Sombor.info

U čitavom regionu raste broj saobraćajnih nesreća i žrtava. Paralelno se svuda pooštravaju kaznene mere, ali „udaranje po džepu“ nije dovoljno da se bezbednost učesnika u saobraćaju poveća. Izlaz su stalne kontrole i bolji putevi.

Hrvatska: Na začelju EU po sigurnosti u saobraćaju

Od Nove godine Hrvatska je uvela euro kao službenu valutu plaćanja, pa su i kazne za prometne prekršaje sada propisane u eurima. Zakonodavac je taksativno naveo izmjene za svaki pojedinačni prometni prekršaj, pa nije bilo potrebe za preračunavanjem. Zanimljivo, za najblaže prekršaje kazne su manje u eurima nego su bile u kunama.

Raspon kazni prije se kretao od 300 do 30.000 kuna, a sada je u eurima od 30 do 3.980 eura (226 do 29.970 kn).

Primjerice, za prekršaje poput nekorištenja pokazivača smjera prilikom skretanja prije je bila propisana kazna od 300 kn, dok je sada 30 eura (226 kn). Za najteže prekršaje kazne su ostale istovjetne, samo preračunate u eure.

Sadašnje pooštrene visine kazni donijete su 2019. godine, kada su se bitno povećali iznosi kazni za osam najtežih prekršaja koji uzrokuju najveća i najteža stradavanja u prometu s posebnim naglaskom na tzv. „četiri ubojice u prometu“ – brzinu, alkohol, pojas i mobitel.

Tako je, primjerice, za prekoračenje brzine za više od 50 km na sat u naselju propisana novčana kazna u iznosu od 1.320 do 2.650 eura ili kazna zatvora u trajanju do 60 dana. Mnogo blaže kazne za brzinu su za manja prekoračenja, primjerice, 60 eura za prekoračenje brzine od 10 do 20 km/h u naselju, odnosno od 10 do 30 km/h izvan naselja.

Slično je i za vožnju pod utjecajem alkohola, za vozača koji vozi pod utjecajem alkohola iznad 1,5 promila kazna iznosi od 1.320 do 2.650 eura ili kazna zatvora u trajanju do 60 dana. No, i kazna za vozača koji ima alkohola od 0,5 do jednog promila je paprena – od 330 do 660 eura.

Za nekorištenje sigurnosnog pojasa u vožnji, kako vozačkog i suvozačkog, tako i putnika na stražnjoj klupi, propisana je novčana kazna od 130 eura. Istovjetna kazna očekuje i vozača koji ne prevozi dijete u propisanoj dječjoj sjedalici ili u postolju.

Za korištenje mobitela za vrijeme vožnje ako se ne rabi uz napravu koja omogućava korištenje bez upotrebe ruke također je propisana kazna od 130 eura.
No, kazne za prometne prekršaje mogu biti i mnogo veće, ako vozač počini više prekršaja.

S najvećom kaznom u Hrvatskoj za prometni prekršaj kažnjen je 2020. hrvatski državljanin s daruvarskog područja zbog upravljanja neregistriranim i neosiguranim automobilom te bez položenog vozačkog ispita. Dobio je ukupnu novčanu kaznu u iznosu od 72 tisuće kuna, odnosno preračunato u današnjih 9.300 eura.

Osim toga izrečena mu je i zaštitna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od tri mjeseca kada se za to ispune uvjeti.

U Hrvatskoj je zakonom propisano u kojem se razdoblju mora koristiti zimska oprema, a obvezna je na svim kontinentalnim državnim cestama i autocestama od 15. studenoga do 15. travnja.

Pod zimskom se opremom podrazumijevaju zimske gume na svim kotačima ili ljetne gume s najmanjom dubinom utora od četiri mm i s lancima za snijeg pripravnim za postavljanje na pogonske kotače.

Novčana kazna za nepoštivanje ovog pravila jest 130 eura, a kaznom od 660 do 1990 eura će se kazniti pravna ili fizička osoba obrtnik ako naredi ili dopusti da se u prometu koristi vozilo bez propisane zimske opreme.

Isto tako, od 1. studenog do 31. ožujka u Hrvatskoj je obvezno korištenje dnevnih ili kratkih svjetala danju na motornim vozilima. Svi vozači koji imaju automobile s dnevnim svjetlima mogu koristiti njih, a ostali moraju imati upaljena kratka svjetla.

Kazna za vožnju bez upaljenih svjetala danju od 1.11. do 1. 4. jest 30 eura. Mopedisti i motociklisti tu obvezu imaju tijekom cijele godine.

U Hrvatskoj je u 2022. evidentirana 32.561 prometna nesreća. U tim je nesrećama poginulo 275 osoba, 2910 ih je teško, a 10.419 lakše ozlijeđeno. Hrvatska je na začelju država Europske unije prema sigurnosti cestovnog prometa. Prema podacima Europske komisije u 2022. godini u Hrvatskoj je zabilježen 71 smrtni slučaj na milijun stanovnika.

Od Hrvatske su lošije samo Bugarska sa 78 i Rumunjska s 86 smrtnih slučajeva na milijun stanovnika. Prosjek EU u 2022. godini jest 45 poginulih na, a najsigurniji cestovni promet ima Švedska u kojoj je u 2022. zabilježen 21 smrtni slučaj na milijun stanovnika.

