Sombor.info

Da li planirate putovanje avionom? Na određene stvari morate da obratite pažnju.

Putovanje avionom do bilo koje destinacije je uzbudljivo iskustvo, ali ako putujete prvi put, može biti i stresno.

Glavni razlog za ovaj stres nije kupovina karata, niti dolazak na aerodrom na vreme, već poštovanje svih mogućih pravila u vezi sa stvarima koje smete ili ne smete da ponesete u avion.

Iako različite avio-kompanije imaju različita pravila neke stvari su zajedničke svima.

Šta se ne može uneti u avionu?

Pre putovanja, proverite pravila avio-kompanije i zemlje odredišta, jer se detalji o tome šta se može unneti u avionu mogu promeniti.

Zabranjeni predmeti u ručnom prtljagu

Oružje i replike: Vatreno oružje, vazdušne puške, pištolji, replike oružja, čak i igračke koje liče na pravo oružje.

Oštri predmeti: noževi, brijači, makaze sa sečivima dužim od 6 cm, skalpeli, šiljasti predmeti kao što su šiljci za penjanje ili makaze za manikir.

Tupi predmeti: palice za bejzbol, palice za golf, palice za kriket, hokejaške palice ili bilo koji predmet koji se može koristiti kao oružje.

Eksplozivni i zapaljivi materijali: vatrometi, pirotehnika, rakete, petarde, eksplozivne boce, zapaljivi sprejevi (npr. lak za kosu u velikim količinama).

Hemikalije i otrovi: kiselina, izbeljivač, otrovi, suzavac, hloroform ili radioaktivni materijali.

Zabranjeni predmeti u prijavljenom prtljagu

Litijumske baterije: Baterije iznad dozvoljene granice (obično 100-160 Vh) ili neispravne baterije.

Izuzetno zapaljive materije: Benzin, aceton, gasne boce (osim u posebno deklarisanim slučajevima, kao što je oprema za kampovanje).

Eksplozivi: dinamit, municija ili mine, osim ako nisu deklarisani i transportovani u skladu sa striktno propisanim pravilima.

Tečnosti u ručnom prtljagu

Sve tečnosti moraju biti u posudama do 100 ml.

Svi kontejneri moraju biti smešteni u providnu, zapečaćenu plastičnu vreću kapaciteta do 1 litra.

Izuzeci: lekovi, hrana za bebe i posebne dijetetske potrebe sa dokazom o autentičnosti.

Specifični predmeti

Dronovi: Obično su dozvoljeni, ali baterije se moraju ukloniti i nositi u ručnom prtljagu.

Alati: Bušilice, šrafcigeri, čekići i slični predmeti su zabranjeni u ručnom prtljagu.

Opasni predmeti u bilo kom obliku

Komprimovani gasovi: Gasne boce (npr. za ronjenje ili kampovanje) bez posebne dozvole.

Radioaktivni materijali: Apsolutno zabranjeno.

Prsluci za spasavanje sa samonaduvavanjem: Dozvoljeni samo uz prethodno odobrenje avio-kompanije.

Šta se može uneti u avionu?

Bilo da se radi o predmetima u vašem koferu ili predmetima koje nosite u torbi za ručni prtljag koji dolazi sa vama, postoje neke stvari o kojima ne morate da brinete.

Pribor za nokte

Male makaze, škare za nokte i turpija su dozvoljeni u ručnom prtljagu.

Ova vrsta predmeta mora biti prikazana tokom bezbednosnog pregleda, ali sve dok su makaze za nokte male (sečivo kraće od 6 cm), nećete imati problema.

Elektronska oprema

Postoji mnogo elektronske opreme koju možete poneti sa sobom u avion, a na listi se nalaze laptop, tablet, fen ili pegla za kosu, oprema za fotoaparate i fotografije, pegla za putovanje i električni brijač.

Kada prođete kroz obezbeđenje, postoji šansa da će od vas biti zatraženo da pokažete kako se predmet može osvetliti.

Hrana i piće

Ako hranu i piće nosite kao suvenire za svoju porodicu i prijatelje ili jednostavno za uživanje, moraćete da ih spakujete u kofer koji nije ručni prtljag. Ali ako sa sobom u torbi nosite grickalice poput suvog voća ili orašastih plodova, to vam je dozvoljeno.

