U svojoj praksi često se srećem sa vrlo sličnim pitanjima i problemima roditelja. Jedno od njih, koje se stalno ponavlja jeste kako da njihova deca – koja su sada već dovoljno odrasla – konačno počnu da preuzimaju odgovornost za kućne poslove i postanu samostalnija.

Mnogim roditeljima je već dosta 15-godišnjaka koji ne znaju da nameste krevet za sobom, koji ne peru sudove, koji ne traže sami knjige za lektiru već čekaju da sve to obave njihovi roditelji. Roditelji, sada već sredovečni ljudi, koji su sve to radili u tih 15 godina sada žele malo odmora i vremena za sebe i smatraju da je red na njihovu decu. Ali, pitanje je kako?

Ne postoji univerzalni recept
Iako bi bilo idealno da dolaskom kod stručnjaka možemo dobiti recept nakon čije primene stvari funkcionišu bez problema, to je gotovo nemoguće. Taj "kako“ ne stane u jedan savet i jednu pilulu koju je dovoljno jednom popiti da bi došlo do promene. Taj "kako“ se gradi godinama, puno pre nego što do problema uopšte dođe.

Ako ste ikada pokušali da promenite neku svoju naviku koja egzistira već godinama, sigurno ste primetili da to baš i nije jednostavno. Ako već godinama imamo običaj da pijemo kafu pre doručka, trebaće nam neko vreme da se naviknemo na promenu u kojoj ćemo prvo doručkovati a tek posle toga popiti kafu. Nije nemoguće, no isto tako je i prilično nerealno očekivati da ćemo nakon prvog puta odmah usvojiti novi obrazac.

Za usvajanje navika je potrebno vreme

Navike se usvajaju od najranijeg uzrasta
Iz navike radimo puno stvari: zaključavamo vrata po izlasku iz stana, palimo svetla na automobilu, zatvaramo vodu kada operemo ruke... Ali isto tako navika je i pokupiti tanjir za sobom, oprati sudove, namestiti krevet, brinuti o svojim obavezama. Navika koja se usvaja od najranijeg uzrasta.

Kako to da onda nemaju svi 15-godišnjaci te navike? Odgovor na to pitanje imaju roditelji koji tih 15 godina sve rade umesto dece.

Mogu da razumem roditelje koji su sami imali teško detinjstvo i stroge roditelje i koji su želeli da svoju decu oslobode obaveza, dopuste im da uživaju kako oni nikada nisu mogli. Mogu da razumem roditelje u procesu razvoda ili samohrane roditelje koji pokušavaju da detetu smanje stres i pritom čine sve kako bi ono bilo srećno. Međutim, ako dete godinama nije imalo obaveze, ako nikada nije moralo da namesti krevet, opere sudove ili pozajmi knjigu za lektiru iz biblioteke ili od druga (nezavisno od razloga) zašto bi ono odjednom to htelo (ili znalo) u starijem uzrastu? Sa sigurnošću mogu reći da se nijedno dete neće samoinicijativno uhvatiti posla u starijem uzrastu ako do tada nije steklo radne navike i ako su do tada roditelji sve radili za njega. Godine same po sebi ne znače ništa ako tokom njih nismo ništa naučili. Drugim rečima, same godine ne garantuju da će, na primer 20-godišnjak znati da opere sudove a 10-godišnjak neće. To zavisi od njegovog prethodnog iskustva i stava roditelja.

Sveje lakše u ranom uzrastu

Sećam se posete prijateljici koja je sa svojom trogodišnjom ćerkicom stavljala sudove u mašinu za pranje sudova – ponos koji je u tom trenutku zasijao na malom licu ne može se ni opisati. Prijateljica mi je tada objasnila da njena ćerka voli da se tako igra sa njom: kada je mama sređivala kuću, malena je imala svoju igračku metlu koju je vukla po podu; kada je mama slagala ormar i malena je s veseljem i ponosom pomagala. Da li je dete od tri godine pomelo pod? Nije. Je li to isto dete dobro složilo sudove u mašinu za sudove? Nije. Jesu li majice u ormaru bile dobro složene? Nisu. Ali, to nije ni bila poenta. Mamin cilj nije bio da njeno dete odradi posao umesto nje; cilj je bio da dete kroz igru i druženje stiče radne navike koje ne možemo da usadimo na brzinu i odjednom. Za to je potreban dobar primer nas odraslih i vreme.

