Sombor.info

Dan zaljubljenih se slavi svakog 14. februara. Praznik je stvorio papa Gelasije I 496. godine, ili možda papa Feliks III, ako je verovati tvrdnjama istoričara T.P. Vajzmena.

Među onima koji su pomogli da se to preoblikuje u dan romantike bili su Čoser i Šekspir, a nakon što je Holmark predstavio prve čestitke za Valentinovo 1913. godine, praznik je bio na putu da postane proslava srca i cveća kakvu danas poznajemo. Ali nije tako počelo.

Kada je Gelasije — ili Feliks — obeležio 14. februar kao praznik Svetog Valentina, on je praktično apsorbovao dugogodišnji rimski, a verovatno i predrimski, paganski praznik koji se ranije slavio 15. februara: Luperkalije.

On nije bio ni nalik na današnji Dan zaljubljenih. Naime, izvori ga opisuju kao „divlji festival“, piše Big Think.

 Da li je postojao Sveti Valentin?

Možda je i nije bilo Svetog Valentina. Čini se da čak ni Gelasije nije znao mnogo o njemu, nazivajući ga jednim od onih „čija su imena pravedno poštovana među ljudima, ali čija su dela poznata samo Bogu“.

Prema predanju, on je bio sveštenik iz 3. veka kome je rimski car Klaudije II odsekao glavu jer je pomogao hrišćanskim rimskim vojnicima da se venčaju. To može ili ne mora biti istina, ali se veruje da je Klaudije naredio da se odrube glave dvojice muškaraca po imenu Valentin u 3. veku, obojici 14. februara. U to vreme živeo je Valentin iz Interamne, koji je možda bio ili nije bio ista osoba kao obezglavljeni Sveti Valentin iz Rima. Postojao je i treći Valentin. Možda.

Luperkal

Slavljenje Luperkalije počelo je u pećini zvanoj Luperkal, za koju savremeni arheolozi veruju da su je pronašli 2007. godine na severnoj strani brda Palatin u Rimu. Navodno je to bilo sklonište u kojem su blizanci iz rimske mitologije Romul i Rem bili kada ih je hranila vučica. Servilije, koji je pisao komentare antičkih dela, tvrdio je da je pećina takođe bila lokacija na kojoj je bog Mars oplodio majku blizanaca, sveštenicu Reu Silviju.

Za taj par se pričalo da je osnovao Rim, a čini se da je tada počeo festival Luperkalije. Proslava, koja je počinjala sa žrtvovanjem dve koze i šteneta, vodili su sveštenici, poznati kao Luperci.

Plutarh je, spekulišući mnogo kasnije, sugerisao da je tradicija možda preneta od Grka, koji su očigledno veoma voleli da kolju štenad. Radili su to toliko često da su čak imali i reč za to, periskulakismoi, što navodno znači „pročišćenje štenetom“.

Rimljani su skinuli meso sa leševa koza i od kože napravili krznene trake. Takođe su iznutrice stavljale na štapiće kako bi ih jeli tokom festivala.

Nakon žrtvovanja životinja, Luperci su dodirivali glave dvojice mladih plemića krvavim noževima koje su koristili, nakon čega bi na ta mesta nanosili vunu umočenu u mleko. Pored svega što je curilo niz njihova lica, uši i vrat, od dečaka se očekivalo da se smeju.

Trake od kozje kože

Trake od kozje kože su se zvale „februare“. Po njima je drugi mesec u godini dobio svoje ime.

Ritual je nastavljen dalje tako što su Luperci, a možda i drugi muškarci iz više klase, goli ili polugoli, i namazani uljem trčali kroz Rim, bičujući žene svojim trakama. Naravno, i učesnici rituala i ostali prisutni su uživali u alkoholu tokom festivala.

Cilj bičevanja nije bila kazna, a žene su se samo pretvarale da beže od „bičeva“ za koje se verovalo da povećavaju njihovu plodnost.

Posle 276. pne, žene su zapravo bile podsticane da se i one skinu. Kasnije, međutim, muškarci su pokrivali svoje međunožje kratkom tkaninom.

Luperk

Festival je dobio ime po Luperku. Prema predanju, to je bio drevni bog na teritoriji današnje Italije, koji je štitio ovce od vukova, a bio je i bog plodnosti.