Pribor za šivenje

Igle za pletenje, igle za šivenje ili male makaze za sečenje konca su dozvoljene u avionima, čak i u torbi koju nosite.

Dakle, ako planirate da pletete tokom svog putovanja – samo napred, a ako želite da budete dodatno sigurni, uzmite drvene igle, a ne metalne.

Medicinska oprema i lekovi

Medicinska oprema se može uneti u kabinu aviona, zajedno sa torbom, pod uslovom da je avio-kompanija unapred odobrila. Tim za medicinsku opremu avio-kompanije će proceniti da li se vaš zahtev može odobriti i izdati odobrenje za nošenje predmeta.

Ako nosite lekove, možete ih nositi i u ručnom prtljagu u posebnoj torbi. Preporučuje se da tu torbu imate spremnu za pregled.

Šminka i kozmetika

Parfemi, kreme, maskare, puderi u prahu, paste za zube, šamponi i druge tečnosti mogu se nositi u avionu, ali imaju posebna pravila:

Sve tečnosti moraju biti u posudi do 100 ml.

Sve tečnosti treba staviti u jednu providnu plastičnu vreću sa patent zatvaračem dimenzija do 20cm k 20cm ukupnog kapaciteta do 1 litra.

Torba mora biti potpuno zatvorena i stavljena u ručni prtljag.

Morate ukloniti torbu sa tečnostima iz svog drugog ručnog prtljaga da biste prošli dodatni pregled, piše Net.hr.

Hrana za decu

Ako putujete sa detetom (8 dana – 2 godine), možete poneti količinu mleka za bebe, mleka u prahu, sterilisane vode i hrane za bebe koja vam je potrebna za let, čak i ako prekoračite uobičajene granice tečnosti.

Ovi predmeti ne moraju da stanu u providnu kesu potrebnu za druge tečnosti, ali ih pripremite za inspekciju aerodromskog obezbeđenja.

Izvor: n1info.rs

U subotu, 21. decembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se Javni čas polaznika Studija klasičnog baleta, u 18.00 časova.

Ulaz je slobodan!

Postoji jednostavan, jeftin i lako dostupan sastojak koji bi mogao da pomogne kod samnjenja holesterola, a u pitanju je beli luk.

Iako možda neće imati najugodniji zadah, zdravstvene koristi konzumacije belog luka nadilaze tu manu.

Visok nivo "lošeg" LDL holesterola mogu začepiti krvne žile, povećavajući rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Osobe s visokim holesterolom često moraju da kombinuju promene u načinu života s lekovima kako bi smanjile nivo LDL-a.

Međutim, uz nekoliko prirodnih koraka, poput dodavanja belog luka u prehranu, moguće je pomoći telu da bolje reguliše holesterol.

Prema istraživanjima, konzumiranje jednog čena belog luka dnevno (oko 3 do 6 grama) može smanjiti nivo holesterola za čak 10 odsto.

Glavni "krivac" za ovu zdravstvenu korist je alicin, snažan antioksidans koji daje belom luku njegov prepoznatljiv miris. Alicin može da blokira proizvodnju LDL holesterola u jetri, vezujući se za LDL receptore na ćečijama jetre.

Što je unos belog luka veći, to može imati snažniji učinak na smanjenje LDL-a.

Istraživanja pokazuju da način na koji konzumirate beli luk može uticati na njegovu učinkovitost.

Ekstrakt belog luka pokazao je najdoslednije rezultate u snižavanju ukupnog holesterola.

Seckani ili sveže drobljeni beli luk zadržava više alicina, dok industrijski obrađeni u obliku granula može izgubiti deo tog korisnog jedinjenja.

Stručnjaci upozoravaju: Beli luk nije čudotvorno rešenje

Prema dijetetičarki Vitoriji Tajlor, belik luk može dodati ukus jelima, ali naglašava da je važno gledati celu ishranu, ne oslanjati se samo na jedan sastojak.

"Beli luk je koristan, ali sam po sebi nije dovoljan za smanjenje rizika od srčanih bolesti", kaže Tejlor.

Osim belog luka, postoje i drugi koraci koje možete preduzeti za zdravlje srca.

Redovna fizička aktivnost (najmanje 2.5 sata nedeljno)

Zdrava ishrana, koja uključuje masnu ribu poput skuše i lososa, maslinovo ulje i ulje repice te namaze na njihovoj bazi, celovite žitarice poput smeđeg pirinča, integralnog hleba i testenine od celovitog zrna, orašaste plodove i semenke, kao i voće i povrće - piše index.hr.

