Moguća neželjena dejstva su noćne more, halucinacije, psihoze.
Koliko puta ste čuli da neki poznanik uzima ksalol, recimo, već godinu dana pred spavanje jer se pati s nesanicom, oseća anksioznost i nervozu, a sve bez dogovora s lekarom…
Takvi ljudi verovatno nisu čuli važna upozorenja stručnjaka – da ksalol izaziva zavisnost posle duge primene, pre svega psihičku. Vrlo bitno u svemu je i to što taj lek ne sme naglo da prestane da se uzima i da treba zatražiti pomoć stručnjaka.
Šta je zapravo lek ksalol i čemu je namenjen?
Kako stoji na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lek ksalol sadrži aktivnu supstancu alprazolam i pripada benzodiazepinima koji deluju tako što smanjuju anksioznost (uznemirenost), ubrzavaju uspavljivanje, smanjuju uzrujanost i emocionalnu neuravnoteženost, tj. ima sedativni efekat.
Dakle, lek ksalol je namenjen za lečenje anksioznosti, napetosti ili drugih telesnih ili psihijatrijskih simptoma povezanih s anksioznošću. Takođe, primenjuje se kod napada panike sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora) ili bez nje.
Ali benzodiazepini su namenjeni za primenu samo u slučajevima prisustva teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta i koje ga dovode do izražene uznemirenosti.
ALIMS upozorava i da pre uzimanja ksalola s lekarom obavezno treba da razgovaraju oni sa određenim hroničnim tegobama, pre svega disajnim, oni sa teškom depresijom i psihozom, osobe sa bolestima bubrega…
Dalje se navodi da tokom lečenja ovim lekom može doći do oštećenja pamćenja, da može izazvati reakcije suprotne od očekivanih, da se nakon nekoliko nedelja terapije može primetiti smanjena efikasnost leka i da se može stvoriti zavisnost.
Posebna napomena je da ne smete konzumirati alkohol dok ste na terapiji ksalolom jer alkohol pojačava sedativni efekat ovog leka.
Takođe, ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene to zahteva, o čemu odlučuje lekar.
Što kraća terapija
Trajanja terapije lekom ksalol treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.
Opasna neželjena dejstva
Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, otok lica, jezika i grla, pogoršanje postojeće depresije, probleme s pamćenjem, zavisnost.
Veoma česta neželjena dejstva su depresija, omamljenost, pospanost, nemogućnost izvođenja preciznih i koordinisanih pokreta, oštećenje pamćenja, poremećaj govora, vrtoglavica, glavobolja, zatvor, suva usta, zamor, razdražljivost.
Pravi problemi započinju u trenutku kada pacijent pokušava da se oslobodi ovog leka. Benzodiazepini deluju na mozak i proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenu (4 do 6 nedelja) ako se redovno uzimaju. Ako naglo prestanete da uzimate ova sredstva za umirenje, osećate tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma, piše stetoskop.info.
I prof. dr Radan Stojanović govorio je za Nova.rs koliko je važno pravilno prekidati korišćenje benzodiazepina, među kojima je i ksalol.
„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“
I psihijatar Vladimir Đurić upozorava na zloupotrebu benzodiazepina kroz slikovit podsetnik.
„Ukoliko vam je psihijatar propisao benzodiazepin, svakako ga uzmite, upravo tako kako je propisano. Ukoliko vam ga je propisala komšinica, nikako nemojte, osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi, što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana. Uostalom, ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi dok se ne konsultujete sa automehaničarom. Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima i potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije…“
Izvor: stetoskop.info
