Sombor.info

Prošle godine sredinom jula Srbija je bila na udaru snažne superćelijske oluje koja je opustošila pojedine delove zemlje, i nažalost, osim materijalne štete bilo je i ljudskih žrtava, a prema najavi meteorologa i klimatologa, isti scenario je moguć ali je za njega potrebno da se steknu određeni uslovi u atmosferi.

Meteorolog Ivan Ristić kaže da će narednih dana, iz dana u dan biti sve toplije, a od srede 10. jula temperature vazduha u hladu biće izjednačena sa telesnom temperaturom i kretaće se od 35 do 39 stepeni. Visoke temperature, koje su jedan od uslova za nastanak superćelijskih oluja, biće praćene i velikom sparinom, a prema prvim izgledima dugoročnih prognoza od 13. do 20. jula ponovo se očekuje nestabilan period i manji pad temperatura.

- Datumi se poklapaju sa prošlogodišnjim superćelijskim olujama koje su bile 13. i 19. jula. Od 13. jula popodne stižu nam ponovo oblaci koji će usloviti pljuskove, grmljavinu, ponegde grad i nepogode. Pratimo situaciju, ali je važno reći da je temperatura severnog Jadrana i dalje oko 25 stepeni Celzijusa i nadam se da se to neće bitnije promeniti, jer da bi došlo do superćelijske oluje voda na severu Jadrana treba da dostigne 27 stepeni Celzijusa. Morske pijavice koje se jave u tim uslovima su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja. Zato su za sada male šanse za superćelijsku oluju kod nas, pogotovo u istom periodu u kom su nas pogodile prošlog leta – kaže za „Blic“ Ivan Ristić.

Spasava nas još uvek "niska" temperatura severnog dela Jadranskog mora

Kako je rekao, tokom prošlonedeljnih oluja, od superćelijskih oluja nas je i prethodne sedmice spasila još uvek „niska“ temperatura Jadranskog mora koja je 2023. u julu bila oko 30 stepeni Celzijusa.

- Sada dolazimo u period sa deficitom padavina. Temperatura će ići do između 30-35 stepeni, očekuju se izolovani pljuskovi, a u trećoj dekadi jula se očekuje afrički anticiklon. Stiže nam ponovo vreo afrički vazduh i temperature će do oko 40 stepeni Celzijusa - kaže Ristić.

Nove nepogode mogle bi se ponoviti početkom avgusta, istakao je Ristić, i dodaje da bi do kraja jula trebalo da bude mnogo manje kiše i pravo letnje vreme.

Pred nama najtopliji deo leta

Meteorolog amater Marko Čubrilo je objavio da je pred nama najverovatnije najtopliji deo leta, i da se blago osveženje nazire oko 15. jula, ali osetnijeg pada temperature nema na vidiku.

-Pojava retkih pljuskova je moguća posle 8. jula i oni, osim na kratko, neće donositi osetnije osveženje i biće posledica pregrejanosti atmosfere. Malo jače osveženje uz češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula, ali neko jače, konkretnije, osveženje se u narednih 14-20 dana za sada ne nazire – navodi Čubrilo u vremenskoj prognozi.

Globalno zagrevanje podstiče jače oluje

Superćelijske oluje i drugi klimatski ekstremi su nešto na šta svakako treba da budemo spremni, i prema rečima našeg čuvenog klimatologa prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od njih.

-Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode. Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su topliji, isparava više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske - rekao je Đurđević za "Blic".

Objasnio je da ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se:

razvije brže
duže će živeti
preći će veću razdaljinu dok bude trajala
oko nje će se formirati jači vetrovi
produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme
produkovaće potencijalno više grada
"Ne zna se kada će se desiti superćelijska oluja, ali će se sigurno desiti"

Đurđević je nedavno istakao da živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će “svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine”.