Ukoliko ste ljubitelj kafe, onda ste možda u poslednje vreme čuli za sve popularniji espresino – kafu sa čokoladom koja se pije širom Italije, a najbolja je u Rimu, Torinu i na samom jugu ove zemlje…

Espresino – savršen spoj kafe i čokolade

U Apuliji, na peti Italije, jedno od omiljenih pića je espresino, nastao iz opsesije fantastičnom kombinacijom čokolade i kafe. Espresino lako možete napraviti i kod kuće – tako što ćete na dno šolje staviti kakao, zatim sipati espreso, dodati vruću mlečnu penu i sve završiti kakaom. U mnogim italijanskim kafićima umesto kakaa dodaje se kašika Nutele, piše Punkufer.hr

Jedan od srodnika espresina je marokino – piće za koje se koriste isti sastojci, ali u espresinu kakao ide u šolju pre espresa. Marokino, koji je posebno popularan tokom zime, naći ćete u Rimu, baš kao i monačelu (malu časnu sestru), koja kombinuje espreso, kakao i šlag.

Prilikom pripreme espresina najvažnije je imati dobru kafu, kao i mašinu koja pravi dobar espreso. Mleko je takođe važno – trebalo bi da bude penušavo, ali ne previše penasto.

U Torinu je popularan bicerin, piće koje kombinuje kafu, čokoladu i mlečnu penu ili šlag u tri neodoljiva sloja - piše Danas.

Tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsofjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora.

Rogaland Fiked Link, ili Rogfast kako ga od milja zovu, je podmorski tunel koji se gradi u Norveškoj, a kada bude završen 2033. godine, biće to najduži i najdublji podmorski tunel na svetu.

Norveški autoput E39 vodi od Kristijansanda na jugu Norveške do Trondhajma na severu. Vožnja od početne do krajnje tačke, koja danas traje 21 sat, po završetku ovog građevinskog megaprojekta biće skraćena za polovinu i olakšaće život među fjordovima, koji će morati mnogo manje da se oslanjaju na trajekte, prenosi Punkufer.hr.

Norvežani nisu početnici u izgradnji podvodnih tunela koji mnoga njihova ostrva spajaju jedno sa drugim ili ih čine „bližim obali“, a trenutno najduži je tunel Rifilke, koji je takođe položen 292 metra ispod površine mora i tako je najdublji tunel na svetu.

Sam tunel Rogfast se kopa na deonici ispod Boknafjordena i Kvitsojfjordena u norveškom Rogalandu i biće dug 27 kilometara, a njegove dve cevi široke deset i po metara biće položene na dubini od 392 metra ispod nivoa mora, čime će se postaviti novi svetski rekord, ali i nova merila u inženjerstvu puteva. Očekuje se da će kroz tunel prolaziti oko šest hiljada vozila dnevno.

Za izgradnju Rogfasta biće iskopano osam i po miliona kubika kamena, koji će – jer su ipak Norvežani – biti iskorišćen za druge građevinske projekte i melioraciju okolnog zemljišta.

Uz napredne tunelske tehnike i rešenja koja stavljaju pod kontrolu sumanuti pritisak i obezbeđuju strukturni integritet probijenih stena, gotov tunel će takođe biti opremljen najsavremenijim sistemom za praćenje koji će analizirati podatke u realnom vremenu i zato će Rogfast biti jedan od najbezbednijih tunela na svetu.

Cena ovog megaprojekta je veoma visoka – iznosiće oko 22 milijarde norveških kruna, odnosno oko 2,1 milijardu evra. Finansije su bile razlog što izgradnja pauzirana nakon početnog zamaha 2019. godine, pa su radovi nastavljeni dve godine kasnije, a očekivani rok završetka pomeren sa 2026. na 2033. godinu - piše n1info.rs.

Šta je impulsivnost i kako se manifestuje?

Impulsivnost je tendencija ličnosti ka zadovoljenju sopstvenih nagona, bez uključenosti racionalnog mišljenja i sagledavanja potencijalnih posledica. Svako od nas povremeno reaguje impulsivno. Deci i adolescentima je impulsivno ponašanje svojstveno usled neurološke nezrelosti. Međutim, kroz funkcionalno odrastanje i sazrevanje usvajaju se moralne i društvene norme i razvija se samokontrola. To osobi daje sposobnost da sagledava uzrok-posledica relacije, čime se učestalost impulsivnog ponašanja umanjuje. Ukoliko do toga ne dođe, velika je verovatnoća da će se osoba upuštati u različita problematična ponašanja.

