Sombor.info

Dohlorna stanica za prečišćavanje vode u Kolutu danas je zvanično puštena u rad, a stanovnici ovog naseljenog mesta u svojim domovima imaju vodu čiji je kvalitet značajno poboljšan. Ovim je završena prva faza projekta, kojom je obezbeđen nastavak procesa ka dobijanju ispravne pijaće vode.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom obilaska novoizgrađenog postrojenja za preradu vode rekla je da se ne staje sa investicijama u Kolutu, ali i u drugim naseljenim mestima na teritoriji grada gde još nije obezbeđena zdrava pijaća voda.

„Dohlorna stanica u Kolutu zapravo je stavljena u funkciju u toku prethodnih dana i možemo konačno reći da je popravljen kvalitet vode u Kolutu, upravo zahvaljujući ovoj investiciji, koju su zajednički realizovali Pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo i Grad Sombor. U tom smislu, zahvaljujući pre svega onim predlozima koje je napravio „Vodovod“ u Bezdanu kao javno preduzeće, stvorili su se uslovi da uđemo u jednu ovakvu investiciju i omogućimo bolji kvalitet vode. Ono što takođe treba napomenuti jeste da ulaganja u Kolut ovim nisu završena. Neophodno je obezbediti izgradnju dovodnika vode od Bezdana do Koluta čime će problem pijaće vode u Kolutu biti trajno rešen. U toku ove godine dalje se baziramo na izgradnji fabrike vode u Bačkom Monoštoru, jedan takođe izuzetno velik i neophodan projekat, a svakako u to vreme projektujemo potreban dovodnik i planiramo njegovu realizaciju tokom sledeće godine, kako bi ovo naseljeno mesto sa pitanjem pijaće vode bilo i konačno rešeno“ izjavila je gradonačelnica.

Direktor JKP „Vodovod“ Bezdan Dejan Kubatov rekao je da se projekat koji će obezbediti zdravu pijaću vodu u Kolutu nalazi u završnoj fazi.

„Ovo je uređaj koji proizvodi natrijum-hipohlorit koji vrši dezinfekciju vode na samom izvorištu. Uređaj je 180-gramski, a to znači da količina natrijum-hipohlorita koja se proizvede na ovom uređaju je sasvim dovoljna za dezinfekciju čak i u najvećim špicevima potrošnje u samom naseljenom mestu. Ovo je prvi deo investicije, to znači da je drugi deo investicije, koji nas čeka početkom sledeće godine, dovodnik vode i buster koji će distribuirati vodu iz Bezdana u Kolut. Poboljšanje kvaliteta vode se sada već vidi u samoj mreži. Voda ima manju količinu gvožđa, manju količinu mangana i nekih huminskih materija. Ono što je nama preduslov da bi dobili pijaću vodu to je da još dovedemo određenu količinu vode iz Bezdana i tada će stanovnici Koluta u potpunosti imati pijaću vodu“ istakao je Kubatov.

Druga faza rekonstrukcije Doma kulture u Gakovu je završena, što je omogućilo da ova zgrada otvori svoja vrata za kulturno-umetničke i razne druge sadržaje. Na inicijativu građana i Mesne zajednice, stara seoska škola dobila je novu namenu i postala centar kulture u selu. Završena je kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade koja je obuhvatila stolarske, zidarske, armiračke, limarske, keramičarske, molerske, gipsarske, elektro radove, kao i postavljanje vodovoda i kanalizacije. Dom kulture sada ima veliku salu sa binom za manifestacije, kancelarije, toalete i salu za sastanke.

Dom kulture u Gakovu svečano su otvorili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković.

Gradonačelnica je ovim povodom istakla da se nada da će udruženja građana ovde naći svoje mesto i pozvala sve stanovnike Gakova koji su zainteresovani za društveni rad, da u Domu kulture organizuju svoje aktivnosti.

