Sombor.info

U više mesta u Srbiji i u regionu postignut je dogovor, na nivou škola, da se mobilni telefoni ne koriste tokom časova i velikih i malih odmora. Dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru i autor NTC programa, kaže za N1 da ta zabrana neće rešiti sve probleme, poput odsustva koncentracije i vršnjačkog nasilja kod dece, ali da je dobar put ka tome.

Pametne telefone treba zabraniti u školama, kako bi se sprečilo ometanje časova, popravilo učenje i deca zaštitila od sajber nasilja, piše u novom izveštaju Uneska. Može li apel Uneska, Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu, da promeni stanje u učionicama? Postoji li mogućnost da takvi dogovori dobiju jačinu propisa koji bi važili i za druge obrazovne institucije?

Dr Rajović kaže da „nešto mora da se uradi“.

„Imamo problem koji godinama traje i situacije koje nas upozoravaju koliko su ti mobilni telefoni štetni“, rekao je.

Pojašnjava da deca koja dugo gledaju u mobilni telefon imaju povećan stepen agresivnosti, manjak empatije, i nizak prag tolerancije.

„I kakve su to onda generacije dece?! Ako im mi ne pomognemo, pa ko će!… Države polako počinju da donose zakone i regulative da ti tableti i mobilni nisu dobri“, dodaje Rajović.

Prema njegovim rečima, pokazalo se da nisu deca problem, nego roditelji.

„Mi roditeljima treba da objasnimo da je to štetno, pa će posle oni na decu preneti. Moramo da shvatimo da je to bolest koja će biti prisutna 10, 20 godina, ti telefoni, ti dopaminski receptori, ti jaki neurohormoni, oni izazivaju bolesti zavisnosti. I kad roditelj kaže – dete se smiri kad mu dam telefon, to je znak da zavisnost postoji“, navodi.

Amsar Hadžimujović, direktor Osnovne škole „Malta“ u Sarajevu, kaže u Novom danu na N1 da je rađeno istraživanje u školi o „upaljenosti ekrana telefona kod dece“.

„Došli smo do podatka da deca koriste telefon 8+ sati dnevno, to su zastrašujući podaci. Trebalo bi osam sati da spavaju, osam sati, od toga šest do sedam sati su u školi, da su aktivna, što znači da oni sve svoje slobodno vreme i ono od sna, provode za mobilnim telefonima“, kazao je Hadžimujović.

Zabrinjava, dodaje, i informacija nekih roditelja koji su rekli da se deca do 5 sati ujutru dopisuju na vajber grupama.

Hadžimujović smatra da bi trebalo regulisati i zabraniti korišćenje mobilnih telefona barem u školama.

„A znamo da 90 posto dece svoje slobodno vreme provode uz mobilne telefone. Smanjena je koncentracija, empatija, deca su odsutna, bave se drugim stvarima, a ne nastavom“, rekao je.

U školi u kojoj je direktor mobilni su zabranjeni pre pet godina.

„Pre 4-5 godina, u pravilnik smo uveli da je zabranjeno korišćenje mobinih telefona. Ali, kada imate pritisak sa strane roditelja, gde opravdavaju upotrebu mobilnih kod dece, kako bi, kažu, bili sigurni da su u školi i da znaju gde se kreću, imate tu jednu koliziju kako objasniti roditeljima da deci u školama nisu potrebni telefoni“, ispričao je.

Kako je rekao, jedino pravo rešenje – da za sve škole, nadležno ministarstvo donese propis da je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona. Njihovo korišćenje bi trebalo dozvoliti samo iz opravdanih razloga, dodaje.

„Vratio se žamor dece“

Denis Žvorc, direktor Osnovne škole „Preradović“ u Zagrebu izjavio je da su u toj školi mobilni telefoni zabranjeni 2018. godine.

„Kada smo videli da učenici po odmorima bulje u mobilne, umesto da se druže i razgovaraju. Mobilni se drže u torbama, učenici ih ne smeju koristiti ni za vreme nastave, ni za vreme odmora. Ukoliko se učenik ‘ulovi’, dežurni učitelj im oduzima telefon i vraća krajem dana, a ako se to ponovi, uzima im se mobilni i po njega moraju doći roditelji“, priča Žvorc.

Što se njegove škole tiče, kaže, više od 90 odsto roditelja u potpunosti podržava tu odluku.