Koje vrste impulsivnog ponašanja postoje?

Primeri impulsivnih ponašanja se kreću od verbalne i fizičke agresije, nemogućnosti kontrole besa, kršenja zakona, samopovređivanja, preko zloupotreba psihoaktivnih supstanci i bihejvioralnih zavisnosti (od kockanja, pornografije, interneta, kupovine, hrane), do upuštanja u rizične i/ili devijantne seksualne aktivnosti. Takođe se može ogledati i u upadanju u reč, skakanju sa teme na temu, nepridržavanju dogovora, preteranom deljenju informacija o sebi ili drugima (,,jezik brži od pameti’’), i slično.

 Faze impulsivnog ponašanja

Kod impulsivnog ponašanja se mogu uočiti sledeće faze: prvo se javlja određeni nagon, zatim sledi napetost koja se pojačava, i raste sve dok osoba određenim ponašanjem ne zadovolji nagon. Vremenski prozor između ovih faza je uglavnom vrlo kratak jer potrebu za zadovoljenjem nagona karakteriše hitnost. Onda nastupa trenutni osećaj rasterećenja, koji je uglavnom kratkotrajan i ubrzo osoba ponovo ispočetka ulazi u ovaj ciklus. Nakon rasterećenja kod nekih osoba se javlja osećaj krivice, dok kod drugih ta faza izostaje, što zavisi od samog sklopa ličnosti.

 Spontanost vs imulsivnost

Kao sinonim za impulsivnost često se koristi pojam spontanost. Međutim, značenje ova dva pojma nije isto. S obzirom na to da kod impulsivnosti nema uključenosti racionalnog sagledavanja okolnosti, dolazi do toga da se ne poštuju ni sopstvene ni tuđe granice. Jedina vodilja je trenutni užitak, uzbuđenje i zadovoljenje nagona te je prisutan i rizik da se sebi ili drugima nanese neka šteta, patnja. Kod spontanosti, s druge strane, zdrave granice su jasno postavljene i internalizovane te osoba sebe ne dovodi u situacije gde će oštetiti sebe ili druge. Primer impulsivnog ponašanja bi, recimo, bio da osoba primi platu i ode u kockarnicu i prokocka je. Primer spontanog ponašanja je kada osoba ne isplanirala da će negde da otputuje dok je na godišnjem odmoru, ali naiđe na primamljivu ,,last minut’’ ponudu i ipak reši da otputuje.

 Impulsivnost vs kompulzija

Takođe, impulsivno ponašanje treba razlikovati od kompulzija. Impulsivnost se javlja neplanirano, pod uticajem trenutnog nagona, dok je kompulzivno ponašanje repetitivno i odvija se po određenim pravilima. Glavni pokretač impulsivnosti je zadovoljenje nagona, a kompulzije neutralisanje anksioznosti. Kod nekih osoba mogu se istovremeno prepoznati i impulsivna i kompulzivna ponašanja. Smatra se da su to različita ponašanja, sa istom neurološkom osnovom.

Uzroci impulsivnog ponašanja

Kada pričamo o uzrocima bilo kog disfunkcionalnog ponašanja, neophodno je u obzir uzeti celokupan biopsihosocijani kontekst. Na taj način se sagledavaju i uzroci impulsivnog ponašanja. Pojavi impulsivnog ponašanja pogoduju određena odstupanja u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga koji je zadužen za donošenje odluka i kontrolu impulsa. Ova odstupanja mogu biti izazvana povredama, upotrebom psihoaktivnih supstanci, nekih lekova, ali i samom genetikom. Zna se da je lučenje neurotransmitera zaduženih za naše raspoloženje (serotonina, dopamina, itd.) genetski uslovljeno i povezano sa radom prefrontalnog korteksa pa nasleđeni disbalans može biti u vezi sa povećanom impulsivnošću.

