Sombor.info

Ovo muško ime prilično je neobično, a nosi snažnu simboliku.

Kada su u pitanju imena za dečake, jeste li nekad čuli da su roditelji svom sinčiću dali ime Vid? Ispostavlja se da je ovo sve popularnije u Srbiji iako zvuči prilično neobično. Izgleda da su retro starinska imena sve više poželjna, a posebno je zanimjivo ako kriju neobičnu priču. Ime Vid je baš takvo.

Značenje muškog imena Vid

Kako pišu na sajtu Značenje imena, jedna grupa onomastičara tvrdi da je Vid hrišćansko ime koje je slovenska varijanta latinskog imena Vitus (hrišćanski svetitelj).

Sveti Vitus je, prema legendi, bio hrišćanski mučenik poreklom sa Sicilije. Postradao je za veru tokom progona hrišćana pod komandom rimskog cara Dioklecijana 303. godine. Po julijanskom kalendaru Sveti Vitus se slavi 15. juna.

U pravoslavnoj crkvi ovaj svetitelj i praznik se zove Sveti Vid ili popularnije Vidovdan i slavi se 28. juna.

Kao što znamo, ovaj praznik je neraskidivo povezan sa srpskim narodom jer se tog dana proslavlja i sećanje na kneza Lazara i junake koji su poginuli u Kosovskom boju 1389. godine, tačno na taj dan - piše Nova.rs

Ovo su zvanično najpopularnija imena za decu u Srbiji: Jedno žensko je novo na listi i ima posebno moćno značenje
Takođe, mnogi vezuju Svetog Vida sa Vidom ili Svetovidom iz staroslovenske mitologije.

Sventovit, Sventovid, Svetovid ili Svjatovid, kako kažu proučavaoci staroslovenskog panteona, bio je bog rata, ali i bog plodnosti.

Ovo ime čine dve reči: sveti/sventi, koji se tumači i prevodi kao snažan, moćan, svemogući, i vit/wit što se prevodi kao pobednik, ratnik ili gospodar.

U prevodu Sventovid bi značio – moćni pobednik.

Vid kod Srba i južnih Slovena

Ime Vid, a pre njega i Svetovid, u srpskom narodu je više povezano sa Vidovdanom. Praznik Vidovdan je, pre svega, posvećen značajnoj borbi protiv Turaka i otporu koji je srpski narod pokazao tom prilikom.

Kult Vidovdana je popularizovan najviše u 19. veku, u vreme buđenja nacionalne svesti tokom romantičarske epohe, kad se obnavljalo folklorno nasleđe.

Tih godina je Vuk Karadžić objavio pesmu Kneževa večera u kojoj se spominje Vidovdan kao dan kada se odigrala istorijska bitka. Kako proučavaoci tvrde, hrišćanski mučenik Sveti Vid je potpuno potisnut i nije se dovodio u vezu sa ovim praznikom. Naprotiv, više se odnosio na hristijanizovanu varijantu staroslovenskog božanstva Sventovida.

Današnja uverenja vezana za ovo božanstvo, ali i za Vidovdan i Svetog Vida, većinom se tiču verovanja da je on zaštitnik očnog i duhovnog vida i iscelitelj očnih bolesti.

Uz to, postoji i treća teorija o poreklu i značenju imena Vid, a to je da je ono proizišlo iz latinske reči „vita“, tj. „život“.

Prema staroslovenskoj mitologiji Svetovid je imao četiri glave, pa je mogao pogledom da obuhvati čitav svet. Njemu su se molili i prinosili žrtve kada su išli u rat, kada su trgovali ili vršili žetve.

Nakon primanja hrišćanstva Sloveni su nastavili da ga poštuju kao vrhovnog boga, ali su rešili da ga slave kroz lik Svetog Vitusa.

Ime Vid danas je retko među Srbima, ali roditelji polako počinju da ga sve više daju deci baš jer ima snažnu simboliku i predstavlja onog ko može da prozre, može da vidi jasno, viđen je kao prorok i moćni pobednik.