-Ne znamo kada će se takva oluja desiti, ali da će se desiti u budućnosti je sigurno. Može da se desi ponovo ove godine, a možda nekoliko godina ne bude nijedne, a da se zatim pojavi još snažnije od one koju smo doživeli. Sa sigurnošću možemo da kažemo da će da bude gore, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo kada će da bude gore. U narednih 10 godina nagledaćemo se različitih ekstrema koji će da budu vrlo zbunjujući i za ljude neuobičajeni – rekao je za “Blic” Đurđević.

Izvor: blic.rs

Osobe rođene između 21. januara i 20. februara su obično hladne, smirene i staložene, ali mogu da budu veoma okrutne i da pokažu svoje drugo lice ukoliko ih neko povredi.

Vodolija je fiksni znak, a to znači da su veoma stabilni ali u isto vreme i ograničeni. Mnogi kažu da su zapravo najgori znak u horoskopu.

Ljudi koji dobro ne poznaju osobu rođenu u ovom horoskopskom znaku će njihovo uobičajeno ponašanje okarakterisati kao nepristojno. Često će ih nazvati nekulturnom osobom bez manira, ali istina je da oni postupaju ono kako se osećaju u tom trenutku i Vodolije u tome ne vide ništa sporno.

Iza stvari koje rade ne postoji nikakva loša namere, ali njihovi postupci mogu naići na neodobravanje ljudi koji ih ne poznaju.

Uvredljive sa lošim humorom

Vodolije takođe mogu imati loš humor. Neretko znaju da se našale na tuđ račun ili da spomenu neku osetljivu temu, zbog čega ih drugi smatraju uvredljivim.

Takođe, pripadnici ovog znaka imaju Urana u svojoj natalnoj karti, zbog čega imaju jedinstvene karakteristike – oni mogu biti ćudljivi i previše osetljivi, samo to nikada neće pokazati drugima.

Često teško ostvaruju duboke i stabilne emotivne odnose, jer znaju da budu promenjivi ali i tvrdoglavi, što im otežava da održe vezu.

Da li poznajete neku Vodoliju? Kakvo je vaše mišljenje o ovom horoskopskom znaku?

Izvor: direktno.rs

Koncentracije litijuma u rudama mnogo su veće, recimo u pojedinim područjima Austrije, Nemačke, Španije ili Francuske, nego što je to u Srbiji. Međutim, pitanje je zašto se u tim oblastima ne rudari ovaj laki metal ako je on, kako predstavljaju vlasti u Srbiji, belo zlato 21. veka.

Na više portala koje se bave pregledom prirodnih sirovina širom sveta i u više naučnih radova pojavljuje se mapa distribucije litijuma u rudama širom Evropske unije, koja prosečnog čitaoca u Srbiji, koji je ovih dana zainteresovan za pitanje litijuma, može dodatno da začudi.

Naime, uz mapu postoji legenda koja pokazuje koncentraciju litijuma u rudama na određenom području, pa su belom bojom označeni prostori gde je jako niska koncentracija, zelenom gde je niska, žutom gde je srednja, narandžastom visoka i crvenom izuzetno visoka.

Područje Srbije na toj i takvoj karti je pretežno zeleno i žuto, znači sa niskom ili srednjom koncentracijom, dok je crvenih tačaka mnogo više, u recimo, jednoj Austriji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Portugalu.

Litijum nadomak Beča

Da mi kao laici dobro čitamo mapu potvrdila nam je i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

“U pitanju su mape koje pokazuju distribuciju litijuma u rudama Evropske unije. Kao što se vidi, najveća koncentracija litijuma u rudama je u Austriji na potezu Beč – Grac – Strazbur. To ne znači da su tamo ukupno najviše zalihe te rude, već da se u tamošnjim rudama po mernoj jedinici nalazi veći procenat litijuma nego kod recimo nas u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Tragom pomenute mape dodaje da su rude bogatije litijumom i u Nemačkoj, određenim delovima francuske Provanse, u pojedinim krajevima Španije i Portugala, dok se pojedini delovi Skandinavije “žute” na isti način kao naša dolina Jadra.