Takođe, stresna i traumatična iskustva, a naročito ona koja se dese u detinjstvu (kao što su zlostavljanje, zanemarivanje, napuštanje…), mogu bitno uticati na neurološki razvoj i emocionalnu regulaciju. Impulsivna ponašanja mogu postati i mehanizam odbrane i/ili distrakcije za osobe koje su doživele neku traumu, a koju nisu adekvatno obreadile i prevazišle.

Značajan faktor je i učenje po modelu – dete koje odrasta u okruženju gde su impulsivna ponašanja svakodnevna pojava, ta ponašanja uči i usvaja kao svoju normalnost. Instrumentalno učenje, koje podrazumeva doživljaj da nam određeno ponašanje pruža neku dobrobit, takođe može doprineti učvršćivanju impulsivnog ponašanja. Recimo, ukoliko dete uz pomoć tantruma dobija ono što želi, velika je verovatnoća da će i kao odrasla osoba pribegavati impulsivnom besu, ne bi li zadovoljilo svoje potrebe.

Impulsivnost se sama po sebi ne posmatra kao mentalni poremećaj, ali impulsivnost kao crta ličnosti pogoduje razvoju poremećaja u ponašanju, zavisničkih ponašanja, graničnog i antisocijalnog poremećaja ličnosti, bipolarnog poremećaja, poremećaja pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD / ADD), poremećaja kontrole impulsa (kleptomanija, piromanija, opziciono/prkosno/eksplozivno ponašanje). Takođe se može primetiti i u sklopu post-traumatskog stresnog poremećaja, demencije, šizofrenije.

Kako impulsivnost utiče na svakodnevni život

Kroz ponašanje mi krojimo svoju realnost, praveći izbore, donoseći odluke, učestvujući u međuljudskim interakcijama. Osobe koje se ponašaju impulsivno mogu se suočavati sa brojnim posledicama na svakodnevnom nivou u različitim segmentima. Impulsivnost je povređujuća kako za samu osobu, tako i za međuljudske odnose u koje stupa.

Ono što je zasigurno obeležje odnosa sa impulsivnom osobom jeste nedostatak poverenja. Bilo da je u pitanju porodična, partnerska ili prijateljska relacija, kada nekog doživimo kao osobu koja se vodi sopstvenim nagonima, ne obazirući se na potrebe drugih i na posledice koje njene ishitrene odluke mogu imati po odnos, odnos će biti nestabilan.

Uz neprepoznatu i netretiranu impulsivnost najčešće dolazi i neodgovornost koja se može ogledati u nepoštovanju dogovora, prekomernom trošenju novca, upadanju u dugove, dolaženje u sukobe sa zakonom, i slično. Takođe, burne, eksplozivne reakcije, kao i verbalno i fizičko nasilje su ponašanja svojstvena impulsivnim osobama, a povređujuća za bilo koji odnos.

Što se tiče partnerskih odnosa, karakteristično je da često menjaju partnere jer se brzo ,,zasite’’, ili su, ukoliko pronađu partnera sa kojim mogu da održe trajniji odnos ili osnuju porodicu, skloni neverstvu. Seksualni nagon je često vrlo izražen i nekontrolisan pa se upuštaju i u rizične odnose, ne razmišljajući o posledicama po zdravlje.

Sve to ljudima iz okruženja može biti motiv da se distanciraju od osobe sklone impulsivnom ponašanju.

Problemi se javljaju i u poslovnim relacijama. Impulsivne osobe često menjaju poslove, kratko se zadrže na istom poslu jer im ne pruža dovoljno uzbuđenja, ili, pak, bivaju otpuštene zbog neispunjavanja obaveza, kašnjenja, kršenja pravila, loše komunikacije. Ukoliko vode sopstveni posao i isti trpi zbog njihove impulsivnost, klijenti mogu uočiti nepouzdanost i otkazati saradnju.

Koliko se impulsivnost razlikuje od agresivnosti?

Studije koje su se bavile ispitivanjem komponenti impulsivnosti, ustanovile su dve glavne karakteristike: prva je tendencija da se ide ka momentalnoj nagradi, bez razmišljanja o dugoročnim ili kratkoročnim posledicama, a druga je snažna žudnja da se u tu akciju stupi. Drugačije rečeno, to bi predstavljalo pravljenje brzih odluka, delanje bez razmišljanja i neobaziranje na posledice. Ta negativna hitnost je zapravo odraz neuspeha da se iznese težina negativnih emocija.