Na pitanje da li su primetili neku razliku kod dece otkad su zabranjeni telefoni u školi, Žvorc kaže:

„Promenilo se, vratio se žamor u hodnicima. Koncentracija dece je, nažalost, i dalje fleksibilna, jer učenici kad izađu iz škole, koriste mobilne kao i pre, ali što se same škole tiče, deca se više druže, više razgovaraju“.

Dr Rajović naglašava i da moramo da pomognemo deci da se izvuku iz virtuelnog sveta.

„Moramo se organizovati, posvetiti neko vreme svom detetu. Moramo i da ih vratimo na igrališta, moramo praviti nove, izazovnije parkove, da dete poželi da dođe i da iz njega ne ode, a to je moguće“, kazao je.

Prema njegovim rečima, nije problem samo vreme provedeno pred ekranima, već i sadržaj.

„Deca igraju te agresivne igrice, gde ubijaju i budi ubijani. Mozak otupljuje osećaj kod deteta. Zbog toga deca, posebno do 14 godina, moraju pažljivo koristiti telefone. A moramo i vratiti učiteljima autoritet, da i roditelji budu uvereni da ako je dete u školi, da je bezbedno, jer je tu učitelj“, rekao je Rajović.

Izvor: n1info.rs

Žene i devojčice u Somboru ne osećaju se bezbedno u javnom prostoru, pokazuju rezultati istraživanja u kome je učestvovalo oko 400 žena i devojčica iz gradskih osnovnih i srednjih škola i udruženja.

Učesnice ankete navele su da same prave strategije kretanja kroz grad i mesta koja će izbegavati kao i da prepoznaju određene zone, ulice i mesta u gradu gde imaju osećaj ugroženosti i nebezbednosti.
Mapirale su "nebezbedne" javne prostore koji bi trebalo da budu prikazani na interaktivnoj mapi Sombora na zvaničnom gradskom sajtu i navele da nemaju poverenja u nadležne institucije već da same treba da brinu o svojoj bezbednosti.
Žene i devojčice koje su učestvovale u istraživanju dale su i predloge za unapređenje bezbednosti, kao što su obezbeđivanje adekvatnog gradskog osvetljenja, održavanje visokog i niskog rastinja u gradu i češće patroliranje policije.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Sombor - bezbedan grad za žene i devojčice" koji je realizovan od oktobra 2022. do juna 2023. godine uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i ambasade Velike Britanije u Beogradu.

Bezbednost žena u javnom prostoru posmatrana je, ne samo u odnosu na njihovu fizičku bezbednost i zaštitu, već i osećanje sigurnosti i straha od nasilja.

Izvor: 021.rs

Meštani salaša Bukovac i Centrala nastavili su blokadu puta kroz salaše na regionalnom putu Sombor-Apatin kod skretanja za Bukovac.

Blokada je trajala dva sata, od 18 i 30 do 20 i 30, a meštani tih prigradskin naselja postavili su je nezadovoljni što je zbog rekonstrukcije mosta na Velikom bačkom kanala na putu Sombor-Apatin saobraćaj preusmeren kroz njihove salaše i asfaltirani atarski put.

Traže postavljenje pontonskog mosta na Velikom bačkom kanalu koji bi i njima znatno skratio put za Sombor, jer i oni kao i drugi putnici koji iz Sombora putuju u Apatin moraju koristiti zaobilazni put, koji je u jednom smeru duži oko 12 kilometara.

Blokade puta počele su pre dvadesetak dana. Prvo je put blokiran samo u večernjim satima, zatim je blokada prošrena i na jutarnje sate kada je najveći saobraćajni špic. Protest su radikalizovali blokadom pruge Sombor-Bogojevo-Novi Sad. Nakon toga primljeni su na razgovor u Gradsku upravu Grada Sombora.

Zbog obećanja da će pontonski most bi postavljen prekinuli su blokadu na nekoliko dana, ali kako se ništa konkretno nije realizovalo posle razgovora u Gradskoj upravi, ponovo su odlučili da postave blokade.

Zbog rekonstrukcije mosta na Velikom bačkom kanalu za saobraćaj je zatvoren put Sombor-Apatin. Radovi će trajati do kraja godine. Alternativni pravac je preko Prigrevice, ali, kako je ovaj pravac znatno duži od onog preko Bukovca, vozači se odlučuju za kraći put, iako je asfaltirani tarski put neuslovan za povećan obim saobraćaja. Problem na toj deonici je i most na Prevodnici Čičiovi preko koga ne bi smela prelaziti vozila nosivosti veće od 10 tona.

