Sombor.info

U istoriji srpskog pozorišta nije zabeležen slučaj da su glumci i glumice platili glavom, jer su se bavili svojim poslom. Bilo je tako sve do 1944, kada se revolucionarna pravda, vitlajući mačem, uveliko razmahala. Pred streljački stroj u Srbiji izvedeni su ne samo glumci već i glumice, reditelji, upravnici…

Poratni hod po mukama pratio je i život čuvene pozorišne glumice Žanke Stokić.

Miodrag Ilić, književnik i dramski pisac, gledao je Žanku Stokić u drami Ljubinke Bobić „Porodica Blo“. Posle te predstave, kako mi je rekao, video je još jednom. Nije bila na sceni.

– Bio sam dete, ali se sasvim dobro sećam grupe zatvorenika koji su brezovom metlom čistili deo Bulevara revolucije kod Vukovog spomenika. Među njima je bila i Žanka Stokić. Jedan od prolaznika pitao je: „Žanka, šta to radiš?! Odgovorila je: „Evo, čistim ovo đubre.“

Žanka je bila, seća se Ilić, u izgužvanom kišnom mantilu, neuredne prosede kose. Ostali zatvorenici radili su ćutke, pod prismotrom naoružanog stražara.
Februara 1945. najpoznatija srpska pozorišna glumica osuđena je na „osam godina gubitka srpske nacionalne časti“, zato što je igrala u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor, koja su bila pod zaštitom okupatora, a specijalno zato što je aktivno učestvovala u programima Beogradske radio-stanice.

Prema izveštaju „Politike“, sala je bila prepuna naroda. Za vreme saslušanja optužena Žanka Stokić je plakala. Kada se ona nekada smejala, smejala se i publika koja je slušala. Ovoga puta Žanka je plakala, a publika se smejala njenim suzama.

Stupica je tražio Žanku za JDP

Kako su Žanku vratili tamo gde je ona najpotrebnija – pozorišnoj sceni? Književnik Milan Đoković, dugogodišnji direktor Drame Narodnog pozorišta, zakucao je na vrata Mitre Mitrović, prve žene ministra za kulturu i prosvetu postratne vlade.

– Mitra je, ne samo pažljivo saslušala pozorišne i ljudske pobude mojih prijatelja i moje da tražimo Žankin povratak u njenu pozorišnu kuću, nego je, očevidno, imala i sluha za opravdanost tih pobuda. Bez komentara, obećala je da će, odmah, razgovarati „sa drugovima“ – sećao se Đoković tog razgovora.

Dva dana kasnije, Mitra je javila Đokoviću da je potrebno da neko od glumaca, bliskih Žanki i ljudski pouzdanih, ode da je poseti i da joj kaže da odmah podnese molbu za rehabilitaciju. Đoković je razgovarao sa Dragoljubom Gošićem, koji je pristao da bude prvi poklisar, koji će joj odneti radosnu vest. Žanka ga je saslušala „široko otvorenih očiju, ustreptala, zahvalila mu se kao starom drugu i rekla da će učiniti ono što joj je preporučio“.

Žanku je hteo i Bojan Stupica, koji je u to vreme okupljao najbolje glumce za JDP. Dobio je saglasnost Agitpropa CK KPJ da pozove Žanku. Stupica je posetio Žanku i saopštio joj da je njene kolege očekuju i da će odmah dobiti prvu ulogu.

I pored dve ponude, velika glumica se nije vratila pozorišnoj sceni. Žanka Stokić preminula je 20. jula 1947.

„Sedela sam na patosu i lovila neko zrno pasulja kada se odjednom on pojavio. Ušao je sa dvojicom pratilaca. Bio je vitak čovek, ali tada mi se činio znatno višim. Mršav. Nosio je kožni kaput do zemlje. Imao je neke sivoplave čelične oči. Bio je to Slobodan Penezić Krcun. Sećam se ko danas“, ispričala je Olga Spiridonović pozorišnom kritičaru Feliksu Pašiću.

Olga Spiridonović uhapšena je četiri-pet dana pošto je oslobođen Beograd. Prvo je bila u Upravi grada, na mansardi, zatim su je prebacili u „Glavnjaču“.