Agresija i nasilje su rašireni problemi javnog zdravlja sa ozbiljnim posledicama za žrtve i počinioce. Ovi problemi ne utiču samo na pojedince, već i na čitavo društvo. Agresija je ponašanje usmereno na drugoga, sa ciljem da mu se nanese fizička ili psihološka povreda. Slično kao i impulsivnost, agresija je složen konstrukt. Oblik agresije odnosi se na način na koji neko ispoljava agresivno ponašanje. Tako izdvajamo fizičku agresiju (na primer udaranje), verbalnu (vređanje), relacionu (npr.širenje glasina o nekome), seksualnu (prinuđavanje nekoga na seksualni odnos). Svi načini ispoljavanja agresije različito su povezani jedni sa drugima, ali im je zajednička verovatnoća da će osoba koja se uključila u jednu formu agresije, mogo lakše ući i u neke druge forme agresije.

Vrste fizičke agresije

Prema naučnim studijama fizička agresija se obično deli na impulsivnu (reaktivnu agresiju) i agresiju s predumišljajem (proaktivnu agresiju).

Impulsivna agresija je reaktivna, emocionalno šaržirana, nabijena emocijama (besom i/ili povređenošću), nekontrolisana. Postupanje bez razišljanja posledica je visokog nivoa impulsivnosti.

Agresija s predumišljajem je planirana, bez emocija, visoko kontrolisana.

Ova podela pomaže da se bolje razumeju mehanizni koji se nalaze u pozadini i koji u velikoj meri oblikuju nečije ponašanje. Reaktivna agresija je povezana sa impulsivnošću dok proaktivna nije. Dakle, samo neka agresivna ponašanja su i impulsivna dok sa druge strane osoba koja ima impulsivna ponašanja ne mora biti nužno i agresivna.

Kako prepoznati potrebu za stručnom pomoći?

Impulsivnost, kao ponašanje bez razmišljanja, potpuno odsustvo svesti o bilo čemu nakon tog momenta, ne mora uvek biti znak problema. Svi se ponekad nađemo u situaciji u kojoj impulsivno odreagujemo. Ovo pravilo posebno važi za decu i adolescente. Kako sazrevamo, sve više se učimo kontroli impulsa, te je i impulsivno i agresivno ponašanje više izuzetak nego pravilo. Ukoliko to ipak nije slučaj, postoji mogućnost da je reč o nekom drugom psihičkom problem, čiji je impulsivnost simptom.

Osim opisane povezanosti sa agresijom, impulsivno ponašanje može voditi drugim neprimerenim i rizičnim ponašanjima i mnogobrojnim posledicama. Istraživanja pokazuju vezu između impulsivnosti i suicida kod osoba sa graničnim poremećajem ličnosti, bolesti zavisnosti, depresije, nasilnog ponašanja i mnogih drugih psihičih stanja koja zahtevaju adekvatan tretman. Ovo može biti slučaj kada postoji određeni patern, šablon po kom se impulsivno ponašanje ponavlja, kada osoba želi, ali nikako ne može da uspostavi kontrolu nad svojim impulsivnim reakcijama (obično to ljudi opisuju kao moment preplavljenosti hitnošću da se impulsivno odreaguje), kao i kada postoje druge psihičke smetnje i problemi (u tom slučaju je najverovatnije impulsivnost simtom nekog drugog problema).

Stručna pomoć je neophodna i ukoliko postoji bilo koji od sledećih znakova:

impulsivno ponašanje se oseća kao spontana reakcija,
nema osećaja ni razmišljanja kako to može uticati na druge,
nema pomisli ni kako će se ta ista osoba osećati kada impulsivnost popusti.
Sve se svodi samo na taj trenutak u kom se mora odreagovati. Neki od primera su preterivanje sa šopingom, unosom hrane, kockanjem, zatim uništavanje svoje ili tuđe imovine u momentima besa, preterivanje u predstavljanju problema ili predstavljanje situacija hitnijim nego što realno jesu, česti ispadi, česti gubici kontrole, čak i u situacijama kada je to potpuno neobično, česta odustajanja od aktivnosti i započinjanja drugih aktivnosti, preterano deljenje intimnih detalja drugima (slabe granice), preterane reakcije koje vode fizičkim reakcijama agresije, upuštanje u rizične seksualne odnose, samopovređivanje u stanjima tuge ili besa.

