Sombor.info

Većina stvari nam je potrebna baš u trenutku kada ih nemamo, tako da je dobro biti spreman za sve situacije.

Letnje vreme je idealno za razna putovanja. Sunce i vesela atmosfera dobra su motivacija da se uputite na put i iskoristite godišnji odmor koji već neko vreme niste znali da iskoristite.

I dok se spremate za put i pakujete kofere, nije loše da ponesete i lekove za kućnu upotrebu, jer nikad ne znate šta bi vam se moglo dogoditi na tom istom putovanju. Od mučnine i glavobolje do ogrebotina i bolova u stomaku.

Zbog toga je važno poneti lekove protiv bolova i temperature u obliku tableta, sirupa ili supozitorija za decu. Što se tiče kompleta prve pomoći, kada su u pitanju rane i povrede, pri ruci držite sredstva za površinsku negu rana poput alkohola, antibiotika za nanošenje na kožu, sterilne gaze, zavoja i gipsa.

Pogledajte ispod za detaljnu listu stvari koje vaša mini apoteka treba da sadrži:

Obične maramice

Alkohol za dezinfekciju

Zavoji i flasteri

Antibiotik za upotrebu na koži

Supozitorije za decu (bol, temperatura)

Ibuprofen, paracetamol i aspirin

Probiotici (pomažu kod problema sa varenjem)

Kapi za nos, kapi za oči

Proizvodi za zaštitu od sunca

Sredstvo protiv alergija i ujeda buba.

Izvor: danas.rs

Tokom korišćenja ove vremenske odredbe ste se sigurno nekada našli u dilemi.

Kada ste dogovarali izlazak i napisali spojeno „poslepodne“, ili ipak odvojeno „posle podne“, verovatno ste zastali i razmislili koji oblik je ispravan.

Ipak, odgovor je jednostavan.

I jedan i drugi oblik su ispravni.

Rastavljeno „posle podne“ se piše kada je u pitanju priloška odredba za vreme.

Dakle, doći ću posle podne, znači doći ću posle 12 časova.

Sa druge strane, sastavljeno „poslepodne“ se piše kad je imenica.

Na primer; Celo poslepodne sam radila/ radio.

Isto važi i za popodne i po podne i prepodne i pre podne.

Izvor: danas.rs

Ukoliko nemate dovoljno gotovine da kupite automobil, do vozila možete doći na tri načina i sva tri se svode na pozajmicu od banke. Ipak, razlika može da bude velika - počev od kamate do neophodne dokumentacije.

Kupovina vozila jedna je od većih i važnijih investicija. Ipak, činjenica je da većina građana ne može da priušti nove automobile, pa se češće opredeljuju za polovna vozila u dobrom stanju, čije su cene poslednjih godina drastično porasle.

Ukoliko kućni budžet ne dozvoljava kupovinu automobila gotovinom, građani imaju tri opcije, a to su podizanje keš kredita, potom kredita za automobil ili „kupovina“ vozila na lizing.

Kamata – kamen spoticanja kod keš kredita

Keš kredit svakako predstavlja jedan od lakših načina da se dođe do nekog manjeg i povoljnijeg automobila. Radi se o nenamenskom kreditu i jednostavnije je dobiti ga u banci. Dakle, nema posebne ili dodatne dokumentacije, kao u druga dva slučaja. Ipak, začkoljica kod ove opcije svakako može biti kamata, koja je visoka za ove kredite.

Ako recimo, klijent želi kredit od milion dinara, što je oko 8.500 evra, i uz to ima fiksnu kamatnu stopu i maksimalni period otplate od 71 mesec, odnosno skoro šest godina, rata bi u tom slučaju iznosila 21.850 dinara.

Na kraju perioda otplate, klijent će banci vratiti više od 1,56 miliona dinara, odnosno oko 13.330 evra – daleko više od pozajmljenog iznosa.