„Završena je zapravo druga faza koja je podrazumevala kompletno unutrašnje uređenje ovog prostora, koji je namenjen kako za kulturno-umetnička društva, tako i za udruženja građana. Mislimo da za jedno naseljeno mesto poput Gakova ovaj prostor predstavlja zapravo jadan kapitalni objekat u kome svi oni koji se bave bilo kakvom vrstom civilnog angažmana, bilo humanitarnog, bilo kulturnog, ili nekog drugog, mogu da nađu svoje mesto. Koristim ovu priliku i da pozovem i sve one koji se bave kako decom, tako i mladima, ženama, kulturom i drugim aktivnostima, naravno i penzionere, da u ovom prostoru organizuju svoje aktivnosti, čime će ga zapravo oplemeniti i učiniti i samu svrhu ovog objekta i našeg ulaganja opravdanom. U tom smislu, radovi još predstoje, pre svega na fasadi i na grejanju, i to je svakako planirano za naredni period, a naše opredeljenje od početka jeste da pored grada Sombora i svako selo ima svoje mesto za kulturna dešavanja, što smo ranije već učinili u Staparu, Bačkom Monoštoru, a sada to činimo i u Gakovu, pre svega na inicijativu Saveta mesne zajednice i svih Gakovčana koji su ovo prepoznali kao potencijal svog mesta, te se nadamo da ćemo svi zajedno to i opravdati“ rekla je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković uputio je poziv kulturno-umetničkim, ali i drugim udruženjima da u Domu kulture realizuju svoj rad.

„Mi u Gakovu imamo više udruženja kako sportskih, tako i drugih. U poslednje vreme svi su nešto zatajili, uglavnom zbog nedostatka prostora. Sada smo dobili jedan prvorazredni objekat koji ima sve uslove za funkcionisanje i nadam se da će pre svega kulturno-umetničko društvo da oživi, da krene, a onda i mi svi ostali za njima. Udruženje Vrbljanaca, Korjeni, a nadam se da će i penzioneri, bez obzira što imaju svoje prostorije, naći svoj kutak ovde. Tu ćemo imati prostoriju za biblioteku, salu za sastanke, imamo i jednu veliku binu za održavanje manifestacija“ rekao je Marković.

Specijalističko-konsultativne ambulante Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor krenule su sa radom od ponedeljka, 18.maja, 2020. godine. Ambulante se postepeno uključuju u sistem zakazivanja pacijenata kroz IZIS, u zavisnosti od broja pacijenata koji su na internim listama čekanja od početka KOVID-19 pandemije. O tačnoj dinamici rada specijalističkih ambulanti i uslovima zakazivanja građani će pravovremeno biti obavešteni.

Pacijenti koji dolaze na ambulantne preglede potrebno je da se pridržavaju sledećih instrukcija:

-Pacijenti koji imaju povišenu temperaturu i respiratorne simptome (kašalj, kijavica, sekrecija iz nosa, bol u grlu, nedostatak vazduha) ili imaju druge simptome sumnje na KOVID-19 infekciju, ili koji su imali kontakt sa KOVID-19 pozitivnim pacijentima u poslednjih 14 dana, UPUĆUJU se u već ranije formirane respiratorne ambulante Domova zdravlja ili u respiratornu ambulantu Opšte bolnice uz predhodnu najavu.

– Svi pacijenti upućeni kroz IZIS, u specijalističko-konsultativne ambulante, biće pregledani u zgradi specijalističkih ambulanti, ulaz iz Vojvođanske ulice, gde će se vršiti kontrola evidencije zakazanih pacijenata u IZIS-u.

Prilikom dolaska pacijenata na zakazani pregled obavezna je upotreba zaštitne maske i poštovanje mera fizičkog distanciranja (udaljenost, zabrana grupisanja).

Pacijenti trebaju da dođu u tačno zakazano vreme, kako se ne bi pravile nepotrebne gužve.

