskom apsidom i zvonikom koji se uzdiže iznad zapadnog pročelja. Konstruktivni sklop čine masivni obodni zidovi i polukružni luci koji nose sferne svodove. Položaj zapadne fasade u odnosu na ulični pravac, njen neuobičajeni izgled sa masivnim stubovima koji flankiraju ulazni portal i uglastim volutama koje povezuju brod i zvonik, ukazuju na arhitekturu sa prelaska iz 18. u 19. vek. Na bočnim fasadama su duboke niše sa polukružnim prozorima.

Unutrašnjost je lukovima podeljena na oltarski prostor, dva traveja naosa i pripratu sa horom. Prostor hora je podignut na dva stuba i ograđen masivnom zidanom ogradom. Ikonostas je oslikao Đoka Rakić iz Neština 1877. godine. Rezbarija je neobarokna.

Najstarijem periodu brestovačke crkve, oko 1730. godine, pripada deo carskih dveri i Raspeća sa barokno-rokajnom rezbarijom, kao i signirane zografske ikone koje se danas nalaze u Galeriji Matice srpske. Spomenik kulture predstavlja značajno ostvarenje barokne umetnosti.

Arheološko nalazište Donja Branjevina

Pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od 2005. godine nalazi se arheološko nalazište Donja Branjevina iz perioda mlađeg kamenog doba.

Arheološko nalazište nalazi se na staroj obali Dunava oko 6 kilometara jugozapadno od sela Deronja. Na ovom mestu stara obala Dunava pravi blagi luk od pravca istok-zapad, a teren je od ostalog viši samo za debljinu kulturnog sloja. Lokalitet je slučajno otkriven 1965. godine prilikom izgradnje pomoćnog nasipa radi odbrane od izlivanja Dunava. Tim radovima je uništen veći deo lokaliteta.

Na osnovu podataka i materijala dobijenim zaštitnim istraživanjima lokalitet je opredeljen kao naselje mlađeg kamenog doba starčevačke i kereš grupe. Nađena je slikana keramika sa belim ornamentima na svetloj podlozi, a i ostali pokretni arheološki nalazi pokazuju specifične, lokalne karakteristike

Crvenokosa boginja

Istraživanja su obavljana u kontinuitetu od 1986. do 1996. godine, a nastavljena su 2020. godine. Istraženo je nekoliko celina-jama, od kojih su neke interpretirane kao objekti ritualnog karaktera. Uočeni su i ostaci nadzemnih staništa, nekoliko mognjišta i peć na otvorenom prostoru. U jamama i izvan njih, pronađena su četiri groba sa pokojnicima u zgrčenom položaju. Materijalne ostatke činili su keramičko posuđe, antropomorfne i zoomorfne figurine, žrtvenici, koštane i kamene alatke, nakit, kao i životinjske kosti.

Dugo trajanje nalazišta potvrđeno je raadiometrijskim merenjima. Najraniji datumi ukazali su na naseljavanje oko 6.000 godina p.n.e., dok su najkasniji datumi bili iz perioda oko 5.600 godina p.n.e. Godine 1989. pronađena je statueta Crvenokosa boginja, koja se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, kome je ustupljena za izlaganje. Figura je posebna zbog svoje monumentalnosti u odnosu na slične nalaze. Njena visina iznosi 38 centimetara. Činjenica da statueta datira iz vremena od pre više od 7.000 godina, daje posebnu istorijsku vrednost ovom delu.

Izvor: ico.rs

Koliko su građani Srbije ugroženi od malih boginja i velikog kašlja bez obzira na to što su vakcine protiv tih zaraznih bolesti obavezne, a zaprećene zakonske kazne za izbegavanje imunizacije, to u ovom času niko ne zna da proceni. Tek, pedijatri tvrde na nam preti epidemija malih boginja, dok Lekarska komora Srbije apeluje da se deca vakcinišu.

Ponavlja se skoro istovetna situacija iz prošle velike epidemije malih boginja 2017/2018. godine, kada je umrlo 15 osoba i blizu 6.000 bilo inficiranih: upire se prstom u antivaksere, obuhvat vakcinacijom dece protiv tih zaraznih bolesti daleko je ispod 95 odsto, odnosno kolektivnog imuniteta, a još se ne zna šta je sa prijavama protiv antivaksera nadležnim sudovima.

