Sombor.info

Sveže, tek odimljene i skinute iz pušnice, mirisale su kao nijedne dotad.

Komšija mu je dao specijalitet od divlje svinje: pikantne kobasice iz domaće radinosti.

Svetozar Jovanov iz Dolova, sela udaljenog oko 40 kilometara od Beograda, uživao je u svakom zalogaju sočnog delikatesa, ne sluteći da je kobasica bila zaražena parazitom Trichinella spiralis koji izaziva bolest trihinelozu.

Bolest život mesa, kako je još zovu, opasna je za ljude i prenosi se sa životinje na čoveka.

„Samo su me zalečili, ovde izlečenja nema.

„Nisam razmišljao da takva muka može da me snađe, sve dok nisam dobio temperaturu i grčeve u mišićima“, priča Jovanov.

Zbog zaraze trihinelom, više od mesec dana proveo je u bolničkom krevetu.

Ni danas, posle osam godina, ne oseća se potpuno zdravo.

Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je u Srbiji u 2023. godini do decembra registrovano 14 slučajeva trihineloze, dok je najviše obolelih bilo 2002. godine, kada je registrovano 577 slučajeva.

Šta je trihineloza?

Kao parazit, ova larva živi u mišićima divljih i domaćih životinja, objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut“.

„Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili pečeno meso, ali i mesne proizvode od životinja inficiranih larvama trihinele.

„Najčešće je to meso domaće svinje ili divljih životinja“, kažu u „Batutu“.

Siniša Gatarić, veterinar iz Prnjavora, u Bosni i Hercegovini, dodaje da se životinje najčešće zaraze kada pojedu bolesnog glodara.

„Larve se za kratko vreme oslobađaju u crevima, razmnožavaju i ulaze u krvotok, a onda šire po čitavom telu.

„Divlje svinje su daleko opasnije za jelo od domaćih“, kaže Gatarić.

Kada čovek pojede zaraženo meso, bolest počinje stomačnim tegobama: gađenjem, povraćanjem, bolovima i dijarejom, ističu u „Batutu“.

Larve parazita tada se još nalaze u crevima, gde se razvijaju.

„Oplođene ženke zavlače se u sluzokožu creva gde polažu jaja i ova faza može da prođe nezapaženo.

„Vreme od momenta upotrebe zaraženog mesa do prvih znakova bolesti može da traje od dva do 30 dana i to zavisi od količine koju je čovek pojeo“, kažu u „Batutu“.

Kako dodaju, krajem prve nedelje bolesti, larve iz creva prelaze u krvotok i prodiru u mišiće.

Tada počinje povišena temperatura, bolovi u mišićima, otežano gutanje, otok očnih kapaka i osip.

„Čovek prvo ima simptome kao grip, slabost, malaksalost.

„Ali trihineloza je opasna jer ostavlja trajne posledice“, govori veterinar Gatarić.

Čak i kada se preleži, kaže on, larve ostaju u mišićima, učaurene do kraja života, i reaguju na svaku promenu u organizmu.

„Postoje slučajevi teških infekcija koji mogu da se završe smrtnim ishodom“, upozorava Gatarić.

Mere opreza

Obavezna veterinarska kontrola svake zaklane svinje.
Termički dobro obraditi svinjsko meso i prerađevine na visokim temperaturama.
Kupovati meso i proizvode od mesa u ovlašćenim prodavnicama koje su pod stalnom sanitarnom i veterinarskom kontrolom, a ne na uličnim tezgama i mestima koja nisu proverena.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pančevo

Obavezan pregled sirovog mesa

Pre upotrebe mesa i mesnih prerađevina od domaćih svinja ili ulovljene divljači, potrebno je obavezno uraditi veterinarski pregled odgovarajućeg uzorka, kažu u „Batutu“.

„Zaraženo meso nije za ljudsku upotrebu i obavezno se spaljuje“, govore u „Batutu“.

Veterinar Gatarić kaže da je kontrolu mesa najbolje uraditi u ovlašćenim veterinarskim stanicama.

Objašnjava da se uzima parče mišića, uglavnom deo dijafragme koji se analizira.

„Nikada nisam napravio kobasice ili šunku od mesa koje nije prekontrolisano na trihinelozu.

„Rezultati stignu isti dan ili sutradan i, tek kada dobijem papir da je sve u redu, meso može da ide u preradu“, priča Srđan Erak iz Kuzmina, koji ima domaću proizvodnju specijaliteta od svinjskog mesa, za BBC na srpskom.