Izvor: danas.rs

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva-Uprava za agrarna plaćanja je objavila spisak konsultantskih kuća koje su angažovane od strane IPARD korisnika.

Od 181 firme, pravnih lica i preduzetnika koji su se našli na ovom spisku, konsultantske kuće iz Sombora, The Best Agro Consulting i The Best Business Consulting koje su u vlasništvu konsultanta za IPARD fond Nebojše Opačića, našle su se visoko pozicionirane.

Prema podacima sa sajta Ministarstva poljoprivrede, somborska agencija je predala ukupno 79 IPARD projekata, što je svrstava u prvih 5 agencija od ukupno 181, a kada je reč o odobrenim projektima, takođe spada među prvima u Srbiji.

U razgovoru sa konsultantom, Nebojša Opačić je istakao da su njihovi klijenti sa područja cele Srbije, da nisu ograničeni na područje Sombora ili Vojvodine, a njihovi klijenti su i značajni nosioci srpske poljoprivrede iz svih oblasti - primarne poljoprivredne proizvodnje, prerade i ruralnog turizma.

Uvidom u referentnu listu ove agencije rađeni su projekti za neke od najvećih vinarija u Srbiji kao što su Vinarija Aleksić iz Vranja, Toplički vinogradi iz Prokuplja i za najveće proizvođače u živinarstvu (proizvodnja jaja) kao što su Mikros Union iz Beograda i Vin Farm iz Kulpina, a u pitanju su projekti koji su finansirani od strane IPARD Fonda sa maksimalni iznosima podrške u iznosima od 1 milion evra.
Na referentoj listi ove agencije se nalaze i drugi ugledni srpski poljoprivrednici, sportisti i privrednici sa teritorije cele Srbije, a najviše odobrenih projekata je iz oblasti Ruralnog turizma za investitore sa područja Zlatibora, Kopaonika, Golije i Stare Planine i ostalih ruralnih područja.

Naredni IPARD pozivi se očekuju od oktobra meseca i pozivamo sve somborske poljoprivrednike da se na vreme pripremanju za predstojeće konkurse.

U Srbiji su registrovana dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila koju prenose zaraženi komarci. Obolele osobe su iz Novog Sada i Sombora i njihovo stanje je stabilno. Ekipe Ciklonizacije nastaviće večeras tretmane protiv komaraca u Novom Sadu.

Na teritoriji Grada Novog Sada sprovodi se sistematska akcija zaštite zdravlja građana od komaraca. U ovom delu godine akcija suzbijanja komaraca usmerena je na urbane ili kućne komarce koji su prenosioci virusa Zapadnog Nila. Iz Novosadske „Ciklonizacije“ apeluju na građane da isprazne seksije od cveća, burad, kao i sva mesta na kojima voda može da se zadrži, jer su upravo ona izvorišta komaraca, kaže Dario Aćimović iz tog preduzeća.

Primarijus dr Snežana Medić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da je virus Zapadnog Nila registrovan na našim prostorima od 2012. godine. Reč je o vektorskoj zaraznoj bolesti gde su rezervoari ptice a prenosioci domaći komarci Culex pipiens. Nakon uboda zaraženog komarca, u proseku od nedelju dana do dve nedelje u 20% slučajeva moguće je da dođe do pojave simptoma i znakova bolesti koje podsećaju na grip. Simptomi su povišena temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja i u većini slučajeva prolaze nakon sedam dana, bez ikakvih posledica. Nažalost kod 1% zaraženih razvija se teži oblik bolesti.

Naša sagovornica kaže da se u slučaju pojave simptoma građani jave izabranom lekaru koji će ih uputiti kod infektologa na dalje ispitivanje. Preporuka za građane je da izbegavaju boravak u oblastima sa velikim brojem komaraca kao što su šume, bare, močvare, stajaće vode. Ukoliko moraju da budu na otvorenom, potrebno je da nanose repelente na kožu ili da nose odeću dugih rukava i nogavica.