Čini se da smo šest godina žmurili i da su nam oči otvorile smrti beba od velikog kašlja, kao i podizanje glave zaboravljenih malih boginja od kojih sada boluju dva pacijenta u Srbiji – majka i sin.

LKS poslala poruku građanima

„Suočeni sa činjenicom alarmantno rastućeg broja obolelih od velikog kašlja, veoma zarazne i opasne bolesti za koju postoji vakcina i deo je obavezne vakcinacije dece, kao i činjenicom da se opet suočavamo sa opasnošću od izbijanja epidemije morbila, želimo da građanima pošaljemo jasnu poruku o značaju vakcinacije kao naučno potvrđene i najefikasnije mere u prevenciji širenja zaraznih bolesti. Imunizacija je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i nijedna druga medicinska intervencija nije spasila veći broj života“, kažu za Danas u Lekarskoj komori Srbije (LKS) i dodaju:

„Plasiranje neproverenih informacija o štetnosti vakcinacije širi neopravdan strah kod roditelja, što dovodi do odbijanja ili odlaganja vakcinacije i do pada u broju vakcinisane dece u Srbiji ispod nivoa potrebnog za stvaranje kolektivnog imuniteta. Kolektivni imunitet je jedina brana koja onemogućava pojavu velikih epidemija i koja štiti i one najugroženije – decu koja zbog malog uzrasta, nekih urođenih ili hroničnih zdravstvenih stanja ne mogu da prime vakcinu i čije zdravlje i životi zavise od odgovornosti celog društva“, ističu u LKS.

Podsećaju da su na njihovu inicijativu u jeku širenja neproverenih informacija o štetnosti vakcinacije MMR vakcinom koja štiti i protiv malih boginja, predstavnici državnih, naučnih, obrazovnih institucija i strukovnih komora u zdravstvenom sistemu Srbije potpisali 30. januara 2018. godine zajedničku Deklaraciju o podršci vakcinaciji.

Na pitanje o antivakserima u redovima lekara, u LKS odgovaraju da oni uvek osuđuju istupanja u javnosti koja mogu da dovedu građane u zabludu i ugroze njihovo zdravlje.

O lekarima antivakserima

„Više puta smo uputili apel kolegama, zdravstvenim radnicima, da ne zaborave da su za mnoge ljude glavni izbor saveta i informacija o bolestima, načinima lečenja i značaju imunizacije za zaštitu od brojnih zaraznih bolesti i da, u tom smislu, imaju odgovornost da u javnim nastupima prilagode svoje izjave na takav način da, poštujući struku, budu razumljivi građanima i nikako ne unose dodatni nemir ili sumnju u opravdanost medicinskog postupanja i naučnih dostignuća“, kažu za Danas u LKS.

Prema njihovim rečima, LKS ponovo apeluje na roditelje da vakcinišu decu u skladu sa kalendarom obavezne vakcinacije i da prate savete izabranog pedijatra.

Upitani da li se i protiv kojih lekara pred sudovima časti LKS vodi neki postupak za širenje antivakcinaških ideja, odgovaraju da „prema Pravilniku o poslovnoj tajni Lekarske komore Srbije i Poslovniku o radu sudova časti LKS, nije dozvoljeno iznošenje u javnost informacija o postupcima koji su u toku pred sudovima časti LKS.“

Zaštićeni podaci

„Pored toga napominjemo da se predmeti u postupku pred sudovima časti LKS formiraju najčešće na osnovu prijave pacijenata ili člana porodice pacijenta i, pored ostalih dokumenata, sadrže izjave lekara, kolega i nadređenih u zdravstvenoj ustanovi i najčešće sadrže medicinsku dokumentaciju. S tim u vezi, prijave protiv lekara podnete sudovima časti Komore, sadrže značajan broj ličnih i poverljivih dokumenata. Konkretno, podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije, u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta. Dužnost čuvanja podataka iz medicinske dokumentacije, nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavca, mogu biti oslobođena samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika ili na osnovu odluke suda“, naglašavaju čelnici LKS podsećajući i da su podaci o ličnosti zaštićeni i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te sa svim tim u vezi, nisu u mogućnosti da govore o konkretnim prijavama.

Male boginje i veliki kašalj: Da li će antivakseri među lekarima odgovarati zbog širenja svojih stavova? 3
Foto: Shutterstock/Africa Studio
Iz istih razloga u LKS nisu mogli da govore da li su pojedini lekari izgubili licencu za rad zbog širenja antivakcinaških ideja, ali su rekli da u skadu sa Statutom LKS, izrečena disciplinska mera, u koju spada i privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti, se briše iz evidencije po isteku tri godine od pravosnažnosti odluke, ukoliko lekar nije počinio novu povredu.