Srbija: Bahati na ulicama i putevima seju smrt

Vozač automobila BMW u sredu uveče je velikom brzinom uleteo je u centru Beograda iz Francuske ulice u Ulicu Strahinjića Bana i prevrnuo se na bok. Sa vozačem je u automobilu bila i žena, a vatrogasci su sekli vozilo kako bi došli do nje i na kraju su je izvukli kroz šiber. Automobil požarevačkih registarskih je uništen, a samo sticajem okolnosti nije bilo žrtava.

Kao i u „aferi lambordžini“, aktuelnoj nekoliko sedmica, nema obaveštenja šta je bilo sa vozačem. Doduše, lambordžini kojim je upravljao kum predsednika države Uroš Panić, uživo putem društvenih mreža čikajući policiju da ga stigne i uhapsi, „priveden“ je nekoliko dana pošto je snimak postao viralan do te mere da je i policija morala nešto da uradi.

Usledila je javna prozivka „gde je vozač“, a onda i odgovor ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da je protiv Panića saobraćajna policija podnela 84 prijave, da mu je bila (?) oduzeta vozačka dozvola zbog čega je morao da pohađa Seminar unapređenja znanja, kao i da se „utvrđuju i prikupljaju podaci o dodatnim prekršajnim i krivičnim prijavama“.
Kumić je, podrazumeva se, još na slobodi.

S druge strane, policija kažnjava i za najmanji prekršaj nezaštićenih, od nepropisnog parkiranja i minornog prekoračenja brzine do uživanju alkohola.

Tokom minulih uskršnjih praznika Saobraćajna policija je registrovala 15.603 prekršaja, od čega je polovina prekoračenje brzine, a svaki 15. vozač bio je pijan.

Prema rečima Zlatka Belencan, pomoćnika načelnika Uprave saobraćajne policije, u sedmici za nama je sprovedena i međunarodna akcija Evropske mreže saobraćajne ROUDPOL, a u okviru akcije je 21. aprila sproveden „speed marathon“, merenje brzine bez zaustavljanja vozila, a vlasnicima će na kućnu adresu stići pisani upit da se izjasne ko je upravljao vozilom.

Kako je preneo Tanjug, ukoliko to ne učine u roku od osam danas dobiće prijavu i kaznu do 120.000 dinara.

Da je rigoroznija kontrola neophodna pokazuju i podaci za prošlu godinu u kojoj je u saobraćajnim nezgodama 535 osoba izgubilo život, 14 više nego godinu dana ranije, a 37 više nego dve godine ranije.

Agencija za bezbednost saobraćaja navodi da u udesima na milion stanovnika u Srbiji strada 76 ljudi, a EU 44. I to pre rasta u poslednje dve godine. U 2022. stradalo je više od 100 pešaka, većina tokom noći.

Takođe, u pola miliona prekršaja prekoračenja brzine u 2022, bezmalo tri hiljade je – nasilnička vožnja.

Jedan od načina da se trend preokrene je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja koja se planira za ovu godinu, najveća novina biće privremeno oduzimanje vozila za počinioce teških prekršaja, a taksativno se nabraja njih 18.

Između ostalog su vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila u krvi, odbijanje alko-testa, vožnja bez vozačke dozvole ili tokom mere zabrane upravljanja vozilom, preticanje kolone preko pune linije… Vozilo će biti oduzimano privremeno vozačima koji su u prethodne dve godine već pravosnažno osuđeni za neki od ovih prekršaja, i to bez obzira jesu li kola njihova ili nisu.

Sudski će vozilo moći da se oduzme trajno, a novi Zakonu o bezbednosti saobraćaja sudu to nameće kao obavezu.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da „kad neko ugrožava tuđu bezbednost i život, nebitno je da li je predmet kojim se to čini njegovo ili tuđe vlasništvo“.

Moguća konfiskacija „najvažnijeg kućnog ljubimca“ može uticati na smanjenje broja prekršaja i bezbednije ponašanje učesnika u saobraćaju, pre svega vozača, kako vlasnika, tako i onih koji upravljaju tuđim vozilom, mada ima stručnjaka koji misle drugačije, uključujući i mogućnost obaranja ovakvih rešenja pred Ustavnim sudom.

Još jedna novina naći će se u propisima je upotreba električnih trotineta, koji će morati da se kreću biciklističkim stazama, a tamo gde ne postoje, moći da se kreću i kolovozom, ali najviše jedan metar od desne ivice.

Ukoliko mora trotoarom ili pešačkom zonom vozač trotineta moraće da se kreće pet kilometara na sat, kao i pešaci.

Inače, zbog sve masovnijeg posla dostavljanja (ne samo hrane) najčešće trotinetima i biciklima, poslednjih godina bezbednost pešaka je značajno ugrožena, posebno u Beogradu koji ima malo biciklističkih staza, pa se dostavljači uglavnom kreću trotoarima, što je posebno opasno u zoni autobuskih stajališta.

No, kako govori statistika, opasnost vreba i na putevima, bilo lokalnim, bilo magistralnim i auto-putevima, na kojima se redovno beleži prekoračenje brzine, ali i vozači sa mnogo promila alkohola ili jačih opijata. A uvek su najopasniji fantomi, kao dvojica sa početka teksta.

Bosna i Hercegovina: Trebaju nam autoceste

Broj saobraćajnih nesreća u BiH iz godine u godinu sve je veći, a kada je u pitanju sigurnost u saobraćaju i broj smrtnih ishoda naša zemlja je na nezavidnom nivou.

Infrastruktura, ponašanje vozača i edukacija mladih sve to utiče na cjelokupnu sliku sigurnosti saobraćaja. Recimo, dok je u cijeloj BiH tokom 2021. godine zabilježeno 30.238 saobraćajki u kojima je poginulo 255 ljudi, 2022. je samo u Federaciji BiH bilo 21.339 saobraćajnih nesreća, što je četiri posto više u odnosu na 2021, a poginulo je 117 ljudi.