Iz mnoštva navedenih primera vidi se da impulsivnost može biti jasan pokazatelj različitih problema sa mentalnim zdravljem, te je najbolje, ukoliko se bilo šta od navedenog ponavlja, potražiti stručnu pomoć.

Metode i tehnike koje psiholog može primeniti u tretmanu impulsivnosti

Samo poreklo impulsivnog ponašanja je ono što diktira najbolji način tretmana. Kako se uvek razmatra njegovo pojavljivanje u široj slici (da li je deo reakcije na traumu, da li je deo nekog poremećaja i sl.), neophodno je najpre napraviti stručnu procenu, a zatim pristupiti tehnikama koje pomažu paralelno i uklanjanju impulsivnosti i uklanjanju udruženih simptoma koji hrane impulsivnost.

Kognitivno bihervijoralna terapija daje odlične rezultate u tretmanu impulsivnosti. Međutim, kako je najveći problem impulsivnosti zapravo nužnost na akciju koja je gonjena negativnim emocijama, tehnike najpre moraju biti usmerene na veštine emocionalnog regulisanja. Prepoznavanje emocija, upoznavanje sa njima, a zatim i upoznavanje sa zdravim načinima na koje se mogu regulisati, dovodi do sledećeg koraka u kom se uči kako se misaonim procesima emocije mogu držati u zdravoj kontroli. Jedna od tehnika uključuje mrežu podrške, odnosno kontakt s pouzdanim osobama pre donošenja impulsivnih odluka, čime se omogućava racionalnija procena situacije.

Dijalektičko bihervioralna terapija polazi od pretpostavke da je preterano reagovanje na događaje posledica loših modela iz detinjstva, u kom je zbog nedostatka emocionalne zrelosti staratelja vladala haotična atmosfera. U skladu sa tom predpostavkom, primenjuju se terapijske tehnike kroz grupni i individualni rad.

Tehnike poput meditacije i svesnog disanja pomažu povećanju kontrole nad emocijama, smanjujući impulsivnost kroz poboljšanje samoregulacije. Jednostavne tehnike opuštanja, poput kontrolisanog disanja, mogu pomoći da se napravi pauza pre donošenja odluke. Duboko ritmičko disanje smiruje nervni sistem, omogućavajući prostor za preispitivanje pre reakcije.

Izgradnja emocionalne tolerancije pomaže pojedincima da bolje tolerišu neprijatne emocije bez potrebe za impulsivnim reakcijama. Vremenom, intenzivne emocije postaju manje preplavljujuće i lakše za upravljanje.

Ograničavanje pristupa okidačima koji podstiču impulsivnost može biti korisno. Na primer, osobe sklone impulsivnom trošenju mogu ograničiti pristup kreditnim karticama.

Terapija impulsivnosti zahteva kombinaciju strategija koje imaju za cilj povećanje samosvesti, regulacije emocija i kognitivne kontrole. Uključivanje ovih metoda u svakodnevni život može značajno poboljšati donošenje odluka, smanjiti emocionalnu reaktivnost i unaprediti kvalitet života.

Izvor: vaspsiholog.com

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 21. decembar

Više od četvrt veka proteklo je od prvog izdanja knjige Gutači blede vatre. Mnogo se toga u međuvremenu nepovratno promenilo: nestala je izdavačka kuća u kojoj je knjiga objavljena, otišli su iz posla ili sa ovog sveta urednici i lektori, korektori i štampari koji su je iznedrili na svetlo dana, iščezle su knjižare u kojima je prodavana po sniženoj ceni, a nežna i neumoljiva paučina zaborava prekrila je i Gutače blede vatre i mnoge knjige vrednije
pamćenja – kao, uostalom, i zemlju u kojoj se sve to događalo i koja, takođe, više ne postoji.

No dok se za tu zemlju točak istorije okretao – i još se okreće – unatrag, u nauci o književnosti tokom te tri decenije nesmetano se odvijao prirodni proces evolucije teorijske i kritičke misli; iz perspektive sadašnjeg trenutka tog razvoja, Gutači blede vatre nesumnjivo će i dobronamernom čitaocu u pojedinim svojim aspektima delovati anahrono. Svestan te činjenice, autor je razmislio o mogućem dodatnom radu koji bi knjigu učinio savremenijom – i lako došao do zaključka da bi to neminovno vodilo pisanju potpuno nove studije o američkim romanima Vladimira Nabokova.
Zbog toga se ova knjiga i u novom izdanju pojavljuje u svom prvobitnom obličju, da pred sudom vremena i nove generacije čitalaca pokuša da potvrdi kako pojedine reči i rečenice, misli i metafore, slutnje i spoznaje skrivene u knjigama ostaju mlade i onda kad te knjige i njihovi autori to odavno više nisu.