Mapa: Printscreeen/data.geus.dk

“Međutim, svaki ozbiljan naučni rad vam kaže da se ruda vadi ne tamo gde je ima najviše, već gde je najjeftinija eksploatacija. Najjeftinije je tamo gde je jeftina radna snaga, niska rudna renta i gde ne postoji razvijena ekološka svest o svim opasnostima rudarenja i neophodnim merama zaštite životne sredine, pa je moguće skladištiti otpad u dolinama reka. To sve imate u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Otrovna jalovišta

Primećuje da, recimo, u pojasu jezera Balaton, u Mađarskoj, prema ovoj mapi, slične su koncentracije litijuma, kao i u dolini Jadra, ali da nije primetila da se Mađari pričaju o otvaranju rudnika.

Kao dodatnu opasnost kada je u pitanje litijuma u dolini Jadra, Dragana Đorđević navodi što se na ovom području uz njega nalaze i velike količine bora, koji pri ovakvom načinu rudarenja ostaje u jalovištu, što je jako toksično i za tlo i za vodu u veoma širokoj oblasti oko jalovišta.

Vlada Srbije je, da podsetimo, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji.

Međutim, početkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da država ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka, koji bi, prema njegovim rečima, doneo litijum, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat. Tokom vikenda aktivisti iz Udruženja „Ne damo Jadar“ privedeni su jer u blokirali pruge na dva sata, kao znak upozorenja da neće dozvoliti aktiviranje projekta „Jadar“. Pokret „Kreni-Promeni“ saopštio je juče da će Ustavni sud u četvrtak ukinuti odluku Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan Jadar.

Izvor: nova.rs

Nove fotografije Dženifer Aniston pokazuju značajne promene na njenom licu koje nisu došle kao prirodni proces starenja. Plastični hirurg objašnjava šta se dogodilo.

Sredinom 1990-ih, Dženifer Aniston je postala jedna od najvećih inspiracija, kultna ličnost čije autfite i frizure su želeli svi. Decenijama kasnije, Dženifer je uspevala da održi ovaj imidž, a ljudi su se uvek čudili kako ona ne stari. Ipak, neke promene u njenom izgledu su došle naglo, a većina je zabrinuta da je možda neki kozmetički ili estetski tretman pošao po zlu.

dženifer anistonMary Evans/Allstar/Graham Whitby / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Dženifer Aniston nikada nije krila da je pristalica tretmana i otvoreno je govorila o kozmetičkim procedurama, naglašavajući da je radila botoks, filere i operaciju nosa. Ona je objasnila da se za ove tretmane odlučila kada je osetila da više ne liči na sebe.

Osim ovih procedura, izgled Dženifer Aniston je prirodno evoluirao i sa 55 godina, njeno lice pokazuje normalne promene i tragove starenja.

Dženifer je možda imala koji tretman viška

U nedavnom intervjuu, dr Džastin Harper je analizirao moguće tretmane koje je Dženifer radila tokom godina, govoreći o tome kako je evoluirao njen izgled.

Dr Harper je primetio značajnu transformaciju u glumičinom izgledu, napominjući da, iako je prethodno imala dobro obavljene kozmetičke procedure, nedavne promene ukazuju na to da je možda uradila više tretmana nego što je potrebno. On je istakao da Dženiferine nazolabijalne bore, koje su ranije bile izraženije, sada izgledaju manje izražene.

Dženifer AnistonDženifer Aniston Foto: Janet Gough / AFF-USA.COM / PA Images / Profimedia; Image Press Agency / ddp USA / Profimedia; Scoop / INSTAR Images / Profimedia
Doktor je takođe primetio zabrinjavajuću detalj oko usta Dženifer Aniston, sugerišući da bi to moglo biti zbog previše filera u nazolabijalnom području.