Pitao je: „Ko je ovo?“ Žena nekog vojvode četničkog, koji je streljan, stajala je pored Žanke, rekla je: „Ovo je naša velika glumica Žanka Stokić.“ „A, ti si ta Žanka Stokić!“, odvratio je Krcun. „Gospođa Stokić je bolesna. Potreban joj je insulin. Ukoliko ga ne dobije, ona će umreti“, izgovorila je ta žena. Kad je polazio, Krcun je rekao pratiocu: „Nabavi insulin za drugaricu i vidi slučaj ove žene“…

„Vode nas na streljanje…“

„Posle dva dana, oko dva sata noću, ušao je čovek koji je svake večeri ulazio. Prozvao me je, ali i sve druge glumice: Nadu Riznić i Gordanu Gošić kao i primabalerine Rut Parnel i Nadu Aranđelović. U susednoj zatvorskoj prostoriji bili su glumci Mirko Milisavljević, Vladeta Dragutinović, operski pevači Nikola Cvejić, Stanoje Janković…“, navodi Olga Spiridonović.

Svi su sprovedeni do „marice“. Onda su ih vozili, vozili, vozili… Tako jedan sat. Imali su utisak da ih vode na streljanje.

„Vladeta je govorio: ’Ljudi, nas stvarno vode na streljanje. Mi nismo ništa skrivili, mi smo samo radili svoj posao.’ I odjedared se kola zaustavljaju. Tu gde je danas Prirodno-matematički fakultet, tu je bila stara ’Glavnjača’. Kola se zaustavljaju u dvorištu. Zima, ciča. Početak novembra. Onda su nas ubacili u ćelije, gde je bio beton, a Žanku su odmah izdvojili u drugu prostoriju“, objašnjava naša poznata glumica.

U toku noći pozivali su ih na saslušanje.

„Govorila sam: ’Čoveče, dajte mi dokaz. Šta me tereti?’ Onda su došli i rekli: ’Hajde, izlazite, slobodni ste!’ Pustili su nas ujutro, negde oko sedam. Sećam se, kad sam došla kući, bila je zora.“

Olga Spiridonović je verovala da ih je streljačkog stroja spasao Milovan Đilas.

„To znam“, rekla je, „jer moj muž je bio Žorž Skrigin. Kad je trebalo da se venčamo, specijalnu dozvolu je trebalo da dobije od partijske organizacije…. Zogović je bio za to da nas streljaju, a Đilas je rekao: ’Ne! Nemojte da pravite gluposti.’

Iako su glumcima i glumicama posle višednevnog tamnovanja bila otvorena vrata ćelija, vrata matičnog Narodnog pozorišta za njih su bila i dalje zatvorena. Olga Spiridonović je dve godine pokušavala da se vrati. Kolega je predložio da se obrati Mitri Mitrović. Ispred vrata Kabineta ministarke stala je već sledećeg jutra. Upisala se u veliku knjigu: „Olga Spiridonović, po ličnom pitanju“.

Ministarka u američkoj uniformi

„BiIa sam tog dana 30. i 35. po redu. Mislila sam da ću ostati za naredni dan. Sekretar je izašao i prvo ime koje je izgovorio bilo je moje. Mitra je ustala od stola i ponudila da sednem. Odbila sam. Sećam se kako je bila obučena. To me je impresioniralo. U nekoj američkoj uniformi sa čizmama, kratko ošišana. Mislim da je bila zaprepašćena mojim izgledom. Imala sam neke cipele, pocepane čarape, bedni kaputić, nenašminkana.“

Sve sam joj ispričala, da mi ne daju da se vratim. Kada je sve čula, rekla mi je da ne moram da ostanem u Beogradu i da se formira pozorište u Cetinju. Odbila sam, jer bi moj odlazak bio priznanje krivice.“

Olga Spiridonović je posle dva dana vraćena u Narodno pozorište, koje nedugo zatim, zbog raznih smicalica, napušta i prelazi u JDP. U svojim sećanjima ona navodi da je Mitra Mitrović bila na predstavi „Hamleta“: „Poslala mi je ljubičice.“

Šansu da zaigra u bilo kom pozorištu ili filmu Julijana Jula Bukvić nije dobila. Ova darovita glumica Niškog narodnog pozorišta streljana je 1944. samo zato što je za vreme rata živela sa jednim četničkim oficirom. Stradanja mladih niških glumaca ne završavaju se ’44. Mobilisani su u kulturnu grupu pratećeg bataljona Glavnog štaba NOVJ za Srbiju i prebačeni u Kragujevac. Januara 1945. svi su uhapšeni pod optužbom da su pokušali stvaranje ilegalne ravnogorske organizacije.

