Sombor.info

Jesen i zima pred nama biće malo drugačiji po pitanju filmske ponude jer su i dalje u toku štrajkovi glumaca i scenarista.

Nekoliko filmova je već odloženo za narednu godinu jer njihove ekipe ne bi mogle da ih promovišu ove godine, ali ima i onih čije premijere se, za sada, ne pomeraju.

Ta ponuda uopšte ne deluje loše, tu su razni žanrovi i pojedini kultni reditelji, a mi smo u nastavku izdvojili 10 filmova koje ne smete propustiti.

The Creator (29. septembar)

U ne tako dalekoj budućnosti, mašine pod kontrolom veštačke inteligencije su se pobunile i proglasile rat čovečanstvu, a jedan vojnik mora da pronađe super oružje koje bi trebalo da istrebi čovečanstvo.

Problem nastaje kada shvati da je u pitanju jedna mala devojčica, a ovaj film režira Garet Edvards (Rogue One) i pisao je originalni scenario zajedno sa Krisom Vajcom.

Killers of the Flower Moon (20. oktobar)

Možda i najiščekivaniji film jesenje sezone, jer je u pitanju nova režija Martina Skorsezea i moglo bi da predstavlja nešto najbliže vesternu što je on ikada uradio.

Za osnovu je uzeta istinita priča o masakru plemena Osejdža, ali tu su teme poput sukoba tradicije i modernog, kao i spremnost na ubistvo zarad velikog bogatstva.

Pain Hustlers (20. oktobar)

Netfliks očigledno ne haje za štrajkove i angažovao je Emili Blant, Krisa Evansa, Endija Garsiju, Ketrin O’Haru i druge za ovaj film Dejvida Jejtsa.

Sjajna glumačka ekipa donosi priču o samohranoj majci koja pristaje da bude predstavnik jedne farmaceutske kompanije, da bi kasnije saznala kako je ušla u ogromnu kriminalnu zaveru.

Fingernails (27. oktobar)

Premisa filma je da postoji test po kome se može odrediti da li je neko nečija srodna duša i da par koji tumače Džesi Bakli i Džeremi Alen Vajt dobija baš takvu potvrdu.

Međutim, kada ona počne da radi u istraživačkoj kompaniji koja obavlja te testove i zbliži se sa kolegom kog tumači Riz Ahmed, stvari počinju da se komplikuju.

The Killer (10. novembar)

Neo-noar adaptacija francuskog stripa koji režira Dejvid Finčer i u kome glume Majkl Fasbender i Tilda Svinton donosi priču o profesionalnom ubici koji polako gubi svoj um.

To je prvi put da Finčer sarađuje sa Endruom Kevinom Vokerom još od filma Seven i bilo bi lepo da budemo u prilici da ga vidimo i na velikom ekranu.

Maestro (22. novembar)

Uprkos pojedinim kontroverzama, film privlači mahom pozitivnu pažnju, pre svega zbog toga što svi čekaju da vide narednu režiju i scenario Bredlija Kupera i sjajnu ekipu koju je okupio.

U priči o Leonardu Bernštajnu, koga on tumači, pojavljuju se Keri Maligan, Feliija Montealegre, Džeremi Strong, Maja Hok, Met Bomer i Sara Silverman.

Napoleon (22. novembar)

Priča o Napoleonu Bonaparti je već viđena na velikom ekranu, ali sad je na red došla i verzija Ridlija Skota, a svi znamo da on voli istorijske spektakle.

Verujemo da je Hoakin Finiks ozbiljno shvatio naslovnu ulogu, kao i da će Vanesa Kirbi biti odlična Žozefina, samo ostaje da dočekamo ovaj film.

Saltburn (24. novembar)

Emerald Fenel je najavila šta može u filmu Promising Young Woman, a sada donosi klasnu satiru koja deluje kao da će biti ekplozivna.

Pratimo susret radničke klase i elite na imanju na kome se događaju razne bahanalije i nadamo se da će sjajni Bari Kogan još jednom pokazati šta sve ume kada mu se da prostor.

