Sombor.info

Kolera, bolest je koja nije iskorenjena, kako mnogi misle - evo koji su simptomi i kako izgleda lečenje.

Kaže neko „kolera“ i odmah se pomisli na staru iskorenjenu bolest iz mračnih vekova za nama. Nažalost, nije tako. Iako smo u 21. veku i medicina je neviđeno napredovala, rizik od širenja kolere je opet tu.

I kako se to desilo?

Nedavno je mnoge iznenadila vest da je kruzer norveške kompanije sa 3.000 turista stavljen u karantin kod obale Mauricijusa nakon izveštaja da je izbila kolera na brodu.

A prošle godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je milijarda ljudi u 43 zemlje u opasnosti da oboli od kolere, prenela je Al Džazira.

Podaci kažu da je od 1817. godine u svetu bilo sedam pandemija kolere.

Koliko bi sve to trebalo da nas zabrine, za RTS je govorila dr Violeta Rakić, specijalistkinja epidemiologije iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kolera – bolest

Kako je navela, kolera je crevno oboljenje koje izaziva bakterija vibrio kolere (Vibrio cholerae) i u svetu je trenutno u toku sedma pandemija ove bolesti.

„Kolera je bolest koja je i te kako prisutna u svetu. Zahvata više zemalja i više kontinenata, a ta sedma pandemija je počela 1961. godine u jugoističnoj Aziji, tek se sedamdesetih godina prenela u Afriku, a devedesetih na Ameriku i još uvek traje. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od ove bolesti oboli od 1,3 do četiri miliona ljudi, a nažalost imamo i preko 20.000 do 140.000 smrtnih slučajeva“, napominje doktorka.

Ovu bolest izaziva bakterija koja se u organizam unosi putem zagađene vode, odnosno hrane. Dakle, objašnjava doktorka, javlja se prvenstveno u onim sredinama gde nema dovoljno higijenski ispravne vode za piće i za druge potrebe. Kolera može da se javi i posle velikih prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave gde dolazi do urušavanja sistema vodosnabdevanja i sistema za odvod otpadnih materija.

Simptomi kolere

Kolera, kao i ostale bolesti, može da ide od lakih oblika, dakle lakih formi kliničkih ispoljavanja, pa do teških stanja. Kod teških stanja, može da dođe do čak letalnih ishoda i posle nekoliko sati od pojave prvih simptoma i znakova bolesti.

„Simptomi kolere su obilne učestale vodene stolice, tj. prolivi, koji mogu da budu praćeni povraćanjem, dakle jednim naglim gubitkom tečnosti iz organizma, koje uslovljava poremećaj elektrolita, slabost bubrega, a kod dece može da dođe i do pada nivoa šećera u krvi, tj. hipoglikemije. Ovi teški oblici bolesti mogu da budu letalni i do 50 odsto slučajeva. Međutim, velika većina je ipak sa blažom kliničkom slikom, tako da je letalitet kod takvih oblika kolere manji od jedan odsto, što je u principu dobra statistika“, napominje dr Rakić.

Inkubacioni period je od nekoliko sati do pet dana maksimalno, ali prosečno inkubacija iznosi od dva do tri dana.

Lečenje kolere

U zavisnosti od težine kliničke slike i lečenje može da bude različito.

Nekad je dovoljno napraviti rastvor elektrolita u kućnim uslovima, na osnovu preporuke izabranog lekara ili infektologa, kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost iz organizma. Međutim, to važi samo kada su u pitanju lakši oblici.

„Teži oblici bolesti ipak moraju da se leče putem davanja infuzija intravenski i davanjem određenih antibiotika, tetraciklina“, napominje doktorka.

Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese sa čoveka na čoveka jer infektivna doza koja je potrebna da bi došlo do pojave simptoma iznosi preko milion vibriona kolere. Čovek jeste rezervoar za ovu bolest, ali se ona ipak prenosi unošenjem zagađene vode, odnosno hrane u kojoj se nalaze velike količine bakterija.