Glasna muzika, jaka svetla, intenzivni mirisi – sve to može izazvati glavobolju.

Studija objavljena u časopisu „Neurology“ pokazala je da loš kvalitet sna povećava rizik od jutarnjih glavobolja za 22 odsto. Takođe, nizak nivo energije dan ranije može povećati rizik za 16 odsto.

Glasna muzika, jaka svetla, intenzivni mirisi – sve to može izazvati glavobolju. Međutim, prema istraživanjima, vreme nastanka glavobolje može otkriti i njen mogući uzrok.

S druge strane, loš san nije bio povezan sa povećanim rizikom od popodnevnih glavobolja. Umesto toga, dan ispunjen visokim nivoom stresa i povećanom energijom povećao je verovatnoću glavobolje kasnije tokom dana za 17 odsto.

Ovi rezultati ukazuju na to da vreme početka migrene može pomoći u identifikaciji njenog uzroka.

U istraživanju je učestvovalo skoro 500 ispitanika, starosti od sedam do 84 godine, od kojih je 61 odsto ženskog pola.

Učesnici su koristili uređaje za praćenje sna i vodili digitalne dnevnike kako bi zabeležili promene u energiji, stresu i raspoloženju.

Istraživanje nije pronašlo vezu između anksioznosti i depresije i povećanog rizika od migrene, ali to ne znači da mentalno zdravlje ne može da igra ulogu u nastanku glavobolje, prenosi 24sata.hr.

Kako poboljšati kvalitet sna?

Bez obzira da li imate jutarnje glavobolje, kvalitetan san je neophodan za optimalnu funkciju mozga, zdravlje kože, metabolizam i opšte blagostanje.

Nekoliko brzih saveta za bolji odmor:

Prilagodite spavaću sobu: Održavajte prijatnu temperaturu, koristite kvalitetnu posteljinu, razmislite o umirujućem zvučnom sistemu i smanjite upotrebu ekrana pre spavanja.

Uzmite dovoljno magnezijuma: dokazano je da ovaj mineral poboljšava kvalitet sna i podstiče opuštanje kroz GABA receptore, što može biti korisno za ljude skloni migrenama u popodnevnim i večernjim satima.

Pratite obrasce spavanja: Nosivi uređaji za praćenje sna mogu vam pomoći da identifikujete šta ometa vaš odmor – da li je to nedostatak REM spavanja ili nepravilni obrasci spavanja?

Studija sprovedena na 477 ispitanika povezala je loš kvalitet sna sa 22 odsto većim rizikom od jutarnjih glavobolja, dok je visok nivo stresa tokom dana povećao verovatnoću popodnevnih i večernjih glavobolja.

Usvajanje boljih navika spavanja može pomoći u smanjenju rizika i poboljšanju opšteg blagostanja, piše Mind Body Green, a prenosi N1

Povodom Međunarodnog dana žena somborska bilbioteka je pripremila posebna iznenađenja za čitatelјke.

Svaka žena koja dođe u biblioteku 7. i 8. marta dobiće broj za učešće u tomboli. U ponedelјak, 10. marta, izvlačimo brojeve i pet srećnih dobitnica će osvojiti knjige naših autorki – Vesne Cvjetićanin, Vanje Vulin Smilјić, Danijele Repman, Olivere Marić i Danice M. Savić.

Osim toga, u holu Pozajmnog odelјenja za odrasle biće postavlјena izložba knjiga iz izdavačke produkcije Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, koja će predstaviti dela svih naših spisatelјica.

Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da izaberete dobru knjigu, a možda baš Vi budete jedna od srećnih dobitnica!

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se večeras, oko 19.20 časova, na državnom putu između Subotice i naselja Mala Bosna dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj su dve osobe poginule.

Do nesreće je došlo kada je J.T. (1973) upravljajući vozilom ,,pasat“, usled neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad vozilom i sustigao vozilo ,,fijat pandu“ koje se kretalo ispred njega i udario ga. Nakon sudara, oba vozila su se prevrnula na krov, a ,,fijat“ se zapalio.