Rata sa varijabilnom kamatnom stopom u startu bila bi tek nešto niža, oko 21.630 dinara, a krajnji iznos koji klijent vraća oko 1,55 miliona dinara, ali treba imati u vidu da je apsolutno nemoguće predvideti da li će rata sa ovom, promenljivom kamatom tokom čitavog perioda otplate da raste, jer to zavisi od bankarskih kretanja na svetskom nivou.

Inače, najveći iznos keš kredita koji odobrava jedna od banaka je 2,25 miliona dinara, odnosno oko 19.200 evra.

Ko želi da podigne ovaj, najviši mogući iznos, na najduži mogući rok (71 mesec), sa fiksnom kamatnom stopom, svakog meseca će banci plaćati oko 49.200 dinara, a na kraju otplate vratiće joj ukupno više od 3,51 milion dinara (30.000 evra).

Sa varijabilnom kamatnom stopom, mesečna rata bie 48.700 dinara, a krajnji iznos koji će klijent vratiti banci 3,48 miliona dinara.

Učešće i dodatna dokumenta za auto-kredit, ali manja kamata

Kada je reć o auto-kreditu, za razliku od keš-kredita, ovde je obavezno učešće, koje varira od banke od banke. Osim osnovne, potrebna je i dodatna dokumentacija. Međutim, kamatne stope ovakvih, namenskih kredita su manje.

Dokumentacija potrebna za podizanje auto-kredita zapravo zavisi od toga da li ovu pozajmicu podiže neko ko je stalno zaposlen ili ipak ima ugovor na određeno vreme, penzioner ili paušalac.

Kolika je rata?

Mesečna rata na auto-kredit od, na primer, sedam godina na 15.000 evra u dinarima (1,8 miliona dinara), sa nominalnom kamatnom stopom od 11,9 odsto iznosiće 22.508 dinara, a ukupno će se za kamatu za tih sedam godina platiti banci 611.750 dinara.

„Kupovina“ kola na lizing

Poslednja opcija koja će vam omogućiti nabavku automobila je lizing. Bukvalan prevod ovog izraza je „iznajmiti“ ili uzeti u zakup. Postoje dve vrste lizinga – finansijski i operativni.

Prva opcija funkcioniše tako da zainteresovani klijent pronađe automobil koji mu odgovara, potom sklopi ugovor sa lizing kućom, koja kupuje izabrani automobil, nakon čega ga klijent njima otplaćuje na rate. Pošto otplati sve rate, automobil u prvom slučaju postaje vlasništvo onog koga je otkupljivao.

Na primeru kola od 6.000 evra i maksmalnim periodom otplate od 72 meseca, sa PDV učešćem od 20 odsto, mesečna lizing rata je 84,14 evra u jednoj beogradskoj banci.

Operativni lizing najsličniji je klasičnom ugovoru o zakupu. Korisnik ima pravo da koristi predmet lizinga, ali ne postaje vlasnik istog. Po isteku ugovora, ima opciju produženja, zamene, ili vraćanja.

U praksi to znači da praktično vozač sve vreme „iznajmljuje automobil“ i da ne može biti u njegovom vlasništvu. Ovu opciju nabavke automobila mahom koriste kompanije.

Cena ovakvog načina iznajmljivanja varira u zavisnosti od ponude, a kako se može videti u nekim lizing kućama, treba izdvojiti od 300 evra mesečno, pa sve do 800, u zavisnosti od marke automobila.

Ono što je važno znati, jeste da će u oba lizing slučaja, od klijenta tražiti kasko osiguranje. Rok otplate može biti od nekoliko meseca do nekoliko godina. Takođe, obavezno je učešće od 20 odsto u visini cene automobila.

Izvor: nova.rs

Nakon saobraćajne nesreće u kojoj je teško povređena petnaestogodišnja devojčica, N. K. producentkinji televizije Pinj određen je pritvor do 30 dana. Iz istog saopštenja, saznali smo da je u krvi u tom trenutku imala 1.51 promila alkohola u krvi, kao i da je do nezgode doslo na pešačkom prelazu. Takođe, da je do sada imala više desetina prekršajnih prijava, od kojih više od 10 osuđujućih. Kako je moguće da je uopšte bila za volanom?

