- Kajem se što nisam naučila da čuvam pare. To je jedina stvar zbog koje žalim - rekla je Marina Visković
Sara Jovanović, Goca Tržan, Marija Šerifović, Radmila Rada Manojlović, Marina Visković
Poznato je da naše javne ličnosti zarađuju ogromne svote novca. Oni neretko uživaju u luksuzu, a sada su estradne dame otkrile na čemu vole da uštede, kao i šta je ono na šta su spremne da bez pogovora daju basnoslovne sume novca.

Kada je reč o štednji novca, pevačica Marina Visković priznala je ranije da ne ume da uštedi ni 200 evra.

- Ceo moj štek je u krpama, zapravo, u haljinama, torbama, cipelama… Nikada u životu nisam uštedela ni 200 evra - rekla je ona, a onda dodala:

- Kajem se što nisam naučila da čuvam pare. To je jedina stvar zbog koje žalim.

Baš u tome se sa njom slaže i Mina Kostić.

- Ne umem da uštedim novac, ali pošto sada imam dete postala sam malo svesnija da moram i da sačuvam novac jer imam i nekog o kome brinem – rekla je pevačica ranije za medije.

Rada Manojlović nedavno je sve iznenadila izjavom da ne voli markirane stvari, te da su je najudobnije cipele koštale 20 evra.

- Ja čak i mrzim te markirane stvari i kad god sam nešto jako skupo platila baš sam se pokajala, zato što to ne može da se pere i uvek mu nešto fali. Platiš nešto ne znam koliko i posle jednog pranja u mašini mu otpadne sve što može da otpadne, tako da ne vidim razlog davanja nekih basnoslovnih para na neke krpice. U redu je za neke dobre cipele, koje treba da budu udobne. Najudobnije su mi bile cipele koje sam platila nekih 20, 30 evra…

Goca Tržan najviše novca troši na putovanja - mnogo radije nego na paprene markirane krpice.

- Nisam opčinjena modom i boli me uvo za to. Niti imam para, niti imam vremena da se time bavim. Da se posvetiš i baviš samo modom, treba ti ozbiljna lova, a ja radije trošim novac na putovanja i na stvari koje će da me oplemene, a moda u svojoj suštini nije tako nešto - rekla je Tržanova ranije.

Baš kao i Goca i Marija Šerifović najviše para daje na putovanja i zbog toga ne žali.

- Za razliku od nekih drugih ljudi koji se bave ovim poslom i troše novac na druge stvari, ja najviše trošim na putovanja i smatram da je to daleko pametnije nego kupovanje nekih drugih stvari. Kada budem stara škrbava baba da imam čega da se sećam - ispričala je Šerifovićeva.

Sara Jovanović ne haje za novac kada je garderoba u pitanju.

- Najviše novca dajem na kvalitetnu odeću i obuću za koje sam sigurna da ću moći da ih kombinujem sa onim što već imam i koje ću nositi često. Ali desi se i da kupim nešto ekstravagantno, što retko oblačim - rekla je pevačica za "24sedam".

izvor:telegraf.rs

SOMBOR - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, u sredu 17. novembra, organizuje promociju knjige Baba Anujka - banatska veštica. Promociju pod nazivom Rađanje jedne knjige, predstaviće njen autor, Šimon A. Đarmati. Promocija će biti održana u Sali Dečjeg odeljenja Biblioteke, Trg cara Lazara 3, u 18 časova.
Knjiga profesora Šimona A. Đarmatija plod je višegodišnjeg rada i istraživanja, zasnovana isključivo na činjenicama i dostupnim zapisima, i predstavlja iscrpan dokument o jedinstvenim zločinima. Baba Anujka - Banatska veštica je priča o Ani Dee iz Vladimirovca, poznatijoj kao Baba Anujka, koja je vračala, trovala, varala i pljačkala lakoveran siromašan narod.

izvor:025info.rs

Direktor Poslovnog sistema “Elektrodistribucije Srbije” Saša Stefanović kaže da će sa novim brojilima greške biti svedene na minimum, kao i da će moći preventivno da deluju i spreče neovlašćenu potrošnju. Pored toga, vršiće i daljinsko upravljanje potrošnjom i po potrebi isključenje mernog mesta.

Stefanović ističe da će novim projektom svi potrošači imati jednovremeno, pravovremeno, brzo i efikasno očitavanje električne energije, kao i da će kompletni podaci automatski biti ubacivani u softver za obradu podataka i izdavanje računa.