Što se tiče Dženiferinih usana, dr Harper je primetio da sada deluju šire. On je istakao da loše urađeni fileri mogu dovesti do istaknutih brežuljaka ili krugova na obrazima. Dr Harper je posebno primetio da Dženiferin osmeh sada pravi primetne izbočine na njenim obrazima.

Dr Harper je takođe podsetio na stalni pritisak koji poznate ličnosti u Holivudu imaju, te da im se nikakvi tragovi starenja ne praštaju. Iz ovog razloga, mnogi donose odluku da se podvrgnu prekomernim tretmanima. On je sugerisao da je Dženifer možda upala u ovu zamku, pokušavši da ispuni holivudske standarde lepote.

Čak i da je tako, on podseća da Dženifer Aniston ipak održava zdrav način života, što sugeriše njena figura. Glumica redovno trenira, zdravo se hrani i ne odustaje od svoje fitnes rutine čak ni u šestoj deceniji.

Izvor: nova.rs

Vrućine predstavljaju veliki rizik po naše zdravlje, a ovo leto je na putu da bude još toplije nego inače. Klima-uređaj je spas u ovim uslovima, ali mnogo starija tehnologija bi mogla da zaštiti našu bezbednost, budžet, a na kraju i planetu. Održavanje hladovine u našim domovima u narednih nekoliko meseci moglo bi da se vrti oko lopatica osvežavajućeg ventilatora.

„Ventilatori su odličan način da uštedite novac i energiju“, kaže dr Nikol Miranda, viši istraživač na Univerzitetu u Oksfordu.

Dok klima-uređaji funkcionišu tako što hlade vazduh i isušuju ga – što je zadatak koji zahteva mnogo energije – ventilatorima je potrebno mnogo manje električne energije dok kovitlaju vazduh po našem telu da bi nas rashladili.

Kako bismo izvukli maksimum iz ovih uređaja, pomaže eksperimentisanje sa nekoliko načina njihovog korišćenja. Svaki dom je drugačiji, a osećaj prijatnosti je subjektivan, napominje Patriša Fabijan, profesorka ekologije na Univerzitetu u Bostonu. „Nije jedinstven za sve.“

Evo nekoliko saveta kako najbolje da iskoristimo ventilator u svom domu.

Kombinujte ventilator i klima uređaj

Ako imate ispravan klima-uređaj, vredi pokušati da ga podesite na manje hlađenje, odnosno višu temperaturu, a dodate venilator. Ovaj pristup bi mogao da učini čuda vašem letnjem računu za struju. Verovatno ćete se osećati potpuno isto kao da je klima uključena na najnižu temperaturu.

Oli Džej, profesor termalne fiziologije na Univerzitetu u Sidneju, skreće pažnju na istraživanje koje pokazuje da ljudi ne primećuju nikakvu razliku kada se hlađenje ventilatorom kombinuje sa klimatizacijom podešenom na višu temperaturu, u poređenju sa klima-uređajima koji su podešeni na arktički udar, bez ventilatora.

„Osećali biste se jednako rashlađeni u prostoriji u kojoj je 26 stepeni Celzijusa sa ventilatorima, kao u sobi u kojoj je 22 stepena sa klimom i bez ventilatora“, naglašava profesor Džej.

Ovaj metod će ublažiti opterećenje električne mreže, što znači manje nestanka struje. I to bi moglo da pomogne da se prekine začarani krug, kaže Džej, gde toplota izaziva ljude da pojačaju svoje klima uređaje, što generiše ugljenik koji dovodi do toplije klime – čime se stvara još veća potreba za klima-uređajima. Ova eskalacija se već desila poslednjih decenija, pri čemu se doprinos klimatizacije emisiji ugljenika više nego udvostručio.