Kako to da sa 33 prekšajne prijave i 11 osuđujućih presuda neko i dalje ima vozačku dozvolu?

„Ona radi na Pink televiziji, onda po samoj vokaciji oni su svi zaštićeni od zakona“, kaže advokat Borivoje Borović.

Sad je, kaže, možda malo jasnije kako. Drugi Osnovni sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana Nini Kovačević, producentkinji sa TV Pink, koja je u sredu uveče izazvala nesreću u kojoj je teško povređena devojčica. Osumnjičenoj je na teret stavijeno da je saobraćajnu nezgodu izazvala sa umišjajem, s obzirom da je vozilom upravijala pod dejstvom alkohola od 1.51 promila alkohola u krvi i daje do nezgode došlo na pešačkom prelazu.

„U njenom slučaju ako se dokaže njena krivica, da dobije maskimalnu krivičnu kaznu, da joj se uopšte ne ukida pritvor, jer po meni, ja ocenjujem da je ovo delo počinjeno sa umišljajem. Dakle ona je svesna načina kako se ponaša u vožnji, iz tih ponovljenih slučajeva, da može da izazove smrtnu posledicu“, navodi Borović.

Smtna posledica, bez prevelikin posledica po vozača dogodila se 2013. godine. Tada je saobraćajnu nezgoda izazvao sin Žejka Mitrovića, Aleksandar Mitrović. Život je tada izgubila sedamnaestogodišnja Andrea Bojanić. Za to delo izrečena mu je kazna od svega 11 meseci kućnog pritvora.

„Kaznena politika naših sudova, kada je u pitanju saobraćaj, je prilično blaga i nekako se ide za time koliko će to pogoditi učinioca, a ne koliko je žrtva saobraćajne nezgode pogođena“, objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednos u saobraćaju.

Nada se, kaže, da će sudovi zaoštriti kaznenu politiku i shvatiti da život ne moze biti najjeftiniji u saobraćaju.

„Ne zamo o kakvim se prekršajnim prijavama radi i kakav je njihov krajnji ishod, ali ono što ovaj slučaj govori je da sistem funkcioniše selektivno. Ako si pripadnik vladajuće stranke, još ako radiš na režimskim medijima, za tebe zakoni ne vaze. I to je ono što mi u ovoj državi, u ovom sistemu moramo da menjamo, nema nedodirijivih, nema one rečenice znas ti ko sam ja“, ističe Slavica Radovanović, pukovnica MUP-a u penziji.

A na žalost ima je, i kaže, sve je češće čujemo.

„Ne verujem da će ona dobiti tu kaznu iako je određen formalno pritvor. Evo mogu unapred da predvidim da će pokušati da se nagode i da dobije godinu dana kućnog zatvora sa nanogicom“, navodi Borović.

Izvor: n1info.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su J. K. (50) iz okoline ovog grada zbog sumnje da se bavio trgovinom narkoticima, odnosno dilovanjem

Policija je u redovnoj kontroli izvršila pregled automobila kojim je upravljao osumnjičeni i pronašla dva paketa sa oko jednog kilograma praškaste materije za koju se sumnja da je heroin.

J. K. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužiocu u Somboru.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. jul

Sportski savez grada Sombora startuje sa svojim programom na bazenu. Kako je najavljeno, sutra startuje Besplatna školica sporta „Sportić na bazenu“ koji se realizuje uz podršku grada Sombora i Sportskog centra Soko.

Sportić će se odvijati na otvorenom gradskom bazenu od 1. jula, svakog ponedeljka i srede od 9 do 10 časova. Da podsetimo, ovaj program je namenjen deci od 3 do 6 godina. Program će se odvijati na otvorenom igralištu, poligonu za decu i malom bazenu.

Uvodni deo je na igralištu, gde deca prolaze kroz razne zabavne poligone, a finalni u malom bazenu gde sva deca rade vežbe u vodi a ujedno se i zabavljaju kroz igru. Sa decom će raditi diplomirani profesori sporta i fizičkog vaspitanja, kao i diplomirani trener plivanja.