Luperkalije danas

Za današnje samoproglašene pagane, Dan zaljubljenih još uvek sadrži teme iz Luperkalije, bez obzira na stepen u kojem su divlji aspekti ukroćeni. Na paganskom blogu Paganhumanismcanada piše: „Sveta i religiozna proslava ljudske seksualnosti i strasti, mnogi elementi i teme su zadržani: čestitke za zaljubljene, crveni oblici srca, samci koji idu kući sa partnerima, udate žene koje žele decu, požuda, seks, plodnost.”

Iako se čini da ne postoji univerzalni način da se obeleži ovaj dan, neki su osmislili sopstvene simbolične rituale.

 Da se vratimo na Dan zaljubljenih

Naravno, u zavisnosti od toga koga pitate, Dan zaljubljenih može biti jednako neprijatan kao Luperkalije. To je doba godine kada smo prinuđeni da razmišljamo o svojim ljubavnim (ne)uspesima.

Samci i oni u nesrećnim vezama mogu umesto toga da slave Anti-dan zaljubljenih. Oni čija je dugoročna veza prerasla u brak, verovatno više ni ne obraćaju pažnju na ovaj praznik, ili su cveće/slatkiše zamenili nekim praktičnijim poklonima.

S druge strane, ako želite da malo osvežite vašu vezu i vratite joj malo romantike, zašto ne biste iskoristili Dan zaljubljenih kao povod da iznenadite svoju dragu poklonom ili izlaskom. Sumnjamo da će joj smetati što ste izabrali isti dan i radite iste stvari kao i milioni drugih na Dan zaljubljenih.

Izvor: danas.rs

Kuvarski virtuoz poznat po oštrom jeziku često je dobijao pitanje o najgorem gastronomskom iskustvu u njegovom životu. Iako je rektum namibijske bradavičaste svinje više puta spominjao kao neugodan gastronomski doživljaj, Entoni Bordejn je priznao da je probao i daleko gore stvari.

Slični stav je imao o avionskoj hrani. “Niko se nikada nije osećao bolje nakon što je pojeo avionsku hranu. Mislim da je ljudi jedu samo zato što im je dosadno. Ne jedem u avionu. Volim da sletim gladan”, rekao je jednom prilikom, prenosi N1 Hrvatska.

Govorio je kako bi avionsku hranu odbio čak i kad bi iz svog rodnog Njujorka putovao na duge staze do Japana ili Novog Zelanda, prenosi Far Out Magazine.

Umesto uobičajene avionske hrane, Bordejn je često naručivao jednu interesantnu kombinaciju: “Za dugi let, naručio bih sir i porto. Pojeo bih malo sira, a zatim bih se razvalio od alkohola.”

On je jednom prilikom ipak izabrao najgore jelo koje je probao. Bila je to fermentirana ajkula, koju je okusio 2004. godine tokom prve sezone emisije „No Reservations“ na Islandu.

“Ovo je verovatno najgora stvar koju sam ikada stavio u usta”, rekao je.

Posle ovih reči, ne žurimo se baš da probamo ovaj islandski „specijalitet“.

Izvor: danas.rs

Od Bernara Arnoa do Mukeša Ambanija, India Times donosi spisak nekih od najbogatijih ljudi sveta, milijardera, ali i njihova akademska dostignuća.

Bernar Arno

Najbogatiji čovek na svetu prema časopisu Forbes, Bernard Arno osnivač je i predsednik luksuznog brenda LVMH. Što se tiče njegovog obrazovanja, enciklopedija Britanika kaže da je diplomirao inženjerski smer na Politehničkom fakultetu u Parizu.

Elon Mask

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu i vlasnik platforme X, Elon Mask diplomirao je iz ekonomije i fizike na Univerzitetu u Pensilvaniji. Preselio se u Kaliforniju 1995. da bi pohađao Univerzitet Stenford, ali je odustao nakon dva dana.

Džef Bezos

Šef Amazona ima diplomu elektrotehničkog inženjerstva i informatike. Diplomirao je na Univerzitetu Prinston.

Leri Elison

Američki biznismen i preduzetnik koji je suosnivač softverske kompanije Oracle Corporation, jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Od fakulteta je odustao. Prvo je studirao na Univerzitetu Ilinois, a potom na Univerzitetu Čikago. Međutim, odustao je od formalnog obrazovanja i proveo je 10 godina pišuću kompjuterske kodove za razne klijente.

Mark Zakerberg

Jedan od osnivača i šef Mete (nekadašnjeg Fejsbuka) Mark Zakerberg studirao je na Harvardu, ali je od fakulteta odustao.

Voren Bafet

Jedan od najpoznatijih ulagača na svetu Voren Bafet diplomirao je na Univerzitetu Nebraska 1950. Nakon toga je još studirao ekonomiju na Kolumbiji.