„Kada je veoma vruće, ljudi moraju da koriste ventilatore zajedno sa klima-uređajem kako bi bili sigurni da su bezbedni, a i dalje će uštedeti novac na računu za struju“, kaže Stefano Skjavone, profesor arhitekture i inženjeringa na Univerzitetu Berkli.

Izaberite omiljeni tip ventilatora

Kada su u pitanju tipovi ventilatora, opcija ima napretek, ali mnogi stručnjaci kažu da plafonski ventilator nema konkurenciju – bar kada je u pitanju hlađenje, ali ne i stil.

Ovi ventilatori potiskuju stub vazduha koji teče „preko svih površina u prostoriji“, objašnjava prof. Džej. Oni takođe pomažu u cirkulaciji ustajalog, vrućeg vazduha uskladištenog u gornjim delovima prostorije, to jest na plafonu.

„Veoma su efikasni“, ističe dr Miranda, „iako većina potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka“. Nabavka plafonskog ventilatora ne znači da će vaš dom podsećati na epizodu TV serije Vesele sedamdesete. Sada imaju mnogo moderniji dizajn.

U međuvremenu, prof. Skjavone proučava tipove ventilatora i nalazi nekoliko razlika u efikasnosti. „Ako koristite tipične ventilatore normalne veličine, većina pruža manje-više isti efekat hlađenja“, kaže profesor. Ali pošto pojedini samostalni ventilatori rade i na baterije, u slučaju nestanka struje biće više od koristi u poređenju sa plafonskim koji ne može bez struje.

Takođe, bolje ćete se rashladiti ako ventilatore usmerite ka pravim mestima na telu, kao što je torzo, a oni mali ventilatori koji mogu da se nose oko vrata, dopuniće efekat stacionarnog, savetuje dr Miranda.

Međutim, kako biste postigli najbolji efekat hlađenja, postavite ventilator tako da zahvata što veći deo tela protokom vazduha, posebno delove koji nisu pokriveni odećom, dodaje prof Skjavoni.

Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je brzina okretanja ventilatora. „Kada je podešen na najvišu brzinu, može da vam isuši oči“, kaže dr Džej. U tom slučaju možete da stavite zaštitne naučare, ali postoji tačka sve manjeg povrata kada se nećete osećati rashlađenije uprkos većim brzinama.

Idealan prag je obično srednja postavka na tipičnom ventilatoru na postolju, kada je udaljen oko metar od nas, kaže prof. Džej.

Probajte samo sa ventilatorom, bez klima uređaja

Kada je napolju toplo – ali nije jako vruće – možete da isključite klimu, otvorite prozor na strani prema kojoj vetar duva i usmerite ventilator tako da protok vazduha ide uvis.

Ovaj pristup funkcioniše posebno dobro kada koristite prozore na strani doma koja je najhladnija, jer će ulazni vazduh biti osvežavajući. Obično je to najzasenčenija strana vašeg doma, možda blizu nekog drveća.

U oblastima koje nemaju mnogo drveća ili druge prirodne hladovine, pokušajte da uredite prostor ispred prozora kako biste dobili hladniji vazduh i podržali posao ventilatora u zatvorenom prostoru.

„Prvo i najvažnije, pokušajte da povećate vegetaciju ispred vašeg prozora“, kaže Haled Tarabej, arhitekta i vanredni profesor održivog dizajna na Američkom univerzitetu u Kairu. Ako je moguće, postavite fontanu sa tekućom vodom ispred ovog prozora ili ventilatore koji prskaju vodu, stvarajući hladnu maglu koja deluje kao tampon od vrućine, dodaje Tarabiej, prenosi rts.rs.

Ne raspirujte vatru

Ako nemate klima uređaj ili nije ispravan, isključite ventilatore kada su spoljašnje i unutrašnje temperature ekstremne, jer će vam jednostavno duvati vreo vazduh.