Kolera u Srbiji

Poslednji slučajevi kolere u Srbiji zabeleženi su 1989. godine kada je registrovano 16 slučajeva u Dimitrovgradu. Takođe, 1984. su registrovana dva slučaja kod naših građana koji su se oboleli vratili u zemlju i koji su se zarazili na putovanju u zemlje u kojima je kolera endemska bolest.

„Mi naših slučajeva kolere nismo imali u dugom vremenskom periodu, tako da nema osnova za strah, ali je neophodna opreznost, posebno kada putujemo u rizična područja“, zaključuje dr Violeta Rakić.

Izvor: nova.rs

Paradajz je jedna od onih pristupačnih, običnih biljaka kod kojih stvar nije do kraja jasna: da li je paradajz voće ili povrće? Treba nam odgovor jednom zasvada.

Ukoliko i vi niste načisto sa tim da li je paradajz voće ili povrće, našli smo objašnjenje. Možda će vam paradajz biti jasniji, a možda i ne.

Botanički gledano, paradajz je bobica. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki unutra. Evropljani paradajz smatraju voćem – ova reč znači i bobičasto voće.
Paradajz se dakle tradicionalno svrstava u povrće, ali iz perspektive botaničara, paradjz je voće koje jev definisano kao „jestivi dio semenašice koji služi za reprodukciju“.

Ipak, po svojoj nameni, paradajz je povrće: uzgaja se kao i većina ostalog povrća, koristi se u kulinarstvu kao povrće i, za razliku od bobičastog voća, služi se za ručak, a ne za desert.
Stoga je tehnički ispravno paradajz smatrati bobicom, ali zahvaljujući praktičnoj primeni, nazvati ovo voće povrćem takođe neće biti greška, piše healthy-food-near-me.com.

Dilema da li je paradajz voće ili povrće stigla na sud

U članku časopisa „Journal of the American Dietetic Association“ gde se raspravljalo o ovoj dilemi u nastavku definicije se navodi kako ona ne uključuje samo paradajz, već i krastavce.

Verovali ili ne sve je započelo još u SAD gde je upravo ova rasprava stigla pred najviši američki sud.

Naime, jedan uvoznik žalio se sudu tvrdeći da je paradajz voće te da ne treba platiti carinu, jer je u ono doba uvezeno voće bilo oslobođeno nameta. Slučaj se odužio, a sud je dobro provjerio sve botaničke i lingvističke posledice odluke i zaključio: paradajz je povrće!

Odluka suda iz 1887. godine je glasila: „Botanički gledano, paradajz je voće, ali u svakodnevnom govoru i upotrebi kod trgovaca ili kupaca, paradajz je kao i krastavac, povrće koje se uzgaja u baštama i koje se jede sirovo ili kuvano, i poput krompira, salate ili šargarepe, obično se servira kao posebno jelo ili deo nekog jela, a ne kao voće, koje se obično servira za desert.

Paradajz u Evropu stigao iz Srednje Amerike

Dugo se mislilo kako je sok od paradjza otrovan, tako da je ipak bilo problema u počecima upotrebe paradjza u gastronomiji. Tek kada se otklonila svaka sumnja u njenu otrovnost, paradjz je na velika vrata ušao u sve kuhinje sveta!

Danas je naprosto teško zamisliti kakva je bila mediteranska kuhinja bez paradjza. On se u potpunosti uklopio u poznata jela i neki kažu, uneo je je upravo onaj deo koji je nedostajao i po kojem danas prepoznajemo Mediteran, prenosi dnevnik.hr.

Paradajz je veoma hranljiv i bogat

Paradajz je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima. Nutricionist ističu koje su mu prednosti.

I jednom za svagda saznaćemo: paradajz je bobica ili povrće

Teško je poverovati, ali pre samo tri veka paradajz se smatrao otrovnim i uzgajao se isključivo u dekorativne svrhe, ne samo kod nas, već i u naizgled prosvećenoj Evropi. A to nije iznenađujuće – pripadaju porodici velebilja, čiji predstavnici zaista mogu naštetiti ljudskom zdravlju.