Čak ni novo pooštravanje kaznene politike u saobraćaju u BiH, nije mnogo utjecalo na prekršitelje. Vještak saobraćajne struke Mirzet Sarajlić smatra da najviše treba djelovati na mlade ljude.

„I to treba djelovati od obuke koja treba da se vrši na način na koji je to propisano pravilnicima i zakonskim aktima koji su izuzetno kvalitetni samo treba uspostaviti bolji nadzor. Znači da potencijalni učesnici u saobraćaju prođu svu obuku koja se sastoji iz praktičnog i teorijskog dijela ne samo praktičnog, što je ustaljena praksa u cijelog zemlji. Teoretski dio se samo paušalno provodi a na njega treba obratiti posebnu pažnju. Vozilo samo po sebi je opasno sredstvo i to je isto kao kad nosite pištolj. Nećete vi namjerno nikoga udariti, ali je dovoljan trenutak nepažnje“, smatra Sarajlić.

Navodi da Zakon o bezbjednosti saobraćaja BiH prati evropske standarde i politike.

„Ali uvijek ima prostora za poboljšanje. Naročito kada su u pitanju novi vidovi saobraćaja kao što su električni romobili i ostalo“, smatra Sarajlić.

On kaže da je najnovije pooštravanje kazni u saobraćaju za prekoračenje brzine i ostale prekršaje imalo kratkoročni efekat: „Kada se ljudi naviknu na kazne oni nastavljaju sa ustaljenim režimom, te se pokazalo da pogoršanje kaznene politike naročito kad je brzina u pitanju nije dugoročno rješenje. Donosi kratkoročne efekte, to je istina, ali na kraju su se građani navikli na kazne i nastavili sa prekršajima.

Ono što bi bilo rješenje jeste da na raskrsnicama budu vidljivi policijski službenici te se tako preventivno djeluje na učesnike u saobraćaju, jer nije svejedno čovjeku da vidi policajca i da koristi mobitel.

To definitivno neće niko, mišljenja je vještak koji naglašava da se u smislu sigurnosti na cestama može uraditi to da se što više grade autoceste jer su one jedan od najsigurnijih vidova saobraćaja.

„Na primjer na magistralnom putu M-17 između Zenice i Sarajeva godišnje je život gubilo između 15 i 17 ljudi, a danas imamo izgrađenu trasu auto ceste na koridoru V C između Zenice i Sarajeva i za tri godine jednu ili nijednu nesreću sa smrtnim ishodom. To je pokazatelj da autoceste treba graditi i koristiti ih u što većoj mjeri,

Crna Gora: Loše stanje na svim kotama

U Crnoj Gori je u 2022. naplaćeno oko sedam miliona eura od građana koji su načinili saobraćajne prekršaje.

Sudskim putem je naplaćeno tri miliona eura na osnovu prekršajnih prijava, preko dva miliona nalozima za novčano kažnjavanje, a preko 1.7 miliona eura prinudnom naplatom prekršajnih naloga.

Visine kazni su od 200 do 2.000 eura za vožnju u pijanom stanju, do 150 eura za prekoračenje brzine, do 350 eura za prolazak kroz crveno svjetlo, nevezivanje pojasa do 100 eura, a korišćenje mobilnog telefona i do 150 eura.

U godišnjem izvještaju o stanju u oblasti bezbjednosti saobraćaja, nedavno usvojenom na Vladi, se navodi da se starijim osobama redovno neodgovorno daju ljekarska uvjerenja da bi i dalje mogli da voze, ali se ukazuje i da je ponašanje pješaka u saobraćaju poražavajuće.

U toku 2022. godine, u Crnoj Gori je prvi put, po ugledu na većinu evropskih zemalja, Mašinski fakultet u saradnji sa Ministarstvom kapitalnih investicija, obavio mjerenje indikatora bezbjednosti saobraćaja, odnosno prikupljeni su i analizirani podaci o stavovima učesnika u saobraćaju.

Kako piše, analiza stavova učesnika u saobraćaju, kao i analiza indikatora bezbjednosti saobraćaja pokazuje veoma loše stanje u skoro svim oblastima…

„Promjena demografske strukture vozača je takođe kako u Evropskoj uniji i zemljama regiona i te kako prepoznata i u Crnoj Gori. Sve je više starijih lica koja kao vozači i dalje učestvuju u saobraćaju, bez obzira na prirodno umanjenje njihovih kognitivno-motoričkih sposobnosti. Njihovoj namjeri i upornosti da ‘voze što duže’ direktno pogoduju postojeća zakonska rješenja kao i veoma površna, i sa stanovišta bezbjednosti saobraćaja, sporna pa čak i neodgovorna procedura i način dobijanja ljekarskih uvjerenja o zdravstvenoj sposobnosti za vozača motornih vozila. U toku 2022. godine smrtno je stradalo 18 lica starosne dobi od 56 i više godina“, konstatuje se u tekstu.

Objašnjava se da je na stanje u toj oblasti u 2022. godini između ostalog uticao i povećan broj registrovanih vozila, pojačan intenzitet saobraćaja i ograničena protočnost saobraćajnica, nedisciplina i neodgovorno ponašanje dijela učesnika u saobraćaju, otvaranje dionice autoputa Podgorica – Mateševo, izraženi kadrovski i logistički problemi saobraćajne policije, pojava novih vrsta prevoznih sredstava (električnih vozila, električnih trotineta i slično), „post Covid“ period i njegove posljedice na ponašanje vozača…

Nepoštovanje ograničenja brzine, stoji u izvještaju, indikator je koji veoma nepovoljno utiče na ukupno stanje bezbjednosti saobraćaja u Crnoj Gori.