Posle višenedeljnog mučenja u kragujevačkoj „Kapislani“, streljani su glumci amateri i studenti Marija Mara Vučković, Aleksandar Aca Ilić i Ranko Kovačević, dok je glumac i još uvek gimnazijalac Dragan Mihajlović umro od posledica teških batina.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović izjavio je da će se kroz projekat Zaplovi Srbijom pokazati svi potencijali i resursi naše zemlje.

Petrović je naveo da je cilj ovog projekta da unapredi nautičku ponudu zemlje i da privuče ne samo domaće, već i strane turiste, investitore i uopšte ljude koji hoće da pogledaju našu zemlju sa reke, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

On je naglasio da sve više putnika i robe plovi rekama i da je to velika šansa za našu zemlju, ne samo za turizam i nautiku, već i za privredu.

Petrović je dodao da je projekat zamišljen u više faza i da prva faza obuhvata izgradnju pet marina.

„Krenuli su radovi u Velikom Gradištu na izgradnji marine, a veoma brzo počeće i u Golupcu. Postoje planovi da se marine izgrade i u Somboru, Kladovu i Smederevu i u tom smislu razmišljamo da ćemo negde do samog početka specijalizovane Međunarodne izložbe EXPO 2027, ali i pre da završimo taj prvi deo faze ovog projekta“, naglasio je Petrović.

Izvor: biznis.rs

Dešava vam se da se jako često, da ne kažemo svake noći, budite u periodu između 3 i 5 časova ujutro? Znate da niste puni jeli a ni pili pre spavanja, pa telo nema razloga da se budi, a opet, nešto ga remeti… Razlog je neobičan, pomalo i neverovatan:

Vaše telo vam šalje poruku koje niste ni svesni – buđenje u ovom periodu znači da imate brigu, veći teret koji bi da smaknete s leđa, a na javi ne znate kako. Do buđenja dolazi zbog energije iz pluća i osećaja tuge. U ovom periodu uzdiže vam se svest što je znak da neka viša sila, a najverovatnije vaša podsvest pokušava da komunicira s vama. Prema kineskoj medicini, telo i um šalju zajedničku poruku da morate da oslobodite dušu nagomilanog tereta.

Ukoliko se često budite u drugim intervalima noći evo i objašnjenja za to:

Buđenje odmah nakon prvog sna

Pod velikim ste stresom i imate simptome anksioznosti. Meditacije, pozitivna mišljenja, relaksacija i vežbe istezanja vratiće vas u san.

Buđenje između 1 i 3:

Emocionalno vas nešto tišti. Nekom morate oprostiti ili neko vama mora da oprosti. Vežbe za disanje pomoći će vam da nastavite da spavate.

Buđenje posle 5 ujutro, pred zoru:

Energija potiče iz creva a telo vam šalje poruku da morate da rešite emotivni status koji vas pritiska.

Izvor: blic.rs

Ponekad se naziva i tečnim zlatom, maslinovo ulje je kralj masti – mononezasićeno i prepuno antioksidanata i drugih zdravih jedinjenja koja nećete naći u životinjskim ili prerađenim mastima. Istraživanja sugerišu da će oni koji odluče da promene ishranu takođe uživati u dugačkoj listi zdravstvenih beneficija.

Jedna od najčešće pominjanih prednosti maslinovog ulja je njegova upotreba kao prirodnog laksativa. Maslinovo ulje može pomoći u rešavanju ovog problema – masti pomažu da umire unutrašnjost creva i omekšaju stolicu, pomažući joj da apsorbuje više vode.

Studije su takođe pokazale da dodavanje više maslinovog ulja vašoj ishrani može smanjiti rizik od umiranja od demencije – sedmog vodećih uzroka smrti, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Neki od antioksidanata u maslinovom ulju mogu da prođu krvno-moždanu barijeru, potencijalno imaju direktan uticaj na mozak“, rekla je dr En-Duli Tesier sa Harvarda, te dodala:

„Takođe je moguće da maslinovo ulje ima indirektan uticaj na zdravlje mozga doprinoseći zdravlju srca i krvnih sudova“.