Može biti žute, zelene, crvene ili smeđe boje, veličine oraha ili težine pola kilograma, slatke su i mesnate ili sočnije i kiselkaste. Od paradajza se pripremaju salate, supe i sosovi, dodaju se prilozima i mesu, zatvaraju u tegle i suše na suncu.

Kada smo počeli da jedemo paradajz

Naučnici se još uvek ne mogu složiti oko mesta odakle potiče paradajz. Prema jednoj verziji, prvi put su uzgajani u Indiji. Prema drugoj, pojavili su se u Kini – potvrda za to su pronađene semenke paradajza, koje su već više od dvije hiljade godina. Najčešće mišljenje kaže da nam je paradajz došao iz Južne i Centralne Amerike.

Naziv biljke – paradajz – potiče od astečke reči „tomatl“, što znači „velika bobica“. Drugo ime – paradajz – došlo je od italijanske reči „pomo d’oro“, što znači „zlatna jabuka“. Danas je uobičajeno da se sama biljka zove paradajz, a njeni plodovi paradajz.

Paradajz je donet u Evropu u 20. veku iz Amerike. Pre svega, došli su u Španiju i Portugal. Kasnije se biljka proširila po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i istočnoj Evropi. Dugo su se mnogi Evropljani odnosili prema ovoj kulturi s nepovjerenjem i uzgajali je samo u dekorativne svrhe – mali plodovi jarkih boja bili su divan ukras vrta. Paradajz je počeo da se jede tek krajem 17. veka, u isto vreme pojavili su se i prvi recepti sa ovim sastojkom.

Šta sve sadrži paradajz

Paradajz je važan proizvod za ljude sa biohemijske tačke gledišta.

Sadrži proteine, aminokiseline, polisaharide, karotenoide, organske kiseline, vlakna.
Osim toga, paradajz je pravo skladište vitamina i minerala potrebnih za osobu. Sadrži vitamine B (B1, B2, B5, B6, B9), vitamine C, K, H i PP, kao i kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, gvožđe, hlor i sumpor, jod, fosfor, folnu kiselinu.
Paradajz sadrži važna biološki aktivna jedinjenja: karotenoide, polifenole i veliku količinu vitamina C.

Da li je paradajz zdrav

Godine 2017. Univerzitet u Ilinoisu, na osnovu studije koja je uključivala 700 ispitanika, otkrila je da likopen, koji se nalazi u velikim količinama u paradajzu, smanjuje rizik od raka prostate.

Druga studija je potvrdila prednosti likopena kod drugog raka – karcinoma bubrega. Osim toga, postoje brojne studije koje potvrđuju lekovito dejstvo likopena kod katarakte, pa čak i makularne degeneracije mrežnice – ova bolest se javlja kod starijih ljudi i podrazumeva odumiranje nervnih ćelija u mrežnjači.

Nekoliko paradajza dnevno pomoći će vam da dobijete pravu dozu likopena. Crveni paradajz sadrži više ove supstance, a u paradajz pastama i sokovima – količina likopena se povećava sa 000 na 7-13 mg.

Organske kiseline i vlakna koja se nalaze u paradajzu imaju pozitivan efekat na gastrointestinalni trakt – povećavaju proizvodnju enzima i izbacuju ustajalu žuč. Vlakna regulišu i nivo holesterola, a kalijum, kojim paradajz ima u izobilju, normalizuje rad srca.

Polifenoli smanjuju rizik od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. Vitamin C je snažan antioksidans koji jača imuni sistem. Ove korisne materije se ne sintetišuu u ljudskom telu same, pa se mogu dobiti samo hranom.

Paradajz ima minimalni sadržaj kalorija, što ga čini toliko popularnim među ljudima koji odravaju liniju. Osim toga, vlakna sadržana u paradajzu zasićuju telo dugo vremena i ne dopuštaju da se pojavi osećaj gladi.