Iz "Batuta" je precizirano da su obolele osobe sa teritorija Zapadnobačkog i Južnobačkog okruga i da su u pitanju podaci koji su do juče dostavljeni iz Nacionalne referentne laboratorije za ARBO viruse i hemoragične groznice Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

"Institut za javno zdravlje Vojvodine" saopštio je da je reč o pacijentima iz Sombora i Novog Sada. Kako se navodi, oni se nalaze na bolničkom lečenju i dobrog su opšteg stanja.

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca, podseća "Batut".

Period od uboda inficiranog komarca do pojave bolesti traje od dva do 14 dana, a u najvećem broju slučajeva inficirana osoba nema nikakvih simptoma ni znakova bolesti.

Kod oko 20 odsto inficiranih javlja se blaga bolest, slična gripu uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, malaksalost, slabost, bolove u zglobovima i mišićima, koja prolazi bez posledica nakon pet do sedam dana.

Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima, uvećanje limfnih žlezda i proliv. Manje od jedan odsto inficiranih osoba razvija tešku formu bolesti, koja se može manifestovati kao upala mozga ili moždanica, navodi "Batut" i savetuje da se u slučaju pojave bilo kakvih simptoma treba javiti izabranom lekaru.

Kako navode, glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.

U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, "Batut" preporučuje primenu mera lične zaštite od uboda komaraca, upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela, nošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.

Institut savetuje i izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i u zoru, izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Preporučuje se upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, ili boraviti u klimatizovanim prostorima.

Izvor: RTV

Meštani Bukovca blokirali su raskrsnicu sa Apatinskim putem u ovom naselju i zaustavili saobraćaj na deonici alternativnog pravca Sombor – Apatin. Nezadovoljni su što su više od mesec dana zajedno sa komšijama iz naselja Centrala odsečeni do sveta, otkada se rekonstuiše most preko kog su dolazili do Sombora.

Večeras su se okupili i blokirali put od 19 do 20 časova, ali i najavili kako će ujutro blokirati prevodnicu preko Velikog bačkog kanala od 5 časova ujutro.

„Srušili su nam i rasturili most koji se sada renovira, a obećanje da će napraviti pontonski preko kog ćemo moći da prelazimo, nisu ispunili. Do grada imamo nekoliko kilometara, od moje kuće do centra je inače šest kilometara, a sada bi alternativnim pravcem trebao da idem oko nekoliko sela do Sombora“, rekao je Goran Petrović, jedan od meštana.

Zvanični alternativni put od Apatina do Sombora sada je preko sela Prigrevice i Lugova u dužini od četrdesetak kilometara.

Međutim, kako nevolja nikada ne ide sama, većina vozača ne koristi ovaj put, nego idu kroz Centralu i Bukovac pa atarskim putem preko prevodnice do Sombora. Kako bi skratili okolno putovanje.

Ne treba napominjati kako je ovaj put apsolutno neadekvatan za ovoliku frekvenciju saobraćaja.

Već rasturene ulice u ovom naselju, ogromna količina automobila i kamiona dodatno uništava, a kako kaže Petrović, pravo je čudo da niko još nije stradao. Čukanja vozila i saobraćajne nedaće dešavaju se svaki dan.

„Obećali su nam ponton. Pa su nas iz nedelje u nedelju lagali, ništa nije bilo od toga. Normalno bi bilo da su prvo napravili alternativni most, pa krenuli u rekonstrukciju starog. Narod je revoltiran, nemaju kako da idu kod lekara, ljudi plaćaju taksi po nekoliko puta većoj ceni da bi stigli do grada. Načelnik Zapadnobačkog okruga Goran Nonković kada smo krenuli u blokade, obećao nam je u telefonskom razgovoru ponton, ali je otišao na godišnji i ništa od toga“, nastavio je naš sagovornik.

Meštani Bukovca blokirali alternativni pravac od Sombora do Apatina: "Odsečeni smo od sveta, obećali su nam pontonski most ali nas danima lažu" 2

Svakog dana u proteklih mesec dana održavaju se protesti i blokade. Protest je radikalizovan kada su krenule blokade prevodnice, a meštani Bukovca i Centrale najavljuju da će ako se „ovaj bezobrazluk nastavi“ na kraju morati blokirati ovaj pravac 24 časa. Sve dok ne vide pontonski most.