Pojašnjava se da manji dio vozača ne poštuje ograničenje brzine u naseljenim mjestima, dok veći dio vozača ne poštuje ograničenje na putevima van naseljenog mjesta.

„Praktično, u prosjeku svaki drugi vozač ne poštuje ograničenje brzine“, piše u izvještaju.

Prema analizi, više od trećine vozača prijavilo je da su bar jednom u posljednjih 30 dana upravljali vozilom nakon konzumiranja alkohola. Na niskom je nivou i korišćenje sigurnosnih pojaseva, bez obzira na kategoriju vozila i mjesto sjedenja, kao i upotreba dječijih sistema zaštite i predstavlja jedan od problema bezbjednosti saobraćaja.

„Više od jedne trećine vozača najmanje jednom u prethodnih mjesec dana nije koristilo sigurnosni pojas, dok skoro polovina vozača nije koristila sjedišta za djecu prilikom njihovog prevoženja u vozilu. Ovakvo ponašanje vozača ima posebnu težinu imajući u vidu da istraživanja pokazuju da upotreba sigurnosnog pojasa značajno smanjuje rizik od smrtnog ishoda i to kod vozača za oko 50 odsto, putnika na prednjem sjedištu oko 40 odsto, a kod djece za oko 50 odsto“, navodi se u tekstu.

„Osim ometanja pažnje, problem u značajnoj mjeri predstavlja i vožnja u umornom stanju. Više od četiri petine vozača u Crnoj Gori izjavilo je da su u posljednjih mjesec dana koristili mobilni telefon za vrijeme vožnje, a ta vrijednost je skoro tri puta veća u odnosu na prosječnu vrijednost zemalja iz Evropske unije. Istraživanja pokazuju da ometanje pažnje učesnika u saobraćaju uzrokuje od 10 do 30% saobraćajnih nezgoda u Evropskoj uniji. Više od polovine vozača je izjavilo da su upravljali vozilom dok su bili umorni, što je oko dva i po puta više u odnosu na prosjek zemalja Evropske unije“.

Izvor: danas.rs

U SC "Soko" u Somboru održano je prvenstvo Vojvodine u benč presu, koje je okupilo 43 takmičara iz osam klubova.

U juniorskoj kategoriji najbolje su bile Somborke Mihaela Osmajić i Milijana Mitrović, a u seniorskoj Pančevke Ana Jakovljević i Jovana Radovanov.

Članovi KDT "Sever" iz Sombora Petar Glušac i Ognjen Živadinović šampioni su u sub-juniorskoj kategoriji a Siniša Čović i Saša Bulaja u seniorskoj.

Za najuspešniji klub proglašen je domaćin "Sever".

U kategoriji kadetkinja pobedu je odnela Nataša Mitrović, članica Kluba dizača tegova "Dinamo" iz Pančeva, koja je postavila novi pokrajinski rekord i proglašena za najjaču kadetkinju prvenstva.

Izvor: novosti.rs

Somborac Petar Arambašić od svoje petnaeste godine sakuplja značke, kako kuglaških klubova, tako i fudbalskih. U zbirci od više hiljada značaka posebno je značajna kolekcija vojvođanskih klubova koje prikazuju razvoj fudbala u Vojvodini pre Prvog svetskog rata, do i posle Drugog svetskog rata. Zbirka ovog kolekcionara smatra se jedinstvenom u našoj zemlji.
Pasionirani kolekcionar i nekadašnji sportista, Petar Arambašić iz Sombora poseduje jedinstvenu zbirku značaka fudbalskih i klubova u Vojvodini, od kojih su većina rariteti. Deo fudbalskih je objavljen u katalogu značaka od 1887. do 1945. godine.

"Uspeo sam da sakupim sve kuglaške federacije sveta, dobar deo kuglaških klubova bivše Jugoslavije, ali i značke federacija fudbala. Fudbalske značke su bile najteže, jer su bile u pitanju kolekcije Međunarodnih fudbalskih federacija onih zemalja koje FIFA nikad nije priznala“, kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora.

Ovaj vremešnik sakuplja značke već šest decenija, a najređe i najvrednije nalaze se u 29 ramova.

"Najvrednije su značke predratnih fudbalskih federacija, koje su i najređe, kao i predratne značke fudbalskih klubova u Vojvodini. Nikada nisam imao nameru da to skupljam radi prodaje, već sam želeo da napravim priču o istoriji klubova koji su postojali.. ,“ dodaje Arambašić.

Sakupljajući značke, ovaj kolekcionar je otkrivao istorijske podatke fudbalskih klubava i gradova, od Sombora do drugih vojvođanskih mesta.

"Uspeo sam da saznam zašto je neki klub imao značku, a neki klub nije imao značku. Osnovni razlog bio je taj što su i u ondašnja vremena imali mecene ili sponzore, koji su potpomagali rad kluba, ali i ljude koji su znali da sve to organizuju. U to vreme značka je bila kao najbolja reklama ili marketing, jer se nosila na reveru. Bogati fudbalski klubovi su radili emajlirane značke ili pozlaćene, a siromašni su imali značke od tekstila, plastike ili drveta...“ kaže Petar Arambašić, kolekcionar iz Sombora:

Petar ističe da je do značaka dolazio uglavnom na razmenama i bezrama po Evropi, a u kolekciji je više hiljada primeraka od kojih mu je svaka draga podjednako.