U Novom Sadu, 4. oktobra 2024. godine

Zoran Paunović

„Detalj je sve“, piše Ada, junakinja istoimenog romana Vladimira Nabokova. Ovim principom vodi se i Zoran Paunović, precizno i apsolutno posvećeno trasirajući američki opus ovog velikog autora, od romana Stvarni život Sebastijana Najta i U znaku nezakonito rođenih, preko Lolite, Pnina, Blede vatre i Ade, sve do Prozirnih stvari i Pogledaj arlekine!, sve vreme idući napred-nazad kroz njegovu biografiju i rad. Intertekstualne i komparativne veze sa autorovim ranijim romanima i mnogim klasičnim delima ruske, američke i svetske književnosti dokazuju zašto je Paunović naš najbolji tumač ovog pisca i zbog čega studija Gutači blede vatre predstavlja nezaobilazno štivo za sve čitaoce, studente i istraživače koji se bave prozom Vladimira Nabokova, ali i svetskom književnošću XX veka.

Dragan Babić

Zoran Paunović (Bor, 1962) je redovni profesor za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor šest knjiga i više od stotinu naučnih i stručnih radova, kao i tridesetak književnih prevoda sa engleskog (za koje je dobio nekoliko nagrada i priznanja, pored ostalih i nagrade „Miloš N. Đurić“ i „Laza Kostić“). Predavanja po pozivu držao u SAD, Velikoj Britaniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Potpredsednik srpskog PEN centra od 2010. godine. Dopisni član SANU od novembra 2018. godine, a redovni od novembra 2024.

Biblioteka Dometi nastavlja se na istoimeni časopis koji Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” objavljuje od 1974. godine i predstavlja autore čiji su tekstovi prvo štampani u časopisnoj verziji.

Knjiga je dostupna za pozajmicu na Pozajmnom odelјenju za odrasle. Ukoliko želite da je kupite posetite našu Knjižaru (Kralјa Petra I 11, ulaz iz ulice Avrama Mrazovića i onlajn: www.knjizarakb.rs).

Počeo je s implementacijom projekat pružanja delotvornih mehanizama za iskorenjivanje diskriminacije i stvaranja uslova koji omogućavaju punopravno uključivanje Roma u društvo pod nazivom „borba protiv anticiganizma na teritoriji grada Sombora“.

Projekat podstiče saradnju ključnih aktera na lokalnom nivou, uključujući institucije, nevladine organizacije i privatni sektor radi boljeg razumevanja i rešavanja potreba romske zajednice, a ciljne grupe obuhvaćene ovim projektom su Romi, predstavnici lokalnih insitucija, privatni sektor i mladi.

Kroz realizaciju obuka za zaposlene iz lokalnih institucija i privatnog sektora o antidiskriminacionim merama i razumevanju anticiganizma, cilj je da se poveća efikasnost i delotvornost lokalnih institucija u zaštiti i unapređenju prava pripadnika romske zajednice.

Projekat „Borba protiv anticiganizma na teritoriji grada Sombora“ realizuje se u saradnji sa Centrom za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada, traje dvanaest meseci i finansira se sredstvima Evropske unije u okviru šireg projekta „Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou“, koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Kreativna radionica izrade glinenih svetiljki se održava u Gradskom muzeju u subotu, 28. decembra, sa početkom u 10 sati.

Pozivamo vas da se pridružite kreativnoj radionici tokom koje ćemo zajedno stvarati unikatne glinene svetiljke inspirisane simbolima prošlih vremena. Naučićete kako da oblikujete glinu i dodate simboličke ornamente koji donose magiju starinskih tradicija.
Radionica se održava u subotu, 28. decembra, sa početkom u 10 sati.

Struktura radionice:
• uvodno predavanje o svetiljkama, ornamentima i simbolima ornamentike
• izrada glinenih svetiljki

Ne propustite priliku da oživite prošlost kroz umetnost i svetlost. Prijavite se već danas — broj mesta je ograničen!