Ko ne sme da jede paradajz

Preporučuje se minimiziranje ili isključenje paradajza iz ishrane kod gihta, čira, gastritisa, bolesti bubrega i povećane kiselosti želuca, a treba imati na umu da i alergičari treba da koriste paradajz s oprezom.

Može li se danas zamisliti kuvanje bez paradajza?

Danas je teško pronaći recept za prva i druga jela, gde god da se dodaje paradajz u bilo kom obliku. Sveži, pasirani ili sušeni paradajz dodajemo u supe, stavljamo ih u priloge kako bi ukus bio višestruki i zanimljiviji, a mesu da bi bilo sočnije i nežnije. Paradajz se čak koristi u pečenju i desertima, piše healthy-food-near-me.com.

Somborski predstavnici u drugoj rukometnoj ligi Vojvodine (grupa A) doživeli su poraze na startu prolećnog dela prvenstva.

Fenjeraš iz Sombor u nastavku šampionata doživeo je poraz na domaćem parketu od ekipe Rume sa 26:30 (8:13). Gosti su poveli od prve minute susreta. Bili su u konstantnoj prednosti dva do tri gola. Somborci su u 18. minutu prišli na gol zaostatka (7:8). Usledila je mini serija gostiju 3:0 za vođstvo od 7:11, da bi ubrzo na poluvremenu bilo 8:13.

Nastavak donosi nešto bolju igru Sombora koji je do sredine drugog dela prišao na samo gol zaostatka 20:21. Ipak, gosti nisu dozvolili iznenađenje i sa dva brza pogotka stekli su tri gola prednosti koja su uspešno sačuvali u finišu meča.

Stefan Ristić i Marko Veselovski bili su najzapaženiji igrači domaćeg tima sa šest pogodaka, dok su na drugoj strani Uroš Dragojlović i Aleksandar Mojisilović postigli po jedan više.

Dalmatinac je gostovao u Šidu gde je izgubio od domaćeg Radničkog 1958 sa 30:22 (22:9). Izjednačena igra viđena je samo u uvodnim minutama meča. Nakon toga domaći prave seriju 7:0 za vođstvo 12:5, da bi na poluvremenu bilo 22:9. Riđičanci drugi deo meča otvaraju mini serijom 5:0 i tako smanjuju visoku prednost Šiđana. Do kraja utakmice razlika se nije menjala, viđena je izjednačena igra oba tima, a domaći tim je zasluženo slavio. U poraženom sastavu Strahinja Ležajić i Milan Vagić sa po sedam golova ostavili su najjači utisak. 

U derbiju kola Putinci su savladali PIK Prigrevicu sa 23:21 (13:11) i tako uneli neizvesnost u prvenstvo. Prigrevčani sada imaju samo dva boda više od glavnog rivala u borbi za viši rang takmičenja.

U narednom kolu Sombor gostuje drugoplasiranim Putincima, dok će Dalmatinac ugostiti sastav Rume. Lider prvenstva će odmarati.

Izvor: somborsport.org

Ako se na intervjuu postave neprimerena pitanja, pravna zaštita može se potražiti na sudu, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili inspekcije rada.

Jedna od učestalih praksi na koju bi trebalo obratiti pažnju je zahtev poslodavaca, prilikom zapošljavanja, da kandidat dostavi potvrdu o neosuđivanosti.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević komentarišući zahteve poslodavaca, kaže da potvrda o neosuđivanosti zadire u privatnost bez obzira na to da li jesmo ili nismo osuđivani.

Ona je protumačila mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o dostavljanju potvrde o neosuđivanosti.

"Zakonom je utvrđeno da se obrada podataka o ličnosti koji se odnose na krivične presude, kažnjiva dela i mere bezbednosti može vršiti samo pod nadzorom nadležnog organa ili, ako je obrada dopuštena zakonom, uz primenu odgovarajućih posebnih mera zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose. Kada je reč o obradi podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja propisano je da se na obradu u oblasti rada i zapošljavanja primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori. Odredbom člana Krivičnog zakonika propisano je da niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti", objašnjava Pisarević.