Leave the World Behind (8. decembar)

Par (Džulija Roberts i Itan Hok) odlazi na odmor na Long Ajlend sa svojom decom, ali ubrzo celo ostrvo gubi struju i njima se priključuju vlasnici kuće (Maheršala Ali i Mahajla Herold).

Oni svi čekaju da se stvari vrate u normalu, ali kako vreme ide, to se čini sve manje mogućim u ovom filmu Sema Esmaila po knjizi Rumana Alama.

Rebel Moon (22. decembar)

Ako ćemo već da čekamo Dinu 2 do sledeće godine, Zek Snajder ima da nam ponudi svoju viziju Ratova zvezda napumpanu akcijom, efektima i velikim glumačkim imenima.

Tu je miran narod pod napadom, zla imperija, mala grupa heroja koji su jedina nada za povratak reda i blagostanja u galaksiji, kao i obavezni vanzemaljci različitih oblika.

Izvor: Rolling Stone

Nakon što je TikTokerka Andrea Eder objavila video u kojem tvrdi da je izlečila migrenu za samo četiri minuta, njen trik je postao viralan. Naime, ona je potopila stopala u vruću vodu i, kako kaže, rešila se jakog pulsirajućeg bola u glavi, prenosi Index.

„Pre četiri minuta nisam mogla da vidim na oči. Zahvalna sam ljudima koji su ovo podelili jer su mi spasili život“, dodala je u videu.

Dr Kunar Sud pogledao je video i potvrdio da trik zaista deluje. Pojasnio je da stavljanje stopala u toplu vodu može pomoći u oslobađanju od bolova bez ikakvih nuspojava koje mogu imati lekovi.

„Vruća voda pomaže da se prošire krvni sudovi u vašim stopalima, što tera krv iz glave prema stopalima. To ublažava pritisak u glavi“, pojasnio je.

I njegov video je postao viralan s preko 3 miliona pregleda i ponovo su se nanizali komentari korisnika koji tvrde da djluje.

„Migrena je nestala za otprilike 10-15 minuta bez ikakvih neugodnih osećaja“, komentarisao je jedan TikToker i mnogi su se složili s njim.

Ovde ćemo se skoncentrisati na kočione diskove, kako se održavaju i šta pokušavaju da vam kažu kada vibriraju, grebu i cvile. Čuvajte diskove tako što ćete ih slušati. Znajte da ako sa vrućim kočnicama prođete kroz baru (vodu) gotovo sigurno ćete prouzrokovati krivljenje diskova.

Bitno je znati i kako se ovi diskovi održavaju i šta podrazumeva njihova obrada i o čemu tu treba voditi računa. Ukazaćemo i na neke pojave na njima koje treba, odnosno ne treba da vas zabrinu. Naravno, jedan od glavnih delova teksta biće i dešifrovanje zvukova koji dopiru iz točkova a koji će vam pomoći u tome da sami ustanovite potencijalni problem sa kočnicama.

Ove savete možete koristiti i pri kupovini polovnog vozila kako biste na vreme proverili da li je sa disk-kočnicama sve u redu.

Kočioni diskovi su tokom godina doživeli veliki broj unapređenja. Počevši od sastava materijala od kojeg se prave sve do izmena na konstrukciji samog diska. U suštini, grubo ih možemo podeliti na standardne diskove od punog materijala i samoventilirajuće. Naravno, tu je još nekoliko raznih egzotičnih varijanti koje se ređe koriste, ali hajmo odmah da upozorimo na to šta znače određeni zvukovi, a potom pročitajte o vrstama diskova.

Škripa, grebanje, vibriranje…

Ovo su samo neke pojave koje se vozači mogu primetiti u toku vožnje i u skladu sa tim reagovati. Međutim, šta znače ove poruke tumačimo u ovom delu teksta. U skladu sa savetima i vi reagujte opa što pre uklonite problem, jer kočnice moraju da rade besprekorno i tu nema mesta odlaganja, tipa, sutra ću…

ZVUK GREBANJA PRI KOČENJU: Uzroka može biti više, od iskrivljenog ili potrošenog diska, pogrešno postavljene pločice, problema sa kočionim kleštom… Proverite u servisu.

ZVUK CVILJENJA PRI KOČENJU: Najčešće bude reč o istrošenim pločicama pa se čuje cviljenje metala o metal, odnosno o kočioni disk. Zamenite pločice.