Nikada nije kasno
Rekla bih da nikada nije prerano (a ni prekasno) da se bavimo detetom i naučimo ga sve što želimo da usvoji. Dok će nam u mlađem uzrastu biti jednostavnije (dete će verovatno sa uživanjem i ponosom učiti kako se namešta krevet i veseliti se malim ritualima čišćenja, kuvanja i slično), u starijem uzrastu se stvari malo komplikuju. Da bi privoleli našeg adolescenta da se osamostali potrebno je osluškivati što je njemu važno, kakav je njegov tempo. Na primer, ako znamo da je naše dete jako motivisano da se jednog dana odseli od nas, tada mu i obaveze kao što su kuvanje i spremanje možemo prezentovati kao nešto u čemu će jednog dana uživati u sopstvenom domu. Rečenica poput „Pa sigurno nećeš visiti kod mame na ručku svaki dan – to nije cool” itekako bi ga mogla naterati da uzme stvari u svoje ruke. Zatim, čišćenje može biti i zabavno ako dozvolimo našem adolescentu da pojača muziku i usisava u ritmu omiljene pesme. Naravno da se stvari neće promeniti preko noći i da ih neće prihvatiti sa oduševljenjem – ali, ništa se ne usvaja preko noći.

Na kraju bih volela da kažem svim roditeljima da ne verujem u greške – samo u povratne informacije koje dobijamo od okoline. Neka svoju decu i godine do kojih su došli iskoriste kao povratnu informaciju koja će im dati odgovor na pitanje kako (ne) dalje.

izvor:bitiroditelj.com

Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine posvećen je očuvanju zdrave životne sredine i obeležava se pod sloganom „Naša planeta, naše zdravlje”.

Vazduh, voda i hrana neophodni su za opstanak svih živih bića, a dobro zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravom životnom sredinom. Upravo zato Svetska zdravstvena organizacija ovaj značajan datum u Kalendaru zdravlja posvećuje zdravlju naše planete.

Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o uticaju zagađenja vazduha, vode i hrane na zdravlje i mogućim posledicama, kao i u cilju podsticanja na aktivnosti i mere koje treba preduzeti kako bi se očuvala životna sredina, a time i zdravlje ljudi. U skladu sa pristupom „Jedno zdravlje” koji naglašava međuzavisnost zdravlja životinja, ljudi i životne sredine, ovogodišnja kampanja promoviše poruke i aktivnosti koje ilustruju uticaj na okolinu kako ponašanja pojedinaca tako i društva u celini:

Šta svako od nas može da uradi da se sačuva zdrava životna sredina?

1. Potrošnja vode se udvostručila u poslednjih 50 godina – štedimo vodu jer su njene količine na Zemlji ograničene

Obratite pažnju na to koliko i kako koristite vodu. Samo 2,5% od ukupne količine vode na Zemlji je slatkovodno. Većina je zaleđena ili duboko ispod površine. Mali deo koji preostaje nalazi se u rekama i jezerima i upravo tu vodu koristi za proizvodnju hrane, privredu i sve životne potrebe više od sedam milijardi ljudi.

Racionalno koristite dostupnu vodu popravkom slavina koje cure, uključivanjem mašina za pranje sudova i veša tek kada se napune, povremenim zatvaranjem slavine prilikom pranja zuba, tuširanja i pranja kose, zalivanje bašte ili dvorišta u ranim jutarnjim satima (ako ima mogućnosti vodom iz bunara ili prikupljenom kišnicom).

2. Reciklažom štedimo prirodne resurse i energiju i štitimo životnu sredinu.

Svake godine se reciklažom uštedi 700.000.000 tona u emisiji ugljen-dioksida, a reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 procenata.Reciklirajte. Prilikom kupovine obratite pažnju na oznaku na ambalaži da li može da se reciklira. Koristite staklenu umesto plastične ambalaže i platnene torbe umesto plastičnih kesa.