Maslinovo ulje je takođe glavni element mediteranske dijete, za koju se više puta pokazalo da smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti – posebno koronarne bolesti srca – i rizik od smrti iz bilo kog uzroka.

Druge studije su pokazale da konzumiranje više od pola kašike ulja dnevno može smanjiti rizik od umiranja od raka, neurodegenerativnih bolesti i respiratornih bolesti.

Posebno je korisno pijuckanje jedne ili dve kašike maslinovog ulja rano ujutru na prazan stomak. Ovo omogućava ulju da obloži želudac kako bi pomogao varenje, izbacio otpad i regulisao mikrobiotu creva tokom dana.

Stručnjaci predlažu korišćenje ekstra devičanskog maslinovog ulja kako bi apsorbovali što više hranljivih materija, prenosi healthline.com.

Ne zna se kome škola teže pada, deci ili roditeljima, a ni ko se više raduje raspustu. Brojni kreativni saveti i primeri iz škole NTC-a (Nikola Tesla Centar), pokazuju da je rad kod kuće suvišan, kada na časovima učenici uče lekcije kroz njima poznate igre, uz koje im neće biti potrebno mnogo pomoći da savladaju gradivo, o čemu u novoj Mamazjaniji govore poznati doktor Ranko Rajović, autor NTC programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, ali i njegov sin Vuk Rajović, doktor hemijskog inženjerstva i koordinator Odseka za nauku u NTC-u.

Iz godine u godinu, svedoče učitelji, sa prvacima u osnovnim školama se sve teže radi, navodi na početku našeg podkasta dr Ranko Rajović. On objašnjava razloge zašto su deca danas drugačija, ali i probleme u tradicionalnom obrazovanju, koje se ne menja, ne ide u korak sa vremenom, iako prema brojnim istraživanjima, već uveliko spremamo decu za neke profesije koje još ne postoje.

Mamazjaniju ćete premijerno gledati svake subote u 20 sati na portalu Zadovoljna.rs, a ova, kao i sve prethodne epizode Mamazjanije na ostalim platformama biće dostupne već u nedelju narednog dana, u 8 ujutro, i to na YouTube kanalu Nova RS i podcast platformama Soundcloud, Castbox, Podcast.rs, Spotify i Stitcher, kada se u pretrazi upiše Nova.rs.

Deca su od najranijeg uzrasta uz telefone i igrice, umesto u parku, na livadi, sportskom terenu, sa loptom, klikerima, lastišem. Rajovići naglašavaju vezu između kretanja i učenja kod dece, koja je neraskidiva. Oni ističu da svako dete želi da uči i nauči, da se pokaže, takmiči i bude dobro u nečemu, a u školi će to postići ako im nastavnici lekcije predaju kroz igru, koja je njima bliska.

Takođe, ističu da je problem današnjeg vaspitanja prezaštićenost dece, koja nemaju nikakvu slobodu, jer su uvek pod nadzorom, a roditelji tu kontrolu vrše i kroz brojne vanškolske aktivnosti kojima se ne vidi kraj i zbog kojih najmlađi nemaju vremena za sebe, a detinjstvo im prolazi.

Izvor: nova.rs

OKK "Beograd" je uspeo da iznenadi KK "Džoker" u Somboru i da nanese ovom timu deveti poraz u sezoni, a sve u režiji sjajnih Mihaila Petrovića i Bogoljuba Markovića - 78:86.

Pomenuti dvojac je sa ukupno 48 poena u zbiru vodio Klonfere do velikog iznenađenja. Gledali smo rezultatsku klackalicu kroz čitav meč, a na kraju je konačan udarac zadao tim iz Beograda.

Petrović je meč završio sa 25 poena uz šest skokova i osam asistencija, a Marković koji je takođe rodom iz Užica, dao je 23 poena uz pet skokova. Sa druge strane je dominirao Rašon Dejvis sa 17 postignutih poena.

Policija je u Kuli uhapsila vozača automobila kod koga je pronašla pištolj sa pet metaka, saopštila je danas Policijska uprava Sombor.

U saopštenju piše i da je policija u stanu koji osumnjičeni koristi pronašla pištolj sa izbrušenim fabričkim brojem i dva okvira i 31 metak različitog kalibra.

Kod vozača su pronađene i tri kesice sa oko 20 grama semenki nalik na seme kanabisa a u stanu kesa sa oko 84 grama praha za koji policija sumnja da je amfetamin.