VIBRACIJE PRI KOČENJU: Ovde je najčešće reč o oštećenom disku koji je ili kriv ili istrošen. Provera u servisu obavezna.

PRI KOČENJU VOZILO VUČE U JEDNU STRANU UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Provera u servisu obavezna! Ovo se dešava kada se pločice ne troše ravnomerno, što se dešava ukoliko nisu bile dobro montirane. Još jedan razlog može biti i iskrivljen kočioni disk.

SLABIJE KOČENJE UZ GREBANJE I VIBRACIJE: Zamena pločica obavezna. Ovo se dešava kada se zbog loše montaže pločice troše sa zadnje strane, što uzrokuje ubrzano trošenje i pločica i diska.

GREBANJE I JAKE VIBRACIJE: Zamena pločica i provera diska obavezna. Ovo se najčešće dešava kada je disk iskrivljen ili ako je pločica nejednaka.

PRETERANO GREJANJE DISKOVA: Ovo se dešava kada kočiona klješta ne rade dobro i ostanu zaglavljena iako je vozač popustio papučicu kočnice. Obavezna poseta servisu.

Koje vrste diskova su najčešće u upotrebi:

Standardni diskovi

Ovo su klasični, ispunjeni diskovi ravne površine kakvi gotovo svi imamo na našim automobilima. U odnosu na diskove sa izbušenom i izrezbarenom površinom. Mana im je što se usled intenzivnog kočenja brzo pregreju usled čega dolazi do značajnog slabljenja kočione sile. Pregrejani diskovi skloni su krivljenju, a to se naročito odnosi na one napravljene od materijala slabijeg kvaliteta. Takođe, kada su diskovi pregrejani, vrlo lako se mogu iskriviti ako sa takvim prođete kroz vodu (baru), pa povedite računa.

Samoventilirajući diskovi

Za razliku od klasičnih koji se sastoje iz jedne metalne ploče, samoventilirajući diskovi su sendvič konstrukcije. Između spoljnih ploča koje su u kontaktu sa kočionim pločicama nalazi se sistem rebara ili lopatica. Kako se disk okreće, kroz lopatice cirkuliše vazduh koji uklanja višak toplote sa površine diska i sprečava pregrevanje. Ovakvi diskovi koriste se na težim i snažnijim automobilima. Za ekstremne uslove primenjuje se još jedan recept – bušenje rupa na površini diska. Na ovaj način se povećava površina preko koje se prenosi toplota i dodatno olakšava hlađenje, ali i efikasnije uklanjaju nečistoće od kočionih pločica. Loša strana bušenih diskova je to što su skloni pucanju usled manje površinske čvrstoće uzrokovane brojnim rupama, doduše u ekstremnim situacijama.

Postoje i tzv. ožlebljeni diskovi čija je površina prekrivena dijagonalnim žljebovima. Ponašaju slično rupama pomažući u prenosu toplote čime se olakšava hlađenje diskova. Ipak, glavna uloga žljebova je da sa površine diska izbace tečnost (vodu), blato i kočionu prašinu kako ne bi ometali efekat kočenja. Ovakvi diskovi se gotovo isključivo koriste na sportskim automobilima.

Keramički (kompozitni) diskovi

Vrhunac tehnologije izrade kočionih diskova predstavljaju kompozitni diskovi napravljeni od keramike ojačani ugljeničnim vlaknima. Osnova karakteristika ovakvih diskova je izuzetno velika otpornost na pregrevanje, a tu su i visoka čvrstoća kočione površine pa samim tim i dug vek trajanja kao i otpornost na koroziju, i naravno, težina koja je značajno manja u odnosu na klasične diskove. Sa druge strane tu je veoma visoka cena koja praktično uslovljava da se ovakvi diskovi koriste kod vrhunskih sportskih automobila.