Na licu mesta život su izgubile dve osobe iz „fijata“, dok su J. T. i njegov suvozač iz ,,pasata“ prevezeni u subotičku bolnicu gde su im konstatovane teške povrede i zadržani su na daljem lečenju.

Takođe, utvrđeno je da je J.T, upravljao „pasatom“ sa 2,07 promila alkohola u organizmu i protiv njega će po nalogu osnovnog javnog tužioca u Subotici biti podneta krivična prijava za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, navodi se u saopštenju MUP-a.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. mart

Juče je u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor započeto sa primenom nove zdravstvene tehnologije „Implantacija pejsmejkera i kardioverter defibrilitarora“ u sklopu odseka za Interventnu kardiologiju Internog odeljenja.

Prva dva operativna zahvata, u našoj ustanovi, uradio je Prof. dr Dragan V. Кovačević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine uz asistenciju dr Aleksandra Кljajića iz Opšte bolnice Sombor. Prvom pacijentu je ugrađen dvokomorski pejsmeker dok je drugom pacijentu implantiran kardioverter defibrilator.

Implantacija pejsmejkera je medicinski postupak koji se koristi za lečenje određenih poremećaja srčanog ritma, posebno kod usporenog rada srca ili drugih abnormalnosti električne provodljivosti. Pejsmejker je elektronski uređaj koji pomaže u regulaciji električne aktivnosti srca, osiguravajući dosledan i odgovarajući otkucaj srca.

Кardioverter-defibrilator je uređaj koji se implantira kod pacijenata koji imaju životno ugrožavajuće poremećaje srčanog ritma. Aparat je u mogućnosti da trenutno prepozna poremećaj srčanog ritma i odmah reaguje bilo stimulacijom (impulsi koji prekidaju ubrzane otkucaje) ili električnim šokom (defibrilacija). Uspešnost intervencije uređaja je vrlo visoka, iznad 98%. Osim toga, kardioverter defibrilator funkcioniše i kao elektrostimulator, pacemaker, te svojom intervencijom može sprečiti i prespore otkucaje srca.

Implantacija pejsmejkera i defibrilatora poznata je još od 1954. godine i pokazala se kao efikasna metoda lečenja poremećaja srčanog ritma i prevencija malignih aritmija srca i nagle srčane smrti. Za sve pacijente koji gravitiraju Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor početak primene navedene zdravstvene tehnologije od velikog je značaja. Ovom procedurom postiže se smanjenje morbiditeta, smanjenje bolničkih dana, manja upotreba lekova kao i niži troškovi daljeg lečenja uz omogućavanje vođenja kvalitetnog života pacijenata sa implantiranim aparatom.

Košarkaši Sombora deklasirali su u 16. kolu 2. MRL KSV Sever B ekipu Karađorđeva sa 130:72 (40:18, 28:17, 33:13, 29:24).

Domaći igrači demonstrirali su silu u susretu protiv pretposlednjeg tima lige. Čitavo vreme su vodili, kontrolisali igru, a to je na kraju i dovelo do tako visoke pobede. Somborce je do trijumfa predvodio dvojac Marko Miljević – Bojan Trivunović koji je postigao više od polovine koševa svog tima. Miljević je ubacio 33 poena, dok se Trivunović zaustavio na koti 30. Pored njih dvojice istakli su se Aleksa Vukeljić sa 17 poena, Igor Arnaut je ubacio dva manje, dok je Vasilije Terzić dao 12 poena. Jednocifreni su bili Filip Sečenji (7), Dejan Ilić (6), Petar Rnjak (6), Radoš Vukelić (4).

Ekipa Sombora nalazi se na trećoj poziciji sa 26 bodova (skor 12/2). Isped njih je Velika Kikinda sa svih 14 pobeda, dok je novosadski Sport key plus na drugoj poziciji sa 11 pobeda i četiri poraza. U sledećem kolu Sombor gostuje u Bačkom Jarku ekipi Mladosti, koji je sedmi tim lige.