Izvor: RTV

Napokon je otkriveno zašto kosa sedi kad starimo. Krivac su, veruju američki naučnici, ćelije koje stvaraju pigmente i koje vremenom gube sposobnost sazrevanja, piše BBC.

To prekinuto sazrevanje utiče na nezrele ćelije koje bi se inače razvile u melanocite koji kosi daju prirodnu boju..

Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku (NYU) proučavao je taj proces kod miševa koji imaju iste takve ćelije koje određuju boju dlake.

Ovaj rad bi mogao da bude početak zaustavljanja procesa sedenja kose. Ali ne samo to. Prema Britanskom udruženju dermatologa (BAD), rad na melanocitima takođe nam može pomoći da bolje razumemo zašto dolazi do pojave određenih vrsta raka i drugih medicinskih stanja.

Kako kosa sedi?

Kosa stalno raste i stalno opada i to je normalan ciklus koji se događa tokom života.

Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigment.

Melanociti takođe kontinuirano propadaju i obnavljaju se. Novi se stvaraju od matičnih ćelija, a istraživači veruju da su kod ljudi čija je kosa posedela te ćelije na neki način ‘zapele‘.

Tim sa njujorškog univerziteta koristio je posebna skeniranja i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.

Kako kosa stari, ona ispada i opet iznova raste, a s vremenom sve veći broj matičnih stanica melanocita počinje sve sporije da obavlja posao.

Matične ćelije prestaju da kruže oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne mogu da sazru i prave melanocite. Ako nema stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna.

„Naša studija pomogla nam je da bolje razumijemo kako matične ćelije melanocita djeluju na boju kose“, rekao je za časopis Nejčer voditelj studije dr Ći Sun.

„‘Velika je verovatnoća da se isti fiksni položaj matičnih ćelija melanocita pojavljuje i kod ljudi. Ako je tako, to predstavlja potencijalni put kojim treba ići kako bi se poništilo ili sprečilo seđenje“, rekao je on.

Ovo nije prvi put da su naučnici sugerisali da bi sedenje kose mogao biti delimično reverzibilan (povratan) proces.

Loša ishrana jedan je od mogućih uzroka preranog sedenja koje se može izlečiti.

Neki istraživači tvrde i da stres može doprineti tome da ljudska kosa postane bela i sugerišu da bi uklanjanje stresa moglo – barem na neko vreme da obnovi proces pigmentacije.

Druga istraživanja upućuju da genetika, odnosno naš DNK, delimično određuje kada ćemo posediti.

Sedo je moderno

Dok neki više vole da sakriju sedu kosu bojom, drugi je prihvataju. Neki čak odluče da i ranije oboje kosu u srebrnu, belu ili sedu nijansu.

Prema Glamur Magazinu, upravo je srebrna kosa trend za proleće koji su prigrlile mnoge mlade devojke.

„Primetili smo da je jedna nijansa posebno popularna. Siva – sveža, prozračna, sedefasta boja koja osvaja Instagram“, piše u članku Glamur Magazina.

Frizer Luk Heršeson nedavno je rekao za britanski Vog: „Jedno vreme niko nije želeo da ima sedu kosu, ali sada toliko ljudi boji kosu u sivo da više ne poistovjećujemo sedu kosu sa starošću“.

Stručnjaci savetuju da se izdajničke sede vlasi ne čupaju jer to neće sprečiti da sledeća dlaka koja izraste iz istog folikula bude siva. A ako oštetite folikul dlake, nova kosa će teže rasti, što znači da biste na kraju mogli da imate manje kose ili čak područja u potpunosti bez kose.

Dr Lejla Asfur iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je da je bojenje kose velik posao oko kojeg se vrti silan novac.

„Predviđa se da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. Jasno je da postoji velika potražnja. Kad je reč o široj populaciji, očita implikacija ovog istraživanja je da smo korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima ponovno vratimo prirodnu boju“, rekla je ona.

Potrebno još istraživanja

„Ali, rezultati ove studije takođe pomažu medicinarima da bolje razumeju i neka druga stanja u kojima ove matične ćelije mogu igrati ulogu, Na primer, moći ćemo bolje da razumemo temeljnu prirodu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma“, dodaje doktorka.

Ovo istraživanje može da pomogne kod medicinskog stanja koje se zove alopecija areata, kada imunološki sistem napada kosu i prouzrokuje njeno ispadanje. Ponekad kod ovakvih pacijenata kosa ponovo izraste, ali pobeli, objasnila je.

Osim toga, istraživanje bi moglo da donese i neka nova saznanja o vitiligu – stanju kad se na koži razvijaju bele mrlje.

Naučnici su pokušali da hirurški postave folikule dlake na zahvaćena područja kako bi pomogli regeneraciju boje iz pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake. Ali, za to je ipak potrebno još istraživanja, kaže dr Asfur.

Izvor: Vijesti

Elektroprivreda Srbije nedavno je postala akcionarsko društvo, a sto odsto akcija upisano je na jedinog vlasnika - Republiku Srbiju. S obzirom na to da se upravo EPS u procesu transformacije pozvao, između ostalog, i na Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u postupku privatizacije, postavlja se pitanje - da li je trebalo da i građani dobiju 15 odsto akcija EPS, kao što se navodi ovim propisom?

Osim Naftne industrije Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telekoma Srbije, Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa i podelu 15 odsto od ukupnog broja akcija Elektroprivrede Srbije – građanima koji na to imaju pravo.