To znači da se obradom podataka o krivičnoj osuđivanosti ili neosuđivanosti lica prilikom zasnivanja radnog odnosa povređuje načelo Krivičnog zakonika, iz čega proizlazi da poslodavac ne može u svrhu zaključenja ugovora o radu, odnosno u svrhu radnog angažovanja, od kandidata za zaposlenje tražiti potvrdu o osuđivanosti ili neosuđivanosti.

Takođe, poslodavac ne bi smeo kandidatu da postavi pitanja o njegovom bračnom statusu, seksualnoj orijentaciji, verskoj ili političkoj pripadnosti, planovima za budućnost ili bilo koja druga pitanja koja zadiru u lični život potencijalnog zaposlenog i ni na koji način ne utiču na posao za koji se konkuriše.

"Ipak, ne znači da diskriminatornih uslova, a naročito pitanja, u usmenom razgovoru nema. Neki od poslodavaca smatraju da im to što imaju svoj biznis daje za pravo da navedu šta hoće u oglasu, ali to nije tako. Zakoni isto važe za sve – za male i velike firme, preduzetnike, javna preduzeća ili međunarodne korporacije", rekla je ranije poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

"Zakon takođe propisuje da mogućnost za zasnivanje radnog odnosa ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu pola, starosnog doba, fizičkog izgleda ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Isti smisao imaju i odredbe Zakona o radu koje zabranjuju posrednu i neposrednu diskriminaciju zaposlenih i lica koja traže zaposlenje", zaključuje Brankica Janković.

Izvor: b92.net

Ako volite dokumentarne serije, na Netfliks je stigla "American Conspiracy: The Octopus Murders".

Radnja prati misterioznu smrt novinara Denija Kasolara dok istražuje navodnu zaveru pod nazivom "The Octopus", koja povezuje krađu špijunskog softvera, nerešena ubistva i velike skandale 20. veka.

Serija od četiri epizode isprepliće istraživačko novinarstvo, zločin i zaveru, a reditelj Zahari Treitc i fotoreporter Kristijan Hensen uspeli su da otkriju neke nove detalje o Kasolarovoj smrti.

Naime, Kasolaro je otputovao u Virdžiniju kako bi se susreo s nepoznatim izvorom, a potom je pronađen mrtav u hotelskoj kadi. Vlasti su rekle da je reč o samoubistvu, ali upozorenja koja je primao i o kojima je obavestio porodicu dovela su do sumnje oko toga ko je zapravo odgovoran za njegovu smrt

"Ono što se dogodilo Deniju, ali i meni i Kristianu, upozorenje je za sve", izjavio je redatilj Treitc.

Gledaoci ne mogu da se zasite ove serije, a na X-u pišu da bi svako trebao da je pogleda.

"Serija nije dramatična, ali je suluda. Obavezno je pogledajte", "Nakon ovoga, sumnjam u sve", neki su od komentara.

"Radnja je iznad većine pravih krimića, estetski, a posebno tematski", opisali su seriju kritičari "Rolling Stone-a".

Izvor: b92.net

Prošle nedelje u Srbiji je počela da se primenjuje mera koja saobraćajcima omogućava privremeno oduzimanje vozila, a na meti policajaca do sada su se našli mahom mladi vozači, od 17 do 35 godina, koji su počinili neke od 18 prekršaja sa liste onih zbog kojih možete ostati bez vozila.

Prva „žrtva“ nove mere Zakona o bezbednosti saobraćajima na putevima prošlo petka bio je vozač (61) „folksvagen pasata“, koji je zaustavljen u Svetosavskoj ulici. Nakon što je odbio da se podvrgne alkotestiranju, oduzet mu je automobil, a policija je saopštila da je u prethodne dve godine taj vozač pravosnažno osuđen zbog odbijanja alkotesta, sa 2.03 promila alkohola u krvi.