Svaka svinja obavezno se pregleda, dodaje Erak, jer bez pečata i potvrde – nema ni kobasica.

„Nećemo da se igramo sa ljudima.

„Kupujemo prasiće, tovimo ih i, na kraju, od njih pravimo prerađevine“, kaže Erak.

Dodaje da imaju stalne mušterije koji ih i ne pitaju za potvrdu.

Ipak, ima i onih koji žele da vide da je meso prekontrolisano.

„Najviše problema imaju ljudi koji zakolju nekoliko svinja, a ne odnesu uzorak svake na kontrolu, već misle da je dovoljno od jedne ili dve.

„Svaka svinja mora da se pregleda i tu nema dileme“, ističe Erak.

Posle sopstvenog iskustva sa trihinelozom, Svetozar Jovanov iz Dolova kaže da je dodatno oprezan da zaštiti sebe i članove porodice.

„Nikada više nisam uzeo parče svinjskog mesa, a i sa ovim ostalim sam oprezan.

„Dosta mi je i ova muka koju imam“, dodaje.

Izvor: danas.rs

Somborci su 1859. godine, zahvaljujući njihovom sugrađaninu, Кarlu Bijelickom, pre 165 godina postali bogatiji za biblioteku. Ukupno 75 godina je prošlo od osnivanja Dečijeg odeljenja ove ustanove kulture, časopis za kulturu „Dometi“ objavio je svoj prvi broj pre tačno pola veka, dok je pet godina prošlo od uručivanja prvih Bebiteka paketića.

“Uz brojne jubileje, u 2024. godini, očekuju nas i 15. Veljkovi dani, književna manifestacija koju Biblioteka priređuje od 2007. godine. Povodom jubileja, tokom januara 2024. godine, svojim starim i novim članovima umanjujemo upisninu za 50 odsto”, ističu u somborskoj Gradskoj biblioteci.

Kako dalje navode, Svečana akademija povodom 165 godina od osnivanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“ i 75 godina od osnivanja Dečijeg odeljenja, biće upriličena u petak, 19. januara, u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora. Ovaj događaj zakazan je za 18 sati, a u okviru istog nastupiće Duo Scrivo In Vento (Stanislava Vasiljević – flauta i Igor Ivić – gitara).

Izvor: radioapatin.com

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2024. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić.

Crveni krst Sombor se zahvalјuje svim sugrađanima koji su se odazvali prvoj akciji davanja krvi u ovoj godini, te pozvao i ostale da se priklјuče budućim akcijama kako bi se obezbedile potrebne količine krvi.

REKONSTRUKCIJA zgrade Srpske čitaonice Laza Kostić, jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini uspešno je završena.

Radovi su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spoljašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavljanje dekorativne rasvete. Pored toga, uređeni su unutrašnji zidovi čitaonice i rekonstruisani podrumski otvori.

Vrednost radova je iznosila 35 miliona dinara a sredstva za realizaciju projekta su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Sombor.

Izvor: novosti.rs

Pandemija kovida-19 unela je velike promene u gotovo svim aspektima života, a posebno je stavila u fokus korišćenje digitalnih tehnologija u mnogim sektorima, pa i u zdravstvenom.

Tako se i u Srbiji počelo više govoriti o telemedicini koja se svuda u svetu i pre pandemije razvijala paralelno sa razvojem tehnologije.

Tamara Didić, sa dotadašnjim iskustvom u oblasti strateškog razvoja projekata i marketinga tokom rada u domaćim i stranim kompanijama, a pre toga i studijama na jednom od vodećih francuskih univerziteta – Sophia Antipolis u Nici – pre nekoliko godina sa svojim timom pokrenula je platformu DokTok.

DokTok pruža mogućnost pacijentima da besplatno, bilo putem aplikacije ili sajta, razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti i dobiju savete ukoliko imaju neka zdravstvena pitanja i nedoumice.

“Naše tržište je dugo bilo ’zeleno’ i ne sasvim spremno za telemedicinu, međutim pandemija je promenila mnoge navike potrošača, u ovom slučaju korisnika, i na neki način trajno normalizovala onlajn servise“, počinje priču za Forbes Srbija Tamara Didić.

Onlajn razgovor 1-na-1

DokTok je praktično platforma za onlajn zdravstvene i psihološke konsultacije sa stručnjacima svih specijalnosti putem videa, četa ili audio razgovora i to iz svog doma ili bilo kog mesta gde se onaj kome treba pomoć i savet oseća komforno.