I dok su građani, po osnovu ovog zakona, postali akcionari NIS, Aerodroma i Telekoma – kod Elektroprivrede Srbije ovaj „korak“ je – izostao.

EPS, doduše, nije listiran na berzi (osnivač navodi da je reč o „zatvorenom AD“ iako je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva napuštena u Zakonu o privrednim društvima još u februaru 2012. godine), ali nije ni Telekom, čije akcije su građanima podeljene u maju 2012. godine.

Portal N1 je od Ministarstva rudarstva i energetike (u sredu 19. aprila) zatražio odgovor na pitanje iz kog razloga je izostala dodela 15 odsto akcija EPS građanima, ali ga do momenta objave ovog teksta – nismo dobili.

„To je pravno pitanje“

Više ekonomista sa kojima smo razgovarali istaklo je da je ovde reč o pravnom pitanju.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za portal N1 kaže da je pitanje podele besplatnih akcija građanima – preuranjeno.

„Treba ipak sačekati malo, pa videti kako će se razvijati situacija. Nije kasno da do podele besplatnih akcija dođe, ako vlasnik – Republika Srbija tako odluči. Ali, EPS nije otvoreno akcionarsko društvo, ne kotira se na berzi. A podsećam da je jedini način da prometujete akcije – da kompanija prethodno izađe na berzu. Preuranjeno je još govoriti o ovome“, smatra Grubišić.

„EPS teorijski najvrednija kompanija u paketu“

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić, međutim, ističe da ovo nije prvi put da se ignoriše važeći regulatorni okvir.

„To samo po sebi govori o nestabilnosti ovdašnjeg privrednog ambijenta, pa na kraju donosioci ekonomskih politika moraju da pribegavaju netržišnim prečicama poput subvencija kako bi privukli investitore. Nažalost, ovakva ekonomska politika je prilično pogubna na duže staze s obzirom da nije održiva i dovodi do narušavanje jednakosti tržišnih učesnika“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker društva „Momentum sekjuritis“.

Kada je reč o akcionarstvu, tu su, dodaje Gujaničić – ove slabosti posebno vidljive.

„Pa se ne dešava prvi put da se krše prava manjinskih akcionara te kao posledicu vidimo devastirano domaće tržište kapitala koje je godinama na putu odumiranja. Prema zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu na Beogradskoj berzi su se pojavili Aerodrom Nikola Tesla (koji je zbog koncesije ostao samo školjka firma) i Naftna industrija Srbije koja predstavlja ključnu hartiju na tržištu. Akcije Telekoma, premda su podeljene pre više do deset godina, nikada nisu ugledale svetlost dana i njima se trguje preko oglasa i društvenih mreža, preko ugovora o poklonu što verovatno najbolje pokazuje u kakvom stanju se nalazi domaće akcionarstvo“, ukazuje naš sagovornik.

EPS bi, kaže, teorijski trebalo da predstavlja najvredniju kompaniju u ovom paketu gde bi prema zakonu građanima trebalo da pripadne 15 odsto kapitala, a bivšim i sadašnjim zaposlenima blizu toliko u skladu sa njihovim godinama staža.

„Ova podela akcija svakako nije nešto prvo što bi trebalo da se desi u očekivanoj korporativizijaciji kompanije, ali vidljivo ignorisanje potrebe da bi kompanija na kraju procesa morala da se pojavi na berzi i da se pride podele akcije svakako je prilično simptomatično. Prave korporativizacije i željenih efekata nema bez kotiranja kompanije na berzi, a poštovanje zakonskog okvira je neminovnost i nešto bez čega se ne može zamisliti uređena tržišna privreda. Ostaje ipak nada da će se ovi procesi ipak odvijati u pravom smeru i da EPS neće doživeti sudbinu Telekoma kome nije mnogo pomogla fiktivna forma akcionarskog društva„, zaključuje Nenad Gujaničić.

Odluka EPS o promeni u AD

U Nacrtu odluke o promeni pravne forme EPS, objavljenom u Agenciji za privredne registre, navodi se da je, između ostalog, i Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije propisano da je „osnivač JP EPS dužan da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti“.

APR

Ovaj zakon u članu 18a predviđa da, između ostalog, nosioci prava ostvaruju pravo i na podelu akcija bez naknade u sledećim javnim preduzećima i privrednim društvima sa učešćem državnog kapitala odnosno privrednim društvima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa:

1) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd,

2) 15% akcija Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom“ a.d. Beograd,

3) 15% ukupnog broja akcija Javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, Beograd.

Zakon o pravu na besplatne akcije Screenshot Paragraf.rsScreenshot Paragraf.rs
Zakon, takođe, predviđa i podelu određenog procenta akcija sadašnjim i bivšim zaposlenima, srazmerno ostvarenom radnom stažu.

Ko je stekao pravo na besplatne akcije

Prema Zakonu, pravo na besplatne akcije imali su građani koji su navršili 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i koji su na dan sticanja statusa nosioca prava bili upisani u birački spisak. Uslov je bio i da su državljani Srbije, da su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije. I, takođe – da do tada nisu stekli niti jednu besplatu akciju po osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji i Zakona o privatizaciji.

Po osnovu ovog zakona besplatne akcije NIS, Aerodroma i Telekoma Srbije steklo je oko 4,8 miliona građana Srbije.