Tokom prošle nedelje, kako je na RTS objasnio načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević, policija je oduzela osam vozila od počinilaca težih prekršaja, a najmlađi vozač kojem je oduzet automobil ima svega 17 godina, ali čak 18 registrovanih prekršaja. Mahom je reč o mladim ljudima, od 17 do 35 godina.

„Automobil će biti oduzet vozaču koji je pravosnažno osuđen za teže prekršaje, a u prethodne dve godine“, pojasnio je Lakićević.

Inače, oduzeta vozila ostajaće kod policije do okončanja sudskog postupka.

Lista prekršaja

Zbog novih zakonskih mera, nije zgoreg podsetiti se koji su to prekršaji koji će vas skupo koštati oduzimanjem automobila:

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila;

2. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate;

4. Prekoračenje brzine za 90 km/h u naselju;

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/h u zoni škole ili zoni „30“;

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja;

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača;

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument-tabla, zadnja polica, spoljnji delovi vozila i sl.);

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta;

10. Preticanje kolone vozila preko pune linije;

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije;

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom;

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena;

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja;

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu;

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu;

17. Preticanje kolone pod pratnjom;

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Crna statistika

Statistika o nesrećama za prošlu godinu je stravična. Praksa je pokazala da do nesreća dolazi usled neprilagođene brzine.

Tokom 2020. u nesrećama je poginulo ukupno 554 ljudi, a povređeno je više od 16.000, od čega 3.365 teže.

Ukupno je bilo 33.225 saobraćajnih udesa.

Izvor: n1info.rs

Postoji nekoliko vrsta ovakvih promena i mogu se naći bilo gde na telu.

Reč je o malim tačkama koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na dojkama. Ponekad se od njih granaju krvni sudovi u svim pravcima

Ako ste na koži videli crvenu tačku koju ranije niste imali, ne brinite, u pitanju je angiom – mali benigni tumor koji se sastoji od krvnih sudova i potpuno je bezopasan.

Postoji nekoliko vrsta i mogu se naći bilo gde na telu, a pojavljuju se iz dva razloga, a to su:

Godine života

Mnogi ljudi ih dobiju nakon 30 godina. Uglavnom su veoma male tačke koje se najčešće nalaze na trupu, rukama i ramenima, a žene ih mogu imati i na grudima.

Pojavljuju se zbog promena na koži i krvnim sudovima koje dolaze sa godinama. U ovom slučaju radi se o takozvanom angiomu u obliku minijaturne trešnje.

Zdravstveni problemi ili loš način života

Ako angiom izgleda kao tačka sa koje se granaju krvni sudovi, to može ukazivati na probleme sa jetrom, bolesti cirkulatornog sistema ili hormonsku neravnotežu u telu.

Ova vrsta se zove – pauk angiom. Pojavljuju se češće u detinjstvu i tokom trudnoće, a kada se pojave u velikom broju mogu da upozore na oštećenje jetre.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako primetite da se crvena tačka neočekivano promenila u veličini, obliku ili je počela da krvari, obratite se lekaru.

„Angiome ne treba lečiti osim ako krvare ili smetaju. Mogu se tretirati elektrodesikacijom, tečnim azotom ili laserom. Sve tri vrste tretmana obično daju dobar kozmetički rezultat. Elektrodesikacija se sastoji od dodirivanja kože električnom iglom i uništavanja krvnih sudova. Tečni azot je hladan gas koji se raspršuje na kožu pištoljem za prskanje ili se nanosi vatom. Laser koristi snop koncentrisane svetlosti – kažu stručnjaci sa američkog osteopatskog koledža za dermatologiju, napominjući da se angiomi ponekad ponavljaju nakon tretmana.

Prevencija

Najbolja prevencija angioma je zdrav način života i uravnotežena ishrana. Jedite puno voća i povrća, i ne zaboravite na zdrave masti poput onih iz avokada i maslinovog ulja. Ovo će pomoći da vaša koža ostane mlada i zdrava, prenosi 24 sata.hr.