Održavanje diskova

U zavisnosti od toga koje diskove imate na svom vozilu, postoje i različiti načini održavanja. Rđa koja se stvara na njima u većini slučajeva ne treba da vas brine, jer je ona samo površinska i najčešće se ukloni posle samo par kočenja. Takođe, ona se često javlja kada automobil stoji neko vreme koje čak i ne mora da bude toliko dugo. Kako bilo, diskovi se održavaju tako što ih s vremena na vreme treba pregledati i, kako smo pisali u posebnom delu teksta, potrebno je da obratite posebnu pažnju ukoliko cvile, grebu ili vibriraju i posetite servis. Kad su diskovi oštećeni često se obavlja obrada. Ali, ovde morate voditi računa jer zavisno od oštećenja i minimalne dozvoljene debljine diska (postoji mera za svaki disk), nekada se ne može obraditi već se mora zameniti novim.

Disk se obrađuje tako što na strugu i nožem se uklanjaju sve neravnine do ravne površine, vodeći se računa da se poštuje granica istrošenosti diska. Posle toga treba staviti nove pločice.

Izvor: nova.rs

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Grad Sombor će u saradnji sa Pedagoškim fakultetom Sombor, organizovati tribinu na temu „Srpska nacionalna ideja i savremeni izazovi 1804-2023.“

Predavanje će održati istoričar prof. dr Saša Marković, dekan somborskog Pedagoškog fakulteta.Tribina će biti održana u petak 15. septembra, u Skupštinskoj sali u zgradi Županije sa početkom u 18 časova.

Umetnički festival studenata “Art okupacija“ biće održan u Somboru, u petak 15. septembra i to na tri lokacije - na Trgu Svetog Đorđa, u Atrijumu Gradske kuće u Somboru, i na Trgu Koste Trifkovića – plato ispred Evangelističke crkve.

U okviru “Art okupacije“ predstaviće se studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i Univerziteta primenjenih umetnosti Beč.

Studenti će, tog dana, “okupirati” Sombor umetnošću, odnosno izvedbama u javnim prostorima – predstavama, koncertima, i likovnim performansima.

Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor je pokrenuo festival 2017. godine u nameri da promoviše savremenu umetnost I podrži mlade umetnike i stvaraoce.

Program “Art okupacije”:

18,00h Street art, Trg Svetog Đorđa

Studenti slikarstva Akademije umetnosti Novi Sad:
Anastasija Maletaškić
Ana Nišić
Jana Kujundžić

Student Univerziteta primenjenih umetnosti Beč
Ilija Nestorović

20,00 h Koncerti, Trg Svetog Đorđa

Studenti muzičkih odseka Akademije umetnosti Novi Sad:

1. Kristina Kovač – klavir i vokal
Akademija umetnosti u Novom Sadu
Program: Autorska muzika i aranžmani pesama, Kristina Kovač.

2. Trio:
Julija Grković – violina
Maša Bogićević – klavir
Radmila Stoiljkovoć – flauta

Program: Mel Bonis , Dmitri Shostakovich, Astor Piazzola

20,30h Dramski program,Atrijum Gradske kuće

“Lala”
Igra : Stefan Ostojić – Student master studija glume Akademije umetnosti Novi Sad
Režija: Li Delong
Tekst: Stefan Ostojić i Li Delong

21,00h Filmski program, Trg Koste Trifkovića – Plato ispred Evangelističke crkve

Studenti filmske režije

1. “Pobeći od Irene”
Rediteljka : Irena Antin
7min
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

2. "Dijagnoza"
Reditelj : Damjan Paunković
26min
Produkcija: Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

3. “Želim samo da me nađu”
30min
Reditelj: Lazar Vranić
Scenarista: Nina Plavanjac
Produkcija: Akademija umetnosti u Beogradu

4. Film “Velikani”
30min
Reditelj:Milorad Savanović
Adaptacija: Milorad Savanović
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

Međunarodni Limenka teatar fest, nastao s idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju, posle prošlogodišnjeg izdanja u Novom Sadu ove godine se odvijao u Somboru i zabeležio je veliki uspeh – upriličena je velika karnevalska fešta, prikazano je sedam predstava iz šest država, i sakupljeno je 38.250 limenki za reciklažu.

U Narodnom pozorištu u Somboru najmlađa publika uživala je u predstavama “Jedna gomila Kufli” (Pozorišta lutaka Bela Kover, Segedin), „Ritualni ples makazama“ (Hoze Navaro teatar, Peru), „Tri junaštva Kraljevića Marka” (Dečje pozorište “Čarapa”, Beograd), “Vrijeme za bajku” (Dječje kazalište Branka Mihaljevića, Osijek).