Ovim informacijama treba dodati i da su juniori (U18) Sombora slavili nad ekipom Topole sa 72:68, dok su pioniri (U12) u Pančevu pobedili ekipu Kris Kros sa 46:53. Kod juniora se istakao Relja Đurica sa 22 poena, dok je kod pionira najbolji pojedinac bio Uroš Marković sa 23 poena.

Izvor: somborsport.org

Većina SAD u nedelju „skače“ na letnje računanje vremena, a gubitak jednog sata sna zbog toga može doneti više od osećanja umora i nervoze – može štetiti zdravlju.

Mračnija jutra, a više večernjeg svetla kvare „telesni sat“ što znači da letnje računanje vremena može nedeljama ili duže izazivati probleme sa spavanjem. Studije su čak otkrile porast broja srčanih i moždanih udara odmah nakon promene vremena u martu.

Postoje načini da se olakša prilagođavanje, uključujući veće izalaganje suncu da bi se „resetovao cirkadijalni ritam“ da bi san bio zdrav - piše Danas.

Letnje računanje vremena u većem delu SAD počinje u nedelju u dva sata ujutro, te će tog sat jutra nestati jedan spavanja spavanja. Na suprotnu stranu će se ići 2. novembra kada se satovi „vrate unazad“ jer se završava letnje računanje vremena.

Havaji i većina Arizone držeći se istog, standardnog vremena, tokom cele godine zajedno s Portorikom, Američkom Samoom, Guamom i Američkim Devičanskim ostrvima.

Širom sveta, desetine zemalja takođe imaju letnje računanje vremena koje počinje i završava se na različite datume.

Neki ljudi pokušavaju da se pripreme za letnje računanje vremena tako što odlaze u krevet nešto ranije dve ili tri noći unapred. S obzirom da trećina odraslih Amerikanaca već nema preporučenih sedam sati noćnog odmora, nadoknađivanje može biti teško.

Mozak ima „glavni sat“ koji se „podešava“ izlaganjem sunčevoj svetlosti i mraku. Taj „cirkadijalni ritam“ je 24-časovni ciklus koji određuje kada se postaje pospan, a kada budan. Obrasci se menjaju s godinama, što je jedan od razloga što mladi koji moraju da rano ustaju, postaju tinejdžeri koje je teško probuditi.

Jutarnje svetlo „resetuje sat“. Do večeri nivoi hormona melatonina počinju da rastu, izazivajući pospanost. Previše svetla uveče koje donosi dodatni sat tokom letnjeg računanja vremena odlaže taj talas i ciklus se ne sinhronizuje.

Nedostatak sna je povezan sa srčanim oboljenjima, kognitivnim padom, gojaznošću i drugim problemima. „Cirkadijalni sat“ utiče i na drugo pored spavanja, utiče na otkucaje srca, krvni pritisak, hormone stresa i metabolizam.

Fatalni saobraćajni udesi privremeno se umnožavaju prvih nekoliko dana posle prolećne promene vremena, prema studiji smrtnih slučajeva u saobraćaju u SAD. Rizik je najveći ujutro, a istraživači su ga pripisali nedostatku sna.

Zatim postoji kardijalna veza: Američko udruženje za srce ukazuje na studije koje ukazuju na porast broja srčanih udara u ponedeljak posle početka letnjeg računanja vremena i moždanih udara dva dana kasnije.

Lekari već znaju da su srčani udari, posebno teški, nešto češći ponedeljkom uopšte, a i ujutro, kada je krv sklonija zgrušavanju.

Istraživači ne znaju zašto bi promena vremena doprinela toj vezi s ponedeljkom, ali je moguće da nagli cirkadijalni poremećaj pogoršava faktore kao što je visok krvni pritisak ljudi koji su već u opasnosti od toga.