Bil Gejts

Bivši direktor Microsofta Bil Gejts odustao je od Harvarda nakon samo tri semestra kako bi pokrenuo poslovni plan – Microsoft – zajedno s prijateljem Polom Alenom.

Mukeš Ambani

Najbogatiji Indijac Mukeš Ambani vlasnik je multinacionalnog konglomerata Reliance Industries koji se bavi energetikom, petrohemijom, prirodnim plinom, maloprodajom, telekomunikacijama, masovnim medijima i tekstilom. Studirao je poslovnu administraciju na Stanfordu, ali je odustao od studija kako bi pomogao ocu Dhirubhaiju Ambaniju koji je tada gradio firmu, piše India Times, prenosi Nova.rs.

Koji su mogući rani znaci autizma koji se javljaju do detetovog prvog rođendana, odnosno šta je očekivano da dete može da izvede do prvog rođendana, pa ako toga nema – to je znak za odlazak kod stručnjaka?

Autizam je složen razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine života. Ispoljava se kroz probleme u senzornoj obradi, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije. Spektar autističnih poremećaja je jedna vrlo kompleksna tema, a kao i druga zdravstvena stanja pokreće pitanje značaja rane dijagnostike. O prvim znacima autizma i odstupanjima od normalnog detetovog razvoja razgovarali smo sa prof. dr Nenadom Glumbićem, redovnim profesorom Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, i prim. dr Danijelom Vukićević, subspecijalistkinjom dečje fizijatrije.

Više od 80% dece ispoljava neke znake autizma još u 1. godini

Autizam se obično primeti oko detetove druge ili treće godine, mada se pojedini znaci nekad jave i ranije, ali prođu neopaženo.

„Rani znaci autizma ne pojavljuju se kod sve dece u isto vreme. Smatra se da više od 80 odsto dece ispoljava neke znake autizma još u prvoj godini života, ali kod neke dece nakon perioda tipičnog ili bar prividno tipičnog razvoja dolazi do regresije, tj. gubitka ranije stečenih sposobnosti, obično krajem druge godine. Postoji i grupa dece kod koje ne primećujemo klasičnu regresiju, već određeni zastoj u razvoju, koji vremenom postaje sve upadljiviji. Čak i kod dece kod koje se veoma rano, još u prvim mesecima života, ispoljavaju neki znaci atipičnog ponašanja, oni nisu univerzalni. Dakle, neće sva deca sa kasnije dijagnostikovanim autizmom imati iste rane znake, niti je pojava ranih znakova autizma siguran dokaz da će dete stvarno imati autizam“, kaže prof. dr Nenad Glumbić.

Ipak, naš sagovornik kaže da u prvoj godini života treba obratiti pažnju na sledeća tipična ponašanja.

„Posmatrajte da li dete uspostavlja kontakt pogledom, da li je lice izražajno, tj. da li se na licu prepoznaju jasne razlike u raspoloženju. Vrlo rano se očekuje da beba na naš osmeh odgovara osmehom, da održava pažnju kada joj pevušimo, kada joj se obraćamo. Beba pokušava da imitira pokrete naših usana i zvuke koje proizvodimo. Neka deca sa autizmom ređe brbljaju od druge dece. Očekuje se da beba do kraja prve godine reaguje na svoje ime, koristi pokazni gest i učestvuje u jednostavnim motoričkim igrama sa bliskim osobama. Izostanak navedenih ponašanja mogao bi da nas malo zabrine. Poteškoće u senzornoj obradi, tako česte kod osoba sa autizmom, nekada se mogu uočiti još u prvoj godini, u formi izrazite averzije prema određenim teksturama, dodiru ili zvucima, do izražene sklonosti prema predmetima koji se vrte ili nekim nebitnim, nefunkcionalnim obeležijima igračaka. Neka deca imaju probleme u spavanju, često se bude i ukupno trajanje sna je manje nego kod tipične dece tog uzrasta. Takođe, problemi sa varenjem se mogu javiti nešto češće nego u opštoj populaciji. Ali nijedan od navedenih simptoma nije siguran znak autizma“, napominje prof. dr Glumbić.