Izvedena su i „Šest pingvinčića” (Ilkova teatar, Sofija), “Cirkus” (Lutka scena “Pepino”, Niš), poučna basna “Cvrčak i mrak” (Pozorište mladih, Sarajevo), a iza ovogodišnje selekcije stoje Ana Radivojević Zdravković, glumica Pozorišta na Terazijama, rediteljka i umetnička direktorka Teatra Madlenianum, i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.

Sedam predstava iz šest država i više od 38.000 limenki sakupljenih za reciklažu: Epilog somborskog Limenka teatar festa 2
Foto promo V. Veličković
Jedna od mnogih važnih kulturno-ekoloških poruka koje su deca ponela sa ovog festivala je da kroz umetnost mogu da doprinesu ekologiji.
Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem! Da bi se gledala predstava, mora da sakupi i donese pet limenki, za koje se potom dobija jedan alu-coin.

To je prva ekološka valuta na svetu, načinjena od aluminijuma, kojom može da se kupi ulaznicu. Ukoliko je neko vredan da tokom dana sakupi i više od pet limenki, može da dobije još alu-coina.

Ovom valutom može da kupi nešto od školskih potrepština na Limenkica bazaru, eko olovke, blokčići od recikiranog papira, zanimljive knjige odštampane takođe na eko papiru…

Limenkica ulaznice postoje još od 2009. godine, a idejni tvorci ovog projekta su Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje Eko art i Škola plus.
On već 14 godina okuplja decu, roditelje, mlade, njihove bake i deke koji se kroz razne programe edukuju o zaštiti životne sredine i reciklaži.

Za to vreme, kroz njegove programe je prošlo 80 hiljada dece i roditelja, a prikupljeno je preko pola miliona limenki za piće, koje su reciklirane.

Manifestaciju Limenka teatar fest podržale su kompanije Ball packaging i projekat „Svaka limenka se računa“, koji aktivno rade na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće, kao i Naftna industrija Srbije.

Izvor: danas.rs

Na 27. sednici skupštine, danas je usvojena Odluke o davanju saglasnosti i usvajanju predloga Projekta javno privatnog partnerstva za dugoročnu isporuku toplotne energije za grejanje 11 javnih objekata uz rekonstrukciju sistema za proizvodnju toplotne energije u opštini Apatin.

Odbornike je o tekstu odluke bliže upoznao predsednik SO Apatin Milan Škrbić, ističući važnost realizacije ovog projekta.

„Stanje sa grejanjem u školama je jako loše, što pored energenata podrazumeva i velike troškove za remont trenutnih postrojenja. Zahvaljujući partnerstvu koje smo ćemo realizovati, sve škole naše opštine će mazut i ugalj zameniti sa gasom, a prethodno će dobiti nove kotlove i kompletnu mrežu za grejanje“, rekao je Škrbić.

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 16 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, dok su četvorica zadržana zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a tri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam, a zbog nasilničke vožnje tri vozača.

U pomenutom periodu napisana su 92 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 368 prekršajnih naloga.

Bez obzira da li je reč o dinarskom stambenom kreditu, ili onom vezanom za evro, ukoliko mu je kamatna stopa promenljiva i dužnik spada u korisnike "prvog stambenog kredita" - rata će mu biti manja narednih 15 meseci.

Banke će, počev od oktobra, klijentima koji otplaću stambene kredite morati da zaračunavaju niže kamatne stope sve do kraja decembra 2024. godine, proizilazi iz nove odluke koju je 11. septembra usvojila Narodna banka Srbije.

Nedoumicu je, međutim, stvorila činjenica da se kamate ograničavaju samo dužnicima koji su korisnici „prvog stambenog kredita“ sa promenljivom kamatnom stopom.

Šta se smatra „prvim stambenim kreditom“?

Najjednostavnije rečeno – ako jedan dužnik ima više stambenih kredita u jednoj banci, na prvi će dobiti umanjenje kamate, na ostale neće.