-Svi pacijenti koji su zakazani na transfuziji, laboratoriji i radiološkoj dijagnostici ulaze preko glavnog ulaza u bolnicu u ulici Sime Matavulja, kako bi se smanjila gužva u krugu bolnice.

Svi hitni pacijenti će se po ranije utvrđenim kriterijumima, primati u bolnicu nakon sprovedene trijaže od strane medicinskog osoblja na glavnom ulazu u bolnicu, u ulici Sime Matavulja.

Za sve pacijente koji se elektivno primaju, pored gore navedenog za prijem na hospitalno lečenje, potrebno je osim laboratorijskih testiranja uraditi i nazofaringelni bris na SARS CoV2 virus koji ne sme biti stariji od 3 dana. Pacijenti koji budu upućeni na dijalizu ili onkološki pacijenti, će se ponovo testirati po utvrđenoj dinamici rukujućih lekara specijalista.

Somborska bolnica apeluje na KOVID ambulante u Domovima zdravlja da izađu u susret pacijentima kako bi na vreme prikupili tražene analize.

Svaki grad i naselje sa iole značajnijom istorijom, prilikom novovekih radova na infrastrukturi, suočava se sa problemom čestih nailazaka na tragove prošlosti, pa se to desilo i u Somboru na gradilištu čuvene Pijace u lancima, čija je rekonstrukcija u toku.

Radnici kompanije „Somborelektro“, jednog od dva izvođača radova na ovom projektu prilikom zemljanih radova naišli su na nepoznatu zidanu strukturu na dubini od oko jednog metra, a kašika bagera je iskopala nekoliko opeka čija bi starost mogla biti daleko veća od one iz 1820. godine, kada je Pijaca u lancima i nastala.

Svetlo dana iz rova koji bageri trenutno kopaju u prostoru zaleđa rimokatoličke crkve Presvetog Trojstva, između dela mlečne pijace i zidanih pijačnih lokala, ugledalo je nekoliko komada opeke neuobičajene veličine, tvrdoće i nedovoljno jasnih utisnutih insignija.

Svojevrsnim zvonom na uzbunu zbog ovog nalaza prvi se oglasio ovdašnji zavičajni hroničar Milan Stepanović, koji je na dojavu jednog od svojih prijatelja posetio gradilište i razgledavši sam kop kao i pronađene opeke izneo pretpostavku da postoji mogućnost da se radi o temeljima ili delovima zida nekadašnje varoške tvrđave iz turskog doba.

- Kao što se zna na osnovu opisa hroničara i putopisaca, i kako se vidi na crtežu tvrđave iz 1697. godine, potom na mapi Sombora iz 1746. godine, a mnogo preciznije na urbanističkoj mapi ovog dela grada iz 1774. godine, koju sam pre par godina pronašao u Državnom arhivu Mađarske, na istom tom mestu i u istoj dužini postojala je somborska tvrđava. Na možda dva–tri metra udaljen, bio je ucrtan nasip ili odbrambeni jarak, šanac, nekadašnje somborske tvrđave. Zapisan 1774. kao Fošatum vacant, nalazio se severno od Crkve Presvetog Trojstva, a protezao dužinom današnje Mlečne pijace i zdanja Tehničke škole, u pravcu Pašine kule, za koju pouzdano znamo da je bila deo somborske tvrđave – oglasio se na svojoj fejsbuk stranici Stepanović.

On stavlja mogućnost da je ovaj nalaz možda i stariji od turskog vakta, odnosno da potiče možda iz druge polovine 15. veka kao deo fortifikacije koju je sagradila porodica Cobor, utemeljitelj preteče današnjeg Sombora.

Kako je o nalazu bio obavešten i somborski Gradski muzej, je na teren izašla i ekipa arheologa ove ustanove, predvođena direktorom Peterom Mrakovićem. Kako je Mraković rekao za „Dnevnik“, od kolega iz nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture zamoljeni su da naprave izveštaj o zatečenom stanju, nakon čega se očekuje njihova odluka o eventualnom zaustavljanju svih radova, koja bi bila obavezujuća za izvođače i investitore, u ovom slučaju gradsko Javno komunalno preduzeće „Prostor“.