Rani znaci autizma mogu da budu posledica nekog drugog neurorazvojnog poremećaja

Kako kaže naš sagovornik, neki od ranih znakova autizma mogu da budu posledica nekog drugog neurorazvojnog poremećaja (npr. ADHD-a, intelektualne ometenosti, poremećaja komunikacije ili motoričkih poremećaja), zatim oštećenja vida ili sluha, nedovoljno podsticajnog okruženja, rane izloženosti ekranima, nekih organskih stanja…

„Lista mogućih stanja koja ‚imitiraju‘ autizam je prilično dugačka. Dešava se, naravno, da razvoj poprimi sasvim drugi tok i da uočeni simptomi postepeno nestanu, bilo spontano, bilo pod uticajem stimulativnog tretmana. U takvim slučajevima voleo bih da mogu da tvrdim da smo izlečili autizam, ali je istina da ga u stvari nikada nije ni bilo.“

Prof. dr Nenad Glumbić priča i kakva je procedura kad se posumnja na autizam.

„Kod prepoznavanja autizma obično se preporučuju dva stepena procene. Prvo se ide na primarno prepoznavanje problema tokom rutinskih pregleda. U sklopu pedijatrijskih pregleda trebalo bi da se procene eventualna odstupanja u razvoju, koja ne moraju biti specifična za autizam. Ako roditelji primete neke rane znake autizma, na koje smo već ukazali, najbolje je da se obrate stručnjacima iz razvojnog savetovališta. Tamo će se uraditi specifičan skrining za autizam. Postoje jednostavni skrining instrumenti koje roditelji popunjavaju, ali je za tumačenje dobijenih rezultata potrebna određena obuka i iskustvo. Deca koja su u visokom riziku šalju se na dalju specijalističku procenu, koja se obavlja timski. Nekada se dešava da roditelj oseća da nešto nije u redu, ali da ga druge osobe iz okruženja ubeđuju kako nema razloga za uzbunu. Moj savet je da verujete svojoj intuiciji“, kaže Glumbić jer čak i ako se ispostavi da dete ima autizam, veoma je važno da se otkrije što ranije pošto je rana intervencija povezana sa boljim ishodima.

Šta je očekivano da dete može da izvede do 1. rođendana

S druge strane, prim. dr Danijela Vukićević govori šta je zapravo očekivano da dete može da izvede do prvog rođendana, pa ako toga nema – to je znak za odlazak kod stručnjaka.

Kako ističe naša sagovornica, razvoj deteta je vrlo kompleksan i kontinuiran proces. Kod posmatranja i procene deteta kao celine, obraća se pažnja i na to kako reaguje na poznate i nepoznate osobe i prostor, i na to kako se igra, kako razume govor, kako koristi ruke, kako menja položaje,…

A kako će i, još važnije, kada će dete savladati neku od tih veština, zavisi i od faktora rizika na rođenju, telesne mase, stimulacije koju dobija iz okruženja, mogućnosti da se kreće po ravnoj podlozi…

„Nauka i klinička praksa pokazuju da za usvajanje neke veštine postoje periodi u kojima je očekivano da se one savladaju. Za neke motoričke veštine, kao što je sedenje i puzanje, očekivano je da ih najveći broj dece savlada između sedmog i 13. meseca, dok se prohodavanje za najveći broj dece urednog razvoja očekuje između 10. i 20.meseca.“

Negde do šestog meseca dete ostvaruje kontakt sa ljudima osmehom. Kada je raspoloženo i saradljivo, svako ko mu se obrati sa osmehom, dete uzvraća, gleda u oči, guče, prihvata igračku, kaže prim. dr Danijela Vukićević.

„Već posle šestog meseca veliki broj dece urednog razvoja može sa nepoverenjem posmatrati osobe koje ne poznaje ili čak i bliske članove porodice koje nije dugo videlo, plače, traži podršku majke i to je sve izraženije do devetog meseca. U tom uzrastu zna dugo da gleda u oči nepoznate osobe, ne pokreće se, ako osoba pokuša da mu se približi, može snažno da plače i pruža ruke ka majci.“

Već oko osmog meseca najveći broj dece počinje da izdvaja kažiprst za istraživanje, uvlači prstiće u otvore na igračkama, okreće igračke i posmatra ih, ispituje na različine načine.