Svaka banka za sebe posmatra svoje klijente i računa im „prvi kredit“. To bi značilo da onaj ko ima dva ovakva kredita obezbeđena hipotekom u dve različite banke dobija umanjenje rata – za oba. Ako su oba kredita u istoj banci – umanjenje rate dobija samo na prvi.

Da li je i refinansirani kredit – prvi

I refinansirani stambeni kredit, kojim se otplaćuje prvobitni stambeni kredit, smatra se prvim, potvrđeno nam je u NBS.

„Odluka o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima u delu koji se odnosi na ograničenje kamatnih stopa, primenjuje se na korisnike prvog stambenog kredita, ukoliko taj korisnik ima trenutno više stambenih kredita u jednoj banci. Ukoliko korisnik ima samo jedan stambeni kredit u ovom trenutku, i u slučaju da je u pitanju kredit za refinansiranje prvobitnog kredita, taj kredit se takođe smatra prvim kreditom“, rekli su u NBS za portal N1.

Mera se, ističu u NBS, odnosi na sve kredite, bez obzira na valutu zaduženja.

Odluka na snazi od 13. septembra

Odluka NBS o merama donetim, kako se navodi „u cilju je očuvanja stabilnosti finansijskog sistema koje je banka dužna da primeni radi zaštite dužnika ‒ korisnika stambenih kredita“ upravo je objavljena u Službenom glasniku i na snagu stupa 13. septembra 2023.

Ko plaća koliku kamatu

Krediti odobreni do kraja jula 2022.
Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022. u narednih 15 meseci mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto.

Zašto baš ovoliku – precizirano je Odlukom NBS.

„Nominalna kamatna stopa od 4,08 odsto predstavlja prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na stanje stambenih kredita odobrenih u Republici Srbiji koju je objavila Narodna banka Srbije sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine uvećanu za 30 odsto“, stoji u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.

Ovo umanjenje kamate tokom 15 meseci nijedna banka, nijednom dužniku ne sme naknadno da pripiše, predviđeno je Odlukom.

Krediti odobreni od 31. jula 2022. do sada
Dužnici koji su se zadužili počev od 31. jula 2022. godine do sada, a nominalna kamatna stopa im je u trenutku odobravanja stambenog kredita bila veća od 4,08 odsto plaćaće rate po prvobitnoj kamatnoj stopi – onoj iz ugovora, tj. iz prvog plana otplate.

Krediti koji će se odobravati do kraja 2024.
Novi stambeni krediti u periodu primene ove odluke, dakle do kraja 2024, moći će da se odobravaju po kamatnoj stopi od maksimum 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok kod promenljivih kamatnih stopa, koje zavise od euribora, visina bankarske marže neće smeti da bude veća od 1,1 odsto.

„Kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom koje odobrava u periodu primene ove odluke, banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1 odsto u tom periodu, a nakon tog perioda u procentu koji je utvrđen ugovorom o tom kreditu“, precizira se u Odluci NBS.

Neobračunata kamata – „oproštena“ u potpunosti

Po prestanku primene ove odluke, kako se navodi, „banka nema pravo da od dužnika potražuje deo kamate koji nije obračunavala i primenjivala zbog primene kamatne stope propisane ovom odlukom“, navodi se u novom propisu NBS, i to važi za sve tri opcije – ranije zadužene, kao i one zadužene tokom sprovođenja nove mere.

U odluci se precizira da se „stambenim kreditom u smislu ove odluke smatra se kredit koji je banka odobrila dužniku za kupovinu stambene nepokretnosti, i to u iznosu do 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan puštanja kredita u tečaj, a koji je obezbeđen hipotekom na stambenoj nepokretnosti… Dužnikom u smislu ove odluke smatra se fizičko lice koje je korisnik prvog stambenog kredita“.

Prevremena otplata – bez troška i sutradan po zahtevu

Svaka banka će svom korisniku stambenog kredita morati, ukoliko dužnik to želi, da omogući tokom primene ove odluke da bez naknade otplati u potpunosti ili delimično svoj stambeni kredit, bez obzira na iznos koji se prevremeno otplaćuje.