„Prevodnica inače može da izdrži terete do 10 tona, ali ovuda uredno prolaze kamioni koji su teški 40 tona. Sem što smo odsečeni od sveta, uništili su nam ulice, ali što je najgore i bezbednost. Prvo su nam postavili neku skelu, samo za pešake i bicikliste, kao da smo u Srednjem veku. Predstavnike grada takođe ne zanima naš problem, kažu da je to republički put“, dodaje Petrović.

Kako nastavlja, izvođač radova su „Putevi Srbije“, a rok za završetak rekonstrukcije mosta je 31. decembar.

Izvor: danas.rs

Grad Sombor i Sportski centar „Soko“ Sombor, uz tehničku podršku Odbojkaškog saveza Srbije i Odbojkaškog kluba „Sombor“, organizuju turnir u odbojci na pesku. Ovo je deveti put da se u našem gradu organizuje turnir najbolјih „beach volley“ igrača i igračica.

Profesionalni turnir održaće se u periodu od 28. do 30. jula, na Trgu Svetog Trojstva u Somboru, a mečevi će se igrati u toku dana, kao i pod reflektorima, po čemu je ovaj turnir jedinstven u Srbiji.
Zbog najvećeg broja prijavlјenih ekipa do sada, kako navodi Miloš Aleksić, ispred organizatora, u petak, 28. jula, sa početkom u 19.00 časova održaće se kvalifikacioni mečevi, dok će se u naredna dva dana celodnevno održavati mečevi, sa početkom u 10.00 časova.

Finalni mečevi predviđeni su trećeg dana turnira, u nedelјu, 30. jula, te će se od 20.00 časova odigrati meč u ženskoj kategoriji, dok nas od 21.00 čas očekuje finale u muškoj kategoriji, nakon čega sledi proglašenje pobednika, te dodela trofeja.

Takođe, u periodu od 31. jula do 3. avgusta, održaće se i Međunarodni rekreativni turnir koji iz godine u godinu okuplјa veliki broj lјubitelјa odbojke na pesku. Pored domaćih ekipa, na turniru će učestvovati ekipe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Ovom prilikom pozivamo naše sugrađane da dođu, navijaju i budu deo ove sada već tradicionalne sportske manifestacije, koja je svage godine sve više u ekspanziji.

U kompleks Javnog preduzeća “Dunavska obala” u Apatinu juče je uplovila Međunarodna dunavska - TID regata, najveća i najduža rečna regata na svetu, koja startuje svake godine iz nemačkog grada Ingolštata, poslednje nedelje juna, a završava se 6. septembra u rumunskom mestu Sveti Đorđe.

Učesnici ove regate prenoćili su u Apatinu, te danas nastavili svoju plovidbu.

TID regatta, promovišući zdrave stilove života i zaštitu životne sredine, traje 73 dana, na deonici od 2.455 kilometra rekom Dunav. Regata se održava pod pokroviteljstvom Evropske kajakaške asocijacije, dok je organizator kroz Srbiju Odbor za turizam Кajakaškog saveza Srbije. Ovaj Odbor već godinama uspešno sarađuje sa turističkim organizacijama i opštinama u kojima regata staje i kroz koje prolazi, a sve to uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Izvor: Radio Apatin

Nije prošlo dugo od najave radova na ulici Apatinski put u Prigrevici do trenutka kada se govori o završetku radova. Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać danas se zahvalila i pohvalila izvođače koji su se potrudili da umesto planiranih 35 dana za završetak, već petnaesti dan pričamo o asfaltiranoj ulici.

„Posao je pri kraju, asfaltiranje očekujemo da bude gotovo već u toku sutrašnjeg dana, a nakon toga i da se postavi horizontalna i vertikalna signalizacija“, rekla je Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je najavila i da će po završetku radova u Prigrevici, početi i izgradnja biciklističke staze od Svilojeva do Banje Junaković, a da se do kraja godine očekuje i asfaltiranje puta od ulice Nova do deponije u Apatinu.

Konobara i kuvara u Nemačkoj već godinama nema dovoljno, a situacija je sada postala ekstremno alarmantna, pa su pojedini objekti prinuđeni i da skraćuju radno vreme, zatvaraju određenim danima ili ograničavaju ponudu u jelovniku. Ni srpskom ugostiteljstvu ne cvetaju ruže, pa po svemu sudeći, ni kod nas nije isključen "nemački scenario" - nećete moći da odete u omiljeni kafić ili restoran baš kad god vam se prohte. I ovdašnji ugostitelji muku muče sa radnom snagom, pa su i ovdašnji lanci kafića i restorana bili prinuđeni da zatvaraju pojedine lokale.