Saveti da se to prevaziđe su mnogi, počev od postepenog odlaska na spavanje po oko 15 ili 20 minuta ranije od uobičajenog nekoliko noći pre promene vremena i ustajanje isto toliko ranije svakog sledećeg jutra. Izlazak napolje na rano jutarnje sunce te prve nedelje letnjeg računanja vremena još je jedan način da se „resetuje unutrašnji sat tela“. Pomeranje dnevnih rutina, kao što je vreme za večeru ili vežbanje, takođe može pomoći telu da počne da se prilagođava, savetuju stručnjaci za spavanje.

Popodnevno spavanje i kofein, kao i večernje svetlo telefona i drugih elektronskih uređaja mogu dodatno otežati prilagođavanje ranijem odlasku na spavanje.

Svake godine se priča o okončanju tih promena računanja vremena dvaput godišnje. U decembru je sadašnji predsednik Donald Tramp obećao da će ukinuti letnje računanje vremena. Poslednjih nekoliko godina zastao je u Kongresu SAD zajednički predlog zakona vlasti i pozicije pod nazivom „Zakon o zaštiti sunca“ – da bi letnje računanje vremena postalo trajno, a u proceduru je ponovo uveden ove godine.

Ali to je suprotno od onoga što preporučuju neke zdravstvene grupe. Američko medicinsko udruženje i Američka akademija za medicinu spavanja slažu se da je vreme da se ukinu promene računanja vremena, ali kažu da je pridržavanje drugog, standardnog vremena ili „zimskog“, cele godine bolje usklađeno sa suncem i s ljudskom biologijom, a i bolje je za konzistentniji san.

Ukoliko mislite da su današnje vrste zmija poput anakonde ili pitona najveće ikada, varate se. Naime, naučnici su nedavno otkrili praistorijskog predatora koji je bio mnogo, mnogo veći!

Praistorijska zmija gigantskih razmera

Naučnici sa indijskog instituta za tehnologiju Rurki otkrili su praistorijsku zmiju gigantskih razmera – vrstu koja je bila duga između 11 i 15 metara. Do ovih otkrića su došli prošle godine analizirajući fosilizovane ostatke kičme pronađene u rudniku u Gudžaratu.

Iako su u početku mislili da se radi o životinji sličnoj krokodilu, ispostavilo se da je u pitanju zmija monumentalnih razmera, koja je mogla da teži i do 1.000 kilograma, piše Punkufer.hr.

Veruje se da je zmija živela pre otprilike 47 miliona godina i da je nazvana Vasuki indicus po mitskoj zmiji iz hinduističke mitologije.

Predator iz zasede

Zbog svoje monumentalne veličine, pretpostavlja se da je ova zmija bila predator iz zasede. Nije mogla brzo da se kreće, a svoj plen ubijala je tako što bi se omotala oko njega i ugušila ga svojom snagom. Živela je na kopnu i hranila se životinjama iz okoline.

Vasuki indicus pripada porodici Madtsoiidae koja je postojala oko 100 miliona godina – od kasne krede do kasnog pleistocena, i živela je u širokom geografskom rasponu koji uključuje Afriku, Evropu i Indiju.

Bila je dugačka, poput izumrle vrste Titanboa, koja je živela u severoistočnoj Kolumbiji. Takođe se veruje da je mogla da poraste i do 15 metara u dužinu, ali i da dostigne težinu od jedne tone.

Mrežasti piton (Malaiopithon reticulatus) i velika anakonda (Eunectes murinus) danas se smatraju najvećim zmijama – najduži pronađeni primerci dostizali su oko osam do devet metara dužine, što je ipak mnogo manje od pomenutih praistorijskih predatora.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Apatinu, u toku prethodne noći, zaustavili su tridesetogodišnjaka iz ovog grada koji je vozio "audi" pod dejstvom kokaina.

Policija je u automobilu pronašla paketić sa manjom količinom praškaste materije za koju se sumnja da je amfetamin, pa će nakon veštačenja protiv njega biti podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Vozač je zadržan i protiv njega će biti podneta i odgovarajuća prekršajna prijava u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izvor: kurir.rs