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, ovaj prag je 32 °C. SZO kaže 35°C, dok prof. Džej misli da je granica za upotrebu ventilatora još veća: 38,8°C za zdrave ljude i 36,6°C za starije osobe sa hroničnim bolestima. U ovim scenarijima, možda bi bilo bolje skloniti se u neki javni rashlađen prostor.

Eksperimentišite

Strategije rashlađivanja bi trebalo da idu dalje od ventilatora i klima-uređaja i uključuje senčenje osunčanih prozora i dobro hidriranje. Kada je unutra (i spolja) veoma vruće, efikasno je i nošenje mokre košulje. „Mokre majice možete spojiti sa lepezama da biste optimizovali njihovu efikasnost“, ističe prof. Džej.

Dobro je eksperimentisati kako različiti pristupi kućnom hlađenju utiču na termometar, ali su važne i individualne karakteristike. Neki ljudi su osetljiviji na toplotni stres, posebno bebe i stariji, trudnice ili dijabetičare. „Otkrijte šta vam najviše odgovara“, kaže profesorka Fabijan.

Izvor: n1info.rs

Na terenima Fudbalskog Kluba “Žak” u Somboru, u nedelju, 7. jula, održan je 18. Memorijal „Jovan Đuran“ u čast čuvenog somborskog saračkog majstora, kao i takmičenje u vožnji zaprega kroz čunjeve u okviru 2. kola KUP-a Republike Srbije.

Pre početka takmičarskog dela, organizovan je defile jahača i zaprega nakon čega su se prisutnoj publici i takmičarima obratili organizator takmičenja Nikola Đuran i zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica.

U okviru 2. kola KUP-a Srbije, vožnja zaprega kroz čunjeve u dvopregu, oprobalo se 10 takmičara. Pobedu je odneo Akoš Berenji, drugo mesto zauzeo je Nikola Terzić, a trećeplasirani bio je Srđan Radivojević.

U vožnji zaprega kroz čunjeve u četvoropregu, pobednik je Ljubiša Trnjakov, dok je drugo mesto zauzeo Milan Relić.

Glavno takmičenje, 18. Memorijal „Jovan Đuran“, osvojio je prošlogodišnji pobednik Akoš Berenji koji je uspeo da i pored izuzetno male bodovne razlike drugoplasiranog Ljubiše Trnjakova i trećeplasiranog Mihajla Antunića, sačuva trofej i vrati ga kući.

Ovogodišnjem memorijalu prisustvovali su nj.e. ambasador Palestine u Republici Srbiji Muhamed Al Namur, predstavnici ambasade Libije, te predsednica Saveta mesne zajednice „Crvenka“ u kojoj se događaj i organizuje, Stanislava Jocić.
18. Memorijal „Jovan Đuran“ organizovao je Konjički centar „Panonski topot“ u saradnji sa Konjičkim savezom Srbije, uz podršku Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. jul

U nedelju, 14. jula, sa početkom u 21 sat, u atrijumu Gradske kuće u Somboru biče održan koncert filmske muzike, u izvođenju poznate glumice Mine Lazarević. Kako navode organizatori, Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor, gosti koncerta biće još i Ivana Knežević i Vladimir Posavec-Tušek.

“Sa velikim zadovoljstvom, drugi put završetak Filmskog festivala u Somboru pratiće muzički program. Koncert je sačinjen od najpoznatije filmske muzike, svetske i domaće kinematografije. Kao nezaobilazni deo, muzika prožima svako filmsko ostvarenje, a nekada čak postane i poznatija od samog filma i duže živi. Dođite, uverite se i pevajte sa nama. Mina Lazarević, uz svoj bend i goste, provešće vas kroz svojevrsni filmski vremeplov”, poručili su organizatori ovog događaja.

Podsećamo, Somborski filmski festival ove godine će biti održan u periodu od 11. do 14. jula, pod sloganom “Nije lako kad si mlad”.