Nemačkim restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, saopštilo je udruženje ugostitelja Dehoga. Prema istraživanjima koja se sprovodi na mesečnom nivou, manjak zaposlenih je konstantan.

„Savezna agencija za rad prijavila je 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljstvu za jun mesec. Međutim, pretpostavljamo da je stvarna potražnja najmanje dvostruko veća, jer mnoge firme više ne prijavljuju svoja slobodna radna mesta“, izjavila je Sandra Varden, stručnjak za tržište rada iz udruženja Dehoga, piše Poslovni dnevnik, a prenosi Telegraf.rs.

Vardenova je ukazala na brojke iz juna 2019. kada je prijavljeno skoro 40.000 slobodnih radnih mesta, dodajući da se gastronomski biznis nosio se sa situacijom kako je umeo.

„Ima objekata koji su zbog manjka zaposlenih prinuđeni da skrate svoje radno vreme, zatvore određenim danima ili ograniče ponudu u jelovniku“, priča ona.

Neki restorani počeli su, navodi, da uvode samoposluživanje.

Dehoga se nada da će se brzo osetiti efekti zakona o stručnoj radnoj snazi iz inostranstva i da će stranci moći lakše do dođu do posla.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kako je Nova.rs ranije pisala, veliki broj ugostitelja tokom letnje sezone odlazi u inostranstvo na rad.

Miloš Turinski iz kompanije Infostud poslovi ispričao nam je da je u Beogradu velika tražnja ugostitelja, a posebno konobara. Istakao je da Srbija ne može da bude konkurentna sa zemljama u susedstvu koje izlaze na more, poput Crne Gore i Hrvatske – gde odlazi najveći broj srpskih ugostitelja.

Za rad na sezoni, ugostitelji zarade „čist“ novac, jer su im obezbeđeni i smeštaj i hrana. „Srbija jednostavno ne može biti konkurentna, jer nemamo da ponudimo takve uslove“, priča Turinski.

Zapošljavaju se ljudi bez ikakvog iskustva

Udruženja ugostitelja ističu da se sve više ugostiteljskih objekata okreće zapošljavanju ljudi bez ikakvog iskustva u poslu.

Iz udruženja Ugostitelji Beograda pričaju da mladima posao konobara odgovara dok se školuju i studiraju, te da se veliki broj kafića oslanja na mlade.

Sa restoranima je, dodaju, drugačija priča.

„Sve manje kuvara pristaje na uslove koji se nude“, pričaju iz udruženja i dodaju da mladi kuvari već nakon jedne odrađene sezone na primorju traže značajno veće plate.

„Znaju koliko su naučili i znaju koliko mogu da zarade. A nemaju veliku frku za novac – jer im je ostalo od sezone“, kaže predstavnica jednog od udruženja.

„Radne snage nema ni za lek“

„Dva lokala smo prodali, a u jednom koji još uvek nekako izdržava i radi morali smo da zatvorimo kuhinju, pa sada samo služimo piće“, priča Sanja Božić, menadžerka jednog od lanaca ugostiteljskih objekata u Beogradu.

„Radne snage nema ni za lek, plate u ugostiteljsvu nisu dovoljno primamljive, pa mi, a i ostale kolege, zapošljavamo bukvalno koga stignemo“, iskrena je naša sagovornica.

Ona dodaje da se sada masovno zapošljavaju konobari ili kuvari bez ikakvog iskustva.

„Postoje i agencije koje zapošljavaju kuvare i konobare iz Kube ili Šrilanke. Oni su voljni da rade, ali problem je u tome što ne znaju dovoljno jezik“, priča Sanja.

Ona dodaje da je manjak radne snage naročito izražen sada u jeku sezone, kada mladi masovno odlaze da konobarišu na moru, gde svakako mogu da zarade više novca u kraćem vremenskom periodu. Ipak, ovaj problem nije samo sezonski, potiče još iz vremena korone, kada je ugostiteljsvo postalo nesiguran biznis.

„Dugo nismo mogli da radimo punim kapacitetom, pa su se u vreme pandemije mnogi preorijentisali na neke druge stvari i više se ne vraćaju u kafiće ili restorane“, zaključuje Sanja.

Izvor: nova.rs