-Dakle, greške će biti smanjene na minimum ili ih nadamo se neće ni biti. Sve ono što je čovek mogao da pogreši prilikom očitavanja ili prilikom unošenja podataka – te greške i reklamacije biće eliminisane. Imaćemo jedan kvalitetniji i brže izdat račun -poručuje Stefanović.

Potrošaći će imati uvid u potrošnju

Ističe da će pored toga potrošači imati i uvid u svoju potrošnju – moći će da znaju kvalitet isporučene električne energije i moći će da utiču na svoju potrošnju time što će znati koliko u nekom trenutku troše.

Ukazao je da smo na početku tog procesa, kao i da je u ovom trenutku jedino potpisan ugovor o kreditu za softver i druge potrebne uređaje.

-Stvoreni su preduslovi za pripremu tehničke dokumentacije i za raspisivanje javne nabavke, pre svega za izbor konsultanta, a zatim i za izbor isporučioca opreme -naveo je Stefanović.

Naglasio je da ovaj proces u skladu sa procedurama teče u narednih šest do devet meseci.

-Nadamo se da ćemo otprilike u ovo vreme sledeće godine imati komercijalni ugovor i da ćemo krenuti sa ugradnjom brojila -dodaje on.

Kako izgleda pametno brojilo

Na pitanje šta je sa trofaznim brojilima koja su ugrađivana prethodnih godina i da li se i ona menjaju, Stefanović kaže da svake godine “Elektrodistribucija Srbije” uloži blizu pet miliona evra, pa čak i više, u nabavku novih elektronskih brojila.

-To je jedan proces, mi imamo obavezu kao operator distributivnog sistema da vršimo zamenu starih, dotrajalih brojila i da ugrađujemo nova brojila kako bismo u svakom trenutku imali tačna merenja kod potrošača. Svake godina u skladu sa svojim raspoloživim budžetom nabavljamo nova brojila i ugrađujemo ih -objašnjava Stefanović.

Objašnjavajući kako izgleda pametno brojilo, Stefanović kaže da brojilo kojim je omogućena daljinska komunikacija izgleda veoma slično kao i postojeće brojilo, a u zavisnosti od proizvođača mogu da budu male razlike.

-Ta brojila već ugrađujemo na mreži u jednom delu. Ono što sada želimo da uradimo je da to brojilo nadogradimo savremenim softverom i hardverom koji će moći automatski da prikuplja podatke i da vrši njihovu obradu -navodi Stefanović.

On je dodao da uglavnom gde god postoje mogućnosti koristiće se postojeći razvodni ormani, a tamo gde te mogućnosti ne postoje moraće da se izvrši rekonstrukciju samog mernog priključnog ormana.

-Moći ćemo da sprečimo neovlašćenu potrošnju električne energije. Naš gubitak električne energije u niskonaponskoj mreži u 2019. godini je 11 odsto, u Evropi četiri. U novcu je to kod nas 200 miliona evra gubitka.

Stefanović objašnjava da je gubitak električne energije posledica proticanja električne energije kroz provodnike, a pored tehničkih gubitaka imamo i komercijalne gubitke sa kojima, kako kaže, imamo možda i najviše problema.

Daljinski nadzor

-Novi savremeni sistem će omogućiti da imamo daljinski nadzor nad svim mernim mestima. Dakle, pored toga što ćemo moći da pratimo sve energetske veličine – napon, struju i snagu, moći ćemo da preuzimamo i dobijamo informacije sa mernog mesta o pokušaju fizičkog pristupa mernom mestu, otvaranju poklopca brojila, postavljanju magneta i sličnih uređaja koji mogu da ometaju pravilno registrovanje električne energije -poručuje Stefanović.

Naglašava da na svim mernim mestima koja budu zamenili moći će da preventivno deluju i spreče neovlašćenu potrošnju električne energije.

Biće omogućeno i daljinsko isključivanje

Na pitanje da li preko ovih brojila nekom može da se isključi struja na daljinu, ako prekorači odobrenu snagu ili ne plaća račune, Stefanović kaže da će moći, kao i da je to još jedna od velikih prednosti ovog sistema.

-Brojilom će biti moguće daljinski upravljati, brojilu ćemo moći da pristupimo i očitamo sve energetske veličine, moći ćemo da imamo informaciju o pokušaju fizičkog pristupa mernom mestu i da vršimo upravljanje potrošnjom i po potrebi isključenje mernog mesta -dodaje on.