„U slučaju delimične prevremene otplate banka je dužna da omogući korisniku da preostali rok otplate stambenog kredita ostane isti ili da se preostali rok otplate kredita skrati u skladu sa zahtevom korisnika, u zavisnosti od opcije za koju se korisnik opredeli“, precizira NBS.

Banka je, takođe, dužna da omogući korisniku da, u skladu sa ovom odlukom, „izvrši potpunu ili delimičnu prevremenu otplatu stambenog kredita narednog radnog dana od dana prijema zahteva za prevremenu otplatu“.

Važno je napomenuti da propis predviđa da banka koja klijentu ne omogući prevremenu otplatu (delimičnu ili u celosti) tokom narednog radnog dana, već kasnije – neće imati pravo da dužniku zaračuna kamatu na taj period za koliko mu je produžila mogućnost prevremene otplate.

Izvor: n1info.rs

Predstavljamo i spisak prekršaja zbog kojih bi vozači mogli da ostanu bez vozila

Srbija je dobila izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, nakon što su i poslanici u Skupštini Srbije prošle nedelje usvojili predložene izmene i dopune ovog dokumenta, i samim tim stekli su se uslovi da počnu da se primenjuju odredbe na osnovu kojih će se oduzimati vozila zbog najteže učinjenih prekršaja.

Zakon je Skupština Srbije usvojila u sredu, 6. septembra, a odmah sutradan je objavljen u Službenom glasniku. Počinje da se primenjuje 8 dana od dana objave, odnosno u petak, 15. septembra.

Odredbe članova koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.

Oduzimanje vozila omogućeno je izmenom člana 295.

U starom se navodilo da "policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, radi dokumentovanja i dokazivanja prekršaja i drugih delikta, privremeno, a najduže 24 sata, od učinioca prekršaja, odnosno drugog delikta, oduzeti ispravu podobnu za dokazivanje protivpravnog ponašanja.

Oduzetu ispravu iz stava 1. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu od koga je oduzeta isprava po propisima koji važe za lično dostavljanje."

Izmenjeni član 295 umesto isprave, propisuje oduzimanje predmeta, odnosno vozila, od vozača koji je u poslednje dve godine osuđivan za teže prekršaje.

- Policijski službenik će u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, od učinioca težeg prekršaja iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, koji je u poslednje dve godine pravnosnažno osuđivan za teže prekršaje iz ove oblasti, privremeno oduzeti predmet koji je bio upotrebljen za izvršenje tog prekršaja - navodi se u Nacrtu a zatim dodaje:

- Policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, privremeno, od učinioca prekršaja oduzeti predmet podoban za dokazivanje protivpravnog ponašanja.

Troškove nastale u vezi sa čuvanjem privremeno oduzetog predmeta snosi lice od koga je predmet oduzet.

Kako je ranije za Telegraf.rs objasnio direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović vozila će se oduzimati onim vozačima koji su zatečeni u vršenju težeg prekršaja a ustanovi se da su u protekle dve godine pravnosnažno osuđeni za najmanje dva teža prekršaja.

- U takvim slučajevima policijski službenik će moći da privremeno oduzme vozilo kojim je učinjen prekršaj na licu mesta do okončanja postupka pred nadležnim sudom koji može da traje i do godinu dana, nekada i više - objašnjava Stamatović.

Oduzeti predmet iz stava 2. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, nakon isteka roka od 24 časa, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu od koga je predmet oduzet, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Izmenama i dopunama regulisan je i uvoz oldtajmera, vožnja trotineta, a i donete su izmene u vezi sa tehničkim pregledom vozila koji su imali sitne prepravke. Pored toga spuštena je i granica za dobijanje vozačke dozvole za C i D, sa 24 na 21 godinu za autobus a sa 21 na 18 za C kategoriju.

Spisak prekršaja zbog kojih bi vozači mogli da ostanu bez vozila

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila

2. Odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja

3. Prekoračenje brzine za više od 80 km/č van naselja

4. Prekoračenje brzine za više od 70 km/č u naselju

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni "30"

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument tabla, zadnja polica, spoljni delovi vozila i sl.)

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta

10. Preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu

17. Preticanje kolone pod pratnjom

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom

Izvor: Telegraf.rs