„Kada motoričke mogućnosti dozvole da se kreće po prostoru, dolazi i do tačaka kao što su štekeri, kablovi, staklene površine, papuče, kanta za smeće, kupatilo… Tada počinjemo sa zabranama na koje dete u prvom trenutku reaguje tako što se zaustavi, okrene se, pogleda osobu u oči i nastavlja aktivnost. Na upornu zabranu odraslih gleda ih u oči i pokušava više strategija:da se nasmeje, počinje da plače, spušta glavu, ali svakako ne odustaje od velikog broja pokušaja da dođe do onoga što želi, da bi na kraju samo odmahivalo kažiprstom, odnosno imitiralo gest ‚ne‘, izgovaralo ‚ne‘, ‚ne‘, ali i pokušavalo da ponovo proba.“

Kada su u pitanju manipulativne sposobnosti, negde od trećeg meseca dete dovodi obe ruke do usta, postavlja otvorene šakice na igračku, povlači u usta, što se u četvrtom i petom mesecu menja tako što na ponuđenu igračku posegne odmah obema rukama i stavi u usta, kaže prim. dr Vukićević.

„Već oko šestog meseca ponuđenu igračku prebacuje iz ruke u ruku, igračku koju drži u jednoj ruci okreće, vrti šakicu u ručnom zglobu, polako prihvata da drži po jednu igračku u svakoj ruci, lupka jednu u drugu, trese, lupka igračkom o podlogu, stavlja u usta. Blizu devetog meseca već hvata sitne predmete, trake, kanape vrhovima prstiju, da bi do prvog rođendana naučilo hvat pincetom (obično roditelji napominju da pronalazi mrvice hleba, keksa, na podu i stavlja u usta).“

A budući da posle šestog meseca počinje uvođenje nemlečne ishrane, dete uvek pokušava da uhvati kašičicu koja ide ka ustima, da gurne šaku u činiju, kaže prim. dr Danijela Vukićević.

„Kada počne da sedi u hranilici, želi da opipava hranu, upoznaje sa sa njenom teksturom, stavlja u usta, gricka kukuruzni smoki, koricu hleba, keksić tako što ih stavlja sa strane i topi desnima, prebacuje jezikom sa jedne na drugu stranu. Obraća pažnju i okreće se najpre na povišen ton poziva po imenu negde već oko sedmog meseca, a bliže prvom rođendanu i na poziv po imenu. Može da se igra samo igračkom koja mu je u oblasti interesovanja, ali isto tako želi da uključi i roditelje tako što im nudi igračku, gleda u njih, doziva ih da mu se pridruže tako što gleda u njihovom pravcu uz glasanje. Prati dešavanja u okruženju i imitira (puštanje TV-a, listanje sadržaja na telefonu, što su česte aktivnosti koje roditelji izvode), kako neko kašlje, kako se neko ljuti. Razume i izvršava jednostavne naloge:taši, ‚baci pet‘, ‚gde je pametna glava‘ ili drugi delovi tela. Traži potvrdu kada nešto uradi:‘bravooo‘ i gleda u prisutne da li svi aplaudiraju. To su neki od ključnih, uobičajenih momenata koji upućuju na uredan psihomotorni razvoj deteta“, zaključuje prim. dr Danijela Vukićević.

Izvor: nova.rs

U periodu od 5. do 11. februara 2024. godine na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a šest lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan, a zbog nasilničke vožnje četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.
Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške, a dve lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

U pomenutom perriodu napisano je 85 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 641 prekršajni nalog.

"Rodiš dete, čuvaš ga, paziš, činiš sve da ga zaštitiš. Onda ga odvedeš u predškolsku ustanovu gde treba da je bezbedan i saznaš da je mesecima proživljavao najužasnije stvari koje su nezamislive bilo kome, a kamoli roditeljima" - priča za "Blic" S. S., mama dečaka iz Odžaka koji je bio jedna od mnogih žrtava seksualnog zlostavljanja od strane pedagoškog asistenta I. O. (26). Sa njom smo razgovarali uoči suđenja koje počinje danas, 14. februara, pripremnim ročištem u Višem sudu u Somboru.

Pedagoškom asistentu iz Bogojeva kod Odžaka sudi se za šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Kako se sumnja, on je ova krivična dela činio u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017, 2018, 2019. i 2020. godine i koja su pohađala Predškolsku ustanovu "Poletarac".

Upravo to je ono što izaziva najveću jezu, smatraju roditelji.

To se dešavalo tu, pred našim očima

- Šok koji smo kao roditelji doživeli kada je sve otkriveno još uvek traje i mislim da nikada neće proći. On je bio među nama, među našom decom i verovali smo mu kao što bismo verovali svakom vaspitaču, učitelju, bilo kome ko je dužan da se stara o našoj deci. Pa taj čovek je išao sa mnom u školu - izgovara još uvek u neverici mama dečaka koji je u vreme zlostavljanja imao četiri godine.