Govoreći o tome da li će građani i dalje dobijati iste račune, Stefanović navodi da je izdavanje računa u nadležnosti “EPS Snabdevanja”.

-Naša obaveza je da primimo sve podatke sa mernog mesta i da te pravilne i kontrolisane podatke dostavimo snabdevaču. U narednom periodu mislim da će se i dalje zadržati isti tip računa, a stav o tome doneće nadležni -zaključuje Stefanović.

 izvor:025info.rs

U okviru 14. kola Vojvođanske fudbalske lige “Sever”, omladinski fudbalski klub “Mladost” Apatin je kraj Dunava dočekao fudbalski klub “Njegoš” iz Lovćenca. Posle osvojenog boda u Novom Žedniku, naši momci se prikazuju možda i u najboljem svetlu ove sezone, te ubedljivo trijumfuju nad gostima iz Lovćenca rezultatom 6:2 (3:0). U 19. minuti meča, Milovan Vukas dovodi crvene đavole u vođstvo, koje deset minuta kasnije duplira Kolja Jovović, da bi do kraja poluvremena Milovan Vukas još jednom zatresao mrežu gostiju i odveo svoju ekipu na odmor sa tri gola prednosti. U drugom delu meča, Apatinci nastavljaju sa istim ritmom i u 52. minutu meča Veljko Vukadinović se upisuje u strelce, a nedugo zatim to čini i Petar Đeri. Tokom 67. minuta meča, šansa za goste, koju koristi Mirko Vranješ i smanjuje prednost domaćih. Ipak, dva minuta kasnije bonus igrač domaće ekipe Marko Desnica postiže pogodak, a konačan ishod meča postavlja u 78. minuti meča dvostruki strelac kod gostiju, Mirko Vranješ. Imali smo priliku gledati sjajno izdanje apatinske Mladosti koja je započela dobar kolosek, a da li će tako nastaviti saznaćemo narednog vikenda, kada izabranici Branka Bursaća idu u goste fudbalskom klubu “Hercegovac” iz Gajdobre.

 izvor:025info.rs

Pravoslavna crkva koju gradi srpska dijaspora u Bocvani jedini je pravoslavni hram u ovoj zemlji i drugi na celom afričkom kontinentu.

Visoka crkva sa pravoslavnim krstom na vrhu ne bi bila neobičan prizor na Balkanu, ali na jugu Afrike, ona je pravi "beli džin" među onižim građevinama koje dominiraju arhitekturom Gaboronea, glavnog grada Bocvane.

Crkvu Svetog Save - jedinu pravoslavnu crkvu u toj zemlji i drugu na afričkom kontinentu - od 2015. godine gradi srpska dijaspora.

"Bog i kroz bolesti pruža priliku da se pokažemo kao ljudi": Episkop bački Irinej o Vaskrsu, odlasku patrijarha i litijama u Crnoj Gori
Tačnije, grade je Srbi koji su se tu doseli mahom tokom ratova 1990-ih, zahvaljujući liberalnom viznom režimu u godinama kada su mnoge granice bile zatvorene za Jugoslovene.

- Sada imamo parče Srbije u Africi, kaže ktitor crkve i preduzetnik Milivoje Nikolić.

Za sve brojniju srpsku dijasporu u Bocvani koju, prema Nikolićevim rečima, čini tridesetak porodica, izgradnja pravoslavnog hrama predstavlja istorijski trenutak, a za one mlađe koji su tamo rođeni i odrastaju - duhovnu i kulturološku vezu sa maticom.

Život u parohiji
U jednom od elitnijih delova Gaboronea, na crvenkastoj zemlji i među onižim afričkim rastinjem, uzdiže se crkva Svetog Save.

Osveštao ju je patrijarh Irinej 2018. godine, tokom prve posete jednog poglavara srpske crkve Africi.

- Ušli smo u to iz želje da našoj deci, koja su odrasla u Bocvani i nemaju mnogo dodira sa Srbijom, ostavimo nešto što će im pomoći u rešavanju pitanja svog identiteta - ko su i šta su - kaže Nikolić.

Srpska zajednica u Bocvani uglavnom živi i radi u glavnom gradu, a od 2011. godine okuplja ih Srpsko društvo.

- Mala smo zajednica i funkcionišemo kao porodica - kaže Ana Pribil, rođena Beograđanka, koja u Africi živi poslednjih 12 godina.