3. Saobraćaj predstavlja značajan izvor zagađenja vazduha.

Kada bi svako od nas samo dva puta nedeljno ostavio automobil kod kuće, emisija gasova staklene bašte u svetu bi se smanjila u proseku za 720 kg na godišnjem nivou.Umesto automobila koristite bicikl ili javni prevoz ili prošetajte do posla ili škole ako udaljenost nije prevelika. Smanjićete zagađenost vazduha, kao i količinu buke, sagoreti kalorije i poboljšati svoje zdravlje.

4. Sagorevanjem fosilnih goriva nastaju različita hemijska jedinjenja koja višestruko zagađuju životnu sredinu i utiču na klimu i zdravlje.

Očistite filtere klima uređaja, isključite sijalicu kada vam nije neophodna, uradite izolaciju radi poboljšanja energetske efikasnosti.

5. Svake godine se poseče 600 miliona stabala kako bi se proizvelo šest triliona cigareta.

Ukoliko pušite, prestanite sa ovom lošom navikom. Recite NE duvanu u svom okruženju – ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Zagađenje životne sredine u brojkama

Klimatske promene u vidu porasta temperature vazduha, ekstremnih padavina i poplava su sveprisutne i manifestuju uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi. Rastuće temperature i poplave izazvane klimatskim promenama će dodatnih dve milijarde ljudi izložiti riziku od infekcije denga groznicom.

Devet od deset ljudi na planeti udiše zagađen vazduh. Zagađenje vazduha uzrokovano ljudskim faktorom, na primer sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, uglja i prirodnog gasa, doprinosi degradaciji životne sredine. Od posledica zagađenja vazduha na planeti svakog minuta 13 ljudi umre od raka pluća, srčanih bolesti i moždanog udara.

Zagađenje azot-dioksidom može pogoršati respiratorne bolesti, a ovo se posebno odnosi na astmu.

Širom sveta 3,6 milijardi ljudi nema bezbedne sanitarne uslove. Netretirani ljudski otpad uništava kako ekosisteme tako i zdravlje ljudi, a povrede izazvane ubodom igle od odbačenih špriceva mogu izazvati hepatitis B, C i druge zarazne bolesti.Širom sveta dve milijarde ljudi nema bezbednu pijaću vodu. Svake godine 829.000 ljudi umre od dijareje uzrokovane zagađenom vodom i lošim sanitarnim uslovima.

Od posledica upotrebe duvana svake godine umre više od osam miliona ljudi. Upotreba duvana je glavni faktor obolevanja od raka, bolesti srca, pluća.

izvor:danas.rs

Jovan Nikolić, predstavnik BK „Sombor“, pravo je iznenađenje Beogradskog pobednika. Naime, trijumfom u kategoriji do 75 kg, dobio je i priznanje za najboljeg boksera na turniru.

Najpre je pobedio Harisa Kana (Vels), potom Ramtina Mustaha (Engleska), a u partiji za zlatnu medalju je briljirao protiv favorita Iljara Ashirova (Kazahstan).

Osim Nikolića, na ovom turniru su BK „Sombor“ predstavljali i Jababu Mađi i Antonio Biset. Članovi domaće selekcije bili su i Nazif Sejdi, Nikola Knežević, Vladimir Gubaš i Omer Ametović. Ipak, Ametović zbog povreda nije ulazio u ring.

 izvor:025info.rs

OŠ „Avram Mrazović“ iz Sombora bogatija je za dnevni boravak, prostor namenjen deci u kojem mogu da rade svoje domaće zadatke, da uče, ali i da se zabavljaju i odmore.

Dnevni boravak je danas posetio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković sa svojim saradnicima, i izrazio veliko zadovoljstvo izgledom i funkcionalnošću ovog prostora:“ Pre dve nedelje završeni su radovi na uređenju dnevnog boravka u Osnovnoj školi „Avram Mrazović“ u Somboru. Ukupno je Grad Sombor izdvojio četiri miliona dinara za uređenje ovog predivnog prostora. Ono što je bitno je da je kompletno deo prostora saniran, da su urađena nova rasveta, urađene su podne obloge, zidovi su okrečeni, školska biblioteka je premeštena u drugi deo škole, tako da smo dobili jedan predivan prostor gde će đaci provoditi svoje slobodno vreme“, rekao je gradonačelnik.