Izvor: somborsport.org

Industrijska zona u Somboru je popunjena, а postojeće strane kompanije orijentisane isključivo ka izvozu proširuju kapacitete u ovoj zoni. Tako je kompanija Guma-S kupila dodatnih 5.000 kvadratnih metara parcele.

Načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković kaže da je industrijska zona puna, ali se postavlja pitanje problema i kvalifikovanih radnika.

“O tome se ozbiljno razgovara, ne samo zbog uvoza radnika koji će nadomestiti problem, već i o tome da školstvo treba prilagoditi situaciji i potrebama privrede”, napominje Nonković u izveštaju RTV.

Dve nove investcije su već u procesu ulaska u somborsku industrijsku zonu.

“Ruska fabrika boja i lakova, metalne galanterije i auto-sprejeva je već u odmakloj fazi prikupljanja neophodne dokumentacije i počinju sa gradnjom pogona u industrijskoj zoni. Najvažnija je CTP kompanija svetskog ranga, koja zakupljuje prostor u industrijskoj zoni. To je fabrika kojoj će biti potrebna ozbiljna obučena radna snaga”, dodaje Nonković.

Slovenačke kompanije zapošljavaju više od 20.000 radnika u Srbiji.

U fabrici koja posluje u Somboru kažu da je privredni ambijent pozitivan i da su za kupovinu nove mašine dobili pomoć razvojne agencije Vojvodine.

Nadležni kažu da je značajna prednost za dolazak stranih investicija u Sombor izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh“.

Izvor: biznis.rs

U subotičkoj Gradskoj biblioteci održana j promocija monografije „Plemićke porodice bačkih Bunjevaca” iz pera Milana Stepanovića i Atile Pfajfer.

Po rečima autora Milana Stepanovića, istoričara iz Sombora, ova obimna i bogata knjiga je zapravo više od izučavanja bunjevačkih plemićkih porodica, jer daje uvid u svakodnevicu naroda jednog vremena, od kraja 17. do kraja 19. veka.

- Sve je to bilo ugarsko plemstvo, Bunjevci su svoju plemićku titulu dobijali uglavnom za iskazanu hrabrost u ratovima, za vojne zasluge. Znatno kasnije, od kraja 18. veka, dobijali su i kao dobrostojeći veleposednici, ljudi koji su imali visoke funkcije u administraciji, visoki činovnici ili su imali dovoljno para da pomogni državu i da zauzvrat dobiju plemićku titulu - objašnjava Stepanović. - U knjizi je priča o 52 plemićke porodice, 34 su izvorne, 18 je kasnije priključeno od kraja 18. do kraja 19. veka. Više od polovine je iz Subotice, poput Sučića, Antunovića, Vojnića, a tu su i one manje koje su preseljene u okolna sela, u Čavolj, Kaćmar, Lemeš...

Delo je štampano na više od 500 strana, korišćeno je oko hiljadu različitih izvora, 450 arhivskih i 540 literarnih na mađarskom, nemačkom, latinskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

Izvor: novosti.rs

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać danas je sa direktorom firme Ningbo Zhenyu Technology co. ltd. Jiang Ningom potpisala Memorandum o razumevanju kako bi se definisali principi i okviri saradnje između naše opštine i kineskog investitora u vezi izgradnje fabrike. Potpisivanju Memoranduma prisustvovao je i ambasador Narodne Republike Kine u Srbiji Li Ming.

Kineska kompanija namerava da otvori fabriku u Apatinu koja će koristiti tehnologije štancanja, zavarivanja, montaže, livenja pod pritiskom i digitalnog upravljanja u cilju proizvodnje auto delova, poput rotora, statora itd.

Investitor namerava da uloži okvirno 50 miliona evra u periodu od 2024. do 2028. godine u izgradnju, opremanje i operacije fabrike, te da zaposli 150 radnika u prvoj fazi i uspostavi namenski program edukacije za zaposlene.