Sve što je potrebno su računar, tablet ili mobilni telefon sa internet konekcijom. Deo platforme su lekari privatnih zdravstvenih ustanova, samostalni lekari, kao i aktivni i penzionisani zdravstveni radnici i psihoterapeuti, a aplikacija se može preuzeti sa Epl stora i Gugl pleja.

Aplikaciju razvijale i sugestije lekara i pacijenata

Tim koji je razvio ovo rešenje čini, pre svega, grupa entuzijasta i zaljubljenika u inovacije koji su ovu ideju pretočili u realnost, odnosno proizvod.

„Iza ove ideje stoji tim programera i dizajnera sa jedne strane, a sa druge iskusna ’biznis’ ekipa koja broji nekoliko članova koji brinu da sve što se razvije dobije i pravo mesto na tržištu, da korisnicima i klijentima pruži upotrebnu vrednost“, navodi naša sagovornica.

Ipak, u kreiranju i oblikovanju DokToka učestvovali su i sami korisnici i lekari sa platforme, koji su davali predloge za unapređenje.

„Rešavanjem svake pojedinačne situacije i problema korisnika, razvili smo otvoren odnos i dvosmernu komunikaciju“, kaže Didić.

Kako funkcioniše DokTok platforma

Da bi neko na ovaj način dobio pomoć lekara potrebno je da se registruje putem aplikacije ili veb stranice, nakon čega može pristupiti listi lekara i psihoterapeuta i pregledati njihove profile, specijalnosti, iskustva, pre nego što odluči da zakaže konsultaciju.

Nakon što zakažu konsultaciju, korisnici dobijaju obaveštenja i podsetnike koji im pomažu da se na vreme pripreme za razgovor sa lekarom, a u svakom trenutku imaju pregled svih aktivnosti na svom profilu.

Sa stručnjacima koji su trenutno onlajn može se odmah pokrenuti video poziv.

Uobičajeno trajanje konsultacije je 15 do 20 minuta tokom kojih stručnjaci pružaju osnovne informacije, a ako je potrebno daju i preporuke za dalje korake i dijagnostiku.

Oko 80 odsto korisnika su žene

Na DokTok portalu se mogu naći i informacije o zdravlju, roditeljstvu, zdravom životu i navikama. Didić kaže da je portal postao vrlo posećen izvor informisanja i da danas okuplja više od 160 autora.

Korisnici mogu da se konsultuju i sa autorom članka putem video poziva.

Oko 80 odsto korisnika ove platforme su žene što pokazuje da one najviše vode računa o svom zdravlju, ali i zdravlju cele porodice.

„U skladu sa tim, trudimo se da ponudimo što više tema iz sfere njihovog interesovanja – od savetovanja na temu dečijeg zdravlja i razvoja, ginekologije, nutricionizma, dermatologije, ali i psihološke podrške i roditeljstva“, priča Tamara.

Mentalno zdravlje najtraženija oblast

Tokom ove godine uočili su i da veliko interesovanje korisnika vlada za oblast mentalnog zdravlja.

Uprkos očekivanjima da će interesovanje za lekarima opšte medicine i pedijatrima biti vodeće, psihološka podrška čini više od 75% realizovanih konsultacija.

„Mentalno zdravlje je tema o kojoj se sve više govori u poslednje vreme i koja definitivno dobija pravo mesto imajući u vidu njenu važnost, ali i savremeni životni stil koji često nosi puno stresa i pritisaka, a malo vremena da se posvetimo sebi na pravi način. Zato smo se u protekloj godini i mi potrudili da to ’ispratimo’ i ovu kategoriju na našoj platformi dodatno pojačamo“, priča Tamara.

Danas je na Dok Tok platformi prisutno 70 psihologa i terapeuta.

Takođe, na DokToku se kroz tematski usmerene kampanje obraćaju različitim ciljnim grupama, pa su tu bile i kampanje ‘’Razgovor koji leči’’ i ‘’Roditelji, slušamo vas’’, a tokom novembra su pokrenuli i temu mentalnog zdravlja muškaraca o kojoj se slabo govori, a kojom će se, kako kaže, detaljnije baviti u narednom periodu.

Trenutno je na DokToku aktuelna kampanja „Prvi korak ka zdravijoj ishrani“ koja za cilj ima da istakne važnost pravilne ishrane i njen uticaj na razne sfere života, a ne samo fizički izgled.