Filijala Fonda u Somboru od ponedeljka 4. marta 2024. godine privremeno će raditi na novoj adresi, najavio je Fond PIO

Nova privemena adresa u ulica Venac Stepe Stepanovića br. 30

Do ove promene, kako javljaju iz Fonda PIO, dolazi zbog rekonstrukcije poslovnog prostora.

- U novim prostorijama će se nastaviti obavljanje svih poslova vezanih za penzijsko i invalidsko osiguranje - navodi se u saopštenju.

Telefonski brojevi ostaju nepromenjeni.

Neki od njih slučaj nazivaju „revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste“

Neverovatan snimak iz Južne Afrike uzbunio je naučnike širom sveta. Uhvaćen je trenutak kada je orka napala i ubila veliku belu ajkulu. Našoj vrsti nije poznato da se to ikada ranije dogodilo - poznato je da grupa orki napada i jede ajkulu, a postoje čak i snimci toga, ali nikada ranije nismo bili svedoci nijednog napada orke.

Snimljen na obali zaliva Mosel, video prikazuje orku po imenu Starboard kako jede ajkulu dugu oko 2,5 metara. Zašto je to šokantno? Jer očigledno orke više ne moraju da love u čoporima da bi pobedile svoje rivale, ali traženje obroka očigledno postaje solo aktivnost.

- Kada smo stigli na lokaciju u zalivu, osetili smo miris ulja iz jetre ajkule. Videli smo i mrlju na površini, pa smo shvatili da je tamo nedavno umrla ajkula. Onda smo videli peraje ajkule, što je izazvalo izvesno uzbuđenje, ali je splasnulo kada smo shvatili da se orka sa desne strane približava. On je bio taj koji je uhvatio ajkulu i tada smo još jednom videli koliko je moćno stvorenje - rekla je Ester Džejkobs iz inicijative za očuvanje mora Keep Fin Alive, koja je bila svedok događaja.

dr. Primo Mikareli iz Centra za proučavanje ajkula Univerziteta u Sijeni u Italiji takođe je bio na brodu Vhite Shark Africa u to vreme.

– Tokom dvadeset godina koliko dolazim u Južnu Afriku, primetio sam snažan uticaj koji ovi kitovi ubice imaju na lokalnu populaciju belih ajkula. Ipak, bilo je nezaboravno videti starboard kako nosi džigericu bele ajkule dok je plivala pored našeg plovila. Uprkos strahopoštovanju ovih predatora, sve više sam zabrinut za ekološku ravnotežu priobalnog mora – objasnio je on.

dr. Alison Tauner, koja je predvodila međunarodni tim koji je istraživao otkriće, rekla je da je zajednica iznenađena "zapanjujućim grabežljivcem ove životinje". Ona je video snimak nazvala revolucionarnim uvidom u predatorsko ponašanje vrste, za koje veruje da doprinosi našem razumevanju ponašanja ovih životinja.

- Predstavlja ponašanje bez presedana koje ističe izuzetnu sposobnost kitova ubica. Kao i ranije u Južnoj Africi, orke pokazuju tendenciju da izvlače i konzumiraju jetru velikih belih ajkula bogatu lipidima. To je specijalizovan način ishrane.

Ono čemu smo bili svedoci bila je orka, nazvana Desni bok – zbog oštećenog leđnog peraja – koja je sama onesposobila i pojela veliku belu ajkulu za neverovatna dva minuta. Ovo zapažanje dokazuje da najmanje jedna orka lovi sama, što dovodi u pitanje konvencionalno kooperativno lovačko ponašanje poznato u regionu, dodala je ona.

Dr. Sajmon Elven, stručnjak za ekologiju, ponašanje i status zaštite kitova, rekao je da ne treba zaboraviti da su orke pametni, vrhunski predatori. Vrlo brzo uče nove tehnike lova - sami ili od drugih. Zbog toga je praćenje i razumevanje ponašanja važno za njihovo bolje razumevanje.