Kompletan program Festivala zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Izvor: Radio Apatin

Veče uličnih svirača na jedno veče oživeće centar Sombora kroz nastup Old Hat Orchestra na glavnoj bini i muzičkim programom sa balkona i ulica kada će nastupiti više od 30 umetnika. Program počinje u subotu 20. jula od 18 časova ispred Županije nastupom gudačkog kvarteta Belissimo, a zatim se nastavlja u ulici Kralja Petra.

Кao nezaobilazni deo somborskog šarma umetnicima će se ove godine pridružiti i štulaši, ljudi statue i fijakeristi sa svojim fijakerima koji će biti glavni promoteri programa.

Old Hat Orchestra čini osam muzičara i pruža ugodan osećaj prirodnih zvukova autentičnih instrumenata i vokala.

Duvačka sekcija i kombinacija ženskog i muških vokala donosi originalne muzičke aranžmane svetskih i domaćih autora.

Tokom dve decenije postojanja orkestar je na brojnim nastupima prošetao različitim muzičkim žanrovima i epohama.

Solo, duo, trio sastavi i kvarteti sa balkona u ulici Кralja Petra, publici će prirediti jedinstven jam session na otvorenom!

Od 19 časova program na balkonima će upotpuniti Živanović Nikolić Martić, Stonehenge, Family Business, The Hat Matters, Trio vokalnog ansambla Musica Viva, Duo guitar, KloKLo, polaznici Osnovne muzičke škole "Isidor Bajić" iz Kule, Duvački trio.

Propratni program za decu izvodiće Kreativni pogon.

Izvor: RTV

U utorak, 16. jula, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Putovanje”, Beatrise Metlić, s početkom u 19.30 časova.

Postavka izložbe trajaće do 9. avgusta 2024. godine.

Beatrisa Metlić (1954, Sombor)

Radni vek je provela radeći kao inženjer, a kao penzioner se okrenula umetnosti. Voli da istražuje razlicite medije (papir, staklo, plastika, keramika, žica) i isprobava nove materijale i tehnike.

Izlagala je u Galeriji “Judith Raht” (Mičigen, 2023), Sajmu umetnosti “Old Town” (Čikago, 2024), kao i na Somborskom salonu poslednih nekoliko godina.

Izložba “Putovanje” računa na lepezu interesovanja, te ovakav eklektizam daje punoću i svojevrsnu svestranost njenom iskazu. Tako, ona neometano radi u raznovrsnom umetničkom diskursu, a nakon onog dela života kada se dokazala – privatno i profesionalno. Ono što povezuje ove radove jeste, možda na prvom mestu, i jedna vrsta lakoće, neopterećene moranjima, htenjima, rokovima, pritiscima – to je ona vrsta lakoće koja dolazi sa godinama iskustva, strpljenja, nakon padova i uspona – dolazi onda kada treba.

Neka od Beatrisinih dela inspirisana su, nesumnjivo, prirodom, a stvorene rukama, izmaštane mislima: žičane pletisanke[i] odišu neodoljivim šarmom. Ne smemo zaboraviti da je iza ovih, naizgled, jednostavnih žičanih objekata ostavljeno dana i noći truda, strpljenja, promišljanja – posvećenosti. Stoga, a kako je Beatrisa jednom spomenula, veliku inspiraciju, ne samo kada su ovi radovi u pitanju, već i kada je način i, uopšte, pristup radu u pitanju, pronalazi u američkoj umetnici japanskog porekla Rut Asavi (Ruth Asawa).[ii] Takođe, kada su u pitanju ovi radovi veliku ulogu ima prostor u kome se reprezentuju, kao i tehnički zahtevi, pre svega osvetljenje; time, igra forme sa svetlošću računa na sekundarnu pojavnost: senku koja dalje tvori multufunkcionalnu prostorno-svetlosnu kombinatoriku suptilno ukazujući na panteističko poimanje prostorno-vremenske dimenzije.

Slađana Dragičević Trošić