Koliko je besplatnih akcija podeljeno do sada

Do sada je građanima podeljena po jedna akcija Aerodroma Nikola Tesla, po pet akcija Naftne industrije Srbije i po 31 akcija Telekoma Srbija.
Pripalo im je i po sedam akcija takozvanog Akcionarskog fonda u kojem se, zapravo, nalaze akcije velikog broja firmi.
Za razliku od akcija Aerodroma i NIS, koje se kotiraju na berzi, akcijama Telekoma Srbije nije moguće trgovati, pošto ova državna telekomunikaciona kompanija nije listirana na berzi.
Takođe, nije moguće trgovati ni akcijama Akcionarskog fonda.

Izvor: n1info.rs

Jedan od njih je vrlo kreativan i može da izrazi sebe kroz pesme, ples i glumu.
Svaki horoskopski znak ima neku osobinu koja ga čini posebnim, a u nastavku možete pronaći tri znaka koja krasi dar kreativnosti.

Ribe

Ribe su poznate po svojoj kreativnosti i osećajnosti, a umetnost im je vrlo bliska. One su prirodno talentovane za pisanje, slikanje, muziku i druge oblike umetnosti. Kao izraz svoje umetničke strane, Ribe će često da kreiraju nešto jedinstveno i originalno, a njihov rad može da bude izuzetno inspirativan.

Rak

Rakovi su emocionalno osetljivi i izrazito kreativni. Oni su takođe vrlo intuitivni i mogu lako da uhvate duhove i emocije oko sebe. Rakovi su poznati po svojoj sposobnosti da se izraze kroz pesme, ples i druge oblike umetnosti. Njihova umetnička strana je izrazito intimna i često se koristi kao način za izražavanje svojih dubokih osećanja.

Lav

Lavovi su vrlo samopouzdani i ne plaše se da budu u centru pažnje. Oni su vrlo kreativni i mogu da izraze sebe kroz pesme, ples i glumu. Lavovi takođe vole da rizikuju i eksperimentišu sa različitim oblicima umetnosti. Njihova umetnička strana je vrlo dramatična i često se fokusira na teme kao što su moć i ljubav prema sebi.

Izvor: sd.rs

Bivši indijski političar Atik Ahmed ubijen je zajedno sa svojim bratom tokom davanja izjava novinarima uživo na televiziji. Nakon pucnjave, trojica napadača koji su se predstavljali kao novinari, predali su se i odvedeni su u pritvor. Policija je naredila istragu ubistva i zabranila javne skupove. Ovaj slučaj je šokirao ceo svet i podsetio na slične događaje koji su se desili tokom prethodnih godina.

Ubijena novinarka

Novinarka američke televizije „WDBJ7“ Alison Parker (24) ubijena je u gradiću Moneta, u državi Virdžiniji 2015. godine, tokom intervjua koji je emitovan uživo u jutarnjem programu.

Stradao je i njen kamerman Adam Vord (27). Kako su mediji preneli, ubica je njihov kolega Vester Li Flanagan (41).

Policija je tragala za njim nakon zločina, a on je na kraju počinio samoubistvo. Potera je trajala gotovo pet sati. Alison je bila usred intervjua kada su se začuli pucnji, nakon čega je prvo na zemlju pao kamerman.

Kamera je nastavila da snima Flanagana koji ubija novinarku, a njeni vrisci su mogli da se čuju na snimku. Kamera je snimila deo lica ubice. Pored stradalih Parker i Vorda, ranjena je i Viki Gardner, direktorka lokalne privredne komore, koja je pogođena u leđa. Posle hirurškog zahvata, kojim su joj odstranjeni jedan bubreg i deo debelog creva, puštena je iz bolnice.

Direktor televizije Džefri Marks rekao je da su Parkerova i Vord bili „posebni ljudi, koji su svakodnevno obavljali sjajan posao“.

Ubica Vester Li Flanagan II, poznat pod pseudonimom Brajs Vilijams, radio je na pomenutoj televiziji, sa koje je otpušten 2013. godine zbog remetilačkog ponašanja.

Pucali novinaru u glavu

Brazilski novinar i radio voditelj, poznat po antikorupcijskoj kampanji, ubijen je 2015. godine tokom emisije, saopštila je tada policija, navodeći da sumnja da je ubistvo politički motivisano.

Novinar Glejdson Karvaljo ubijen je sa pet hitaca, a napadač je potom sa saučesnikom pobegao na motociklu.

„Došli su do ulaza radio stanice. Rekli su da žele nešto da objave. Neko im je otvorio vrata. Oni su onda rekli da je u pitanju napad i pitali ko je u studiju“, rekao je agenciji AFP šef policije Ebert Silva.

Silva je kazao da je napadač odmah ušao u studio i ubio novinara – tri puta mu je pucao u glavu, a dva puta u stomak.

Bezbednosne snage su identifikovale osumnjičenog. Brazilski mediji su javili da je Karvalju prećeno zbog njegovog posla.

Prema podacima Reportera bez granica, Brazil je treća najopasnija zemlja za novinare, posle Meksika i Hondurasa.

Horor u Dominikanskoj Republici

Dva novinara na radiju upucana su u Dominikanskoj Republici 2017. godine dok su uživo vodili emisiju, a tom prilikom povređena je i jedna žena.

Policija je nakon ubistva uhapsila tri osobe, za koje je navedeno da dosad nisu osuđivane.

Kako se navodi, novinar i voditelj Luis Manuel Medina snimao je telefonom emisiju i emitovao je uživo na Fejsbuku kada je pogođen, a na snimku se vidi kako naoružani muškarac prekida emisiju i ženu kako panično viče “Pucnjava!”

