U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja, kaže David Firanj, direktor
U prepunom galerijskom prostoru Gradskog muzeja u Somboru otvorena je izložba „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz”, čiji su autori Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije i Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske. Ovo je prvo gostovanje izložbe koja je prošle godine u Novom Sadu bila izuzetno zapažena u okviru ciklusa „Heroine” i sa njom somborski Gradski muzej započinje obeležavanje svog jubileja 140 godina od osnivanja.
„Istorijsko društvo Bač – bodroške županije, formirano je 11. maja 1883. godine i tada su nastale i prve muzejske zbirke: arheološka zbirka i muzejska biblioteka, pa mi taj datum obeležavamo kao početak muzejske delatnosti u našem gradu”, kaže za „Politiku” David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru. Podseća da je prošle godine i Narodno pozorište u Somboru obeležilo 140 godina postojanja te da je lako pretpostaviti koliko kreativne i pozitivne energije pulsira u gradu.
U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja. Danas Gradski muzej funkcioniše u četiri odeljenja. Arheološko ima dve zbirke: numizmatička sa srednjim vekom i zbirku praistorije, tu je zatim likovno, pa zavičajno te istorijsko odeljenje. Takođe postoje i dva depadansa: Muzej podunavskih Švaba i Spomen-muzej Batinske bitke.
„Nastojali smo da ove godine programski luk bude na zavidnom nivou kakav priliči značajnoj godišnjici ovog regionalnog muzeja”, kaže Firanj. Izložbena godina započela je postavkom, realizovanom u saradnji sa Istorijskim arhivom, „Vekovi somborskog venca”, a ostvarenoj povodom dana grada. Usledila je izložba iz zaostavštine Jovanke Broz.
„Tokom maja i zvanično proslavljamo jubilej i to sa dve izložbe našeg arheološkog odeljenja. Na dan jubileja, 11. maja, otvorićemo zanimljivu izložbu srednjovekovnog prstenja kustoskinje Viktorije Uzelac, a 25. maja kustoskinja Anđelka Putica pripremiće izložbu najnovijih arheoloških saznanja sa našeg podneblja. Izložićemo ono do čega se došlo tokom iskopavanja poslednjih godina, a što se do sada nije našlo pred publikom”, nastavlja David Firanj. Istovremeno, Sombor će od 24. do 26. maja biti domaćin godišnje skupštine Srpskog arheološkog društva koje takođe obeležava 140 godina rada.
Uz vrednu arheološku građu Gradski muzej poseduje i bogatu likovnu zbirku najznačajnijih imena likovne umetnosti 20. veka na našem tlu, a nastalu kroz manifestaciju „Likovna jesen”, koju je osnovao Milan Konjović. Omaž modernom izrazu pripremljen je kroz izložbu likovnog odeljenja posvećenu performansu osamdesetih godina prošlog veka, koja će biti otvorena tokom leta. Posle toga, sledi još jedna gostujuća izložba za sada simboličnog radnog naslova „Povratak u Sombor”. „Realizujemo je u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog iz Novog Sada, a reč je o postavci koja je 1945. godine bila aktuelna u ovom muzeju. Tako povezujemo još jedan značajan datum u našoj istoriji jer je 27. oktobra 1945. godine Gradski muzej useljen u ovo zdanje, nekadašnju kuću porodice veleposednika Fernbaha”, objašnjava David Firanj.
Do kraja godine Gradski muzej pripremiće još jednu veliku izložbu svog etnološkog odeljenja, a posvećenu somborskim apotekama s početka 20. veka.
„Planiramo da imamo i tematske izložbe u našim depadansima, organizujemo gostujuće programe, radionice za decu, različite tribine”, kaže Firanj.
Neadekvatni depoi
Gradski muzej Sombora smešten je u centru grada u prostranom belom zdanju koje zajedno sa susednim Narodnim pozorištem tvori mali gradski trg. Međutim, i pored svoje veličine matična muzejska kuća postaje premala za bogati fond.
„Mi se kontinuirano uvećavamo. Novi predmeti iziskuju određeni tretman, da budu smešteni, pripremljeni i obrađeni. Depoi su nam gorući problem jer su vlažni i neadekvatni i tužno je da neki predmeti propadaju jer nemamo odgovarajuće uslove. Zbog toga sada intenzivno radimo na obezbeđivanju novca za elaborat za plan rekonstrukcije zgrade, kako bi ga bolje prilagodili našim potrebama. Konkurisali smo i kod pokrajine za obnovu sale za tematske izložbe kako bi ovaj prostor bio u skladu sa savremenim muzejskim radom i aktivnostima”, kaže direktor David Firanj.
Izvor: politika.rs