Njen suprug Vladimir se u Bocvanu doselio sa porodicom kao dečak, početkom devedesetih.

- Svake nedelje se okupljamo - ranije u prostorijama Srpskog društva, danas u crkvi - imamo srpsku školicu za decu, družimo se vikendima uz gibanicu i štrudlu - kaže on.

Ideja o izgradnji crkve postoji od 2000-ih, navodi Pribil, ali za tako nešto sve do pre nekoliko godina "nije bilo uslova".

A onda je porodica Nikolić Srpskom društvu ustupila plac za izgradnju hrama.

Uz podršku Vlade Bocvane, kao i pomoći prijatelja iz Srbije, Grčke, Kine, Afrike i Amerike, crkva je građena tokom poslednjih šest godina.

Građevina je završena, ali tek predstoje radovi na ukrašavanju unutrašnjosti hrama.

Svemu tome, objasnio je Nikolić za dokumentarni serijal Radio televizije Srbije iz 2018. godine, prethodile su decenije rada i truda.

Od prvih srpskih porodica koje su u Afriku stigle krajem 1960-ih, pa sve do onih koji su se 1990-ih i kasnije doseljavali u Bocvanu, u ovoj zemlji danas, prema njegovim rečima, živi "oko 150 Srba i njihovih potomaka".

Među njima ima arhitekata, građevinara, medicinskih tehničara ili preduzetnika, poput Nikolića, koji se bavi pogrebnim uslugama.

Bocvana je nekadašnji britanski protektorat, a nezavisnost je proglasila u septembru 1966. godine.

Već 1970. godine uspostavljeni su diplomatski odnosi sa Jugoslavijom, a jedan od znakova dobrih odnosa bio je što su Jugosloveni bez vize mogli da putuju u ovu afričku zemlju.

Prema podacima enciklopedije Britanika, dominantna religija u Bocvani je hrišćanstvo, ali ono nije ni pravoslavno ni katoličko, već se radi o verskim sektama koje su proizišle iz hrišćanstva i u kojima se praktikuju lokalni običaji.

Posle hrišćanske, najveće verske zajednice su muslimanska i budistička.

Ana Pribil kaže da vera u svakodnevnom životu igra veliku ulogu.

- Afrikanci svake nedelje odlaze u crkvu, imaju svečanu odeću posebno za tu priliku i jako su ponosni na tu tradiciju - objašnjava.

Stvari koje možda niste znali o Bocvani:

Bocvana je jedna od politički najstabilnijih zemalja u Africi - ima najdužu tradiciju višestranačja na kontinentu i nema visoke stope korupcije, a važi i za državu u kojoj se poštuju ljudska prava;
Najveći je proizvođač dijamanata na svetu;
Prosečna plata iznosi 890 evra;
Ima skoro triput manje stanovnika od Srbije - dom je za nešto više od 2,3 miliona ljudi, ali je takođe jedna od najređe naseljenih zemalja uz Africi, dok na najvećem delu teritorije žive divlje životinje, pa je Bocvana popularna destinacija za safari turizam;
Četiri petine od ukupno dva miliona stanovnika čine Bantu crnci;
Država je ime dobila po najbrojnijem plemenu - Cvana;
Pre nekoliko godina, bila je na neslavnom prvom mestu u svetu po broju zaraženih HIV-om, za koje su u Bocvani sada dostupni lekarski tretmani, ali prema podacima UN-a za 2014. godinu, zaraženo je 25 odsto stanovnika uzrasta od 15 do 29 godina.
Svi su dobrodošli
Ikonopisac Vladimir Skerlić u Beogradu priprema ikonopis oltara, koji će potom biti postavljen u Bocvani.

Od kada je srpska crkva otvorila vrata, u nju dolaze i drugi pravoslavni vernici.

- Najviše dolaze Grci i Rusi koji žive u Bocvani, ali ima i mnogih drugih - navodi Vladimir Pribil.

Zajednica se proširila i kroz prijem novih vernika - pojedini Afrikanci odlučili su da postanu pravoslavci.

Anastazina Miraž udala se za Srbina u oktobru 2019. godine - pred udaju se pokrstila.

- Razlike nisu velike, jedna od stvari koje sam primetila jeste da u hrišćanskim crkava u koje dolaze lokalci nije dozvoljen alkohol. Takođe se očekuje da se oblačite u garderobu koja prekriva sve, na čemu se u srpskoj crkvi ne insistira- priča ona.