Kako objašnjava, nikada joj neće biti jasno kako je neko mogao da bude u stanju da radi tako užasne stvari deci.

- Kada je naš sin prvi put išao na razgovor kod psihologa saznali smo užasne stvari. Nezamislive. Ni moj suprug ni ja nismo bili spremni da tako nešto čujemo. Mislim da niko ne može biti - navodi S. S.

Najviše je boli pomisao da su deca bila izmanipulisana da tako dugo ćute.

- Ne možemo da verujemo da je uspeo pred nosom svih tamo da zlostavlja toliko dece skoro godinu dana! Pa on je zlostavljao čak i dvoje dece još mlađeg uzrasta od našeg sina, brata i sestru. Sva naša deca su bile lutke u njegovoj izopačenoj predstavi. Da prvo dete nije progovorilo, mislim da bi se to nastavilo u nedogled, da on nikada ne bi stao - još uvek prestravljeno priča mama jedne od žrtava I. O.

Borimo se sa osećajem krivice

Kako objašnjava S. S, najviše je boli što njen sin i sada sa strahom pita gde je I.

- U razgovoru sa psiholozima upućeni smo u to kako da sa našom decom razgovaramo. Rečeno nam je da im objasnimo da su oni heroji zbog kojih je loš čovek uhvaćen. Ipak, kako je to u njihovim glavicama, ko to može znati. I sami smo razgovarali sa psihologom, kako kao roditelji da prebrodimo sve. Ja sam osećala krivicu što nekako to ranije nisam saznala, sprečila. Što sam, kada me dete pita hoće li I. biti u vrtiću odgovarala da hoće, uz komentar da je on baš dobar. Ali kako smo mogli znati?! Predstavio se svima kao normalna osoba, kao odgovoran vaspitač, pristojan, na mestu - kaže za "Blic" S. S.

Prema rečima ove majke, ona i suprug su primetili promene u ponašanju svog sina pre nego što će sve biti otkriveno, ali nisu ni sanjali da proživljava takve monstruoznosti.

- Počela su bacakanja, plakanja bez kraja, odgovaranja uz reči koje nije mogao čuti od nas roditelja. Mislili smo da je u pitanju razvojna faza, ali ovako nešto nismo ni slutili - objašnjava.

O ovome se ne sme ćutati

Kako dodaje, roditelje zlostavljane dece je najviše pogodio taj trenutak saznanja da nemaju nikoga uz sebe. U trenutku kada su institucije zaćutale, ta ćutnja bolela je više od svake moguće izgovorene reči.

- Tada smo imali utisak kao da se sve zataškava, da se smatra nebitnim. Zato je meni lično važno da i sama ne zaćutim. Treba da se zna da se tako nešto desilo među nama. Nije negde u svetu, negde daleko, nego je takvo zlo među nama - zaključuje S. S. uz osećaj olakšanja što suđenje konačno počinje.

Podsetimo, pedagoški asistent I. O. (26) iz Odžaka izaći će pred sudsko veće u Somboru direktno iz pritvora koji mu je, kako je "Blic" pisao, produžen najduže do 29. marta 2024. godine. Pripremno ročište kada bi trebalo da se izjasni o krivici zakazano je za danas, 14. februar.

Izvor: blic.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Grupe za suzbijanje ekološkog kriminala u Somboru, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Vrbasu, podneli su krivičnu prijavu protiv tridesetogodišnjeg muškarca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja.

On se sumnjiči da je otrovne hemikalije pomešao sa semenskom pšenicom i napravio mamce za trovanje glodara, a potom je na jednoj parceli koju koristi u Kuli tu smesu prosuo po zemlji sa tek izniklom pšenicom koju je divljač koristila za ishranu.

Kako se sumnja, zbog ovog otrova, uginule su dve srne u vlasništvu jednog lovačkog udruženja.

Izvor: RTV

Kako je već godinama ustaljeno u Somboru se priprema obiman slavljenički program za 17. februar, Dan grada. Varoški praznik podseća na daleku 1749. godinu kada je ukazom carice Marije Terezije Sombor proglašen za slobodni kraljevski grad, a tu privilegiju Somborci su platili 150.000 zlatnih forinti.