- Po Zakonu o kulturnim dobrima i svojevremenim odlukama lokalne samouprave za ovakvu vrstu istraživanja u Somboru, kao i za izdavanje tehničkih uslova i saglasnosti na građevinske dozvole i sam nadzor nad radovima, pogotovo u krugu venaca koji ima status prostorne kulturno -istorijske celine i kao takav je zaštićen, nadležan je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, kome danas šaljemo naš preliminarni izveštaj o zatečenom stanju. Na njima je da odluče o daljima koracima, a kako smo obavešteni od direktora Zavoda, Zorana Vape, dolazak stručnjaka Zavoda nadležnog za Sombor očekuje se sutra – bio je kratak Mraković, dok njegovi saradnici arheolozi nisu želeli, bez više podataka i opsežnijih istraživanja, da sebi daju slobodu iznošenja pretpostavki o kakavom nalazu bi moglo tačno da se radi.

Ono što je moglo da se primeti u proširenoj sondi u novoiskopanom rovu je relativno nepravilna struktura od opeke u dubini od nešto više od jednog metra ispod koje se nalazi tanak sloj materijala crne boje za koji se može sa dosta sigurnosti pretpostaviti da potiče od zapaljenog materijala, drveta ili drugih biljaka. Odgovori na pitanje koliko je stara cela novootkrivena podzemna struktura, u kom se pravcu i u kojoj dužini i dubini se prostire, te šta ona tačno predstavlja, kao i da li će radovi u ovom delu „Pijace u lancima“ zbog nalaza biti zaustavljeni, moraće ipak da sačekaju arheologe Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Novog Sada.

Izvor: dnevnik.rs

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je u petak, 15.05.2020., ključeve 21 sanitetskog vozila sa pratećom medicinskom opremom predstavnicima zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, za šta je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 100 miliona dinara.

Po Odluci Vlade APV jedno od dvadeset i jednog vozila dato je na korišćenje Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor. Sanitetsko vozilo marke „FIAT Ducato“, ukupne vrednosti 4.761.900,00 dinara, opremljeno je sa:
• fiksnim setom za kiseonik;
• nosilom;
• kardiološkom stolicom;
• EKG aparatom i
• defibrilatorom.

Dr Dragan Rastović je istakao da „navedena oprema uglavnom zadovoljava urgentni transport, a nedavno smo dobili i transportni respirator, tako da, oprema će biti kompletna”,

Pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković izjavio je da je ova pokrajinska vlada od prvog dana ulagala u zdravstveni sistem Vojvodine, kao i u ovaj važan segment, nabavku sanitetskih vozila i vozila za dijalizu sa kompletnom pratećom medicinskom opremom, neophodnih za efikasniji rad svih zdravstvenih ustanova, u nadi da će se nastaviti kontinuirano ulaganje u oblast zdravstva.

V.d. direktora Opšte bolnice Sombor, dr Dragan Rastović, tom prilikom je istakao: ”U zadnje četiri godine Pokrajinska vlada je izdvojila značajna sredstva za sve segmente unapređenja rada svih zdravstvenih ustanova, kako infrastrukturnih tako i u zanavljanja medicinske opreme, nabavku nove opreme, ulaganja u kadrove, i mogu napomenuti da u zadnje 4 godine, samo zdravstvene ustanove Pokrajine su dobile 60 sanitetskih vozila, za razliku od npr. 2005. do 2016. godine, za 11 godina, Pokrajina je izdvojila sredstva samo za 16 vozila za celu teritoriju APV“.