Upitani za postupak koji se vodio protiv psihijatra Jovane Stojković, a koji je bio otvoren za javnost 2019. godine, u LKS kažu:

„Protiv psihijatra Jovane Stojković pokrenut je postupak pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda od strane više lekara i građana zbog tvrdnji o štetnosti MMR vakcine. Na prvi pretres Suda časti, otvoren za javnost, a koji je održan u decembru 2019. godine, Jovana Stojković se pojavila sa nekoliko desetina svojih pristalica koji su ometali rad suda časti, vređali i fizički napadali sudije suda časti, onemogućavajući vođenje procesa. Pretres je prekinut i članovi veća Suda časti su napustili prostorije beogradskog Centra za mlade gde je održan. Slična situacija se, za gotovo dve decenije koliko rade sudovi časti Lekarske komore Srbije, nikada nije dogodila.
Nakon toga, raspravno Veće suda časti Regionalne lekarske komore Beograda donelo je rešenje o zastoju postupka, a do okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred krivičnim sudom povodom istog događaja“.

Bez epiloga

Istovremeno, pedijatar iz Zrenjanina Tomislav Stevanović dodaje za Danas da je oko 300 zdravstvenih radnika i roditelja pre šest godina potpisalo krivičnu prijavu zbog širenja panike zbog MMR vakcine protiv 43 osobe, ali da taj postupak nije dobio epilog.

On dodaje da nam sedam godina posle velike epidemije malih boginja, ponovo preti isto.

„Podneli smo prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal zbog širenja straha i panike. Na spisku su bili lekari, javne ličnosti i ostali. Nismo imali argumente da direktno optužimo te ljude za nizak obuhvat vakcinacijom i pojavu epidemije malih boginja. Saslušano je nekoliko osoba sa našeg spiska, ali se sve završilo na tome. Često smo se interesovali da li će se proces pokrenuti, ali do danas nije ništa urađeno po tom pitanju“, priča za Danas taj pedijatar.

Kada je reč o sudovima časti LKS, on dodaje da je bio na pretresu protiv Jovane Stojković 2019. godine, ali da ni taj postupak nije dobio epilog.

„Da su institucije radile svoj posao 2018. godine sada ne bismo imali ovu situaciju. Obuhvat vakcinacijom i danas je vrlo nizak kada je u pitanju MMR vakcina, ali i ona koja štiti od velikog kašlja zahvaljujući delovanju antivaksera“, naveo je on.

Izvor: danas.rs

Uprkos tome što je vakcinacija u Srbiji obavezna, a zakon predviđa i novčane kazne do 150.000 dinara za roditelje koji odbijaju imunizaciju dece, pa čak i oduzimanje roditeljskog prava, pojedini očevi i majke antivakseri se na raznorazne načine dovijaju da to izbegnu. Neki vakcinaciju odlažu godinama tvrdeći da im je dete bolešljivo i da baš tad ne može da bude pelcovano, a ima i pojedinaca koji pedijatrima nude novac i ne pitaju koliko košta samo da bi dobili potvrdu da im je dete sve vakcine primilo pre polaska u prvi razred osnovne škole!

Do epidemije velikog kašlja, ali i nova dva slučaja morbila, prema oceni stručnjaka, doveo je jak antivakcinalni lobi, a tome doprinosi i to što nadležni organi u praksi skoro pa i ne primenjuju jasne zakonske mere.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija u Srbiji je obavezna, a za one koji odbiju da vakcinišu svoju decu predviđene su kazne od 50.000 do 150.000 dinara. Pored toga, prema Porodičnom zakonu, do oduzimanja roditeljskog prava može doći i ako roditelj ugrožava zdravlje deteta i grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

Kako su preneli neki mediji, Prekršajnom sudu u Beogradu je za godinu dana bilo podneto čak 240 prijava zbog nevakcinisanja dece. Prve novčane kazne izrečene su 2015, 2017. i 2018. godine, i to u Beogradu tri i u Kragujevcu jedna.