Dok mešovitih brakova ima, navodi Nikolić, unutar pravoslavne zajednice najviše je srpskih.

Ipak, kako dodaje, "deca iz srpskih i mešovitih brakova imaju jednu vrstu identitetske konfuzije".

- Odrastajući u Bocvani brzo primete da ne pripadaju tom delu sveta u potpunosti, ako ništa drugo, onda zbog boje kože, to je veoma očigledno. Međutim, odrasli su u Africi, pa na to gledaju kao na svoju kuću i uzimaju najbolje od oba - kaže.

Čak i njemu, pošto je veći deo života proveo daleko od matice, često je "konfuzno u glavi".

- Niti si tamo, niti ovde, veoma je komplikovano - priča Nikolić.

Zbog toga mu je jedan od glavnih motiva da sa porodicom podigne crkvu bio da "pomogne deci da se povežu se sa dalekim krajevima na Balkanu iz kojih dolaze njihovi roditelji".

- Mi se trudimo da kod njih izgradimo osećaj prema Srbiji, a crkva pomaže u tome - navodi Nikolić.

Crkva još uvek nema svog sveštenika, već je periodično posećuju sveštenici iz Srbije i susedne Južnoafričke Republike.

Ikonopisac Jovan Skerlić iz Beograda, zadužen je za unutrašnje oslikavanje hrama, koji je zbog radova već putovao u Bocvanu, opisuje dolazak sveštenika kao "pravi praznik".

- Ljudi čekaju da se venčaju, krste, ispovede... Ima ljudi koji su rođeni u Bocvani i koji su se iz raznih religija pokrstili u pravoslavlje - to je Božija kuća, svi su pozvani - kaže Skerlić.

Crkva Svetog Save u Gaborneu drugi je pravoslavni hram u Africi - do skora jedini je u Johanesburgu, u Južnoafričkoj Republici.

Posvećen je Svetom Tomi, a kamen temeljac postavljen je još 1978. godine.

Egzotična arhitektura
- Crkva narušava monotoniju gradskog pejzaža - Gaborone je pun prizemnih građevina, sa izuzetkom nekoliko staklenih zgrada u kojima su uglavnom smeštene državne institucije - kaže Skerlić.

Srpska crkva, sa tornjem i krstom, štrči, jer je među najvišima u gradu, dodaje.

Objašnjava da je sagrađena kao "jednobrodna bazilika sa tornjem, koja najviše liči na crkve kakve su se u Srbiji gradile krajem 19. ili početkom 20. veka.

Takva ne bi privlačila pažnju da se nalazi "na Karaburmi ili Mirijevu", dodaje.

- Ali za afričke prilike je egzotična, pa meštani dolaze pred crkvu da se slikaju - kaže Skerlić.

izvor:blic.rs

Istraživanje je pokazalo korelaciju između vremena odlaska u krevet i srčanog i moždanog udara, pogotovo kod žena, kao i da je najbolje ići na spavanje između 22 i 23 časa.

"Zlatni sat" između 22 i 23 časa može da bude najbolje vreme za odlazak u krevet kako bi se zaštitili od srčanih problema i moždanog udara, kažu naučnici.

Studija Univerziteta Ekseter otkrila je da odlazak u krevet posle ponoći može da ošteti srce, jer je manje izvesno da će ti ljudi videti jutarnju zrake sunca što će narušiti prirodni telesni ciklus.

U istraživanju je učestvovalo više od 88.000 Britanaca između 43 i 74 godine. Učesnici su nosili oko ručnog zgloba merače koji su beležili vreme odlaska u krevet i buđenja nedelju dana, a takođe su i odgovarali na neka pitanja o njihovom životnom stilu.

Ovi podaci su bili upoređeni sa medicinskim zapisima od preko pet godina koji su do detalja opisivali slučajeve srčanih oboljenja, srčanih i moždanih udara.

Rezultati istraživanja su pokazali da je najniži rizik od srčanih oboljenja bio kod onih ljudi koji su na spavanje odlazili između 22 i 23 sata svake noći.

S druge strane, ljudi koji su išli na spavanje nakon ponoći imali su 25 odsto veće šanse za razvoj srčanih problema. Isto tako, odlazak u krevet pre 22 časa je povezano za 24 odsto većim rizikom, dok je 12 odsto veći rizik od srčanih oboljenja primećen kod ljudi koji su na spavanje odlazili između 23 časa i ponoći, piše B92.