Policija ga tereti za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet narkotika.

Osumnjičenom, koji je iz okoline Vrbasa, je određeno zadržavanje do 48 sati i biće priveden u tužilaštvo.

Izvor: danas.rs

Srpski jezik je bogat i raznolik, treba ga čuvati i negovati. Ima svoje posebnosti i lepotu, ali i mnoge reči koje „lome jezik“. Nemački jezik, kao i skandinavski jezici, verovatno su najpoznatiji po dugim složenicama, ali i srpski jezik ima svoje „kandidate“.

Mnogi izvori izdvajaju dve reči srpskog jezika kao najduže – prestolonaslednikovica, koja ima 22 slova i antisamoupravnosocijalistički od 29 slova.

Ipak, rekorde u sastavljanju najdužih reči postavili su stanovnici zemalja Skandinavije. Tako, na primer, švedska reč „sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad“ znači „zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija“.

Holanđani koriste reč „kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden“ da označe pripreme za dečiji festival, odnosno dečiji karneval, piše Nacionalna geografija, a prenosi Mondo. Veoma komplikovanu reč za doktorsku specijalizaciju koriste Danci, a ona glasi „speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode“.

Izvor: blic.rs

Prilikom pripreme bebe za prvu zimu i hladno vreme najpotrebnije je da osigurate da joj je dovoljno toplo. Međutim, postoje pravi i pogrešni načini za to, ističu eksperti za roditeljstvo.

“Koliko je toplo ili hladno bebi ne ocenjujemo proveravajući jesu li joj hladne ruke ili noge. Umesto toga postavite prste ispod vrata bebe”, kaže doktorka Ivon Gustafson, ekspertkinja za roditeljstvo.

Ukoliko je bebi vrat topao i vlažan, to znači da joj je prevruće. U suprotnom, ako je hladan, potrebno je dodatno utopliti bebu.

Prema savetima stručnjaka, bebu je potrebno obući jedan sloj više nego što oblačite sebe. Mnogi roditelji često prave grešku jer dete previše utople.

Neki od upozoravajućih znakova mogu biti hladne ili crvene ruke kod bebe, uključujući drhtanje, bleda ili crvena stopala i plave usne.

Postavljanje dodatnog ćebeta preko sedišta za automobile nije loša ideja, sve dok to ne ugrožava protok vazduha, kaže Gustafson, a prenosi Zelena učionica.

Već 20 godina proučavam podizanje uspešne dece – ovo je stvar koju mnogi roditelji zaboravljaju, a ključna je

Takođe se preporučuje izolacija kolica kako biste umanjili protok hladnoće do bebe. To možete uraditi tako što ćete ispod bebe postaviti komad stiropora.

Koža kod beba sklona je pucanju i sušenju u zimskim mesecima, tako da se preporučuje redovno mazanje losionom ili hidratantnim kremama.

Izlazak na hladan vazduh s bebom ne treba izbegavati. Međutim, važno je voditi računa da bebina odeća bude prilagođena vremenu jer bebe ne mogu da zadržavaju temperaturu kao odrasli.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Psihološkinja Aliza Presman provela je 20 godina proučavajući kako treba vaspitati uspešnu decu – ovu veštinu roditelji uporno „previđaju“, a ona im na nju uporno skreće pažnju.

Aliza Presman je razvojna psihološkinja koja već dve decenije pomaže roditeljima da se nose sa svim izazovima odgajanja dece. Iz svoje prakse psihološkinja izvlači zaključke i savete deli i na Instagramu.

„Kao psihološkinja, provela sam skoro 20 godina proučavajući kako se brinuti o deci i kako ih vaspitavati da bi izrasli u dobre ljude. Veština koja se obično previdi i zanemari, a na koju uvek ukažem novim roditeljima – jeste unutrašnja efikasnost“, napisla je Aliza u tekstu na portalu cnbc.com, pa u nastavku objasnila šta to znači:

„Unutrašnja efikasnost jeste vera pojedinca u sopstvenu sposobnost da uradi ono što je potrebno da bi ispunio svoje ciljeve. Samopoštovanje ili samopouzdanje moglo bi da kaže: ‘Ja sam neverovatan!’, ali unutrašnja efikasnost je tu da kaže: ‘Imam ono šta je potrebno da ovo shvatim i postignem ono što mi je namera.’“

Psihološkinja piše da je veća verovatnoća da će deca koja imaju jak osećaj za unutrašnju efikasnost prihvatiti izazov i uložiti napor kako bi postigla cilj. Ta deca će se, umesto da za svoje neuspehe krive spoljašnje okolnosti ili neki nepromenljivi nedostatak, fokusirati na faktore koji su pod njihovom kontrolom.