Njegov snimak objavila je agencija Storiful, navodeći da se pucnji mogu čuti u poslednjih 20 sekundi snimka, nakon čega je emitovanje prekinuto.

Osim Medine, ubijen je i producent Leo Martinez.

Ubistvo na demonstracijama

Novinar iz Nikaragve ubijen je 2018. godine dok je uživo izveštavao sa antivladinih demonstracija.

Anhel Gahona je događaje sa protesta uživo prenosio na Fejsbuku. Dok je opisivao kako su nasilni demonstranti oštetili bankomat, začuo se pucanj.

Pogođen je u glavu i pao je na zemlju dok su njegovi prijatelji počeli da dozivaju pomoć. Na snimku se potom vidi kako i drugi ljudi trče da bi mu pomogli.

Ubistvo se dogodilo u trenutku kada su trajali protesti protiv vladinih planova da smanje penzije i radnička prava.

Atentati na političare

Pored ubistava novinara pred kamerama, dešavali su se atentati ili pokušaji atentata na političare.

U Vašingtonu je 30. marta 1981. godine pucano na Ronalda Regana i njegovu pratnju i tom prilikom ispaljeno nekoliko hitaca. Atentator je bio Džon Hinkli, koji nije imao političkih motiva za ubistvo. On je pušten iz psihijatrijske bolnice u Vašingtonu 2016. godine, u kojoj je proveo više od 30 godina, a snimak pucnjave je obišao planetu.

Hamid Karzai, avganistanski predsednik, bio je na meti atentatora deset puta. Jedan pokušaj atentata su snimile kamere, a on se dogodio 2008. godine. Tada je pokušala da ga ubije grupa talibana u blizini predsednikove palate u Kabulu tokom proslave pobede nad sovjetskom vojskom. Pucali su na njega iz automatskog oružja u prenosu uživo na televiziji.

Najpoznatiji atentat bio je na američkog predsednika Džona Kenedija kada je usmrćen dok je bio u autu sa svojom ženom Džeki Kenedi i guvernerom Džona Konalija. U njega je pucao Li Harvi Osvald. Ovaj događaj je šokirao svet, a snimak ubistva je obišao planetu. Nakon ovog zločina, nizale su se brojne teorije zavere.

 Japanski političar Inejira Asanuma ubijen je u tv prenosu uživo 12. oktobra 1960. godine. Njega je u napadu nožem ubio tinejdžer Otoja Jamaguči (17), tokom tv debate u Tokiju. Asanuma se zalagao za raskid savezništva sa SAD i približavanju Kini i SSSR. Preminuo je ubrzo nakon ranjavanja, a njegov ubica je kasnije počinio samoubistvo.

 Bivši japanski premijer Šinzo Abe ubijen je prošle godine tokom govora u gradu Nara. Na Abea je pucao četrdesetesedmogodišnji Japanac, a bivši premijer u bolnici je nedugo nakon napada podlegao povredama. Kamere su snimile trenutak napada na Abea. Nastala je pometnja, video se dim, a Abe je pao kao pokošen. Osumnjičeni Tetsuja Jamagami uhapšen je u blizini mesta pucnjave. On je rekao policiji da je za zločin koristio ručno napravljen pištolj.

Izvor: nova.rs

Još jedna u nizu saobraćajnih nesreća u nedelju dogodila se na putu Sombor - Bezdan.

Na Instagram stranici "192" objavljena je slika uništenog automobila. Izgleda jezivo. Potpuno je razbijen.

Kako se navodi u objavi, vozač je pukom srećom preživeo.

Naime, kako se na slici vidi, leva strana vozila je smrskana, ali s obzirom na to da je reč o automobilu za englesko tržište, volan mu je sa desne strane, koja je ipak prošla sa manjim oštećenjima.

Izvor: kurir.rs

U nedelju 23.04.2023. godine održano je 36. izdanje Beogradskog maratona koje je okupilo 10.500 trkača iz 65 zemalja. Novi rekord maratona i lepo vreme bili su najlepša slika koja je otišla iz glavnog grada Srbije.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' Sombor redovni su učesnici najveće sportske manifestacije u našoj zemlji. Najviše uspeha imala je Tijana Kabić koja je u nedelji u kojoj je istrčala čuveni Bostonski maraton uspela da osvoji treće mesto na trci na 10 kilometara.

Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometara od Somboraca najbrže je istrčao Daniel Dieneš, a Beogradski polumaraton su istrčali i Robert Lalić, Dejan Nikolić, Zoran Nikolić, Aleksandar Martinović, Arpad Šarkezi kao i Biljana Vezmar i Maja Bodrožić koje su samo dan ranije bile učesnice Fruškogorskog polumaratona gde su prešle stazu od 33 kilometra.

Glavnu maratonsku trku u dužini od 42 kilometra istrčali su Suzana Filipović i Đorđe Vučković.

Dan ranije u hotelu Mona Plaza održan je sportski forum Beogradskog maratona na kojem su učestvovali organizatori trka. Svoje učešće imao je i Somborski polumaraton, a Damir Marković i Milan Kovačić su iskoristili priliku da čuju nove svetske trendove i da u direktnom razgovoru sa direktorom Beogradskog maratona Darkom Habušom unaprede saradnju dve trke.

Na već pomenutnom tradicionalnom Fruškogorskom maratonu koji je održan ovaj vikend Miroslav Liščević je prešao srednji istočni maraton u dužini od 59 kilometara.

Istog vikenda Lazar Sanković i Milica Stojšić istrčali su zahtevnu stazu Heidelberg polumaratona, sa čak 360 metara kumulativnog uspona na 21.1km.