Istraživanje je objavljeno u European Heart Journal sa ciljem da ohrabri ljude da uspostave redovnu rutinu odlaska u krevet, jer može da im pomogne da spreči srčana oboljenja.

- Telo ima 24-časovnii tzv. dnevni ritam spavanja koji reguliše fizičke i mentalne funkcije, rekao je Dejvid Plans, jedan od istraživača.

- Iako još uvek ne možemo da odredimo zašto je to tako, studija pokazuje da raniji ili kasniji odlazak u krevet može da poremeti ritam tela, što može da rezultira srčanim poremećajima i bolestima, dodao je on.

Dovoljna količina sna neophodna je za naš organizam i njegovu dobrobit, a preporučuje se da to bude 7-9 sati dnevno

- San nije jedini faktor koji može da utiče na zdravlje vašeg srca. Takođe je bitan ceo vaš stil života, krvni pritisak i nivo holesterola, održavanje zdrave telesne težine i redovno vežbanje, kao i smanjen unos soli i alkohola, kao i zdrava izbalansirana ishrana, složni su istraživači.

izvor:blic.rs

Pevačica i rijaliti učesnica Vesna Rivas ispričala je nepoznate detalje o njenom sukobu sa Mirom Škorić i zašto se u ceo "slučaj" umešao Aca Lukas. Ona je u intervjuu otkrila i zbog čega ju je tipovala Cakana.

- U to vreme se menjalo sve, rušio se Sloba, demonstracije u gradu. To malo u novinama, a naslov "Potukle se pevaljke", na celoj strani Mira i ja. Eskalacija svega desila se na leto. Vratila sam se iz Crne Gore i zove me Goran Ratković Rale u studio da mu donesem dva soma evra. Upadam u studio, sedi Pera Stokanović i svira pesmu Šekiju Turkoviću. Taman kada sam htela da se uhvatim za kvaku, čovek koji kuva kafe je hteo da me zaustavi. Ulazim, kad tamo Husa Bit strit, Reni, pevačica, Cakana i Škorićka pored nje. Ustaje Mira onako mangupski i kaže: "Je l' to ona lajava pevačica?" Onda je prišla i počela da mi preti da će da mi uništi facu. Samo sam joj rekla: "Hajde na fer napolje" i onda je nastao haos - rekla je Vesna i objašnjava kako su ostali samo sedeli i ćutali jer od šoka nisu znali šta da rade:

- Cakana mi je smestila batine. Ona je Miri javila da ja dolazim. Zvala je Miru i rekla joj da sam ja ptičica i da sam doletela. To Cakani nikada neću zaboraviti. I dok oni sede u studiju, nas dve smo izašle da rešimo problem. Ja sam u jednom trenutku dala nekom čoveku da mi pričuva moje čivave. I dok sam ja davala čoveku pse, Mira me na kvarno povuče za kosu i udari. Poludela sam, okrenula se i svom snagom je odalamila dlanom u čelo. Počela je da pada, bila je bela kao krpa.

Vesna kaže da se nakon tog incidenta u sve umešao Lukas, pa su je Mira i on stalno zvali i pretili da će je se rešiti, kao i da su njenom sinu govorili da će joj strašne stvari raditi.

- Škorićka je Lukasu napunila glavu da sam za njega pričala da je narkoman, da mu radim iza leđa. Drao se na mene preko telefona i pretio da će da mi ode glava. Onda počinje moja agonija, proganjanje, zvanje noću i moj sin je sve to prošao. Kako da objasnim detetu ko hoće da mu ubije mamu? Mira i Aca su me zvali dan i noć. Govorili su mom sinu da će da me ošišaju na ćelavo i da će me ubiti. Policija je sve snimala i pratila. Nisam znala kako da zaustavim njih, a ni prijatelje da ne naprave pokolj po gradu. Imala sam mnogo prijatelja pod oružjem, plašila sam se da ne padne krv i nečija glava - ispričala je Vesna i dodala:

- Miru i Acu sam prijavila policiji, tužila sam ih. Raspisali su poternicu za njom i Acom pošto su izbegavali suđenja. Ona je zbog toga zapalila u Beč, a Lukas u Nemačku. I tu počinje igranka. Bila je na poternici i nije smela da uđe u Srbiju jer, kada bi ušla, odmah bi bila privedena. Njenima je policija dolazila tri puta dnevno na vrata da vidi da li znaju nešto o njoj. Onda me je Rale zvao, kad tamo Srđan Adžem kaže: "Veki, dobila si je. Pukao joj album i narod je na tvojoj strani. Emotivno sam vezan za porodicu Škorić." Kada je video da ne odustajem, rekao mi je da je Mira trudna i da nema smisla da trudnu ženu strpam u zatvor. Čovek se kleo da je Mira trudna. Nakon toga sam zvala advokata da povuče tužbu. A Acu i mene su pomirili moji Crnogorci - tvrdi Rivasova za Srpski telegraf.

Vesna je potom progovorila i o "Grandu" i Saši Popoviću.

- Ulaznica za "Grand" zavisila je od pevača do pevača. Ja sam čak jednom i našla žutu svesku sa spiskom. Izigravala sam inspektora. Našla sam svesku kod njegove finansijske direktorke. Bila sam kod nje u "Grandu" u ofisu i ona je izašla nakratko, a ja sam izigravala inspektora. Našla sam svesku u fioci. Videla sam imena, cene i dužnike. Samo kod Mileta Kitića je bila nula, svi ostali su plaćali. Tu su bile preporučene cene, paketi - kazala je za "Srpski Telegraf", pa progovorila o odlasku iz ove diskografske kuće.

- Ja sam bila Brenina mezimica, volela je moj scenski izraz, baš zato što me je hvalila, ove njene podguzne muve, što su joj se šlihtale, trčale za njom, nisu. To su bila Goca Božinovska, Sanja Đorđević, Suzana Jovanović. Otad me Goca mrzi. Ja sam u startu bila skupa. Nikad neću zaboraviti kako je Božinovska moljakala Sašu da joj nađe neku tezgu kad je izbacio Šijan na ulicu, kad je otkačio. Ona je uvek bila jadnica, prosila je i samo kukala za tezge - navela je, pa dodala:

- Brena je obožavala kako se oblačim. Pita me gde sam nabavila stvari, a ove njene zle veštice i dušmanke su me popreko gledale. Nisam mogla da budem u takvoj sredini zlih ljudi. Brena me je terala da smršam da bih bila kako treba na sceni "Granda". Jednom mi je prišla pred svim tim podguznim muvama i rekla da moram da skinem dva i po kilograma. Sve to su gledale Goca, Sanja, Suzana i Zlata i likovale, bilo im je drago.

izvor:telegraf.rs

Turistička organizacija Srbije saopštila je danas da je u toku glasanje za nagradu “Turistički cvet” gde se bira favorit u oblasti turizma.

Glasanje se do 19. novembra obavlja na LINKU.

Posetioci sajta će moći da glasaju za svog favorita u oblasti turističke organizacije, receptivne turističke agencije, manifestacije, smeštajnog objekta, odnosno hotela, najuspešnije organizacije ili pojedinca.

Glasovi onlajn publike će se zbrajati sa ocenama stručnog žirija, koji će doneti konačnu odluku o dobitnicima najprestižnije nagrade u oblasti turizma.

Posle godine pauze u kojoj zbog pandemije nagrada “Turistički cvet” nije dodeljena, na konkurs se ove godine javilo više od 70 kandidata. Turistička organizacija Srbije će odluku o dobitnicima nagrade “Turistički cvet” saopštiti na svečanoj dodeli, koja će se održati sredinom decembra.

 izvor:025info.rs

U znak sećanja na istorijsku noć između 13. i 14. novembra 1918. godine, kada su pod komandom majora Nikole Ilića Bajke, prvi odredi srpske vojske Prve armije vojvode Petra Bojovića ušli u Sombor, delegacija Grada Sombora, koju su činili članovi Gradskog veća Sava Dojić i Slobodan Stanić, položila je vence na spomen obeležje  poginulih  boraca i ostalih stradalih na ovom području u Prvom svetskom ratu, kao i na spomenik majora Nikole Ilića Bajke.

Nakon šest godina ratova za oslobođenje svoje zemlje srpska vojska je za svega dva meseca, od polovine septembra do polovine novembra 1918. godine, oslobodila svoju otadžbinu, kao i sve krajeve u kojima je živeo srpski narod, ali i zemlje drugih južnoslovenskih naroda, sa kojima se srpski narod 1. decembra 1918. godine ujedinio u zajedničku državu.