Kroz ovu kampanju DokTok nutricionistkinja na osnovu inicijalnog razgovora i kratkog upitnika kreira program balansirane ishrane za svakog korisnika, prilagođen njegovim potrebama i ciljevima.

Telemedicina ne može sasvim da zameni lekara

Ipak, treba imati u vidu da primena modernih komunikacionih tehnologija u zdravstvu može da pomogne u oblastima koje ne zahtevaju fizikalni pregled kao što je mentalno zdravlje ili kod jednostavnih zdravstvenih problema, ali ne može u potpunosti da zameni klasičan lekarski, odnosno klinički pregled.

Telemedicina je važna kao prvi kontakt, rutinska kontrola, savetovanje, praćenje hroničnih bolesti, psihološka podrška i slične situacije gde direktan pregled lekara nije neophodan.

Korisnik platforme ima slobodu da pita lekara sve što ga zanima, ali u situaciji kada stručnjak proceni da je potreban pregled u ordinaciji ili dodatne analize, uputiće ga na dalju dijagnostiku.

Neadekvatan regulatorni okvir

Glavni izazov u razvoju ovog rešenja bio je regulatorni okvir koji je, kako kaže naša sagovornica, vrlo rigidan i neosetljiv na benefite i primenu telemedicine u praksi.

„Zakon ne prepoznaje onlajn komunikaciju kao validan alat u lečenju, te samim tim i onlajn konsultacija kao takva nije prepoznata kao format putem kog se može uzeti anamneza, dati ili korigovati terapija, savet ili napisati izveštaj lekara. To ne ostavlja puno prostora za lečenje ovim putem, te samim tim i dosta sužava potencijal ovakvih rešenja za telemedicinu“, navodi.

I pored najava i planova za unapređenje u ovoj oblasti, ipak su promene veoma spore za ovako dinamičnu granu.

Drugi veliki izazov je bilo tržište.

„U trenutku kada smo se pojavili, tržište nije ni postojalo. Pioniri uvek imaju najteži zadatak i izazov, a to je edukacija tržišta – kako ubediti korisnike da ste im potrebni i da im rešavate neki važan problem, a onda i kako primeniti to rešenje, čemu je ono namenjeno, a čemu ne. I ovaj zadatak se nikada ne završava“, ističe Didić.

Podrška za ideju

Ona kaže da u Srbiji postoji značajan broj programa koji podržavaju razvoj inovativnih startapa, ali ono što se iz njihovog iskustva pokazalo kao važnije su strateška partnerstva.

„Pronaći partnera koji će biti ’perfect match’ je ključno za razvoj i uspeh startapa kakav smo mi“, navodi.

Podrška kompanije A1 omogućila im je, kako kaže, pristup širokoj bazi znanja, partnera i klijenata.

“Do sada smo bili i deo mnogih domaćih i regionalnih akceleratorskih programa koji su nam pored finansijske, doneli i mentorsku podršku i vidljivost. Tu je Boost Innovation program u okviru regionalnog UNDP akceleratora čiji smo bili pobednik, sjajan domaći program StarTech u organizaciji NALED-a, ali i neizostavni Fond za inovacionu delatnost koji uvek prepozna kvalitet i dobru inovaciju“, ističe Tamara Didić.

Gotovo 8.000 registrovanih korisnika

DokTok je do sada zabeležio više od milion poseta, odnosno u proseku više od 50.000 na mesečnom nivou. Uz to, beleže i stalni trend rasta broja lekara, kojih je trenutno oko 200, kao i registrovanih korisnika kojih je sada skoro 8.000.

Kada je reč o planovima za naredni period, tokom naredne godine nastojaće da, nakon što su ‘’zaokružili’’ razvoj proizvoda, ovo rešenje validiraju na domaćem tržištu, kako iz ugla korisnika, tako i iz ugla lekara, ordinacija, ali i B2B partnera.

‘’Želimo da se otvorimo, ne samo ka zainteresovanim stranama u zdravstvenom ekosistemu, već i ka svim društveno odgovornim kompanijama koje se bave ili žele da se bave zdravljem i prevencijom, bilo opštih ili specifičnih grupa, i ponudimo im mesto gde će na efikasan i vidljiv način moći da podrže zajednicu i učestvuju u unapređivanju našeg zajedničkog sistema i kvaliteta života’’, kratko otkriva Tamara.