Kako ističe direktorka OŠ „Avram Mrazović“ Maja Sekulić, ovakav objekat je višestruko značajan za sve učenike, ali i nastavnike:“ Jedan ovakav prostor za školu znači mnogo i više nego mnogo, s obzirom na to da škola ima dve grupe produženog boravka, prostor u kome je produženi boravak radio do sada je bio mnogo manji od ovoga, a ovakav prostor nama znači mesto gde deca u isto vreme imaju gde da ostanu nakon nastave, imaju podršku učitelja koji rade u produženom boravku“.

Nakon prošlogodišnjeg završetka radova u dnevnom boravku u OŠ „Dositej Obradović“, jasna je želja i namera lokalne samouprave da svake godine u bar po jednoj školi bude napravljen jedan ovakav prostor koji je pokazao svoju svrsishodnost i pozitivan efekat.

 izvor:025info.rs

U plavoj sali opštine Apatin, projektni tim održao je radni sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave kako bi ih upoznali sa projektom „Podizanje svesti osoba sa invaliditetom i lokalne zajednice o socijalnom preduzetništvu“, koji se realizuje na teritoriji apatinske opštine.

Radni sastanak se odnosio na nekoliko glavnih tema. Pre svega, govorilo se o tome na čemu će biti bazirane radionice koje će se sprovesti tokom aprila na teritoriji opštine Apatin i koliko će upravo one i sama krajnja prodajna izložba uticati na kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Ciljevi projekta su takođe veoma bitni, a osnovna podloga svih ciljeva ovog projekta jeste podizanje javne svesti o problemima invalidnosti. Oni se pre svega odnose na implementaciju i širenje vidika koji se tiču socijalnog preduzetništva osoba sa invaliditetom, kao i olakšavanje njihove integracije u tržište rada.

Cilj je takođe i edukacija građana bez invaliditeta, uključujući i poslodavce, o pravima i sposobnostima osoba sa invaliditetom i skretanje pažnje na već postojeće predrasude, koje su godinama ukorenjene i zasnovane pretežno na raznim mitovima.

Tok projektnih aktivnosti je sledeći:

– Edukacija osoba sa invaliditetom o mogućnostima razvoja socijalnog preduzetništva
– Radionice na kojima će osobe sa invaliditetom pomoću raznih tehnika, odnosno klastera učenja, naučiti da prenose slike na različite predmete i materijale
– Sveukupna organizacija ulične prodaje – organizovanje mini sajma socijalnog preduzetništva gde će biti izloženi predmeti koji su se pravili na radionicama.

 izvor:025info.rs

Kada beba stigne na svet, odmah svi počinju da razmišljaju na koga liči i kako će izgledati kada poraste. Tako se gotovo svaki roditelj i tokom odrastanja pita koliko će dete biti visoko.

A od čega visina deteta zavisi?

Nije moguće odrediti tačnu visinu koju će dete imati kad poraste. Dete će tokom puberteta naglo rasti, a na visinu mogu da utiču:

Genetika
Hormoni
Neuhranjenost
Bolesti
Genetske abnormalnosti
Upotreba određenih lekova
Neki dodatni faktori, poput klime, vežbi, zagađenja, spavanja i slično.

Kako da znam koliko će dete biti visoko?

Kada su u pitanju devojčice - Od tatine visine oduzmite 12 cm, pa dodajte maminu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike detetovu visinu.

Kada su u pitanju dečaci - Na maminu visinu dodajte 12 cm, pa dodajte tatinu visinu. Dobijeni broj podelite sa dva i dobićete otprilike visinu svog deteta.

Ovako, naravno, nećete odrediti tačnu visinu deteta, ali možete znati koliko će otprilike dete biti visoko.

izvor:bitiroditelj.com

Aloe vera je sočna biljka koja raste u tropskim područjima, ali se može uzgajati i u drugim područjima i kao ukrasna biljka u domovima. Ima antioksidativna, antimikrobna, antifungalna i čak antiseptička svojstva.

Gel u lišću ove biljke ima vrlo jake sposobnosti isceljivanja i može činiti čuda u našem telu. Gel u lišću je prepun materija koje našem telu trebaju i može nam biti od koristi, piše nova.rs.