On dodaje i da je značaj ovog vozila za Opštu bolnicu Sombor utoliko veći kada se uzme u obzir da u toku jedne godine iz naše ustanove se preveze u proseku od 350 do 400 urgentnih transporta u ustanove tercijarnog nivoa, te je još jednom izrazio zahvalnost za ovako važnu donaciju, kako u svoje lično ime i u ime zdravstvenih radnika Opšte bolnice Sombor, tako i u ime svih građana Zapadnobačkog okruga.

Više od dve stotine jedinstvenih predmeta i skulptura hobiste, Deneša Suhomelija, iz Čonoplje godinama privlače pažnju na sajmovima i etno-festivalima. U trenucima razonode i odmora od poljoprivrednih poslova, prikuplja stare drvene predmete i predmete za reciklažu. Čarolijom veštih ruku udahne novi život i namenu svojim neobičnim skulpturama.

Originalni baštenski ukrasi, kućice kao iz bajke, jedinstvena kolekcija ratnika, drvene i gvozdene skulpture, magneti - suveniri... deo su bogate zbirke ručno rađenih predmeta od recikliranih materijala i drveta hobiste Deneša Suhomelija iz Čonoplje. A sve je počelo pre petnaestak godina izradom kućica za ptice kojih danas ima skoro u svakoj čonopljanskoj bašti.

"Iz ljubavi prema pticama! Nikada nisam hteo da ih držim u kavezu. Mislio sam da mogu sve ptice biti moje, ne moram da ih držim u kavezu nego da okačim kućicu na drvetu i one će meni uvek biti tu", kaže Suhomelija.

Čaura od maka, stara bunda, perje, zubčanici, lemenka piva, cibzar, gril štapić, puževa kućica i brojni predmeti poslužili su u izradi ovih neobičnih skulptura.

"Gledam da recikliram materijale. Koristim gvoždje, drvo, delove ležajeva i zupčanika, pravio sam lutkice od čaura maka, magnete za frižere koje sam naslikavam...", dodaje ovaj neobični umetnik.

Kreativan talenak, kaže Deneš, nasledio je od svojih dedova a želju iz detinjstva da slika primenio je bojeći svoje radove. Inspiracija za svakodnevno stvaranje je, kaže, miris drveta.

"Svako drvo ima svoj identičan miris koji uz obradu upravo daje taj miris. Koristim bagrem, bukvu, hrast... Ne planski radim sve, krenem i kako mi ispadne jer usput mi dolaze ideje", napominje on.

Da su radovi rustičniji i lepši kada se izrađeni od neobičnih materijala pokazuju Denešove kolekcije. U njima je, sem kreativnosti i ljubavi, utkana i nit vodilja ovog kreatica – sačuvati prirodu – pre svega drveće i ptice u neposrednom okruženju.

Izvor: RTV

Odeljenje za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave grada Sombora izdalo je obaveštenje namenjeno pravnim licima koja pružaju usluge smeštaja i ishrane trećim licima i fizičkim licima koja pružaju ugostiteljske usluge u kategorisanim objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva da se prijave radi realizacije šeme dodele vaučera za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima.

Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja, izvan opštine, odnosno mesta prebivališta korisnika vaučera.
Originalno Obaveštenje ugostiteljima da se prijave radi realizacije šeme dodele vaučera pogledajte ovde.

Sve dodatne informacije zainteresovani mogu da dobiju na internet adresi Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: https://mtt.gov.rs/vauceri-za-odmor-u-srbiji/, kao i na brojeve telefona: 011/2606576 i 011/2606521.

U zapadnobačkom okrugu od šest graničnih prelaza sa Mađarskom i Hrvatskom otvorena su tri prelaza preko kojih se odvija promet robe. Na prelazu Bački Breg mogu prelaziti i radnici, koji rade u pograničnom području.
Granični prelaz sa Mađarskom, Bački Breg - Herceg Santovo otvoren je za putnički saobraćaj, ali za pogranični promet, jer preko granice mogu samo građani koji u drugu državu putuju zbog posla ili ukoliko sa druge strane granice imaju svoju imovinu, ali su ti odlasci ograničeni na 50 kilometara od granice.