Proslava će trajati četiri dana, od 16. do 19. februara, a odvijaće se kroz brojne sportske i kulturno-umetničke manifestacije. Tako će prvi dan biti rezervisan za sporstke susrete svih selekcija dva fudbalska stogodišnjaka, gradskog FK „ŽAK“ i FK „Sloga“ iz obližnje Čonoplje. U popodnevnim satima u Kulturnom centru „Laza Kostić“ biće održana tribina „Od praokeana do ravnice“ nakon koje će uslediti i promocija knjige „Vizija slobode“ varoškog hroničara Milana Stepanovića.
Program prvog dana završava u KC „Laza Kostić“ predstavom „Čorba od kanarinaca“ u kojoj igraju Mina Lazarević i Ljubomir Bandović.

Koncert na trgu
Praznično veče, 17. februara biće obeleženo besplatnim koncertom na Trgu Svetog Trojstva. Nastupaju „ OK Bend”, a zatim i trubačka legenda Dejan Petrović sa svojim „Big Bendom“.

Drugog dana, 17. februara od 10 sati na programu u KC je dečija predstava „U svetu bajki“, da bi nakon izložbe „Šetnja glavnim sokakom“ u Muzeju podunavskih Švaba, od 12 sati u Narodnom pozorištu bila održana centralna svečana akademija „Sombor- priča o gradu koji traje 1749-2024“, na kojoj će biti uručene i Povelja grada Sombora, kao i dodatna priznanja pojedincima i kolektivima. Naredna dva dana, nedelju i ponedeljak, obeležiće niz sportskih, kulturnih, naučnih i događaja turističko-promotivne prirode, koji će u ponedeljak od 20 sati biti okrunjeni „Ćelavom pevačicom“ Ežena Joneska, za građanstvo besplatnom, hit-predstavom ansambla ovdašnjeg Narodnog pozorišta.

Izvor: dnevnik.rs

Od početka februara meseca na teritoriji Republike Srbije evidentirano je ukupno 1.492 požara na otvorenom prostoru, što je enormno povećanje u odnosu na isti period prošle godine kada je ovakvih požara bilo 226. Samo tokom vikenda na teritoriji Republike Srbije evidentirano je 466 požara na otvorenom prostoru, dok je prošle godine u istom periodu bilo 60 ovih požara.

Usled povećanog obima požara koji je evidentiran od početka februara, sastanak sa predstavnicima Sektora za vanredne situacije održao je zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić.

„Lokalna samouprava podržava apel i mere koje MUP preporučuje kako bismo zajedno uticali na povećanje svesti i odgovornosti od nesavesnog paljenja ostataka sitnih useva, spaljivanja smeća na otvorenom prostoru ili spaljivanje biljnih ostataka, za šta su i zakonom propisane velike kazne. S tim u vezi, u narednom periodu organizovaćemo pojačan inspekcijski nadzor, kao i druge službe, u cilju sprečavanja pojave i suzbijanju požara“, rekao je Đukić.

 NAJOPASNIJI serijski ubica svih vremena je još uvek živ i nalazi se u strogo čuvanom zatvoru u kojem će ostati do svoje smrti.

Robert Modsli ima 70 godina i od 1979. godine se nalazi u samici koju čini stakleni kavez. On je naveo "da će ponovo ubiti, ako bude pušten", a u samici je završio nakon što je ubio tri osobe dok je služio doživotnu kaznu za ubistvo DŽona Farela 1974. godine.

Ovaj čovek se smatra najopsnijim čovekom u Velikoj Britaniji, a prozvan je i "pravi Hanibal Lektor".

Robert živi već 44 godine u zatvoru Vejkfild u izolovanom i neprobojnom staklenom kavezu, dimenzija 5,5x4,5 metara.

Jedino prirodno svetlo koje dobija je za vreme dok mora da izađe napolje zbog obaveznih vežbi, ali ne održava kontakt ni s jednim zatvorenikom, već samo sa šest stražara koji ga čuvaju.

Jedini nameštaj u njegovoj ćeliji su sto i stolica, oba od komprimiranog kartona, a wc i umivaonik čvrsto su pričvršćeni za pod. Modslijev krevet je betonski kamen, a vrata su narpavljena od čvrstog čelika, otvaraju se unutar kaveza unutar ćelije. Kavez je okružen debelim prozirnim akrilnim pločama i ima mali otvor na dnu kroz koji čuvari prenose njegove obroke.

Rođen je u Tokstetu (Liverpul) u junu 1953. godine i svoje rane godine proveo je u katoličkom sirotištu s trojicom svoje braće. NJegova majka bila je zavisna od kokaina, a otac je imao problema s alkoholom. Godinama ih je otac izlagao fizičkom zlostavljanju. Modsli je prošao najgore jer je često stajao u odbranu njegove braće, što bi razljutilo njegovog oca pa bi ga strože kažnjavao.