Objašnjava da imaju u planu saradnju sa drugim inovativnim startapima iz ove oblasti, kao što je BabyFm koji je nedavno plasirao proizvod i aplikaciju za olakšano merenje i praćenje temperature kod dece.

Nastojaće, kaže, i da kroz nove biznis modele ovo rešenje prošire i u regionu i time pojačaju primenu telemedicine na tržištu.

Budućnost telemedicine

Budućnost telemedicine grana se u nekoliko pravaca, ali mimo razvoja samih rešenja koja već uveliko koriste AI, Big Data i vrlo naprednu robotiku, važno je sagledati i šta ova budućnost donosi društvu.

Tamarino viđenje je da su to, pre svega, decentralizacija zdravstvene zaštite i globalizacija zdravstvenih usluga jer će biti sve više pružane tamo gde se pacijent nalazi, bilo da je to kod kuće, na poslu ili na putu, uz mogućnost izbora stručnjaka iz bilo kog dela sveta.

Takođe, na polju prevencije ima puno prostora i potencijala za napredak.

„Sa boljom tehnologijom praćenja i AI analizama, fokus će biti na prevenciji bolesti, umesto na tretiranju simptoma nakon što se bolest razvije, odnosno kurativi“, smatra naša sagovornica.

„DokTok će nastojati da u budućnosti ponudi sve ono što je potrebno za brigu o zdravlju – ne samo konsultacije i zakazivanje pregleda, već mnogo širi dijapazon usluga poput čuvanja zdravstvenih dokumenata, povezivanja sa različitim uređajima za praćenje zdravstvenog stanja i navika, ali i edukaciju kroz kvalitetan sadržaj i formate. Kako bismo ovu viziju dostigli, neophodno je da iskoristimo mogućnosti koje danas pruža tehnologija“, zaključuje sagovornica Forbes Srbija.

Poslovni model

Na platformi trenutno postoji segment besplatnih konsultacija koje su dostupne u okviru tematskih CSR kampanja ili volonterskog rada stručnjaka u odabranim terminima.

Međutim, kako je za redovno funkcionisanje, odnosno potrebe korisnika neophodna veća dostupnost termina, ali i veći broj stručnjaka, na DokToku je tako moguće zakazati i konsultaciju ili pregled u željenom terminu kod stručnjaka ili u ordinaciji u okviru segmenta naplativih konsultacija.

„U cilju potpune transparentnosti i demokratizacije tržišta, na DokTok platformi stručnjaci sami određuju cenu svojih usluga. Tako će korisnici imati mogućnost da potpuno transparentno vide ne samo cene usluga, već i detaljne profile stručnjaka među kojima će odabrati onog sa kim žele da zakažu svoju konsultaciju. Ideja i jeste da i lekarima pružimo mogućnost dodatnog prihoda na jednostavan način, a korisnicima lako dostupnu i kvalitetnu uslugu, te da na taj način budemo čvorište u zdravstvenom ekosistemu“, kaže Tamara.

Objašnjava da model koji stoji iza Dok Toka podrazumeva monetizaciju kroz mesečne pretplate ordinacija i lekara kroz nekoliko vrsta paketa prilagođenih tržišnim potrebama, koji im obezbeđuju ne samo prisustvo na platformi, već i celu virtualnu ordinaciju u pozadini koja im omogućava pružanje ovakve vrste usluge mnogo široj grupi potencijalnih korisnika od njihove baze pacijenata.

„Tu su uvek neki sporedni modeli monetizacija kroz reklamiranje, tailor made saradnje sa velikim partnerima ili kompanijama kojima je potreban alat za plasman CSR aktivnosti, kao što je na primer bila kampanja Roditelji, slušamo vas, realizovana u saradnji sa A1 Srbija ili kampanja Razgovor koji leči u saradnji sa Psihološkim društvom Srbije“

Budući da su deo sredstava za finansiranje obezbedili kroz grantove i investicije kako bi ideju realizovali i posao pokrenuli, u narednom periodu, cilj im je da kroz postavljeni biznis model poslovanje razviju tako da bude samoodrživo i sa potencijalom za lako skaliranje u budućnosti.

Izvor: forbes.n1info.rs

Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane danas će zvanično pokrenuti inicijativu da se ukine odluka o suspenziji vojnog roka, kazao je Miloš Vučević.

Tačnije, pokrenuće inicijativu da se opet reaktivira zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka.