- Kitovi ubice koji love ajkule verovatno su povezani sa širom dinamikom ekosistema - istakao je Elven, piše LAD Bible.

Pretprošlu nedelju obeležila je vest sa juga Srbije kada je podignut optužni predlog protiv 64-godišnjeg muškarca kome se na teret stavlja mučenje zmije otrovnice u svom stanu. Za ovo krivično delo zakonom je propisana novčana kazna ili kazna zatvora, a novčane kazne za ubijanje zaštićenih životinja kreću se od 1.200 do milion dinara.

Nedavno je Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu podnelo sudu optužni predlog zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja protiv 64-godišnjeg muškarca kome se na teret stavlja da je mučio zmiju otrovnicu u svom stanu, prenele su Južne vesti.

Kako su saopštili iz Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, okrivljenom N. K. stavljeno je na teret da je tokom novembra i decembra 2023. godine u porodičnom stanu, u dva spojena plastična balona držao zmiju otrovnicu i time joj uskratio osnovne potrebe u pogledu slobodnog kretanja, fizičke aktivnosti i odgovarajućih klimatskih uslova u skladu sa potrebama vrste.

Iz Tužilaštva ističu da je za ovo krivično delo zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.

Kazne su propisane Pravilnikom o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste.

Ovim pravilnikom propisuje se odštetni cenovnik za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na pojedine primerke strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta.

Propisane kazne za ubijanje zmija se kreću od 40.000 do 100.000 dinara u zavisnosti od toga koja je vrsta i koji je stepen njene zaštite.

Za ubistvo šarke i planinskog šargana novčana kazna iznosi 100.000 dinara, za ubistvo četvoroprugog smuka 50.000 dinara, za ubistvo šilca 50.000, a za sve ostale kazna iznosi 40.000 dinara.

Prema Zakonu o zaštiti prirode zabranjeno je hvatanje, držanje i/ili ubijanje zmija u svim fazama njihovog biološkog ciklusa, navodi master biolog iz Zavoda za zaštitu prirode Marko Divac.

„Uništavanje njihovih razvojnih oblika, jaja iako su prazna, legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja, ugrožavanje ili uništavanje njihovih staništa. Takođe, zabranjeno je uznemiravanje, naročito u vreme razmnožavanja, migracije i hibernacije ali i prikrivanje, držanje, uzgajanje, trgovanje, izvoz, prevoz, kao i javno izlaganje životinja uključujući sve njihove derivate (koža) i razvojne oblike (jaja)“, navodi Divac.

Prema članu 269 Krivičnog zakonika onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom ili kaznom zatvora. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine.

Zavod za zaštitu prirode nema podatke o broju prijava za ubijanje i mučenje zaštićenih vrsta životinja, kao i o sudskim ishodima tih procesa, navodi se u odgovoru portalu N1.

Kazne za ubijanje ostalih zaštićenih životinja

Prema Pravilniku, novčane kazne za ubijanje ostalih zaštićenih životinja su sledeće:

Mrki medved – 1.000.000 dinara

Vuk i ris – 300.000 dinara

Crni orao, orao krstaš, beloglavi sup– 500.000 dinara

Žabe i puževi – 1.200 dinara

Vidra i stepski tvor – 250.000 dinara

Divlja mačka – 200.000 dinara

Dabar – 120.000 dinara

Hrčak – 80.000 dinara

Patke i guske – 75.000 dinara

Slepi miš, različite vrste – od 45.000 do 55.000 dinara

Riđi šumski mrav – 40.000 dinara

Jež – 28.000 dinara

Lasice – 60.000 dinara

Vrane i vrapci – 25.000 i 30.000 dinara

Bubamara – 15.000 dinara

Jelenak – 12.500 dinara

Leptir kupusar – 10.000 dinara

Skakavac – 9.000 dinara

Zrikavac – 8.200 dinara

Izvor: n1info.rs