Znao je da bude zatvoren u sobi na šest meseci, a jedina poseta bila je kada bi otac ulazio u sobu da ga premlati.

- Gotovo svaki dan smo bili izloženi zlostavljanju. Gotovo uvek su nas tukli i slali u našu sobu - objasnio je jednom prilikom, rekavši da je "ono čega se najviše sećam su batine.

- Jednom sam bio zaključan u svojoj sobi na šest meseci. Moj otac je samo otvorio vrata da me udari. Mislim da je to radio između četiri i šest puta dnevno. Jednom mi je slomio vazdušnu pušku na leđima.
Sa 16 godina prebačen je kod staratelja u London, što je bio period u kojem je počeo da koketira s kokainom i marihuanom. Kako bi platio drogu, počeo je da se prostituiše. Nakon nekoliko pokušaja samoubistva, bio je prisiljen da potraži psihološku pomoć. Lekarima je rekao da je čuo glasove koji su mu govorili da ubije svoje roditelje. Takođe je priznao da je tokom detinjstva bio seksualno zlostavljan.

Kasnije je otišao toliko daleko da je rekao da, "da sam ubio svoje roditelje 1970. godine", nijedna druga osoba ne bi umrla. NJegove žrtve bile su ubice i pedofili. Ubijao je samo kriminalce, hladnokrvno i brutalno, do tada neviđeno.

NJegov prvi zločin i jedini zločin koji je počinio izvan zatvora bio je u dobi od 21 godine. Pedofil po imenu DŽon Farel kontaktirao ga je radi seksa. Farel mu je pokazao neke fotografije dece koju je zlostavljao i tako oslobodio Modslijev bes koji ga je vrlo nasilno zadavio. Osuđen je na doživotnu robiju, a stručnjaci su, zbog strašnih psihičkih problema, preporučili da nikada ne bude pušten na slobodu.

To je bio zločin koji bi ga doveo psihijatrijsku bolnicu Broadmur. Tu je počinio svoj drugi monstruozni zločin. Godine 1977. dogovorio se s drugim zatvorenikom i uspeli su zatvoriti Dejvida Česmana, osuđenog za pedofiliju, u njegovu ćeliju. Mučili su ga do smrti devet sati.

Ovaj zločin je bio razlog zbog kojeg je prebačen u Vejkfild gde su bili smešteni najopasniji zatvorenici u zemlji. Ali to ga nije sprečilo te je 1978. počinio još dva ubistva. Prvi od njih bio je Salni Darvud, osuđen za mučenje svoje žene. Pozvao ga je u ćeliju i nasmrt izbo nožem.

Kasnije je pozvao još nekoliko zatvorenika, ali niko nije prihvatio. Zato je krenuo u lov na drugu žrtvu i uspeo da satera u ćošak Bila Robertsa, zatvorenog zbog silovanja sedmogodišnje devojčice. Modsli ga je ubio tako što mu je zabio oštru viljušku u uho i mozak. Službenici su svedočili da je pojeo mozak svoje žrtve.

To nikada nije dokazano, ali od tada će Moldsli biti poznat kao "Hanibal, kanibal". Kada je Modsli bio siguran da je Roberts mrtav, mirno je prišao zatvorskom čuvaru i rekao mu da će večeras biti dvoje manje za večeru i da na sledeća ubistva neće dugo čekati.

Nakon ovih zločina pronašli su način da ga spreče da više ikome naudi i izgradili izolacionu ćeliju od neprobojnog stakla u podrumu zatvora. Ćelija je nazvana "staklenim kavezom" jer je bila vrlo slična zatvoru u kojem je držan filmski Hanibal Lekter.

Godine 2000. zatražio je skraćenje roka u kojem treba biti u izolaciji, ali je odbijen. Kako bi bolje podneo samoću, zatražio je dopuštenje da igra društvene igre sa čuvarima ili da mu daju papagaja. Takođe je rekao da će mu, ako ga uskrate, dati kapsulu cijanida da mu okonča život. Svoj 64. rođendan proveo je uživajući u igrici "Call of Duty".

U jednom intervjuu je rekao:

- Ne nadam se više ničemu. Nijedan službenik me ne zanima i brinu se samo da se, kad otvore vrata, što pre vratim u ćeliju. Mislim da bi policajac mogao da zastane i da malo popriča, ali to nikad ne uradi. Ovo je kao da se vraćam u detinjstvo, u sobu u kojoj sam bio zaključan šest meseci i to me proganja.

Izvor: Stil