Vučević je kazao da bi takav vojni rok trebalo da traje do 4 meseca, a može biti i kraće, ali da će se to tek videti kad se bude procenilo kolika je dužine obuke potrebna, ali to svakako neće biti ni godinu pa čak ni pola.

On je podsetio je da obavezno služenje vojske u Srbiji nikad nije ukinuto samo je suspendovano, što znači da samo treba ukinuti suspenziju, te da će o tome biti pokrenuta i široka javna rasprava.

"Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava Vojske Srbije, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok", objasnio je Vučević.

Izvor: b92.net

Dvadesetšestogodišnji pedagoški asistent iz Bogojeva, koji su se sumnjiči za seksualno zlostavljanje dece iz vrtića u Odžacima, ostaje u pritvoru.

Kako piše Dnevnik, njemu je rešenjem Višeg suda u Somboru produžen pritvor do 29. januara.

"Pritvor je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela koja mu se stavljaju na teret, imajući u vidu da je osnovano sumnjiv da je izvršio šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 nedozvoljenih polnih radnji i krivično delo iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, odnosno veći broj krivičnih dela protiv polne slobode, da je na taj način iskazao visok stepen bezobzirnosti, upornosti i doslednosti", pojašnjava za Dnevnik portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac.

Okrivljeni je predmetne radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017, 2018, 2019. i 2020. godine, zloupotrebljavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila poverena na staranje i negu.

Optužnica je potvrđena nepravosnažnim rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru.

Uredbom Vlade Srbije, koja je stupila na snagu 1. januara, produžena je zabrana zapošljavanja do kraja 2026, a time su pogođeni i lekari, jer im se "neizvesni" ugovori produžuju na tri ili šest meseci, do godinu dana, čime gube nadu da će dobiti posao za stalno.

Tom zabranom se, kako tvrde medicinari, na mala vrata u zdravstvene ustanove uvode članovi vladajuće stranke ili simpatizeri režima, koji bez zvaničnih konkursa dobijaju zaposlenje, navodi Nova.

U zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti Srbije, većina prijavljenih za stalni posao, koji su bili angažovani tokom pandemije, još nisu dobili obećane ugovore, i četiri meseca pošto je Vlada usvojila zaključak kojim je obećala stalno zaposlenje tim medicinskim radnicima, oni i dalje čekaju na rešavanje svog statusa.

Zdravstveni radnici, ne samo lekari specijalisti, nego i medicijske sestre i tehničari, za kojima ustanove tragaju putem mnogobrojnih oglasa, sve masovnije odlaze u inostranstvo.

Deficit specijalista utiče na gužve, prekomeran posao, tri puta više pacijenata u smeni nego što je protokolima propisano, zbog čega postojeći kadar „beži“ u privatnu praksu ili van zemlje.

Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2011. godine, u Srbiji postoji deficit od 5.000 zdravstvenih radnika, koji od tada do danas samo raste, dok podaci Instituta za javno zdravlje govore da nedostaje 1.000 lekara.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u 2022. godini bilo gotovo 17.000 nezaposlenih radnika, među kojima je skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista.

Zbog redovnog usklađivanja akciza, koje se radi dva puta godišnje, cigarete će u Srbiji opet poskupeti u drugoj polovini januara ili početkom februara, pišu Večernje novosti.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što znači da će najjeftinija biti 340, a najskuplja 620 dinara, a moglo bi da dođe i do većeg poskupljenja.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cena kao u državama EU.

U prošloj godini tri puta je bilo poskupljenje, jer je Vlada u oktobru povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara.

Sa tim uvećanjem, država po jednoj paklici prihoduje 90,99 dinara.

Izvor: direktno.rs

Naučnici sa Univerziteta u Londonu 2016. godine napravili su stranicu na kojoj su objavljena najčešća imena u svetu, po kontinentima i po državama.

Na sajtu forebears.io se tako navodi da je najčešće žensko ime u svetu Marija, a muško Muhamed, dok su u Evropi to imena - Marija i Sergej.

U Srbiji se navodi da, barem prema podacima koje su imali do 2014. godine, najviše žena nosi ime Ljiljana, a najviše muškaraca - Dragan.

Što se regiona tiče, ističe se da su u BiH najčešća imena Fatima i Ibrahim, a u Hrvatskoj Marija i Ivan.

U Crnoj Gori najviše građana ima imena Milica i Dragan, u Sloveniji Marija i Franc, a u Severnoj Makedoniji Slave i Stojan.