SZO upozorava: Neke bakterije u krvi postale otporne na sve antibiotike SZO upozorava: Neke bakterije u krvi postale otporne na sve antibiotike Foto: Pexels

SZO upozorava: Neke bakterije u krvi postale otporne na sve antibiotike

Povećana otpornost bakterija, koje uzrokuju infekcije krvi, na lekove, uključujući rezistenciju na antibiotike poslednje linije odbrane, uočena je u prvoj godini pandemije koronavirusa, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije temeljeno na podacima iz 87 zemalja u 2020. godini.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je mikrobima da postanu otporni na mnoga lečenja, a u laboratorijama se razvija alarmantno malo novih antibiotika.

Visoki nivoi (iznad 50 posto) otpornosti uočeni su kod bakterija koje obično uzrokuju po život opasne bolničke infekcije krvi, kao što su Klebsiella pneumoniae i Acinetobacter spp, istakli su autori izveštaja.

Te infekcije često zahtevaju lečenje antibioticima „poslednje linije odbrane“, lekovima koji se koriste kada svi drugi antibiotici zakažu.

Otprilike osam posto infekcija krvotoka uzrokovanih Klebsiellom pneumoniae postalo je otporno na ključnu grupu lekova poslednjeg izbora zvanu karbapenemi, navodi se u izveštaju.

Stope antimikrobne rezistencije (AMR) i dalje su vrlo visoke, a antibiotici iz grupe poslednje linije odbrane počinju da gube snagu, rekla je dr Karmen Pesoa-Silva, voditeljka Globalnog sistema praćenja antimikrobne rezistencije Svetske zdravstvene organizacije, na konferenciji za novinare.

Rekla je: „Imamo vrlo male mogućnosti… da odgovorimo na pretnju“.

Dok postoji usklađeni napor da se ograniči neobuzdana upotreba antibiotika, tempo novih istraživanja ostaje otužan.

Trud, troškovi i vreme potrebni za stvaranje antibiotika i dobijanje odobrenja za njegovu prodaju, i ograničeni povrat ulaganja, odvratili su proizvođače lekova od istraživanja, jer takvi lekovi moraju biti jeftini i koristiti se što je moguće manje kako bi se ograničilo razvijanja rezistencije na njih.

Kao rezultat toga, lavovski deo razvoja antibiotika odvija se u nekolicini laboratorija malih biofarmaceutskih kompanija dok se većina njihovih većih partnera usredsređuje na ono što je unosnije.

Samo je nekoliko velikih farmaceutskih kompanija ostalo u tom području – uključujući GSK i Merck – u odnosu na više od 20 u 1980-ima.

Značajna globalna analiza objavljena ranije ove godine otkrila je da je 1,2 miliona ljudi umrlo u 2019. zbog bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, što AMR čini vodećim uzrokom smrti u svetu u toj grupi, više nego HIV/AIDS ili malarija.

„Politika (u vezi s AMR-om) mora hitno preći s težnji na delovanje“, rekao je Tomas Kueni, glavni direktor Međunarodnog udruženja farmaceutskih proizvođača i udruženja.

Autori izveštaja SZO-a kažu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili razlozi koji stoje iza skoka u AMR-u u posmatranom razdoblju, te u kojoj je meri povezan s češćom upotrebom antibiotika tokom pandemije.

Stope AMR-a takođe je teško analizirati zbog nedovoljno testiranja i slabih laboratorijskih kapaciteta, posebno u zemljama s niskim i srednjim dohotkom, napisali su autori.

Izvor: N1

Šta ćete danas kuvati?

Neodoljivi deserti