U 2020. formirano je 15 predmeta, odnosno prekršajnih postupaka protiv nesavesnih roditelja zbog odbijanja da vakcinišu decu obaveznim vakcinama, a ni u jednom nije doneta oslobađajuća presuda. U šest predmeta sudije su donele osuđujuću presudu. U narednoj godini, 2021, formirano je 59 predmeta, u 14 je doneta osuđujuća presuda, a u šest oslobađajuća. Tokom 2022. godine bilo je 60 predmeta i ni u jednom još nije doneta oslobađajuća presuda, a u šest slučajeva je presuda bila prekršajna.

Pedijatar dr Tomislav Stevanović navodi da je u prethodnih nekoliko godina svega 20 odsto roditelja kažnjeno novčano.

- Postoje i druge sankcije, recimo, ako nisu vakcinisali prvo dete, a dobili su drugo, neće dobiti novčanu pomoć od države za njegovo rođenje. Jedna od sankcija je i da ne mogu dete upisati u vrtić. Procedura je takva da se po kartonu vidi da neko dete nije vakcinisano, onda pedijatar ili glavna sestra to prosleđuju sanitarnom inspektoru, koji kontaktira s roditeljima - objašnjava dr Stevanović, dodajući:

- Ako roditelj ne prihvati vakcinaciju, onda to šalju prekršajnom sudu i onda je na sudiji da tog roditelja kazni ili ne. Te kazne su u praksi manje od propisanih ili se roditelji uopšte ne kažnjavaju i to se održava kao epidemija velikog kašlja ili povratak malih boginja. Posle toga roditelj nikad ne vakciniše svoje dete, a ta kazna, ako i bude, prođe.

On ističe da je problem i to što roditelji ne kažu da odbijaju vakcinaciju, već je odlažu, a koliko se vakcinacija može odlagati - nije precizirano.

- Postoje advokati koji čak pišu preporuke o odlaganju vakcine roditeljima, a neki za to naplaćuju i 100 evra. Naravno, to zdravstvene ustanove ne prihvataju. Problem je što je antivakcinalni lobi ojačao tokom korone, a u suštini, to je i odnos pravosuđa prema vakcinaciji. Imamo i balans koji nije jasan - osnovna škola je obavezna, a obavezna je i vakcina, a opet imamo decu koja nevakcinisana idu u osnovne škole!

Privremena sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis objašnjava da doktor ne može da natera roditelje da decu vakcinišu, ali da to može prijaviti zdravstvenom inspektoru.

- Bude pokrenuta procedura i onda je sve na pravosudnim organima. Dobar deo uglavom zastari. Dete može da bude privremeno sprečeno da u nekom trenutku primi cepivo, ali ta sprečenost ne bi trebalo da traje duže od dve nedelje. Nakon toga bi trebalo da se vakciniše. Ne znam za neki slučaj da je dete bolesno mesecima i godinama pa da se ne vakciniše, osim ako nije u pitanju bolest zbog koje zaista ne sme da primi vakcinu - navodi i dodaje:

- Neki su u zabludi da MMR vakcina ima veze sa autizmom. Suština je u jednom usvojenom obrascu ponašanja i uticaju antivakcinalnog lobija.

Dr Jelena Mitrović, načelnica službe pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević", objašnjava da postoje dve grupe roditelja - oni koji zaista ne žele da vakcinišu dete i oni koji su zabrinuti da li je dete dovoljno zdravo da bude vakcinisano.

- Mi kao lekari smo tu da procenimo da li dete može da primi vakcinu ili ne. Ima mnogo onih koji to odlažu. Ukoliko odbiju vakcinaciju, mi šaljemo prijavu sanitarnom inspektoru. Međutim, većina je ne odbija, samo je odlažu. Za upis u vrtić ne dajemo potvrdu ako dete nije vakcinisano, ali za upis u osnovnu školu moramo da damo potvrdu i na njoj navodimo ukoliko dete nije kompletno vakcinisano. Mi svakako redovno podsećamo roditelje da deca treba da prime vakcinu.

To u praksi očigledno često znači da dete krene u školu iako nije imunizovano i ostane nevakcinisano, kao što je slučaj dečaka od 15 godina koji je oboleo od morbila pre nekoliko dana. Škola mora da ga primi jer je po zakonu osnovno obrazovanje obavezno, na onaj vakcinalni karton do polaska u prvi razred s vremenom se izgleda zaboravi i na kraju ponovo imamo zarazne bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene upravo zahvaljujući vakcinama.

Izvor: kurir.rs