"Mnogo mi znači otvaranje ovog graničnog prelaza, jer imamo firmu u drugoj državi. Procedura je jednostavna, ne čeka se ni minut i sve dobro funkcioniše", kaže Atila Jožef, Sombor.

"Pošto nam je firmu u Herceg Santovu moramo svaki dan biti i u firmi i kod kuće, tako da svaki dan prelazimo", kaže Žužana Hasanović, Bezdan.

Granični prelaz Bački Breg otvoren je i za teretni saobraćaj nosivosti do 3.5 tone.

"Isto ko je ranije išao preko ovog prelaza ide i sada. Teretni saobraćaj ide za sve zemlje Evropske unije i Mađarsku. Većinom je to repromaterijal za auto industriju", kaže Željko Prosenica šef CI Bački Breg.

Na graničnom prelazu sa Hrvatskom Bogojevo-Erdut nema putničkog saobraćaja, ali je prelaz otvoren za teretnjake.

"Teretni saobraćaj se odvija u značajno smanjenom obimu. Oko 30 posto u odnosu na raniji period. Preko ovog prelaza mogu prelaziti samo vozila koju voze robu za Hrvartsku iz Srbije ili u Srbiju iz Hrvatske . Uglavnom je to repromaterijal za razne idustrije, pre svega za građevinsku industriju", kaže Mirko Goretić, šef CI Bogojevo.

Granični prelaz sa Mađarskom kod Rastine je zatvoren, kao i prelaz sa Hrvatskom Bezdan - Batina. Za promet robe otvoren je osim Bačkog Brega i Bogojeva granični prelaz Bezdan na Dunavu.

Izvor: RTV

Somborski polumaraton koji je trebao da se trči u nedelju 17. maja po prvi put za četrdeset godina, nije održan usled epidemije bolesti Kovid19. Umesto trkača koji su trebali trčati ulicama ravangrada, održano je virtulano izdanje Somborskog polumaratona, gde su takmičari trčali svako u svom gradu, a preko posebne aplikacije su unosili svoje rezultate.

Tako je više stotina trkača, kao podršku Somborskom polumaratonu, istrčalo 7 odnosno 21 kilometar u skoro svakom gradu u Srbiji, ali i širom cele Evrope, Rusije pa čak i na američkom kontinentu. Pobednik virtualnog Somborskog polumaratona je Nemanja Cerovac iz Atletskog kluba ''Tempo'' Šabac koji je polumaratonsku distancu istrčao za sat vremena i četrnaest minuta, dok je kod dama najbrža bila Zorica Kulić, Ark ''Somaraton'' Sombor sa sat vremena i četrdeset i četiri minuta. Vredi istaći i rezultat mladog somborca Nikole Boce koji je deonicu od 7 kilometara istrčao za 24 minuta i 50 sekundi.

Takođe ovo je bila prilika da po prvi put, počasno, organizatori Somborskog polumaratona, istrče jedan krug po trasi najstarije ulične trke u Srbiji.

Velika podrška koju je dobio Somborski polumaraton jeste čast, ali i obaveza da se odmah krene sa pripremama za 41. Somborski polumaraton koji će se održati 16. maja 2021. godine.

Telo ubijenog policija je pronašla 15. maja u kasnim popodnevnim satima u septičkoj jami u blizini mesta ubistva

GORAN Tiragić (54) iz Bačkog Brestovca kod Odžaka,saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Somboru,zbog sumnje da je u svoj kući sa više uboda nožem ,u noći između 10. i 11.maja usmrtio poznanika Dušana Vlaisavljevića (38) iz ovog bačkog sela.

Telo ubijenog policija je pronašla 15.maja u kasnim popodnevnim satima u septičkoj jami u blizini mesta ubistva.

Kako smo sazanli, Tiragić se branio ćutanjem,a tužilac mu je odredio pritvor do 30 dana.

Izvor: novosti.rs