Viktor je obišao pola sveta i od Eskima naučio kontroverznu, ali najdelotvorniju metodu da smiriš dete

Naučnik sa Harvarda otkrio šta je najlošiji doručak za decu – u Srbiji se smatra jednim od najzdravijih

Istraživanja pokazuju da deca grade unutrašnju efikasnost na četiri načina:

* Iskustvo ispravljanja grešaka

Da bi se to dogodilo, deca moraju da se suoče sa izazovom na pravom obrazovnom ili starosnom nivou. Guranje u iskustva za koja nisu spremni može biti kontraproduktivno. Kad god se zabrinu da nešto ne mogu da urade, možete im to objasniti time da su za to još mali i da će uspeti kada porastu.

* Učenje od drugih koji to ispravno rade

Važno je da deca vide druge koje smatraju sličnima sebi, barem u nekim specifičnostima (kao što su godine, rasa ili etnička pripadnost, rodni identitet, interesovanja) kako postižu slične ciljeve.

Vršnjačko modeliranje ne mora da dolazi od osobe koja je baš istih godina kao i naše dete, ali gledanje mnogo starijeg deteta druge rase ili pola kako nešto postiže možda neće imati isti efekat.

* Podsećanje na to da je moguće popraviti stvari

Priče koje sami sebi pričamo o prošlosti grade naš osećaj kompetentnosti za budućnost.

Studije pokazuju da ljudi koji se oslanjaju na optimizam, razmišljaju o rastu i veruju u sebe često imaju slična iskustva kao i njihovi pesimistični vršnjaci – samo se bolje sećaju uspeha nego neuspeha.

* Osećaj smirenosti u telu

Ako se deca osećaju stres, mučninu ili anksioznost kada se suočavaju sa izazovima, može biti teško da ga savladaju ako se ne vodi računa o njihovom fiziološkom odgovoru.

Podučavanje naše dece samoumirujućim praksama poput dubokog disanja će im pomoći da postanu kompetentni u onome na šta se fokusiraju.

Kako pomoći deci da izgrade unutrašnju efikasnost

* Ohrabrite ih da pokušaju u nečemu u čemu nisu odmah dobri.

Umesto da kažete: „Praksa vodi savršenstvu“, jer znamo da to nije uvek tačno — i zapravo ne težimo savršenstvu – podsetite svoje dete da „Napor dovodi do evolucije“.

* Objasnite da biste ispravili.

Nemojte samo označavati greške crvenom olovkom i reći: „Opet grešiš, drugar“. Umesto toga, pokušajte da ponovite, preformulišete, promenite pitanje, razjasnite uputstva i pređete kroz prethodno naučene veštine.

Čak i maloj deci koja pokazuju na crvenu jabuku i kažu „plava“ možete reći: „O, da, borovnice su plave, a ovo je crvena jabuka“ umesto da ih samo ispravite ili kažete: „To nije plavo, šašavko.“

* Pohvalite konkretno kada je zasluženo.

Kada kažemo „Dobro si to zradio“, to mora biti iskreno i konkretno. Recite detetu kada prepoznajete njegov pravi trud, upornost, kreativnost, nezavisnost i kompetentnost.

Ne morate potpuno da izbrišete „dobro si to učinio“ iz svog rečnika, samo dodajte malo više detalja, na primer, „Dobro si primenio to šahovsko otvaranje koje si naučio.“

* Ukažite na strategiju.

Pomozite deci da povuku granicu između akcije i postignuća. Ako vaše dete dobro napisalo esej, na primer, možete reći: „Primetio sam da si napravio nacrt. Kladim se da je to jedan od razloga što si tako dobro prošao.”

Ili „Primetio sam da niste napravili nacrt. Može je zaista teško napisati esej kada nemate nacrt. Hajde da pokušamo da napišemo jedan zajedno.“

Kada deca shvate da njihovi neuspesi nisu posledica trajnih ograničenja, postoji mogućnost da napreduju u budućnosti.

Izvor: zadovoljna.nova.rs