U gelu ovih listova nalaze se vitamini A, C i E, holin, folna kiselina i B1, B2, B12 i B3 (niacin). Minerali obuhvataju selen, cink, kalcijum, gvožđe, bakar, mangan, kalijum, magnezijum i hrom. Polifenolni antioksidanti pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, koji doprinose bolestima, infekcijama i ubrzavaju proces starenja.

Aloe vera sadrži biljne sterole koji su vredne masne kiseline, uključujući kampesterol i B-sitosterol, kao i linolnu, linolensku, miristinsku, kaprilnu, oleinsku, palmitinsku i stearinsku kiselinu.

Postoji oko 20 amino-kiselina, koje se nazivaju „gradivni blokovi proteina“. One su neophodne našem telu, a aloe vera sadrži od 18 do 20, uključujući svih osam koje su neophodne za ljudsko zdravlje.

izvor:danas.rs

Na 23. međunarodnom Sajmu privrede u Mostaru, koji će biti održan od danas do 9. aprila, predstaviće se 18 srpskih kompanija iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije, metalske, tekstilne, hemijske i industrije prerade drveta.

Svečanosti povodom otvaranja ove sajamske manifestacije prisustvovaće premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. Čija je zemlja partner sajma i predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković, kao i predstavnici BiH.

Na otvaranju Sajma privrede u Mostaru biće i predstavnici PKS-a i Razvojne agencije Srbije. Koji su srpskim kompanijama omogućili učesće u okviru Nacionalnog štanda Srbije.

izvor:025info.rs

U toku su radovi na uređenju fasade na zgradi Crvenog krsta u Somboru. Radove je danas obišao gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, koji je ovom prilikom istakao značaj ovog poduhvata.

– Zgrada koja je građena od 1996. do 2000. evo konačno u 2022. godini dobiće onakav izgled kako smo svi i zamišljali. Prošle godine je Crveni krst proslavio 120 godina, jedan veliki jubilej, i zato nam je svima i drago što evo u ovoj godini može i Grad Sombor, koji finansira ove radove, da se oduži novom fasadom na Upravnoj zgradi u Crvenom krstu.
Gradonačelnik je najavio da će Grad nastaviti da pruža podršku radu Crvenog krsta, ustanove od izuzetnog značaja za pružanje usluga iz njihovog domena rada.

– Svakako da ćemo i u ovoj godini nastaviti sa svom podrškom koju smo davali Crvenom krstu i u prethodnim godinama, a gledaćemo da i za narednu godinu opredelimo sredstva i za novu kapiju i parking mesta.

Iz Gradske uprave najavljuju da se okončanje radova na uređenju fasade očekuje u maju mesecu, kada će Crveni krst obeležiti Nedelju Crvenog krsta.

izvor:025info.rs

Predstava „Kako su drvo i cvet spasili svet“, pozorišta „Čarapa“ iz Beograda, prikazivaće se u „Fabrici snova“, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u subotu, 16. 4. 2022. godine, s početkom u 17.00 časova.

Karte po ceni od 300 dinara možete obezbediti na Vencu Radomira Putnika 2, radnim danima, počevši od ponedeljka 11. 4. 2022. godine, u terminu od 10.00 do 13.00 časova, kao i na dan predstave od 16.00 časova.

U predstavi „Kako su drvo i cvet spasili svet“ govori se o tome kako naša nebriga prema prirodi danas, zaista može da ugrozi živote ljudi budućnosti, ali i da je dovoljno malo dobre volje i prave akcije pa da se stvari poprave.

Osnovna ideja jeste da je priroda oko nas divna, živa i osetljiva, kao što je to drvo u predstavi, ali da joj je potrebna naša pomoć u borbi za opstanak, jer, da bi drvo i cvet spasili svet, neko prvo mora da spasi i to drvo i taj cvet: Konkurs za heroje je stalno otvoren.

Ako vam se ideja učini suviše naivna, ipak razmislite, možda ste suviše odrasli (ovo je predstava za decu), ili možda imate bolju ideju kako spasiti svet. Pa…imate li?

Izradu predstave je pomoglo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, uprava za šume i Srbija šume a izvodi se u okviru projekta „I ja brinem o svojoj planeti“ koji su podržali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda i Stalna konferencija gradova i opština.

izvor:025info.rs